Претрага
216 items
-
Анализа избора механичке методе експлоатације нафтних бушотина на истражном подручју Србије
Црногорац Мирослав, Каровић-Маричић Весна, Лековић Бранко, Даниловић Душан. "Анализа избора механичке методе експлоатације нафтних бушотина на истражном подручју Србије" in Енергија no. 01-Feb, Београд:Удружење енергетичара (2016): 187-193
-
Базалтоидне стене чачанско‐краљевачког басена: нови подаци из бушотине Јелица‐1. Српски геолошки конгрес, Врњачка Бања, 17‐20. мај 2018, Књига апстраката 1, 86-90.
Цветковић Владица, Цвијић Предраг, Шарић Кристина, Дулић Иван. "Базалтоидне стене чачанско‐краљевачког басена: нови подаци из бушотине Јелица‐1. Српски геолошки конгрес, Врњачка Бања, 17‐20. мај 2018, Књига апстраката 1, 86-90." in Српски геолошки конгрес, Врњачка Бања, 17‐20. мај 2018 no. 1, Врњачка Бања: (2018): 86-90
-
Повећање енергетске ефикасности површинског копа угља Дрмно у Републици Српској применом хоризонталних дренажних бушотина
Шубарановић Томислав, Степановић Саша, Димитријевић Бојан, Петровић Бранко. "Повећање енергетске ефикасности површинског копа угља Дрмно у Републици Српској применом хоризонталних дренажних бушотина" in Зборник радова Међународна конференција термоенергетика и одрживи развој TENOR 2011, Угљевик, Република Српска, БиХ:Народна Библиотека Филип Вишњић -Бијељина (2011)
-
Tehnika i tehnologija izrade koso-usmerenih i horizontalnih lateralnih bušotina za potrebe odvodnjavanja površinskih kopova
Мitrović Vladimir, Dimitrijević Bojan, Stupar Jelka. "Tehnika i tehnologija izrade koso-usmerenih i horizontalnih lateralnih bušotina za potrebe odvodnjavanja površinskih kopova" in Časopis “Podzemni radovi” Undergraund Mining Engineering no. XVII, Beograd:Univerzitet u Beogradu, Rudarsko-geološki fakultet (2010): 55-60
-
Параметри који дефинишу оптималну производњу нафтних бушотина при примени механичке методе експлоатације
Даниловић Душан, Каровић-Маричић Весна, Лековић Бранко, Црногорац Мирослав, Танасијевић Милош (2016)Даниловић Душан, Каровић-Маричић Весна, Лековић Бранко, Црногорац Мирослав, Танасијевић Милош. "Параметри који дефинишу оптималну производњу нафтних бушотина при примени механичке методе експлоатације" in Техника no. 2, Београд:Савез инжењера и техничара Србије (2016): 209-214
-
Vulkaniti Karađorđevo formacije: novi podaci iz bušotina u srednjem Banatu
Vladica Cvetković, Milena Dunčić, Ivan Dulić, Predrag Cvijić, Dejan Prelević, Kristina Šarić. "Vulkaniti Karađorđevo formacije: novi podaci iz bušotina u srednjem Banatu" in 18. Kongres geologa Srbije „Geologija rešava probleme”, Divčibare, 1-4 jun 2022., Beograd : Srpsko geološko društvo (2022)
-
Предлог прве фазе хидрогеолошких истражних радова о могућности коришћења термоминералних вода из бушотине Ре-1 у насељу Забела код Пожаревца
Стевановић Зоран, Вујасиновић Слободан, Петровић Д, Белаћевић Г, Докмановић Петар, Мaтић Иван, Лазић Милојко (2011)Стевановић Зоран, Вујасиновић Слободан, Петровић Д, Белаћевић Г, Докмановић Петар, Мaтић Иван, Лазић Милојко. "Предлог прве фазе хидрогеолошких истражних радова о могућности коришћења термоминералних вода из бушотине Ре-1 у насељу Забела код Пожаревца" in Зборник радова Саветовања о одрживом развоју града Пожаревца и енергетског комплекса Костолац - Радови по позиву саопштени на Саветовању Одрживи развој града Пожаревца и енергетског комплекса Костолац, Костолац, 03. март 2011. године, Пожаревац: [Градска скупштина] (2011): 15-23
-
Specifičnosti fundiranja u lesnim naslagama – objekat Poreska uprava Zemun
Anja Dević (2024)U ovom završnom radu prikazani su literaturni podaci koji se odnose na geotehničke karakteristike terena izgrađenih od lesa na primeru šireg istražnog prostora, tzv. Zemunskog lesnog platoa, kao i rezultati detaljnih geotehničkih istraživanja na lokaciji objekta Poreske uprave Zemun. U prvom delu rada prikazani su uslovi nastanka karakteristične makroporozne strukture lesa i njen uticaj na fizičko-mehaničke karakteristike i stabilnost terena izgrađenih od lesa. Na osnovu analize i interpretacije rezultata detaljnih geotehničkih istraživanja na lokaciji objekta Poreske uprave Zemun prikazane su ...... Geotehnički presek terena 3 —3? 1:200 3.1 Inženjerskogeološki profil bušotine IB-1 1:200 3.2 Inženjerskogeološki profil bušotine IB-2 1:200 3.3 Inženjerskogeološki profil bušotine IB-3 1:200 3.4 Inženjerskogeološki profil bušotine IB-4 1:200 Geotehnički model terena za plitko fundiranje . 4.1 NIIR ...
... prikazane su 4 istražne bušotine na samoj lokaciji izgradnje objekta Poreske uprave, (u situacionom planu završnog rada označene kao IB1-IB4, u prilogu 1). Sve četiri bušotine su izvedene do dubine od 30 metara u ukupnoj metraži 120.00 metara. Podaci o istražnim bušotinama prikazani su u tabeli ...
... putna laboratorija za geomehaniku i fundiranje (CPL). Po završetku bušenja svake bušotine vršena je provera nivoa podzemne vode u bušotini. Nivo podzemne vode je proveren i 24 h nakon završetka bušenja svih bušotina. 16 4.3. Laboratorijska ispitivanja U cilju definisanja fizičko-mehaničkih ...Anja Dević. Specifičnosti fundiranja u lesnim naslagama – objekat Poreska uprava Zemun, 2024
-
Kontaktni metamorfizam gornjokrednih sedimentnih stena Rudnika
Kostić N. Bojan (2021)Kontaktni metamorfizam gornjokrednih sedimentnih stena na planini Rudnik ispitivan je na uzorcima iz pet bušotina. Definisano je šest varijeteta krednih stena (protolita) koji čine dve litološke jedinice izgrađene od klastičnog, karbonatnog i klastično-karbonatnog materijala. Vulkanskom aktivnosti na Rudniku formirana su vulkanska tela koja se utiskuju duž slojevitosti sedimentnih stena, a neka ih presecaju u vidu dajkova. Starost ovog vulkanskog događaja određena je na 23.9 miliona godina. Ovaj miocenski vulkanizam doveo je do kontaktno metamorfnih promena sedimentnih stena i obrazovanja skarnova ...... Pozicije bušotina; a) profil sa južne strane, b) pogled sa zapadne strane (izvor: Google Earth). Tabela 1: Koordinate ispitivanih bušotina, njihova ukupna dužina i broj uzetih proba Oznaka bušotine X koordinata Y koordinata Nadmorska visina bušotine u metrima Dubina bušotine u metrima ...
... Rudnika Skarnovi u ispitivanim bušotinama Rudnika se pojavljuju od 170-og metra i dostižu dubinu do 360 metara u bušotini 330A/18 (vidi sliku 48). Bušotina 186/18 je zaustavljena u skarnovima, te se zbog toga ne zna prava debljina skarnova u navedenoj bušotini. Mineralni sastav skarnova direktno ...
... karbonatnu jedinicu. Bušotine 330A/18 i 352/18 prolaze kroz sve pomenute jedinice i završavaju u serpentinisanim i/ili talkiziranim peridotitima koji čine podlogu i koji su uglavnom harcburgitskog sastava. Bušotine 186/18 i 219/18 završavaju u karbonatnoj jedinici, dok bušotina 294/18 završava u vulkanskoj ...Kostić N. Bojan. Kontaktni metamorfizam gornjokrednih sedimentnih stena Rudnika, Univerzitet u Beogradu, Rudarsko-geološki fakultet, 2021
-
Razvoj modela upravljanja cirkulacijom u postupku bušenja korišćenjem neuro fazi sistema zaključivanja
Seyed Ali S. Razeghi (2022)Gubitak isplake predstavlja nekontrolisano isticanje bušaćeg fluida kroz formacije kao što su kaverne, pukotine, ili drugi slojevi. Tradicionalne metode procene gubitka isplake se zasnivaju na primeni seizmičkih podataka ili pronalasku „mesta“ gubitka isplake na osnovu raspoloživih podataka iz susednih bušotina. Međutim, ove metode procene nisu pouzdane.‘ U disertaciji je izvršena analiza i procena uticaja parametara bušenja, geoloških faktora, karakteristika formacije i fluida na gubitak isplake kao i na formiranje fraktura u formacijama. Uspostavljeni su modeli koji podrazumevaju proces obrade ...Seyed Ali S. Razeghi. Razvoj modela upravljanja cirkulacijom u postupku bušenja korišćenjem neuro fazi sistema zaključivanja, Beograd : [S. Razeghi], 2022
-
Хидрогеолошки услови формирања угљокиселих минералних вода Србије
Goran H. Marinković (2014-06-17)Докторском дисертацијом разматране су хидрогеолошке структуре угљокиселихминералних вода литосфере Србије. При истраживањима узети су у обзир:резултати испитивања старости, порекла и физичко – хемијских карактеристикаугљокиселих вода, геотемпературни услови и геотектонска грађа литосфере,резултати изотопских испитивања на δ13С у карбонатима хидротермалнихлежишта, резултати истраживања минималних температура трансформацијекарбоната и структурно - хидрогеолошки услови у областима дренирањаугљокиселих вода.Резултати показују да је угљеник угљокиселих вода пореклом из карбонатахидротермалне фазе младих магматских процеса, а да су матични супстратиовог елемента карбонати мезозојских и палеозојских седиментних иметаморфних стена. Угљендиоксид ...литосфера Србије, угљокиселе воде, генеза, супстрати, рејони,хидрогеолошке структуре, дубина залегања, геолошки услови, типови,потенцијал.... угљокиселих вода. На више бушотина стабилизовано артеско истицање износило је мање од 0,1 до 0,25 l/s. Температура воде од 15,6 до 19 oC, а садржај угљендиоксида од 1,38 до 2,18 g/l. Гасни фактор је износио 0,8 m3/m3. Ерупција гаса при бушењу догодила се у бушотини (GC-2) 48 на дубини ...
... м угљендиоксида из апсорбованог стања формирају се гасни чепови. Ови чепови условљавају да из бушених водозахвата угљокиселе воде истичу у виду водоскока висине до 1 - 8 m, са пулсацијом од 12-15 минута. Након што је завршена дубока бушотина (1232 m) измерен је артески притисак од 7,4 бара (7 ...
... области Приличког кисељака, избушена је бушотина дубине 43 m, а седамдесетх још 5 бушотина, дубине 50 – 200 m (Вилимоновић, 1980). Већина бушотина је имала самоизлив, издашности до 0,2 l/s. На периферији Ивањице, у Ратковцу, осамдесетих година је избушена бушотина дубине 240 m са самоизливом од 0,15 ...Goran H. Marinković. "Хидрогеолошки услови формирања угљокиселих минералних вода Србије" in Универзитет у Београду, Универзитет у Београду, Рударско-геолошки факултет (2014-06-17)
-
Izdvajanje vode iz prirodnog gasa
Dejan Nedeljkov (2024)U radu je istaknuto važnost prirodnog gasa kao vitalna komponenta svetske energetike.Spada u najsigurnije,najčistije i najkorisnije fosilno gorivo. Sama pojava vode u vidu vlage u gasu je pokazatelj lošeg kvaliteta gasa. parametri koji mogu dovesti do lošeg kvaliteta prirodnog gasa kao pokazatelj je Wobbe index.U okviru istraživanja u master radu glavni problem funkcionisanja na KPG Paliću predstavlja vlaga u gasu,takođe se može zaključiti da kvalitet gasa zavisi od Wobbe indeksa odnosno, što je Wobbe veći, čistiji je gas, ili ...... postupak obrade prirodnog gasa pre puštanja u gasne razvodne sisteme?> Prirodni gas koji dolazi iz bušotina na gasnu stanicu sadrži određene količine vode (u vidu vodene pare i slobodne vode), određene količine težih ugljovodonika (u vidu kondenzata i u gasnom stanju) i u pojedinim slučajevima i štetne ...
... tečnh ugljovodonika. Gas na praktičnom primeru prilikom izlaska iz bušotine ulazi u separator gde se odvaja tečna od gasne faze. Tečna faza ima izlaz u donjem delu separatora koji se nakon dostignutog nivoa drenira, dok gasna faza ima izlaz na gornjem delu separatora odakle ulazi u apsorpcione ...
... komponente gasne smeše u tečnosti. Obrnuti proces se naziva desorpcija. Ako se želi odstraniti neka komponenta iz gasne smeše apsorpcijom, onda treba imati tečnost koja će rastvoriti tu komponentu prilikom kontakta sa gasnom smešom i da pri tome ostane inertna prema drugim komponentama gasne smeše ...Dejan Nedeljkov . Izdvajanje vode iz prirodnog gasa, 2024
-
Tehnologija izrade i opremanje magacina eksploziva za potrebe ležišta bakra
Aleksandar Milojević (2024)Nakon radova otvaranja i početka eksploatacije, rudno telo bakra velikih rezervi zahteva i veliku količinu eksploziva da bi se ostvario zacrtan kapacitet. Samim tim, neophodno je izraditi funkcionalan magacin eksploziva koji će biti pristupačan svim horizontima i koji će moći da ispuni celokupni kapacitet svih horizonata. Obzirom da će se u magacinu skladištiti eksploziv, on mora ispunjavati specijalne uslove kako bi skladištenje bilo bezbedno. Neophodno je isprojektovati magacin tako da ispuni sve zahteve po pitanju količine i načina skladištenja eksploziva, ...... kiseonika Gasna zapremina Toplota eksplozije Temperatura eksplozije Radni faktor Specifična energija Pritisak detonacije Pritisna čvrstoća 380 — 390 cm? 4 kg/m? +0,24% tež. 963 dm?/kg 4250 kJ/kg 2837 K 433 x 103 kg m/kg 945 kJ/kg 546 < 549 x 10 N/m? 80% Kod bušotina prečnika ...
... dok se kod zalomnih bušotina obzirom da su ove bušotine i najviše opterećene povećava za 20 + 30%. Količina eksploziva po aktivnim bušotinama prosečno iznosi: Količina eksploziva po konturnim bušotinama prosečno iznosi: 1 Q= 2' Qukg Količina eksploziva po zalomnim bušotinama prosečno iznosi: ...
... minskih bušotina Vreme bušenja: gde su: Lb – dužina svih bušotina, V — brzina bušenja, N – broj bušotina, n — broj bušaćih čekića (2), tpb — vreme promene bušotine (0,25 min), tps— vreme pripremno završnihoperacija (10 min), 42 Vreme punjenja i začepljenja jedne bušotine uzima se ...Aleksandar Milojević. Tehnologija izrade i opremanje magacina eksploziva za potrebe ležišta bakra, 2024
-
Rezultati probnog ispitivanja geotehničkih prenapregnutih sidara u Užicu (Stari grad)
Vladimir Kovačević (2024)Za potrebe izrade završnog rada na četvrtoj godini Rudarsko-geološkog fakulteta, studijskog programa Geotehnika, pod mentorstvom doc. dr Zorana Berisavljevića, odabrana je tema „Rezultati probnog ispitivanja geotehničkih prenapregnutih sidara u Užicu (Stari grad)“. Osnovni metodološki pristup koji je korišćen za rešavanje postavljenog problema predstavlja kabinetsko istraživanje dostupne dokumentacije, analiza i interpretacija rezultata izvedenih geoloških,geotehničkih i geomehaničkih istraživanja. Predstavljene su osnovne informacije,karakteristike i upotreba prednapregnutih geotehničkih sidara.Analiziran je tok testiranja granične nosivosti prednapregnutih sidara. Na osnovu izvršenih geotehničkih istraživanja terena i ispitivanja ...... i zahtevi za injekcione radove. Bušotine su proširene na prečnik od 0146mm, što je omogućilo da se sidara neometano ubace u bušotinu. Zidovi bušotina su sve vreme bili stabilni. Ispitivanje vodopropusnosti je izvršeno na tri izolovane dužine u bušotinama BI i B2 i to u zonama gde će se nalaziti ...
... su četiri istražne bušotine čija je ukupna dubina bušenja iznosila je 111,30 m. Subhorizontalne bušotine B1 ı B2 izvedene su na strani Starog grada i u njih su ugradjena geotehnička sidra. Bušotine B3 ı B4 su izvedene u zoni stubnog mesta na desnoj dolinskoj strani. Bušotina B4 izvedena pod uglom ...
... u vidu i da su bušotine B3 i B4 izvedene na veoma bliskom rastojanju (oko 4 m) što ide u prilog uočenim dimenzijama kaverni s obzirom da u bušotini B3 ona nije konstatovana. U bušotinama BI i B2 izvedeni su ı opiti nalivanja (,Slika 9). Slika 9: Garnitura za bušenje bušotine B2 na skeli (levo) ...Vladimir Kovačević. Rezultati probnog ispitivanja geotehničkih prenapregnutih sidara u Užicu (Stari grad), 2024
-
Geohemijske karakteristike slojnih fluida naftnih, naftno-gasnih ležišta jugoistočnog dela Panonskog basena i korišćenje nekih geohemijskih pokazatelja pri pronalaženju i istraživanju ležišta nafte i gasa
Miodrag Šarković (1972)Miodrag Šarković. Geohemijske karakteristike slojnih fluida naftnih, naftno-gasnih ležišta jugoistočnog dela Panonskog basena i korišćenje nekih geohemijskih pokazatelja pri pronalaženju i istraživanju ležišta nafte i gasa, Novi Sad:, 1972
-
Kvartarni klastiti iz bušotine kod Aranđelovca (rasadnik Mladost)
Miroslav Radeta (2024)U ovom radu analizirani su kvartarni klastiti iz bušotine kod Aranđelovca IB 18-3, sa ciljem boljeg razumevanja njihovih sedimentoloških i litoloških karakteristika. Kvartarni sedimenti su prilično homogenog/uniformisanog sastava i čine ih finozrni klastiti (dominantno alevroliti) sa određenim procentom peskovite i glinovite frakcije. Oni su iskartirani u samoj povlati i debljina im je 27 m. U podini su gornjokredne karbonatne stene (krečnjaci, laporci, rekristalisali/mermerisani karbonati) i miocenski sediment predstavljeni raznovrsnim varijetetima klastično karbonatnih stena. Ispitivani kvartarni sedimenti odlikuju se odsustvom ...... Измењено: 2024-10-03 07:52:30 Kvartarni klastiti iz bušotine kod Aranđelovca (rasadnik Mladost) Miroslav Radeta Дигитални репозиторијум Рударско-геолошког факултета Универзитета у Београду [ДР РГФ] Kvartarni klastiti iz bušotine kod Aranđelovca (rasadnik Mladost) | Miroslav Radeta | | 2024 ...
... aauaaoaeueeaaauaeee 22 1. UVOD Bušotina IB-18-3 kod Aranđelovca (lokalnost rasadnik Mladost) je nabušena za potrebe istraživanja kompanije A.D. Knjaz Miloš Aranđelovac u oktobru 2018.godine. Nabušeno Je oko 550 metara jezgra. Uzorci iz istražne bušotine IB-18- 3 koji su obrađeni u ovom radu ...
... Jedinica u istražnoj bušotini su klastično-karbonatne sedimentne stene kredne starosti dok su u povlati miocenski ı kvartarni sedimenti. Kvartarni sedimenti su predmet ovog rada. Na predlog mentora profesorice Violete Gajić, tema završnog rada je „Kvartarni klastiti iz bušotine kod Aranđelovca (rasadnik ...Miroslav Radeta. Kvartarni klastiti iz bušotine kod Aranđelovca (rasadnik Mladost), 2024
-
Daljinsko merenje temperature na bušotinskom cevovodu
Aleksa Petrović (2024)Ovaj diplomski rad analizira daljinsko merenje temperature na bušotinskim cevovodima, koje je od velike važnosti za kontrolu i nadzor nad industrijskim procesima posebno u ekstremnim uslovima kao što su visoke temperature i pritisci u bušotinama. Opisane su različite vrste temperaturnih senzora, kao što su termoparovi, bimetalni i otpornički termometri, kao i senzori na bazi optičkih vlakana, koji se primenjuju za kontinualno merenje temperature duž cevovoda u realnom vremenu. Daljinsko merenje temperature omogućava pravovremeno otkrivanje curenja i nepravilnosti, što je ...temperatura, daljinsko merenje temperature, bušotinski cevovodi, DTS sistemi, infracrveni senzori, bežične mreže... zadatak da spreči prodor vode iz vodonosnih slojeva u bušotinu i da nosi opterećenje svih ostalih zaštitnih cevi. Ova kolona se obavezno cementira do površine, čime se osigurava stabilnost bušotine. • Tehnička kolona U zavisnosti od uslova u bušotini, ova kolona služi za pokrivanje zona sa povišenim ...
... Koristi se u bušotinama kada su uslovi izuzetno teški, poput visokih pritisaka ili nestabilnih formacija, gde standardne zaštitne kolone ne mogu pružiti dovoljnu stabilnost, na primer kada je potrebno privremeno osigurati busotinu prilikom busenja, a kasnije se trajno ostavlja unutar bušotine, što znači ...
... i način ugrađivanja različitih kolona Ugradnja bušotinskih cevovoda se vrši u različitim fazama izrade bušotine. Svaka kolona ima specifične zadatke u zavisnosti od dubine i uslova u bušotini. Bušotinski cevovodi izrađuju se od materijala koji mogu izdržati visoke temperature i pritiske, a najčešće ...Aleksa Petrović. Daljinsko merenje temperature na bušotinskom cevovodu, 2024
-
Analiza parametara bušenja i miniranja radne sredine sa učestalom pojavom kaverni na površinskim kopovima rudnika Omarska
Borko Pejić (2018)Borko Pejić. Analiza parametara bušenja i miniranja radne sredine sa učestalom pojavom kaverni na površinskim kopovima rudnika Omarska, Beograd:Rudarsko-geološki fakultet, 2018
-
Konceptualni model hidrogeotermalnog sistema šire okoline Brusa - geološki, geofizički i hidrogeološki uslovi / Conceptual model of hydrothermal system of Brus area - geological, geophysical and hydrogeological condition
Dejan Milenić, Ana Vranješ, Marinko Toljić, Ivana Vasiljević, Natalija Radosavljević, Matija Ognjanović (2024)Na širem području Brusa izvedena su naučna multidisciplinarna istraživanja za potrebe ocene geotermalnog potencijala sa zadatkom de9inisanja uslova formiranja geotermalnih i termomineralnih resursa. Interpretacijom podataka zaključeno je da je na predmetnom terenu formiran "hibridni" hidrogeotermalni sistem, koji sadrži elemente sistema u rov-strukturi i elemente konvektivnog hidrogeotermalnog sistema sa rezervoarom u pokrivaču granitoidne intruzije. Sistem čine dva nezavisna hidrogeotermalna rezervoara. Prvi rezervoar formiran je u gornjokrednim krečnjacima na dubini od oko 1550 m. Maksimalne prognozne temperature hidrogeotermalnih resursa u krečnjačkom ...Dejan Milenić, Ana Vranješ, Marinko Toljić, Ivana Vasiljević, Natalija Radosavljević, Matija Ognjanović. "Konceptualni model hidrogeotermalnog sistema šire okoline Brusa - geološki, geofizički i hidrogeološki uslovi / Conceptual model of hydrothermal system of Brus area - geological, geophysical and hydrogeological condition" in XVII Srpski simpozijum o hidrologiji sa međunarodnim učešćem , Pirot, Srbija, 02-06. October 2024, Beograd : Univerzitet u Beogradu - Rudarsko-geološki fakultet (2024). https://doi.org/10.5281/zenodo.13739406
-
Regionalno-geološke karakteristike miocenskih sedimenata na prostoru severnog Banata
Dejan N. Radivojević (2014-12-30)Predmet doktorske disertacije predstavljalo je rešavanje strukturno‐stratigrafskihodnosa miocenskih sedimenata na prostoru severnog Banata. U cilju regionalnogsagledavanja, korišćeni su svi raspoloživi geofizički i geološki podaci sa širegistražnog područja, odnosno iz celog Panonskog basena i susednog orogena. Osimklasičnih metoda primenjene su i savremene metode seizmostratigrafije,tektonostratigrafije i riftne sekvencione stratigrafije. Primenjene metode omogućilesu izradu modela progradacije ivice šelfa za ceo Panonski basen, modela uzajamnihveza između basena i geodinamičkog modela jugoistočnog oboda basena.Jezero Panon je većim delom zapunjeno prilivom sedimenata paleo‐Dunavom saseverozapada, odnosno ...Centralni Paratetis, Panonski basen, miocen, jezero Panon,seizmostratigrafija, sekvenciona stratigrafija, paleogeografija, geodinamika... u proizvodnji 53 polja (20 naftnih, 7 naftno‐gasnih i 26 gasnih), a u eksploataciji se nalazi 650 naftnih i 95 gasnih bušotina. Najznačajnija polja su: Velebit, Kikinda, Kikinda‐polje, Mokrin‐zapad, Rusanda, Elemir, Kikinda‐gornje, Kelebija, Kikinda‐varoš i Turija. Iako je Srbija smanjila ...
... izbušeno preko dve hiljade bušotina, koje su do sada proizvele 45 miliona tona nafte i 30 milijardi m3 gasa sa više desetina polja. Većina naftnih i gasnih polja u Vojvodini otkrivena je sredinom prošlog stoleća, dok je u novije vreme otkriveno samo nekoliko novih, uglavnom manjih gasnih polja. Trenutno je u ...
... geološki zapis praćenja bušenja na kome se beleže litologija, napredak bušenja, zamene dleta, gasni tok, kalcimetrija i pojave ugljovodonika. Jedini fizički neporemećen uzorak u bušotini predstavljaju jezgra koja se koriste za analizu petroloških, mineraloških i sedimentoloških uslova, kao ...Dejan N. Radivojević. "Regionalno-geološke karakteristike miocenskih sedimenata na prostoru severnog Banata" in Универзитет у Београду, Универзитет у Београду, Рударско-геолошки факултет (2014-12-30)