Претрага
3214 items
-
Споменица 1991. – 2015. година: 135 година геологије и 70 година рударства на Универзитету у Београду
... ровина, бушења и минирања на повр- шинским коповима, сеизмике мини- рања, ваздушних удара, отровних и загушљивих гасова и разлетања ко- мада одминираног материјала при минирању, површинске експлоата- ције архитектонско-грађевинског ка- мена, специјалних метода минирања и рушења објеката и др. Дописни ...
... експлоатацију нафте и технику бушења Лабораторија за механизацију у рударству Лабораторија за вентилацију и техничку заштиту Лабораторија за рударска мерења Лабораторија за транспорт и извоз у рударству Лабораторија за бушење, минирање и специјална минирања заштиту (од 1998. ...
... вентилацију и техничку заштиту Лабораторија за заштиту животне средине Лабораторија за рударска мерења Лабортаторија за транспорт у рударству Лабораторија за бушење, минирање и специјална минирања Лабораторија за технологију експлозива, минирање и потресе од минирања Лабораторија ...главни и одговорни уредник Душан Поломчић. Споменица 1991. – 2015. година: 135 година геологије и 70 година рударства на Универзитету у Београду, Београд : Универзитет у Београду, Рударско-геолошки факултет, 2016
-
Upotreba lidar tehnologije i digitalne fotogrametrije primenom iPhone pametnih telefona na primeru rudnika "Rudnik"
Nikola Mirković, Luka Crnogorac, Aleksa Paunović. "Upotreba lidar tehnologije i digitalne fotogrametrije primenom iPhone pametnih telefona na primeru rudnika "Rudnik"" in 15. Simpozijum „Rudarstvo 2024“ Održivi razvoj u rudarstvu i energetici, Vrnjačka banja, 21-24. maj 2024., Beograd : Institut za tehnologiju nuklearnih i drugih mineralnih sirovina (2024)
-
Primena digitalne fotogrametrije u rudniku Rudnik
Digitalna fotogrametrija, lasersko skeniranje i virtuelizacija sve više pronalaze aktivne uloge u rudarstvu, prvenstveno zbog svoje široke mogućnosti primene. Laserskim skeniranjem i fotogrametrijom snimaju se i kreiraju 3D modeli otkopa, jamskih hodnika, površinskih kopova, površinskih objekata (zgrada, spomenika, predmeta), a vrši se skeniranje celih rudnika koji se rekonstruišu u 3D digitalne modele. Fotogrametrija predstavlja proces fotografisanja objekata pomoću fotoaparata i daljom obradom fotografija u različitim softverskim alatima kreiraju se realne kopije 3D modela objekata ili predmeta u digitalnoj formi. Za ...... ali i radu istražnog bušenja. Uticaj vremena i spoljašnjih faktora uticao je i na peščare, iako razlike nisu toliko izražene kao što je to slučaj sa mineralizovanom brečom. Spoljašnji faktori ipak nisu uticali na obeležene oznake (crvena farba) koje označavaju zonu kartiranja, oznaku proba i granice ...
... nakon izrade i kartiranja. _ plender: [D\3D Rudnikoih200,GIH290I blendl Krecnjak Krecnjak Pescar * Pescar Slika 5. Modelovani deo hodnika GIH-200/JI nakon istražnog bušenja. Kako je rečeno Slike 4 i 5 predstavljaju isti deo istražnog hodnika koji je u dva navrata fotografisan i modelovan ...
... sa bokovima hodnika pre i posle izvršenja određenih radova. Na ovom dclu hodnika vršeno je istražno bušenje mašinom na dizel pogon. 114 Prilikom rada mašine došlo je do ispuštanja izduvnih gasova koji su se delom lepili za bokove i vremenom ih prekrivali, takođe je došlo i do oksidacije s obzirom ...Nikola Mirković, Luka Crnogorac, Katarina Urošević. "Primena digitalne fotogrametrije u rudniku Rudnik" in XI Međunarodna konferencija ugalj i kritični minerali CCM 2023, Zlatibor, 11-14. oktobar 2023., Beograd : Jugoslovenski komitet za površinsku eksploataciju (2023)
-
Израда хидрогеолошких објеката за потребе захватања подземних вода из алувијона Саве на локацији Мајур (Шабац)
Лука Обрадовић (2024)За потребе формирања изворишта за водоснабдевање фабрике у селу Мајур (град Шабац) технолошком, техничком, санитарном и водом за потребе противпожарне заштите,спроведена су примењена хидрогеолошка истраживања која су обухватила израду две истражне бушотине ЗКИБ-1 и ЗКИБ-2 ,директном методом бушења, са уградњом пијезометарске конструкције и израду једног истражно-експлоатационог бунара. Бунар је израђен реверсном методом бушења уз примену чисте воде као радног флуида.Пројектовани бунар је дубине 30 метара чији капацитет износи 32,67 l/s. Захвата подземне воде формиране у овкиру алувијаних слојева реке ...... = o [3}] o L y = L5}-} i |} [] o zi z 82 3 EI a S 2 0 1 4 = š ŠE Š= 5ž 55 56 55 š E _ ii Š 18 558 30 :S0:) LJ g [] [] ”[] [] T T I I I I I TT1 — = B E E R E E E E : v M i o „ u o „ o | o . . „ o „ . „ o „ ...
... o „ . „ o „ . „ „ „„ L „ „ „ „ „ „ „ „ „ „ „ „ „ „ „ „ „ „ o L L L D D || 6 N R I B E R I E B I B A B M I „ p v ?g D o O . 2 0 . 00. 0 0 0 0 0 J i K O K I G R o o o o o o o 5 E } - 0 0 0 0 0 M 'Ž:) 0D„”"OD.I D O J 0 „ 9 " D „ 2 ...
... KRILEKLPKI o p T i o p ? j o o p ? j o 0 0 j o 0 0 o 0 0 0 0 0 0 000%00%090 [>] je| ol i | g | T, Fi O d |-n |e] E o Fa | TI [ e M) [>] [>] [>] [>] [>] [>] [>] E [0-] | [31] | | [1] [-] ["] |i=d [u] F3 F3 T Tr [3 -i - . = G = = ...Лука Обрадовић. Израда хидрогеолошких објеката за потребе захватања подземних вода из алувијона Саве на локацији Мајур (Шабац), 2024
-
Iznalženje najpovoljnijeg načina održavanja opreme za istražna bušenja i odvodnjavanje na površinskom kopu lignita u Kostolcu
Radiša Nikolić (1980)Radiša Nikolić. Iznalženje najpovoljnijeg načina održavanja opreme za istražna bušenja i odvodnjavanje na površinskom kopu lignita u Kostolcu, Beograd:Rudarsko-geološki fakultet, 1980
-
Uticaj tehnologije bušenja na izdašnost vodonosnih kolektora sa pukotinskom poroznošću
Milutin Spasojević (1981)Milutin Spasojević. Uticaj tehnologije bušenja na izdašnost vodonosnih kolektora sa pukotinskom poroznošću, Beograd:Rudarsko Geološki Fakultet, 1981
-
Optimizacija ispirnih fluida za bušenje dirigovanih bušotina
Vukoman Krgović (1994)Vukoman Krgović. Optimizacija ispirnih fluida za bušenje dirigovanih bušotina, Beograd:Rudarsko Geološki Fakultet, 1994
-
Увођење доменских и семантичких маркера за област рударства у српске електронске речнике
... о м аш ев и ћ , Р ан к а С тан ко в и ћ , Б и љ ан а Л ази ћ 1 5 0Табела 1. Доменски из области рударства Маркер Опис Статус Примери +Mining Рударство Постојећи маркер рудник, рудар, руда, експлоатација, угаљ, минерална сировина, руда бакра, ета- жа, јаловина, окно, бушење, цевовод, рударска ...
... шински истражни радови, етажа, косина, завршна косина, стабил- ност косина, откривка, коефи- цијент откривке, БТО систем, депонија, минирање, бушење, граница копа, јаловина, рекулти- вација, нагиб косине, багер +Underground Подземна експлоатација лежишта минералних сировина подземна екс ...
... галенит, нафта, гас, геотер- мална вода, шљунак, песак, камен +Activity Рударска активност Предложен нови маркер пројектовање рудника, минирање, бушење, експлоатација минерал- не сировина, вентилација рудника, одлагање откопаног материјала, дробљење руде, млевење руде, уситњавање руде +Object ...Иван Обрадовић, Александра Томашевић, Ранка Станковић, Биљана Лазић. "Увођење доменских и семантичких маркера за област рударства у српске електронске речнике" in Научни састанак слависта у Вукове дане - Српски језик и његови ресурси: теорија, опис и примене, Београд : Међународни славистички центар на Филолошком факултету, Филолошки факултет (2017). https://doi.org/10.18485/msc.2017.46.3.ch10
-
Izučavanje ograničavajućih faktora od uticaja na mehaničke brzine bušenja dletima velikog prečnika u jugoistočnom delu panonskog basena
Renato Bizjak (1982)Renato Bizjak. Izučavanje ograničavajućih faktora od uticaja na mehaničke brzine bušenja dletima velikog prečnika u jugoistočnom delu panonskog basena, Beograd:Rudarsko-geološki fakultet, 1982
-
Doprinos tehnologiji bušenja u krečnjačko-dolomitskim formacijama na primeru duboke bušotine Ulcinj-kopno 1
Branko Leković (1994)Branko Leković. Doprinos tehnologiji bušenja u krečnjačko-dolomitskim formacijama na primeru duboke bušotine Ulcinj-kopno 1, Beograd:Rudarsko-geološki fakultet, 1994
-
Uticaj tehničkih parametara na brzinu udarnog bušenja u različitim stenskim sredinama
Ljubinko Savić (1992)Ljubinko Savić. Uticaj tehničkih parametara na brzinu udarnog bušenja u različitim stenskim sredinama, Beograd:Rudarsko Geološki Fakultet, 1992
-
Opravdanost uvođenja bradavičastih kruna u procesu bušenja pri izradi podzemnih prostorija knjiga 1, knjiga 2
Dejan Bogdanović (2000)Dejan Bogdanović. Opravdanost uvođenja bradavičastih kruna u procesu bušenja pri izradi podzemnih prostorija knjiga 1, knjiga 2, Beograd:Rudarsko Geološki Fakultet, 2000
-
Стабилизација косине приступног пута у југоисточном делу површинског копа „Ћерамиде“
Никола Анђелић (2024)Експлоатација дацита као техничког камена се на површинском копу "Ћерамиде" врши дисконтуалном технологијом уз примену бушачко-минерских радова и високо капацитативне и габаритне опреме. Примане наведене технологије захтева стабилне и безбедне транспортне путеве како би се планирана производња и реализовала. Услед клизишта које је настало у зони главног извозног пута на површинском копу дацита "Ћерамиде" неопходно је обезбедити одговарајуће техничко решење којим би се косина пута довела у стабилно стање. У том смислу предложено је техничко решење са насипањем косине ...... površinskih kopova trpe značajna oštećenja usled masovnih miniranja i usled oslobađanja napona nakon uklanja jalovinskog pokrivača Neke mekše stene se mogu otkopavati ripovanjem buldozerima i čemu je stepen oštećenja kosina manji. Proračuni i analize stabilnosti kosina na površinskom kopu "Ceramide" ...
... D = 1.0 za kosine koje su formirane masovnim miniranjem na površinskim kopovima. 1.9.4. Utvrđivanje računskih parametara Parametri čvrstoće stenskog materijala dacita (dacit I faze) i alterisanog dacita (dacit II faze) (ugao unutrašnjeg trenja q i kohezija c) su određeni pomoću Hoek-Brown-ovog ...
... =m;:e 15 Nikola 4nđelić s i a — konstante stenske mase koje su određene sledećim izrazima: |GSI—100 9-3-D ] (1.3) GSI 20 1,1|, 55 *?) a=—+— _ 1.4 :*S | (1.4) D- #faktor koji zavisi od stepena oštećenja koji je stenski masiv pretrpeo usled miniranja i oslobađanja napona. Njegova vrednost ...Никола Анђелић. Стабилизација косине приступног пута у југоисточном делу површинског копа „Ћерамиде“, 2024
-
Utvrđivanje racionalnih parametara bušenja trokonusnim krunama u zavisnosti od karakteristika radne sredine
Lazar Kričak (1991)Lazar Kričak. Utvrđivanje racionalnih parametara bušenja trokonusnim krunama u zavisnosti od karakteristika radne sredine, Beograd:Rudarsko-geološki fakultet, 1991
-
Doprinos tehničko-ekonomskom proučavanju pojave habanja metalnih površina radnih elemenata opreme bušenja u čvrstom stenskom materijalu
Prvoslav Trifunović (1983)Prvoslav Trifunović. Doprinos tehničko-ekonomskom proučavanju pojave habanja metalnih površina radnih elemenata opreme bušenja u čvrstom stenskom materijalu, Beograd:Rudarsko Geološki Fakultet, 1983
-
Uticaj najvažnijih parametara dleta kod udarnog bušenja na brzinu izrade minske bušotine za uslove rudnika Žuta prlina
Ljubinko Savić (1989)Ljubinko Savić. Uticaj najvažnijih parametara dleta kod udarnog bušenja na brzinu izrade minske bušotine za uslove rudnika Žuta prlina, Beograd:Rudarsko-geološki fakultet, 1989
-
Проспекција и истраживање минерализације злата на подручју Чока Ракита (Црни Врх)
Ивана Сузић (2024)Рад се бави истраживањем лежишта злата и бакра на локацији Чока Ракита, која се налази у источном делу Србије, око 15 km од Жагубице. Прва истраживања на овом подручју компанија DPM (Dundee Precious Metals), у чијем је власништву ћерка компанија ДПМ Авала ДОО, је започела 2007. године, када су идентификоване аномалије злата у узорцима тла. Резултати почетних истражних бушења указали су на присуство комплексне минерализације у епикластичним стенама, али због неповољних металуршких карактеристика, ова минерализација није сматрана економски исплативом.Ипак, ...Чока Ракита, минерализација злата, скарновски тип лежишта, геолошка истраживања, истражно бушење, проспекција... upmexa: MBaHa Cy3auh 41:25 000 1. T645/17 H i i i n ; N ? WQ, đ # |I MNI | | IDD0Z9,039,041 š - t RADDO2S ////«W 353 4WW ki Š |9 Š || L RNROE | š rš lstražne bušoline { e DjnmantskobušeNe (8a) DAOOVAOJE RC bušenje (36) Legenda kartiranihjedinica H | MSK,MCS - ...
... Uoka PakvTa Aymop: Pa3aepa: Bpoj upmexa: MBaHa Cy3auh T645/17 1:20 000 2. Dijamantsko bušenje (92) otaciono bušenje sa jezgrovanjem za potrebe nastavka RC bušotina (Diamond Tail) (23) RC bušenje (36) 7572000 7572000 7575000 Ha3use 0okyMeHmauuje: 7srSooD Macrep Pan: TIpocnekuuvja ...
... /lenaprMaH 3a ČKOHOMCKJ TCOJIOTHJy Ha crmamu Opoj 1 nar jJe nonoxxaj acrpaxxHor mnojipyuja. RUDNAV.. GLAVA , N — i _~ i „+JABKOVO GRNAJKAN, 3 Ž·gugm\·· — r _A — i Cnuka 1: Ifonozicaj ucmpaoicRoe noOpyuja y oOHocu Ha uupy okonuHy (Hseop: DPM, 2024) 2.2 F FOMOPOOJIOIIIKE H XHJIPOJIOIIIKE ...Ивана Сузић. Проспекција и истраживање минерализације злата на подручју Чока Ракита (Црни Врх), 2024
-
Inženjerskogeološka istraživanja za potrebe izgradnje tunela T1 na putnom pravcu Požega-Kotroman
Andrija Popović (2024)Tokom izrade završnog rada korišćeni su podaci koje sam dobio u saradnji sa firmom „Saobraćajni institut CIP d.o.o.“, kao i ostala odgovarajuća stručna literatura.Osnovni cilj pisanja rada jeste definisanje određenih fizičko mehaničkih parametara i predlog podgrade i načina iskopa tunela na osnovu RMR klasifikacije.... zbog njihvove niske prpusnosti, dosta pomažu u samnjenju protoka vode i njenog ulaska tokom izgradnje i rada na tunelu. Problemi koji ujedno mogu nastati se odnose na razvoj pukotina i šupljina tokom vremena, takođe bušenje i kopanje kroz krečnjake može stvoriti značajnu količinu prašine,što zahtehva ...
... – 150 mm u kruni i 100 mm &na stranam 150 – 200 mm u kruni, Ugradnja podgradesa iskopom. | u kruni i duž zidova sa Ngr nja podgTi p 150 mm na anošenje armaturnom - stranama i 50 sloja prskanog | betona ” mrežom. Sidrenje izvršitii u | mmna licu odmah nakon miniranja podnožnom svodu ...
... iskopom - _ Torkretiranje što je pre moguće posle miniranja - Sistematsko sidrenje 5-6m dužine, razmaka 1.0-1.5 mu svodu i > zidovima sa čeličnom mrežom. Sidren i podnožni svod; PREŠŠ)ŠŠŠŽŠŠTIP - Torkretiranje 150-200 mm na svodu, 150 mm na zidovima i 50mm na čelu iskopa; - _ Srednjido teški lukovi ...Andrija Popović. Inženjerskogeološka istraživanja za potrebe izgradnje tunela T1 na putnom pravcu Požega-Kotroman, 2024
-
Potencijalnost tercijarnih magmatskih kompleksa Vardarske zone Srbije sa aspekta arhitektonskog građevinskog kamena
Lidija M. Kurešević (2014-01-22)U sastavu Vardarske zone, jedne od tektonski najsloženijih oblasti Balkanskogpoluostrva, u čijem domenu se odvijalo otvaranje i zatvaranje okeanskih prostora isubdukcija koja je dovela do intenzivne magmatske aktivnosti pretežno tokom tercijara,danas se nalazi veći broj magmatskih kompleksa.U ovoj disertaciji su obrađene geološke karakteristike trinaest izabranih magmatskihkompleksa Vardarske zone tercijarne starosti, i laboratorijski određena mineraloškopetrografskasvojstva stena u njihovom sastavu i fizičko-mehanička svojstva kamenaznačajna za utvrđivanje mogućnosti njihove primene za dobijanje blokovaarhitektonskog građevinskog kamena iz kojih se dobijaju ploče za oblaganjegrađevinskih ...... delovima terena je intenzivno ispucala i neupotrebljiva za AGK, čemu je verovatno doprinelo i višedecenijsko eksploatisanje stenske mase miniranjem. Istražnim bušenjima je utvrđeno da na dubini 30-58 m ima krupnijih blokova (preko 2 m). Prisustvo žica kalcedona i pirita ukazuje na cirkulaciju hidr ...
... stene oko raseda i pratećih pukotinsko-prslinskih sistema intenzivno alterisane, što utiče na trajnost kamena, i ove partije stenske mase se moraju izbegavati. Takođe, dimenzije blokova su male sa aspekta AGK, a i unutar njih su prisutne pukotine i naprsline uzrokovane miniranjem kao načinom eks ...
... otkrivene istražnim bušenjem u severnoj Bačkoj, nastale tokom ekstenzije Panonskog basena). Formacije druge i treće grupe, naročito kisele i srednje kisele stene su slične po sastavu i povezane genetski, po vremenu i mestu nastanka. Za ovu disertaciju su značajne grupe B-a, B-b i C-a. S obzirom na ...Lidija M. Kurešević. "Potencijalnost tercijarnih magmatskih kompleksa Vardarske zone Srbije sa aspekta arhitektonskog građevinskog kamena" in Универзитет у Београду, Универзитет у Београду, Рударско-геолошки факултет (2014-01-22)
-
Potencijalnost tercijarnih magmatskih kompleksa Vardarske zone Srbije sa aspekta arhitektonskog građevinskog kamena
Lidija M. Kurešević (2014-01-22)U sastavu Vardarske zone, jedne od tektonski najsloženijih oblasti Balkanskogpoluostrva, u čijem domenu se odvijalo otvaranje i zatvaranje okeanskih prostora isubdukcija koja je dovela do intenzivne magmatske aktivnosti pretežno tokom tercijara,danas se nalazi veći broj magmatskih kompleksa.U ovoj disertaciji su obrađene geološke karakteristike trinaest izabranih magmatskihkompleksa Vardarske zone tercijarne starosti, i laboratorijski određena mineraloškopetrografskasvojstva stena u njihovom sastavu i fizičko-mehanička svojstva kamenaznačajna za utvrđivanje mogućnosti njihove primene za dobijanje blokovaarhitektonskog građevinskog kamena iz kojih se dobijaju ploče za oblaganjegrađevinskih ...... delovima terena je intenzivno ispucala i neupotrebljiva za AGK, čemu je verovatno doprinelo i višedecenijsko eksploatisanje stenske mase miniranjem. Istražnim bušenjima je utvrđeno da na dubini 30-58 m ima krupnijih blokova (preko 2 m). Prisustvo žica kalcedona i pirita ukazuje na cirkulaciju hidr ...
... stene oko raseda i pratećih pukotinsko-prslinskih sistema intenzivno alterisane, što utiče na trajnost kamena, i ove partije stenske mase se moraju izbegavati. Takođe, dimenzije blokova su male sa aspekta AGK, a i unutar njih su prisutne pukotine i naprsline uzrokovane miniranjem kao načinom eks ...
... otkrivene istražnim bušenjem u severnoj Bačkoj, nastale tokom ekstenzije Panonskog basena). Formacije druge i treće grupe, naročito kisele i srednje kisele stene su slične po sastavu i povezane genetski, po vremenu i mestu nastanka. Za ovu disertaciju su značajne grupe B-a, B-b i C-a. S obzirom na ...Lidija M. Kurešević. "Potencijalnost tercijarnih magmatskih kompleksa Vardarske zone Srbije sa aspekta arhitektonskog građevinskog kamena" in Универзитет у Београду, Универзитет у Београду, Рударско-геолошки факултет (2014-01-22)