Претрага

Упит dcterms_subject_txt:dijabaz-rožna formacija

140 items

  • Neogena i kvartarna herpetofauna (Anura i Squamata) Srbije : doktorska disertacija

    Dragana D. Đurić (2019)
    U radu je prvi put opisan deo herpetofaune (Anura i Squamata) iz neogenih i kvartarnih lokaliteta Srbije. Obrađeni su lokaliteti Sibnica, Prebreza, Lazarevc, Vračević i Riđake, neogene starosti. Lokaliteti kvartarne starosti su pećine Mala i Velika Balanica, Pešturina, Hadži Prodanova, Baranica, Vrelska pećina i sedimentne ispune fisura u kamenolomima Venčac i Beočin. U radu je prikazana je taksonomska analiza herpetoloških ostataka. Pored taksonomske analize fosilnog materijala dat je kratak geografsko-geološki opis proučavanih lokaliteta, osnovne osteološke karakteristike anura i skvamata ...
    paleoherpetofauna, Anura, Squamata, kvartar, pleistocen, neogen, Srbija, paleoekologija, paleoklima
    ... 2016). Sl. 7. Ilustrovani prikaz stratigrafskih odnosa formacija na području Sibnica. Fm- formacija; S,S1,S2,S4 – fosilna nalazišta u formaciji Sibnica; S3 – fosilno nalazište u formaciji Kruševica-Pčelice; fauna, flora (iz Knežević et al. 2016). ...
    ... al. 2016). Novi profili označeni su kao Sibnica1 (SIB1) i Sibnica2 (SIB2), a smešteni su u području gde se formacija Dragovo-Kaludra (sl. 6 i 7) bočno smenjuje sa sibničkom formacijom. Formacija Sibnica je najstarija u Levačkom basenu a izgrađena je od gruboklastičnih aglomerata, konglomerata, peskovitih ...
    ... lokaliteta. 3.1 LOKALITETI NEOGENE STAROSTI Smatra se da tvorevine neogena (miocena i pliocena) formiraju najrasprostranjenije geološke formacije u Srbiji (Stevanović 1977). Obrađivani neogeni lokaliteti su jezerskog i jezersko-rečnog tipa sedimentacije. Hronostratigrafska pozicija proučavanih ...

  • Lamprofiri Kolaričke reke (Boranja)

    Luka Jović (2024)
    Lamprofiri su grupa egzotičnih ultrakalijskih stena poznatih po sadrţaju nekompatibilnih elemenata i elemenata retkih zemalja. U našem delu sveta pojavljuju se u okviru ultrakalijskih provincija u Španiji, Italiji, Srbiji, Makedoniji i Turskoj. U Srbiji su zastupljeni ponajviše u zapadnim delovima zemlje, oko opština Ljubovija i Mali Zvornik, ali i u široj okolini Rudnika, Kopaonika i u istočnoj Srbiji. Mnoga ispitivanja sprovedena su u rudnom polju Veliki Majdan u zapadnoj Srbiji sa čije jugoistočne strane protiče Kolarička reka. Ovaj lokalitet ...
    geohemija, lamprofiri, ultrakalijski magmatizam, elementi retkih zemalja, mešanje magmi, mineta, kersantit, flogopit
    ... osvrt na tektoniku Podrinjskih planina pišući o tektonici zapadne Srbije. Zatim se 1937. godine V. Simić bavi stratigrafskim položajem dijabaz-rožnačke formacije u blizini Medvednika i pruža osvrt na njen položaj na potezu od Uzovničke reke do Ljubovije na istoimenom listu. Godine 1938. V. Simić ...
    ... rudnom polju Veliki Majdan u zapadnoj Srbiji sa čije Jugoistočne strane protiče Kolarička reka. Ovaj lokalitet pripada kenozojskoj vulkanskoj formaciji zapadne Srbije čija je starost oligocenska do ranomiocenska. U njoj se lamprofiri pojavljuju u vidu brojnih malih intruzivnih tela, najčešće dajkova ...
    ... The Mineralogical Society, London. 48 Jelenković . R., 2000: Geološki atlas Srbije 1:2.000.000, Br. 14. Metalogenetska karta i karta rudnih formacija, p. 4. Janković S., 1961: Ležišta mineralnih sirovina, Univerzitet u BeograduS., 1967: Ležišta metaličnih mineralnih sirovina, Univerzitet u Beogradu ...

  • Развој геолошког информационог система Републике Србије

    Бранислав Благојевић, Бранислав Тривић, Ненад Бањац, Ранка Станковић, Велизар Николић (2005)
    Геолошки информациони систем Србије (ГеолИСС) је пројектован, првенствено, са намером ефикасног дигиталног архивирања геолошких и њима сродних података. У овом раду је приказана структура базе података као основа за развој геолошки конципираног ГИС-а. Нови, објектно орјентисани (О-О) начин моделирања омогућио је дефинисање самосталних типова објеката, хијерархијски повезаних кроз тополошке и друге релације, чиме је обезбеђена њихова медјусобна интеракција. Објектно оријентисано моделирање извршено је коришћењем унифицираног језика моделирања (UML) и CASE алата, кроз концептуални и логички ниво. Физички модел ће ...
    ГеолИСС, геолошки подаци, управљање базама података, концептуални модел, логички модел, ГИС
    ... делом хидрогеолошку јединицу (гранулометрија, порозност). Такође, употпуњена другим геолошким садржајима, FizickaSvojstva су основ за детерминацију формације, литостратиграфске јединице нижег реда, металогенетске провинције, биостратиграфске зоне или било које друге хијерархиске категорије представљене ...

  • Мултимедијални документ „Култне радио емисије“ - осврт на стање у архивама радио станица у Србији

    Биљана Лазић, Јелица Поклопић (2011)
    радио емисије, архиве медијских кућа
    ... куће улажу новац у дигиталне архиве, трудећи се да са- чувају прошлост и садашњост зарад будућно- сти. Поредећи старе и нове начине преноса ин- формација, долазимо до закључка да је нај- већа разлика у нестабилности. Стари начини чувања података су статични а карактерише их оскудност. Насупрот томе ...

  • Terenska nastava iz geofizike: Arheološki lokaliteti na području Trstenika

    Dragana Đurić, Jelena Vukčević, Dejan Vučković, Ivana Vasiljević, Vesna Cvetkov (2020)
    geofizika, geofizička istraživanja u arheologiji, arheologija u okolini Trstenika
    ... (Богдановић, 2010). Elektrometrija je sprovedena na području Đurovače. Primenu ove meto- de opravdava činjenica da minerali koji sačinjavaju geološke formacije, kao i bilo koji drugi prirodni ili veštački ma- terijali koji se nalaze u ispitivanom po- luprostoru, poseduju različita električ- na svojstva. ...

  • Uslovi formiranja oticaja reke Crnice

    Andjelija Glogovac (2024)
    Sliv reke Crnice zauzima područje centralnog dela Srbije, između opštine Paraćin na zapadu, Sisevačkog basena na istoku, sliva Ravanice na severu i Jovaničke reke na jugu.Režimski parametri sliva reke,površine od 289 km2 kontrolišu se na hidrološkoj stanici Paraćin, dok su sa ciljem analize režima i uticaja padavina na formiranje oticaja preuzeti podaci o padavinama sa meteorološke stanice Ćuprija.Na razmatranom području dominantnu ulogu ima karsni tip izdani, koga karakteriše nestabilan režim u u pogledu oscilacija izdašnosti i nivoa podzemnih voda ...
    režim voda, autokorelacija, kroskorelacija, bilans voda, klimatske promene, reka Crnica
    ... Pukotinski tip izdani vezan je za pukotinske i prslinske sisteme raznovrsnih litoloških formacija, u magmatitima, metamorfitima i sedimentnim stenama. Bez obzira na litološki sastav različitih formacija, imaju različit stepen vodopropusnosti u vertikalnom profilu. Izdanska zona obično Je formirana ...
    ... Klastiti i peskovito-laporoviti, krečnjaci - T,, Dolomiti, dolomitični krečnjaci i krečnjaci - T,, Peščari, peskoviti i laporoviti krečnjaci - P, Formacija crvenih peščara - D, Konglomerati i peščari sa proslojcima argilošista - S, Peščari, argilošisti, liditi, metamorfisani glinci i krečnjaci - ...
    ... 2024 Prilog 2. H(m) H(m) 900 300 | Cmica Crnica -600 LEGENDA KARTIRANIH JEDINICA: ·al· ·| Aluvijum Slojeviti i bankoviti krečnjaci - Formacija crvenih peščara Terasni sedimenti i :.i i dolomiti Bankoviti i masivni krečnjaci - Piroksenski gabro t2 - i krečnjaci i kimeridž) škriljci ...

  • Analiza stabilnosti kosine na magistralnom putu M-1, deonica Lipci-Ljuta

    Ksenija Gredić (2024)
    Katedra za Geotehniku održala je sednicu na kojoj mi je odobrena tema za završnirad pod naslovom “Analiza stabilnosti kosine na magistralnom putu M-1, deonica Lipci-Ljuta” u opštini Kotor.Za mentora je izabran van.prof.Miloš Marjanović, dok za članove komisije su izabrani prof.dr. Biljana Abolmasov i doc.dr. Zoran Berisavljević. Tokom izrade završnog rada, korišćeni su podaci iz “Elaborata o rekonstrukciji magistralnog puta M-1 (M-2), dionica Lipci-Ljuta, dužine cca 15km”, kao i ostala odgovarajuća stručna literatura. Na osnovu terenskih radova i dobijenih rezultata ...
    analiza stabilnosti, stijenska masa, kinematska analiza, inženjerskogeološko kartiranje
    ... krede i ecocena, dok su sedimenti kvartara predstavljeni deluvijalnim i proluvijalnim sedimentima. Šire područje istraživanja izgrađuju različite formacije sedimenata, kredne, eocenske i kvartarne starosti (Ki, K»!, K~?, K-E, E», d, pr). U tektonskom pogledu područje istraživanja pripada Budvansko-Barskoj ...
    ... područje predstavlja kosinu na magistralnom putu M-1, dionica Lipci - Ljuta, dužine cca 200 m a širine oko 30m. Područje istraživanja izgrađuju formacije kredne starosti (K2?) , a čine ih krečnjaci sa proslojcima dolomita, slojevite i masivne teksture. U hidrogeološkom pogledu to su dobro vodopropusni ...

  • Analiza stabilnosti kosine na magistralnom putu M-1, deonica Lipci-Ljuta

    Ksenija Gredić (2024)
    Katedra za Geotehniku održala je sednicu na kojoj mi je odobrena tema za završnirad pod naslovom “Analiza stabilnosti kosine na magistralnom putu M-1, deonica Lipci-Ljuta” u opštini Kotor.Za mentora je izabran van.prof.Miloš Marjanović, dok za članove komisije su izabrani prof.dr. Biljana Abolmasov i doc.dr. Zoran Berisavljević. Tokom izrade završnog rada, korišćeni su podaci iz “Elaborata o rekonstrukciji magistralnog puta M-1 (M-2), dionica Lipci-Ljuta, dužine cca 15km”, kao i ostala odgovarajuća stručna literatura. Na osnovu terenskih radova i dobijenih rezultata ...
    analiza stabilnosti, stijenska masa, kinematska analiza, inženjerskogeološko kartiranje
    ... krede i ecocena, dok su sedimenti kvartara predstavljeni deluvijalnim i proluvijalnim sedimentima. Šire područje istraživanja izgrađuju različite formacije sedimenata, kredne, eocenske i kvartarne starosti (Ki, K»!, K~?, K-E, E», d, pr). U tektonskom pogledu područje istraživanja pripada Budvansko-Barskoj ...
    ... područje predstavlja kosinu na magistralnom putu M-1, dionica Lipci - Ljuta, dužine cca 200 m a širine oko 30m. Područje istraživanja izgrađuju formacije kredne starosti (K2?) , a čine ih krečnjaci sa proslojcima dolomita, slojevite i masivne teksture. U hidrogeološkom pogledu to su dobro vodopropusni ...

  • Petrološke karakteristike dunavskog šljunka (Beograd – Zemun)

    Miloš Mihajlović (2024)
    Dunavski šljunak u okolini Zemuna karakterističan je za obalne rečne naslage formirane dugotrajnim procesima erozije i transporta materijala koje reka Dunav nosi sa različitih područja uzvodno. Ispitivanja šljunka sa lokacije „Gemax” su pokazala je šljunak uglavnom zaobljen, najčešće u rasponu od nekoliko milimetara do nekoliko centimetara u prečniku. Kako Dunav nosi materijal sa velikog sliva, ovaj šljunak sadrži raznovrsne sastojke sa dominacijom kvarca i odlomaka stena visokosilicijskog sastava. Mineraloško-petrografska ispitivanja pokazala su prisustvo klasta različitog sastava, čime je potvrđena ...
    Dunav, šljunak, mineraloško-petrografska ispitivanja, građevinarstvo
    ... plitkovodne formacije. Laporci i flišni sedimenti nalaze se u oblastima nekadašnjih dubljih delova sedimentacionih basena ı prate dubokovodne sedimente jure i donje krede, a plitkovodni se nalaze upravo u delovima gde su razvijene plitkovodne, čak i sprudne facije starijih formacija (letnja poz ...

  • Tektonska evolucija ugljevičkog basena (Bosna i Hercegovina)

    Slobodan Dragić (2024)
    U radu je prezentovana šira slika tektonske evolucije ugljevičkog basena, kao i Dinarida uopšte. Prikazani su litostratigrafski odnosi istraživanog područja, kao i kratak pregled tektonskih jedinica koje se nalaze u domenu basena. Najveća pažnja posvećena je kinematskoj analizi rasjednih struktura i interpretaciji podataka u svjetlu tektonske evolucije basena. Ugljevički basen zapunjen je oligocensko-miocenskim sedimentima, a njegovu osnovu grade paleozojsko-mezozojske formacije. Najstarije tvorevine na ovom području su permski sedimenti. Trijaski i kredni deponati, uglavnom krečnjaci, reprezent su tvorevina ...
    oligocensko-miocenski basen, dvosmjerna ekstenzija, supsidencija, kompresija, inverzija
    ... svjetlu tektonske evolucije basena. Ugljevički basen zapunjen je oligocensko-miocenskim sedimentima, a njegovu osnovu grade paleozojsko-mezozojske formacije. Najstarije tvorevine na ovom području su permski sedimenti. Trijaski ı kredni deponati, uglavnom krečnjaci, reprezent su tvorevina nastalih tokom ...
    ... stijena. Najstarije stijene otkrivene u okolini ugljevičkog basena su permski krečnjaci i nalaze se na južnoj periferiji basena, dok su mezozojske formacije predstavljene deponatima trijaske i kredne starosti. Najveći dio ovog prostora čine mlađe tvorevine, kenozojske starosti. U ovom poglavlju dat ...
    ... Tisijsko-Dakijske ploče ı donje Adrijske ploče. Ugljevički basen, nalazi se u domenu unutrašnjih Dinarida i razvijen je na osnovi koju grade formacije koje su dio Jadar-Kopaonik jedinice i Zapadne Vardarske Ofiolitske Jedinice (Slika 12). 5.2. Tektonske jedinice u domenu ugljevičkog basena ...

  • Tehno – ekonomska ocena ležišta bakra i zlata u istočnoj Srbiji

    Strahinja Sarajlić (2024)
    U svrhu postizanja optimalnih rezultata pri eksploataciji ovog ležišta bakra i zlata, koje se nalazi u istočnom delu Srbije, biće primenjena metoda podetažnog zarušavanja rude i okolnih stena.Tehno-ekonomska ocena opravdanosti eksploatacije rude bakra iz ovog ležišta, urađena je na bazi projektovanih parametara datih u tehničkom projektu. Urađena je analiza i ocenjena je rentabilnost ovog projekta na bazi predviđenog veka eksploatacije od 19 godina.Procenjeno je da je investicioni projekat u celini rentabilan i ekonomski potpuno opravdan. opravdan.
    tehno – ekonomska ocena, investicioni projekat, otvaranje rudnika, metoda otkopavanja, ekonomska ocena, kapitalna investicija
    ... kontrolne faktore koji utiču na prostornu distribuciju rudne mineralizacije i postrudnu tektoniku. Ležište je klasifikovano u odgovarajuće genetske formacije rudonosnih sistema, s mineralizacijom masivno-sulfidnog tipa koja pripada hidrotermalno-vulkanogenim, epitermalnim ležištima visoke sulfidacije ...
    ... i magmatskih događaja, 14 formiran je Timočki tektonski rov, koji je sukcesivno ispunjen masivnim naslagama vulkanskih i vulkanoklastičnih formacija. Hidrogeološke karakteristike terena Detaljan prikaz hidrogeoloških karakteristika područja, uključujući tipove izdani, filtracione karakteristike ...
    ... slučaju koristi se Laubšerova empirijska metoda. Ova metoda zahteva definisanje sledećih ulaznih parametara: MRMR vrednosti za sve četiri geološke formacije (miocenski sedimenti, konglomerati, laporci i andeziti), zapreminsku masu, kao i dimenzije ležišta. Na osnovu tih ulaznih parametara, proračunavaju ...

  • Tektonska evolucija istočne periferije timočke eruptivne oblasti

    Stefan Zujić (2024)
    U radu su predstavljeni rezultati proučavanja tektonskih i litostratigrafskih karakteristika istočnog oboda Timočke eruptivne zone. Zaključci o geološkim odnosima u okviru Timočke eruptivne oblasti i susednih geotektonskih jedinica izvedeni su na osnovu podataka prikuljenih tokom terenskih istraživanja i podataka dobijenih iz publikovanih radova. Rezultati rada ukazuju da je teren koji je bio tema ovog istraživanja, u strukturno-tektonskom smislu oblikovan tokom glavnih geodinamičkih događaja u okviru Karpato-balkanskog orogenog luka. Analizom strukturnog sklopa su utvrđeni glavni deformacioni događaji koji su predsavljeni ...
    tektonska evolucija, timočka eruptivna oblast

  • Geonasleđe Golije i Peštera

    Ljiljana V. Grujičić-Tešić (2017-09-01)
    Sprovedena istraživanja u ovoj studiji obuhvatila su izdvajanje, opis, evaluaciju i valorizaciju objekata geonasleđa u cilju razvoja istraživane oblasti sa stanovišta geonauka, geoturizma i geoekologije. Na izučavanom području objekti geonasleđa su evidentirani, interpretirani, vrednovani i kategorisani, dat je predlog promocije geoobjekata, i na kraju predložena dopuna inventara objekata geonasleđa Srbije.U protekle četiri godine, na kompleksu geotopa Golije i Peštera istražena su geološka svojstva stena (tip stene, starost, fosilni sadržaj, morfološke i hidrogeološke karakteristike itd.), na osnovu čega je bilo ...
    geodivezitet, geonasleđe, geoturizam, geokonzervacija, Golija, Pešter
    ... ........................... 78 8.1.7. Uklješteni meandri Uvca kod Sjenice - objekat br. 7 ......................... 79 8.1.8. Profil dijabaz rožne formacije, sa fosilima – Krš pod Gradcem kod Sjenice - objekat br. 8 ................................... 80 8.1.9. Ušački pećinski sistem – Vapa ...
    ... (Lješević i dr., 2004). Ljiljana V. Grujičić - Tešić Doktorska disertacilja GEONASLEĐE GOLIJE I PEŠTERA 80 8.1.8. Profil dijabaz rožne formacije, sa fosilima – Krš pod Gradcem kod Sjenice - objekat br. 8 (objekat istorijskogeološkog i stratigrafskog geonasleđa) Geološki lokalitet ...
    ... bunar, PeSter ¥: it Suva kraSka dolina - Kostam polje, Delimeda -29 "32 | "33 42 is TES ee eee - Kr§ pod Gradcem kod Sjenice Profil dijabaz rozne formacije, sa fosilima Prilog br. 2 KARTA POSTOJECIH OBJEKTA GEONASLEDA NA PROSTORU GOLUJE | PESTERA USatki pecinski sistem-Vapa Tubiéa ...

  • Развој геолошког терминолошког речника ГеолИССТерм

    Ranka Stanković, Branislav Trivić, Olivera Kitanović, Branislav Blagojević, Velizar Nikolić (2011)
    ... dictionary of geologic terms The structure of the individual entry “formaci- ja” shown in Figure 3 is given in example 1. Example 1. Name: Formacija Definition: Formacija je osnovna jedinica litostrati- grafske klasifikacije koja predstavlja stensku masu sa jedinstvenim sedimentološkim i paleontološkim ...

  • Геолошке карактеристике лежишта нафте која се експлоатишу еруптивном методом

    Милица Милићевић (2024)
    Геолошке карактеристике специфичних лежишта утичу на различите начине на ефикасност еруптивне методе. Најзначајније геолошке карактеристике које делују на еруптивну методу јесу порозност, пропусност, тип лежишта, резервоар стијене, као и тип замки. Еруптивна метода подразумјева коришћење природног притиска ради лакше експлоатације нафте и гаса из резервоара. У завршном раду су приказани различити типови лежишта и њихове геолошке карактеристике, као и предности и недостаци еруптивне методе код истих.
    слојна лежишта, масивна лежишта, зонарна лежишта, геолошке карактеристике, еруптивна метода
    ... Topmu neo Unayzah Formacije (Unayzah-A) aMa pacroH mopo3HocTu oJ 5% No 25%, ca HpocjeKOM OJ OKO 12%. IlIoposHocr BapHMpa 30or npHcycTBa KaOJIHHHTHHX H HJIHTHHX IIeMCHaTa, KOJH Mory yTHHaTH Ha CIIOCOOHOcCT pe3epBoapa a akyMyimpa HaQry H rac. IIjeckoBH JeBOHcKe Formacije Jauf uecTo mokKa3y]y ...

  • Arsenopirit iz rudnih ležišta Šumadijsko-kopaoničke oblasti: paregeneza, sastav i produkti oksidacije

    Ivana N. Jelić (2023)
    Arsenopirit, FeAsS je čest pratilac polimetaličnih orudnjenja Šumadijsko-kopaoničke oblasti. Jedan je od sulfida koji u najvećoj meri koncentriše zlato. Nepoželjan je u rudama jer njegovom oksidacijom na jalovištima može doći do oslobađanja arsena koji spada u elemente toksične za životnu sredinu. U okviru ovog doktorata sistematski su ispitivani arsenopiriti iz različitih stadijuma i tipova orudnjenja rudnih ležišta i mineralizacija Šumadijsko-kopaoničke oblasti (Rudnik, Sastavci, Trepča, Gokčanica – Drenjak i Rujak, Golijska reka i Jurija). Uzorci arsenopirita ispitivani su polarizacionom mikroskopijom ...
    arsenopirit, zlato, skorodit, Šumadijsko-kopaonička oblast, parageneza, zonarnost
    ... najšire rasprostranjeni od svih članova ofiolita) se nalaze u tektonskom kontaktu sa stenama “serije Trepča”. Vulkanogeno-sedimentnce stene (dijabaz-rožnačka formacija) imaju neznatno rasprostranjenje. Preko mezozojskih sedimenata u podini cruptiva leže tercijarni jezerski sedimenti (konglomerati i peščari) ...
    ... kvarclatit- latitska formacija — obuhvata većinu vulkanita Golije sa piroklastitima u južnom delu; iii) dacito- andezitska formacija — predstavljena je većom alterisanom masom vulkanita sa piroklastitima (s obzirom na petrološke karakteristike i specifičan geološki položaj, ova formacija se može vezati ...
    ... stadijume, razvile su se odgovarajuće, magmatske formacije sa pratećim orudnjenjem (Stajević, 1982). Rudonosni magmatizam Golije može se vezati za jednu vulkano-plutonsku fazu čiji su formacioni predstavnici: i) granodiorit-kvarcmonconitska formacija — obuhvata otkrivence plutonske mase Golijske reke ...

  • Tektono-termalna evolucija kontakta Dinarida i Karpato-Balkanida u području Jastrepca

    Dalibor Erak (2019)
    Predmet istraživanja doktorske disertacije je tektonska evolucija područja planine Jastrebac u centralnoj Srbiji, gde višefazna tektonska aktivnost od mezozoika do danas komplikuje rekonstrukciju strukturnih odnosa i geološke evolucije ovog prostora. Kompleksna višefazna evolucija planine Jastrebac u Srbiji je demonstrirana kombinovanjem kinematskih podataka prikupljenih na terenu i mikrostrukturnih opservacija sa dodatnim termohronološkim podacima “fission track” i podacima odredbe starosti metodom U-Pb na cirkonima. Gornjokredna ekshumacija bila je praćena gornjokredno-eocenskim navlačenjem i magmatizmom vezanim za kontinentalnu koliziju, pri čemu je akreciona ...
    kinematika, termohronologija, ekstenzioni detačmenti, Dinaridi, Karpato-Balkanidi
    ... 4. PREGLED RANIJIH ISTRAŽIVANJA .................................................................... 12 5. LITOSTRATIGRAFSKA SVOJSTVA GEOLOŠKIH FORMACIJA JASTREPCA SA OKOLINOM.................................................................................. 20 5.1. Visokometamorfisane stene i hercinski ...
    ... 3.1. Terenske metode istraživanja Terenske aktivnosti bile su usmerene na prikupljanje podataka o litostratigrafskim i tektonskim svojstvima formacija u području Jastrepca. U okviru terenskih metoda istraživanja, izvedeno je detaljno geološko kartiranje kontaktnih zona između krupnih tektono ...
    ... facija iz plitkovodnih karbonata u hemipelaške facije i facije distalnih turbidita, reprezentovane rožnačko-krečnjačkim tvorevinama Kopaoničke formacije, svedoče o subsidenciji plitkovodne karbonatne platforme formirane tokom trijasa. Definišu i dve starosne grupe kenozojskih granita u Dinaridima ...

  • Upper Miocene depositional environments of the Kikinda-Mokrin High (Serbia)

    Saša Ivanišević, Dejan Radivojević (2018)
    Exploration for oil and gas in mature areas, such as the Pannonian Basin, can benefit from reexamination of old data using more advanced modern workflows that focus on the temporal and spatial aspects of sediment deposition. Specifically, we apply a new environment of deposition model that interprets the Upper Miocene- Pliocene sediments as being deposited in a rapidly filling basin characterized by quick shelf edge progradation from the northwest toward the southeast. Reconstruction of this shelf edge trajectory reveals ...
    naftna geologija, depozicione sredine, formacije, Panonski basen

  • Hidrogeoekološki aspekti aksploatacije uglja u Pelagonijskom basenu (Makedonija)

    Kostadin J. Jovanov (2016-06-24)
    Leţišta uglja „Suvodol“, „Brod-Gneotino“ su u eksploataciji, a leţište uglja „Ţivojno“je u fazi pripremi. Nalaze se u krajnjem jugoistočnom i juţnom delu Pelagonijskekotline. Sva tri leţišta stvorena su u neogenim sedimentima u jezerskim uslovimasedimentacije u zoni kontakta sa prekambrijumskim kristalastim stenama. Kod sva trileţišta ugalja se javljaju više slojeva različite debljine, u okviru kojih se nalaze klastičnisedimenti (gline, peskovi i dr.). U podini ugljenog basena nalaze se kristalaste steneprekambrijumske starosti.Teren u okolini leţišta uglja karakteriše se umereno kontinentalnom klimom, ...
    ugalj, podzemne vode, površinske vode, neogeni kompleks, izdani,transmisibilnost, nivo podzemne vode, sniţenje nivoa
    ... depresija Pelagonijsku depresiju predstavlja kao najkrupniji graben ispunjen molasnom ugljanom formacijom, naročito u Bitoljskom delu Pelagonije. Pored toga što daje osnovne podatke o litološkim formacijama, opisuje i tri lokaliteta bogata ugljem. Kostadin J. Jovanov ...
    ... debeljina meĎuslojne „jalovine” kreće se u granicama od 0,5-30,7 m. Ukupna debljina ugljene formacije iznosi od nekoliko desetina santimetara do maksimalnih 121,3 m. Po dubini zaleganje ugljene formacije je u granicama 7,8-222,8 m. Debljina ugljenih slojeva kreće se od 0,40-17,20 m, sa prosečnom ...
    ... kristalastim stenama. 1.7.4.1. Leţište uglja „Suvodol“ U graĎi leţišta uglja “Suvodol” i njegove neposredne okoline učestvuju sledeće geološke formacije (slika 1.22): Kostadin J. Jovanov ...

  • Razvoj integralnog modela za optimizaciju diskontinualnog sistema proizvodnje na površinskim kopovima nemetala

    Miodrag Čelebić (2024)
    Izbor optimalne mehanizacije u diskontinualnom sistemu transporta je jedna od najvažnijih odluka koju treba donijeti prilikom projektovanja površinskih kopova. Pri izboru optimalne mehanizacije, uticaj ima veliki broj faktora, kako prirodnih – geoloških i ekoloških, tako i tehničkih, ekonomskih i socijanih. Neki od njih se mogu izraziti numerički, u određenim mijernim jedinicama, a neki opisno, lingvističkim varijablama, shodno uslovima koji vladaju na rudnim ležištima, a koje karakterišu visok stepen neizvjesnosti i neodređenosti kako prilikom istraživanja, tako i tokom procesa eksploatacije ...
    izbor mehanizacije, tehnologija eksploatacije, diskontinualani sistem, ekspertsko odlučivanje, lingvističke varijable, MCDM, FAHP