Претрага

Упит dcterms_subject_txt:diversifikacija izvora i pravaca

3201 items

  • Mehanizam nastanka bjelasičke klipe u internim Dinaridima severne Crne Gore

    Katarina Stefanović (2024)
    Bjelasička klipa predstavlja segment Internih Dinarida na području severne Crne Gore. Područje obuhvata tektonski kontakt Drinsko-ivanjičke jedinice i Istočnobosansko-durmitorske jedinice, pri čemu se na širem području nalaze i jedinice Prekarst i Zona bosanskog fliša. Tektonska klipa Drinsko-ivanjičke jedinice, odnosno bjelasička klipa, kao i generalna tektonska evolucija područja u kom se ona nalazi, nisu izučeni u adekvatnoj meri. Stoga je cilj ovog rada pribavljanje novih podataka o tektonskoj evoluciji bjelasičke klipe, koji mogu biti značajan prilog za bolje poznavanje geodinamičke ...
    Interni Dinaridi, paleonaponska analiza, bi-direkciona ekstenzija, rased Skadar-Peć, dekstralno smicanje
    ... kvadrant i strm pad pukotina ka jugoistoku, pružanje pravcem severoistok-jugozapad. 31 Rozeta pružanja urađena za klizne i tenzione pukotine područja (Slika 6.3 d) merene na terenu ima jedan najdominantniji pravac pružanja pukotina, približno sever.jug. Osim ovog pravca istaknuti su i pravci približno ...
    ... Dinarida i prostire u centralnom delu severne regije Crne Gore (Slika 2.1). Pruža se pravcem severozapad-jugoistok i obuhvata područje od oko 30 km, dok njena površina iznosi oko 630 km?. Na istoku graniči sa rekom Lim, na zapadu sa Tarom, na severu sa Lepešnicom i Ljuboviđom i Gradišnicom i Opasnicom ...
    ... rozeti pružanja Je (S/ika 6.4) Jedan najdominantniji pravac pružanja raseda, severozapad-Jjugoistok. Ovaj pravac pružanja predstavlja klasičan pravac pružanja Dinarida. Osim ovog povlašćeni su i pravci pružanja severoistok-jugozapad (obuhvataju pravce od sever-severoistok-jug Jugozapad do istok-sev ...

  • Definisanje strukturnih odnosa primenom postupka horizontalni gradijent

    Snežana Ignjatović, Ivana Vasiljević, Natalija Jovanović (2019)
    Različiti postupci matematičkih transformacija se mogu primeniti na gravimetrijskim i magne tometrijskim podacima, kako bi se na istražnom terenu definisali strukturno-tektonski odnosi. U radu su prikazani rezultati dobijeni korišćenjem postupka horizontalni gradijent i ukupni horizontalni gradijent na gravimetrisjkim podacima. Navedeni postupci su pomogli da se detektuju kontakti sa velikim padnim uglom (vertikalni ili subvertikalni kontakti), koji se mogu interpretirati kao rasedi. Za test područije uzet je istražni prostor koji se nalazi na jugoistoku Srbije u okolini Vranjskog basena. Položaji ...
    gravimetrijski podaci, matematičke transformacije, rased, Vranjski basen
    ... plavim linijama i imaju pravac pru- žanja JI-SZ, SI-JZ, kao i I-Z. Slika 3 – Karta horizontalnog gradijenta – rađena u pravcu jug-sever (kontakti su prikazani svetlo plavim linijama) Horizontalni gradijenti su rađeni i u pravcu jugo- istok-severozapad (slika 4), kao i pravcu jugozapad- s ...
    ... gradijenta – rađena u pravcu jugoistok-sverozapad (kontakti su pri- kazani ljubičastim linijama) Na slici 4 kontakti su prikazani ljubičastim lini- jama i imaju pravac pružanja JI-SZ, S-J i I-Z, dok su na slici 5 kontakti prikazani braon linijama i imaju pravac pružanja SI-JZ, I-Z i S-J. Slika 5 ...
    ... IGNJATOVIĆ i dr. DEFINISANJE STRUKTURNIH ODNOSA PRIMENOM POSTUPKA… TEHNIKA – RUDARSTVO, GEOLOGIJA I METALURGIJA 70 (2019) 5 667 linijama. Kontakti imaju generalni pravac pružanja JI- SZ, SZ-JI, kao i I-Z. Svi kontakti koji su definisani primenom postupka horizontalni gradijent i ukupni horizontalni ...

  • Prirodno prečišćavanje i stimulisana bioremedijacija podzemnih voda zagađenih naftnim ugljovodonicima

    Nenad M. Marić (2016-09-26)
    Disertacija se konceptualno sastoji iz dva dela kojima je obuhvaćen pasivan (prirodnoprečišćavanje) i aktivan remedijacioni pristup (stimulisana bioremedijacija) kodpodzemnih voda zagađenih naftnim ugljovodonicima.U prvom delu disertacije prikazani su rezultati osmatranja procesa prirodnogprečišćavanja u podzemnim vodama na lokaciji istorijskog zagađenja kerozinom.Tragovi zagađenja naftnim ugljovodonicima pronađeni su 20 godina nakon prosipanjakerozina. Ovo je stvorilo osnovu za proučavanje efekata dugotrajne izloženostipodzemnih voda procesima biodegradacije u terenskim uslovima. Uočeno je da sesnižene koncentracije elektron akceptora (O2, NO3-, SO42-) i povišene koncentracijemetaboličkih produkata biodegradacije ...
    podzemne vode, naftni ugljovodonici, kerozin, prirodno prečišćavanje,stimulisana bioremedijacija
    ... izdani, formirajući plutajući sloj u pravcu kretanja podzemnih voda. S obzirom na ograničenu rastvorljivost naftnih ugljovodonika, postojanje zona zasićenja predstavlja potencijalno dugoročan izvor za formiranje zagađujućih "tela" u podzemnim vodama. Učestalost i dugotrajnost zagađenja naftnim ...
    ... zahvalan sam Draganu Miloševiću, Maksimu Pavićeviću, Stefanu Pavliću i Aleksandru Tozevu. Inspiraciju i nepresušni izvor motivacije nalazio sam u životnom i naučnom putu Mihajla Pupina. Zahvaljujem se porodici na podršci i razumevanju. Autor Nenad M. Marić ...
    ... ............... 4 2.2. Nafta i njeni derivati ............................................................................. 6 2.2.1. Poreklo i sastav sirove nafte .................................................. 6 2.2.2. Nafta i njeni derivati kao izvori energije ....................... ...

  • Процена ризика од загађивања водних ресурса под утицајем напуштених рударских радова на простору Србије

    Nebojša B. Atanacković (2018-08-31)
    Велики број напуштених рударских радова и ограничена средства за рекултивацијуи ремедијацију деградираних простора подстакле су развој метода за издвајањеприоритетних локација на које је потребно усмерити даља истраживања. У датомконтексту, у склопу израде дисертације спроведене су научно-истраживачкеактивности које су за предмет имале анализу утицаја значајнијих напуштенихрударских радова на водне ресурсе на простору Србије јужно од Саве и Дунава.Разматрање предметне проблематике извршено је кроз развој и примену семи-квантитативне методологије за анализу ризика од загађивања површинских иподземних вода на регионалној размери. Примењена ...
    анализа ризика, водни ресурси, водна тела, рудничке воде, рударскиотпад, аналитички хијерархијски процеси, кластер анализа, математичка теоријаатрибута, функције припадности, семи-квантитативне методе
    ... хидролошки и хидрогеолошке услови, брзине и правац ветра, физичке особине и хемијски састав земљишта, флора и фауна, насељеност подручја и стање и начин коришћења водних ресурса. Небојша Б. Атанацковић Докторска дисертација 73 4.2.1.4. Прелиминарна процена ризика и издвајање ...
    ... вези заједно утичу на природне правце кретања и на режим и биланс подземних вода. Напуштени површински копови на површинске и подземне воде директно утичу истицањем воде из језера у потоке и реке и инфилтрацијом језерске воде у издан (слика 2-7). Небојша Б. Атанацковић Докторска дисертација ...
    ... оксидације сулфида и њено трајање утичу на формирање киселих рудничких вода, и у значајној мери одређују потенцијал напуштених рударских радова као извора загађујућих супстанци. Реакција оксидације се одиграва на контакту између минерала и раствора. Стога врста и морфологија минерала, као и особине стенске ...

  • Tektonska evolucija istočne periferije timočke eruptivne oblasti

    Stefan Zujić (2024)
    U radu su predstavljeni rezultati proučavanja tektonskih i litostratigrafskih karakteristika istočnog oboda Timočke eruptivne zone. Zaključci o geološkim odnosima u okviru Timočke eruptivne oblasti i susednih geotektonskih jedinica izvedeni su na osnovu podataka prikuljenih tokom terenskih istraživanja i podataka dobijenih iz publikovanih radova. Rezultati rada ukazuju da je teren koji je bio tema ovog istraživanja, u strukturno-tektonskom smislu oblikovan tokom glavnih geodinamičkih događaja u okviru Karpato-balkanskog orogenog luka. Analizom strukturnog sklopa su utvrđeni glavni deformacioni događaji koji su predsavljeni ...
    tektonska evolucija, timočka eruptivna oblast

  • Proučavanje razvića Bihaćkog i Cazinskog basena primenom gravimetrijskih podataka

    Snežana M. ignjatović, Ivana M. Vasiljević, Nevena R. Andrić-Tomašević, Ana S. Mladenović (2024)
    Bihaćki i Cazinski baseni su neogeni baseni, koji pripadaju spoljašnjim Dinaridima i formirani su tokom kasne faze razvoja Dinarida. Ovi baseni su od posebnog interesa zbog svoje geološke prošlosti i potencijalnih strukturnih karakteristika. U istraživanju, primenjeni su gravimetrijski podaci u clju boljeg razumevanja evolucije ovih basena. Primenom različitih postupaka matematičkih transformacija na gravimetrijskim podacima može se ustanoviti gravitacioni uticaj neogenih basena male gustine i mogu se detektovati strukture, koje su potencijalno vezane za njihovo formiranje. U ovom istraživanju, analiza ...
    matematičke transformacije podataka, kontakti, neogeni baseni

  • Konceptualni model hidrogeotermalnog sistema šire okoline Brusa - geotermalna karakterizacija sistema / Conceptual model of hydrothermal system of Brus area - system geothermal characterization

    Dejan Milenić, Ana Vranješ, Marinko Toljić, Ivana Vasiljević, Natalija Radosavljević, Matija Ognjanović (2024)
    Postavljeni konceptualni model hidrogeotermalnog sistema Brusa sa širom okolinom testiran je primenom različitih hidrohemijskih i izotopskih metoda u cilju njegove verifikacije i karakterizacije. Rezultati su ukazali na atomsfersko poreklo geotermalnih fluida i na razviće primarnih rezervoara u okviru karbonatnih stena. Prvi rezervoar formiran je u okviru krečnjaka gornjotrijakse starosti, dok drugi rezervoar egzistira u okviru trijskaih mermera. Zone prihranjivanja locirane su u zapadnom delu terena. Sistemi gravitacionih raseda kontrolišu kretanje fluida u sistemu, dok proces jonske izmene dominira u ...
    hidrogeotermalni sistem, hidrohemijske i izotopske metode, mladi intruzivi

  • Tehnologija izrade jamskog magacina eksploziva i eksplozivnih sredstava

    Sara Nikolić (2024)
    Završni rad sa temom „Tehnologija izrade jamskog magacina eksploziva i eksplozivnih sredstava” sastoji je iz opšteg dela i specijalnog dela. U opštem delu prikazani su : geologija ležišta, određivanje kapaciteta magacina eksplozivnih sredstava, lokacija i opis magacina. U specijalnom – drugom delu ovog završnog rada prikazani su: potrebni proračuni, tehnologija izrade magacina, predmer i predračun radova, normativi materijala, energije i radne snage, organizacija i dinamika izvodjenja radova. Prilikom izrade završnog rada, uz primenu svih propisa vezanih za ovu oblast, korišćene su ...
    magacin, eksploziv, sredstva za iniciranje, hodnik, komor
    ... prostorije međusobno i sa površinom i iz koje se izrađuju komore za smeštaj eksploziva i inicirajućih sredstava. GH povezuje UH-3 i izlazni hodnik 3 IH-3. Iz GH u njegovom levom boku, gledano iz pravca UH treba izraditi 2 komore — za smeštaj inicirajućih sredstava (KIS) i za smeštaj eksploziva ...
    ... sredine se kreću u pravcu koji je upravan na pravac prostiranja izazivajući smičuće napone, te se poprečni talasi nazivaju i "smičućim" talasima. Površinski talasi se prostiru u površinskim slojevima i zahvataju debljinu jednaku njihovoj talasnoj dužini. U odnosu na pravac pružanja čestica prema ...
    ... dimenzije i poprečni profil IH-1. Upravno na osu IH-2 projektovana je osa Izlaznog hodnika 1 (IH-1). Izlazni hodnik 1 služi da MES spoji sa površinom terena, na koti k+700,0m i kao drugi izlaz i da istrošenu vazdušnu struju sprovede na površinu. Osa Izlaznog hodnika 1 (IH-1) ima azimut pravca vig-1i=459 ...

  • Hidrogeohemijska valorizacija esencijalnih mikroelemenata mineralnih voda Srbije

    Jana S. Stojković (2013-09-25)
    Mineralne vode još od davnina privlače pažnju ljudi i to kako u pogledu istraživanja iproučavanja, tako i u pogledu njihovog iskorišćavanja. Naročito je važno poznavanjesadržaja mikroelemenata u njima, jer su to komponente njihovog hemijskog sastavakoje ih odvajaju od tzv. „običnih“ malomineralizovanih voda.U ovom radu proučavani su odabrani esencijalni mikroelementi (fluor, bor, litijum,kalijum, stroncijum i silicijum), u mineralnim vodama Srbije, pri čemu je analiziranopreko 130 uzoraka mineralnih voda iz različitih geoloških sredina, to jest hidrogeološkihrejona. Cilj ovog istraživanja bio je ...
    esencijalni mikroelementi, faktori migracije, zakonomernosti rasprostranjenja, hidrogeohemijski procesi, multivarijantna statistička analiza, mineralne vode Srbije
    ... bušenjem. Pruža se pravcem istok‒zapad i na njemu se javlja izvor mineralne vode u Rudovcima. Jana S. Stojković Doktorska disertacija 165   Na površini je vidljiv na malom prostoru na levoj obali reke Peštan, gde se tektonski sučeljavaju tercijarni fenodaciti i paleozojski metamorfiti. Rasedna ...
    ... Darosava 17,5 izvori i bušotina (288) 0,06 Kontaktno-metamorfisani škriljci i granitoidne stene 3 Bukovička banja 35,4 bušotina (509,8) 4,3‒4,5 Kontaktno-metamorfisani škriljci i granitoidne stene 4 Aranđelovac 28 bunar (425) / Serpentinitske i kvarcne breče i konglomerati 5 Garaši 16 izvor 0,01 ...
    ... starosti) i proterozojskih kristalastih škriljaca (mikašisti, gnajsevi i liskunoviti škriljci). U zoni banje javljaju se i vulkanoklastične stene i silifikovani granodioriti. Područje Jošaničke Banje karakteriše složena geološka građa: termalni izvori se pojavljuju na kontaktu serpentinita i kristalastih ...

  • Specifičnosti fundiranja u lesnim naslagama – objekat Poreska uprava Zemun

    Anja Dević (2024)
    U ovom završnom radu prikazani su literaturni podaci koji se odnose na geotehničke karakteristike terena izgrađenih od lesa na primeru šireg istražnog prostora, tzv. Zemunskog lesnog platoa, kao i rezultati detaljnih geotehničkih istraživanja na lokaciji objekta Poreske uprave Zemun. U prvom delu rada prikazani su uslovi nastanka karakteristične makroporozne strukture lesa i njen uticaj na fizičko-mehaničke karakteristike i stabilnost terena izgrađenih od lesa. Na osnovu analize i interpretacije rezultata detaljnih geotehničkih istraživanja na lokaciji objekta Poreske uprave Zemun prikazane su ...
    struktura lesa,stišljivost, nosivost, sleganje, plitko fundiranje i duboko fundiranje
    ... osvetljenje i ventilaciju unutrašnjosti. Slika 6. Severozapadni izgled objekta ( ugao ulica Cara Dušana i Šumadijske) Izvor: https://www.gradnja.rs/poreska-uprava-zemun 12 4.VRSTE I OBIM IZVEDENIH ISTRAŽIVANJA I ISPITIVANJA Geotehnička istraživanja predstavljaju skup kompleksnih terenskih i l ...
    ... nih vetrom i taloženih u vodenim basenima, i njihovim priobaljima. Predstavljeni su prašinastim peskovima, peskovima i prašinastim glinama i slabovezanom prašinom. U ovim naslagama nema nikakvih tragova lesne strukture. Slika 9. Šire istražno područje na OGK L34-113 Beograd Izvor: https://geoliss ...
    ... Eurokoda 8. 23 |_ VIKVII L_ ' *'I“ | vIII | _ =;II-IX faapeBal ı ~“ | ~ I Slika 10. Karta seizmičkog hazarada za povratni period od 95 godina Izvor: https://www.seismo.gov.rs/ Slika 11. Karta seizmičkog hazarada za povratni period od 475 godina Izvor: https://www.seismo.gov.rs/ 24 ...

  • Hidrogeoekološki uslovi eksploatacije kamenih i mrkih ugljeva Srbije

    Branko R. Miladinović (2016-04-27)
    Ugalj predstavlja energent na čijoj osnovi se razvija privreda celog sveta.Zato mu se pridaje velika pažnja u eksploataciji i preradi, bez obzira na mnogeštetne uticaje na životnu sredinu, a posebno na efekat staklene bašte koji sestvara emisijom zagađujućih materija u atmosferu radom termoelektrana naugalj.U Srbiji, resurs koji se danas u najvećoj meri koristi u proizvodnjielektrične energije je ugalj i on učestvuje u proseku sa 70 %. U strukturi ukupneproizvodnje ugljeva, dominiraju lignitski ugljevi sa učešćem od 98 %, a ...
    Srbija, kameni i mrki ugalj, podzemna eksploatacija, preradauglja, rudničke vode, hemijski sastav, emisija zagađujućih materija, životnasredina
    ... je spuštena duž markantnih dislokacija pravca pružanja istok-zapad (Petrović i dr. 1988). Jednu čini sokobanjski rased koji se pruža duž podnožja Device i Ozrena, a u pravcu zapada prolazi pored same Sokobanje. Za njega se vezuju termalni izvori u Sokobanji i u klisuri Moravice. Tektonska dislokacija ...
    ... predstavljaju jednu veliku i široku antiklinalu pravca pružanja SSZ-JJI čiji se temeni deo izdiže u pravcu J-JI i struktura se širi, a u pravcu S-SZ tone i struktura se sužava. Antiklinala „Vrške Čuke” nije simetrična, već je u celini nagnuta ka severoistoku (Đoković i dr. 2003). Definitivno ...
    ... dovodili do raskidanja i kretanja masa duž raskinutih površina i kao osnovni oblik kretanja javaljali su se rasedi ili raseline (Janić 2005). U jarandolskom basenu, ugljonosni horizont sa pratećim naslagama podine i povlate, ima oblik amfiteatra otvorenog i nagnutog u pravcu JI (Janić 2005). Naknadnim ...

  • Uticaj geološke neizvesnosti u razvoju rudarskih projekata

    Petar Marković, Dejan Stevanović, Mirjana Banković (2023)
    Rudarstvo je industrija koja se nosi sa različitim vrstama neizvesnosti i rizika zbog svoje prirode i specifičnosti. Neizvesnost u rudarstvu može poticati iz različitih izvora i uticati na različite aspekte rudarskih projekata. Kao jedan od dominantnih faktora, ističe se geološka neizvesnost. Geološka neizvesnost igra ključnu ulogu u rudarstvu i može značajno uticati na procenu resursa i rezervi, planiranje eksploatacije, ekonomsku isplativost i upravljanje rizicima. Ova neizvesnost se ne može eliminisati, ali se uz primenu adekvatnih standarda i zakona može ...
    ... ncizvesnosti i rizika zbog svoje prirode i specifičnosti. Neizvesnost u rudarstvu može poticati iz različitih izvora i uticati na različite aspekte rudarskih projekata. Kao jedan od dominantnih faktora, ističe se geološka neizvesnost. Geološka necizvesnost igra ključnu ulogu u rudarstvu i može značajno ...
    ... velika odvojena rudna tela: rudnog tela Buvač (aktivan kop) i rudnog tela Jezero (završena ceksploatacija). Rudno telo Buvač zauzima prostor dužine oko 1,600 m i širine oko 1,300 m. Srednja debljina rudnog tela je oko 20 m. Generalni pravac pružanja je jugozapad-severoistok sa tonjenjem prema severoistoku ...
    ... posledicu mogu imati i gubitak potencijalnih prilika za ostvarenje dodatnog profita ili ostalih benefita poslovanja (Stevanović D., 2015) (Snowden D. V., Glacken 1. and Noppe M., 2002). Neizvesnost u rudarstvu (koja je direktno povezana sa rizikom) može poticati iz različitih izvora i uticati na različite ...

  • Upravljanje resursima podzemnih voda severne Bačke

    Bojan B. Hajdin (2013-03-07)
    Vodosnabdevanje gradova i naselja severne Bačke vrši se u potpunosti iskorišćavanjempodzemnih voda. Najznačajnije količine podzemne vode namenjene za piće zahvatajuse iz izdani u vodonosnim pleistocenskim naslagama koje su poznate kao osnovnivodonosni kompleks, dok su danas u vodosnabdevanju manje zastupljene vode izizdani u pliocenskim sedimentima i prve, slobodne izdani rasprostranjene plitko ispodpovršine terena.Pored snabdevanja stanovništva, veliki potrošači podzemne vode su i industrijskapreduzeća, a zbog loših uslova i nerazvijenih sistema za navodnjavanje sve veći korisnicivoda prve izdani postaju i poljoprivredni proizvođači.Geološka ...
    resursi podzemnih voda, vodosnabdevanje, održivo upravljanje, osnovni vodonosni kompleks, termomineralne vode, monitoring podzemnih
    ... organizuje, koristi i uređuje prostor naše države značajan je i za razvoj vodoprivredne strategije. Pored određivanja pravaca urbanizacije i uređenja naselja, utvrđivanja osnovnih infrastrukturnih sistema u Prostornom planu navode se načela i kriterijumi korišćenja prirodnih resursa i njihova zaštita ...
    ... 3 m do 2 m i opada do dubina 2.7 m i 4.6 m. Prema ovim podacima nivo izdani oscilira između 2 i 3 m. Nivo izdani sagalasan je površini terena i generalni pravac kretanja podzemnih voda prve izdani na ovom području je od severozapada ka jugoistoku. Analizom podataka (slike 38 i 39) konstatovano ...
    ... razloma orijentacije I-Z ističu se tri velike strukture. Prva se pruža pravcem Bečej- Srbobran i razdvaja relativno izdignuto područje na severu od velike centralne depresije na jugu. Druga struktura je locirana pravcem Novi Sad - Bačka Palanka, uglavnom duž toka Dunava i predstavlja južni obod ...

  • Potencijalnost tercijarnih magmatskih kompleksa Vardarske zone Srbije sa aspekta arhitektonskog građevinskog kamena

    Lidija M. Kurešević (2014-01-22)
    U sastavu Vardarske zone, jedne od tektonski najsloženijih oblasti Balkanskogpoluostrva, u čijem domenu se odvijalo otvaranje i zatvaranje okeanskih prostora isubdukcija koja je dovela do intenzivne magmatske aktivnosti pretežno tokom tercijara,danas se nalazi veći broj magmatskih kompleksa.U ovoj disertaciji su obrađene geološke karakteristike trinaest izabranih magmatskihkompleksa Vardarske zone tercijarne starosti, i laboratorijski određena mineraloškopetrografskasvojstva stena u njihovom sastavu i fizičko-mehanička svojstva kamenaznačajna za utvrđivanje mogućnosti njihove primene za dobijanje blokovaarhitektonskog građevinskog kamena iz kojih se dobijaju ploče za oblaganjegrađevinskih ...
    Arhitektonski građevinski kamen, magmatske stene, Vardarska zona, Srbija
    ... rasedi sa pravcima pružanja ZSZ-IJI, SSI-JJZ, sever-jug, ZJZ-ISI, SZ-JI i SI-JZ. Dve krupne dislokacije pravca pružanja ZSZ-IJI prostiru se duž linije Vagan-Orlovica- Šutica-Bukulja i linije Onjeg-Paun Stena-V. Bukulja. Centralni i severni deo masiva je tektonski slabije poremećen, i izgrađen od ...
    ... (granitporfir) i diašistne (apliti i lamprofiri). Aplitske žice imaju debljinu najčešće od nekoliko cm, i pružanje pravcem SSI-JJZ i ZSZ-IJI. Boje su svetlosive do bele, alotriomorfno zrnaste strukture. Izgrađene su od ortoklasa, plagioklasa, kvarca, ređe biotita, sfena, apatita i cirkona. Veličina ...
    ... dominiraju krupni 23 razlomi pravca pružanja SSZ-JJI (Kotlenik-Rudnik), kao i lokalni, tzv. poprečni rasedi pravca pružanja zapad-istok. Slika 2-1: Položaj magmatskih kompleksa Bukulje, Cera i Boranje u okviru Jadarskog bloka (prema Filipoviću, 2005 i Vukašinoviću, 1991; mod.). Legenda: ...

  • Potencijalnost tercijarnih magmatskih kompleksa Vardarske zone Srbije sa aspekta arhitektonskog građevinskog kamena

    Lidija M. Kurešević (2014-01-22)
    U sastavu Vardarske zone, jedne od tektonski najsloženijih oblasti Balkanskogpoluostrva, u čijem domenu se odvijalo otvaranje i zatvaranje okeanskih prostora isubdukcija koja je dovela do intenzivne magmatske aktivnosti pretežno tokom tercijara,danas se nalazi veći broj magmatskih kompleksa.U ovoj disertaciji su obrađene geološke karakteristike trinaest izabranih magmatskihkompleksa Vardarske zone tercijarne starosti, i laboratorijski određena mineraloškopetrografskasvojstva stena u njihovom sastavu i fizičko-mehanička svojstva kamenaznačajna za utvrđivanje mogućnosti njihove primene za dobijanje blokovaarhitektonskog građevinskog kamena iz kojih se dobijaju ploče za oblaganjegrađevinskih ...
    Arhitektonski građevinski kamen, magmatske stene, Vardarska zona, Srbija
    ... rasedi sa pravcima pružanja ZSZ-IJI, SSI-JJZ, sever-jug, ZJZ-ISI, SZ-JI i SI-JZ. Dve krupne dislokacije pravca pružanja ZSZ-IJI prostiru se duž linije Vagan-Orlovica- Šutica-Bukulja i linije Onjeg-Paun Stena-V. Bukulja. Centralni i severni deo masiva je tektonski slabije poremećen, i izgrađen od ...
    ... (granitporfir) i diašistne (apliti i lamprofiri). Aplitske žice imaju debljinu najčešće od nekoliko cm, i pružanje pravcem SSI-JJZ i ZSZ-IJI. Boje su svetlosive do bele, alotriomorfno zrnaste strukture. Izgrađene su od ortoklasa, plagioklasa, kvarca, ređe biotita, sfena, apatita i cirkona. Veličina ...
    ... dominiraju krupni 23 razlomi pravca pružanja SSZ-JJI (Kotlenik-Rudnik), kao i lokalni, tzv. poprečni rasedi pravca pružanja zapad-istok. Slika 2-1: Položaj magmatskih kompleksa Bukulje, Cera i Boranje u okviru Jadarskog bloka (prema Filipoviću, 2005 i Vukašinoviću, 1991; mod.). Legenda: ...

  • Prostorni položaj ofiolita istočne Vardarske zone: geofizičko-geološki model i njegove geodinamičke implikacije

    Dragana D. Petrović (2015-12-29)
    Centralni deo Balkanskog poluostrva je geotektonski veoma složen. Tetis je zatvorentokom gornjeg mezozoika, a ofioliti na zapadu i ofioliti Vardarske zone predstavljajuostatke nekadašnjih okeanskih prostora. Najistočniji deo Vardarske zone razlikuje se odsvih ostalih ofiolita na Balkanskom poluostrvu i karakteriše se najizraženijim suprasubdukcijskimafinitetom. Istočna vardarska zona locirana je u centralom delu Srbije.Na severu se prostire do Apusena u Rumuniji, a na jugu obuhvata cetralni deoMakedonije i Peonias zonu u severnoj Grčkoj. Istočna vardarska zona se nalazi istočnood geotektonske jedinice Kopaonik ...
    Istočna vardarska zona; ofioliti; 2D i pseudo 3D geofizičko-geološkimodel; geodinamička evolucija
    ... geotektonskih jedinica je u pravcu glavnih rasednih zona pružanja SZ-JI do SSZ-JJI u Dinaridima i SSZ-JJI do S-J u Karpato-balkanidima (Marović et al, 2002). Pristutni su i rasedni sistemi pružanja SI-JZ, S-J I I-Z u Dinaridima i SI-JZ, SZ-JI kao i ZJZ-ISI u Vardarskoj zoni i Karpato-balkanidima. Miocenska ...
    ... geografskim širinama različitim od magnetskih polova i ekvatora, ne nalaze se iznad izvora magnetizacije, pod uslovom da je namagnetisananje raspoređeno simetrično (Cooper et al., 2005). Slika 12. Geomagnetska anomalija duž profila postavljenog u pravcu J-S pri različitim vrednostima inklinacija ...
    ... indukovanu i remanentnu magnetizaciju. Indukovana magnetizacija je proporcionalna intenzitetu i uglavnom paralelna sa ambijentalnim poljem. Intenzitet i pravac remanetne magnetizacije zavise od porekla magnetizacije kao i od ambijentalnog polja Zemlje u vreme kada je stvarana stena. Oblik i intenzitet ...

  • Tektono-termalna evolucija kontakta Dinarida i Karpato-Balkanida u području Jastrepca

    Dalibor Erak (2019)
    Predmet istraživanja doktorske disertacije je tektonska evolucija područja planine Jastrebac u centralnoj Srbiji, gde višefazna tektonska aktivnost od mezozoika do danas komplikuje rekonstrukciju strukturnih odnosa i geološke evolucije ovog prostora. Kompleksna višefazna evolucija planine Jastrebac u Srbiji je demonstrirana kombinovanjem kinematskih podataka prikupljenih na terenu i mikrostrukturnih opservacija sa dodatnim termohronološkim podacima “fission track” i podacima odredbe starosti metodom U-Pb na cirkonima. Gornjokredna ekshumacija bila je praćena gornjokredno-eocenskim navlačenjem i magmatizmom vezanim za kontinentalnu koliziju, pri čemu je akreciona ...
    kinematika, termohronologija, ekstenzioni detačmenti, Dinaridi, Karpato-Balkanidi
    ... severu do ka istoku (Matenco i Radivojević, 2012; van Gelder et al., 2015 i druge reference). Iako su oba pravca ekstenzije S-J i I-Z u Kopaoničkom prozoru interpretirani kao dva različita deformaciona događaja (Schefer, 2010; Mladenović et al., 2015), glavni pravac tektonskog transporta u tom području ...
    ... deformacija postepeno opada i postaje više “britl” sa formiranjem kataklastičnih zona smicanja i normalnih raseda, koji imaju različite orijentacije u području dome, ali generalno grubo pokazuju pravac ekstenzije I-Z, dok na severnoj i južnoj padini dome pokazuju pravac S-J sa padom od same dome ...
    ... planina. Šarniri i aksijalne ravni opserviranih nabora ne prikazuju prioritetan pravac (Slika 8-25), pa su pri istraživanjima grupisani na osnovu njihovih karakteristika i superpozicije deformacija. Generalno, pravac osa tonjenja ovih nabora prati opštu strukturu dome jastrebačkih planina i centralno ...

  • Палеогеографска реконструкција јадарског блокатоком млађег палеозоика

    Весна Цветков (2018)
    ... одређени су величина и смер ротација, правац и интезитет палеотранспорта, као и "пеглање" инклинације. За сваки од наведених параметара дефинисан је статистички опсег сигурности. Код већине узорака током лабораторијских испитивања издвојена је преслаба, неконзистентна и нестабилна реманентна ...
    ... Европе и Африке палеотранспорт Јадарског блока је северни, и износи 2510 тј. 3417. Током доњег карбона позиција VGP блока веома је блиска са палеополом Европе. Испитани узорци средњокарбонске старости поседују деклинацију правца СЗ-ЈИ, са карактеристичном CCW ротацијом. Правац и смер ротације ...
    ... чно усмерен правац деклинације средњег вектора ChRM проузрокује CCW ротацију. Вредност угла ротације у односу на РП Европе и Африке износи 336 тј. 309. Рифтовање дуж североисточне маргине Гондване и отварање Неотетиса током горњег перма, проузрокује даљи северни дрифт блока и његово приближавање ...

  • Analiza stabilnosti kosine na magistralnom putu M-1, deonica Lipci-Ljuta

    Ksenija Gredić (2024)
    Katedra za Geotehniku održala je sednicu na kojoj mi je odobrena tema za završnirad pod naslovom “Analiza stabilnosti kosine na magistralnom putu M-1, deonica Lipci-Ljuta” u opštini Kotor.Za mentora je izabran van.prof.Miloš Marjanović, dok za članove komisije su izabrani prof.dr. Biljana Abolmasov i doc.dr. Zoran Berisavljević. Tokom izrade završnog rada, korišćeni su podaci iz “Elaborata o rekonstrukciji magistralnog puta M-1 (M-2), dionica Lipci-Ljuta, dužine cca 15km”, kao i ostala odgovarajuća stručna literatura. Na osnovu terenskih radova i dobijenih rezultata ...
    analiza stabilnosti, stijenska masa, kinematska analiza, inženjerskogeološko kartiranje
    ... puta ima više izvora i vrulja na obali, u neposrednom zaleđu kao i u moru. Izdašnosti ovih hidrogeoloških pojava su promjenljive, od minimalne pa do više desetina pa i stotina I/sec u hidrološkom maksimumu, kakvi su na primjer Sopot i Ljuta. U hidrološkom maksimumu od ovih izvora se formiraju prave ...
    ... proslojcima dolomita, pukotinske i karstne poroznosti. Na širem prostoru Javlja se i fliš (Risan ı Donji Orahovac). Nasip je takođe dobre vodopropusnosti, intergranularne poroznosti. Vode generalno gravitiraju prema moru iz krečnjačkog zaleđa i prazne se preko izvora ili vrulja na obali ili ispod ...
    ... savijanja i preturanja blokova može Strana 14 / 34 doći samo u slučaju kada smjer dejstva preturajuće sile zaklapa ugao, u odnosu na vektor normale na površ diskontinuiteta, koji Je veći od ugla qj. S obzirom da je pravac većeg glavnog napona paralelan sa licem kosine (o), do smicanja i preturanja ...

  • Analiza stabilnosti kosine na magistralnom putu M-1, deonica Lipci-Ljuta

    Ksenija Gredić (2024)
    Katedra za Geotehniku održala je sednicu na kojoj mi je odobrena tema za završnirad pod naslovom “Analiza stabilnosti kosine na magistralnom putu M-1, deonica Lipci-Ljuta” u opštini Kotor.Za mentora je izabran van.prof.Miloš Marjanović, dok za članove komisije su izabrani prof.dr. Biljana Abolmasov i doc.dr. Zoran Berisavljević. Tokom izrade završnog rada, korišćeni su podaci iz “Elaborata o rekonstrukciji magistralnog puta M-1 (M-2), dionica Lipci-Ljuta, dužine cca 15km”, kao i ostala odgovarajuća stručna literatura. Na osnovu terenskih radova i dobijenih rezultata ...
    analiza stabilnosti, stijenska masa, kinematska analiza, inženjerskogeološko kartiranje
    ... puta ima više izvora i vrulja na obali, u neposrednom zaleđu kao i u moru. Izdašnosti ovih hidrogeoloških pojava su promjenljive, od minimalne pa do više desetina pa i stotina I/sec u hidrološkom maksimumu, kakvi su na primjer Sopot i Ljuta. U hidrološkom maksimumu od ovih izvora se formiraju prave ...
    ... proslojcima dolomita, pukotinske i karstne poroznosti. Na širem prostoru Javlja se i fliš (Risan ı Donji Orahovac). Nasip je takođe dobre vodopropusnosti, intergranularne poroznosti. Vode generalno gravitiraju prema moru iz krečnjačkog zaleđa i prazne se preko izvora ili vrulja na obali ili ispod ...
    ... savijanja i preturanja blokova može Strana 14 / 34 doći samo u slučaju kada smjer dejstva preturajuće sile zaklapa ugao, u odnosu na vektor normale na površ diskontinuiteta, koji Je veći od ugla qj. S obzirom da je pravac većeg glavnog napona paralelan sa licem kosine (o), do smicanja i preturanja ...