Претрага

Упит dcterms_subject_txt:Tektonika,Durmitor,Pivska planina,Vojujak

167 items

  • Remedijacija otpadnih voda Rudnika prirodnim zeolitom

    Igor Veličković (2024)
    U radu je razmatrano prečišćavanje otpadnih flotacijskih voda sa područja rudnika Rudnik prirodnim zeolitskim tufom sa planine Jastrebac. Prečišćavanje otpadnih flotacijskih voda sa područja rudnika Rudnik prirodnim zeoliskim tufom sa obronaka planine Jastrebac pokazala se veoma efikasnom. Naime, u tri otpadne flotacijske vode utvrđen je povišen sadržaj arsena, hroma, gvožđa, mangana, kao i nikla. Jednostavnim tretmanom zeolitskim tufom iz ovih voda uklonjeni su svi ovi elementi. Sadržaji gvožđe i mangana su sniženi od 95 do 99 %, dok su ...
    flotation waste water, zeolite tuff, purification
    ... otpadnih flotacijskih voda sa područja rudnika Rudnik prirodnim zeolitskim tufom sa planine Jastrebac. Prečišćavanje otpadnih flotacijskih voda sa područja rudnika Rudnik prirodnim zeoliskim tufom sa obronaka planine Jastrebac pokazala se veoma efikasnom. Naime, u tri otpadne flotacijske vode utvrđen ...
    ... završnom radu osim teorijskog razmatranja urađena Je i praktična remedijacija tri otpadne vode sa područja Rudnika prirodnim zeolitskim tufom sa planine Jastrebac. Cilj ovog završnog rada Je da se utvrde mogućnosti uklanjanja toksičnih elemenata iz već prečišćene flotacijske otpadne vode. 1. ...
    ... uzorka vode 3 Uzorak zeolita koji Je korišćen za remedijaciju ovih voda predstavlja beli masivni zeolitski tuf koji se Javlja na zapadnim padinama planine Jastrebac, u neposrednoj okolini grada Kruševca. Prema Vojinović et al., 2014, glavne u ovom tufu su zeolit hejlanditsko-klinoptilolitskog tipa ...

  • Jeleč grad- još nepriznati objekat geonasleđa

    Marija Radisavljević, Danica Srećković Batoćanin, Vladan Vidosavljević, Irena Kajtez (2022)
    Остаци средњовековног града Јелеча на једном од врхова планине Рогозне (1262 m), по неким веровањима представљаju купу угашеног вулкана. Рогозна je позната по појавама скарновске Cu–Au минерализације, а трагови рударске активности и важних путева још од античких времена и даље постоје у непосредној околини. О томе сведочи и османски назив за Рогозну: Gümüş Dağ (Сребрна планина). Време изградње Јелеча је непознато. Постоје индиције да је постојао још у 6. веку, али се помиње први пут средином 12. века. Поуздан податак ...
    Rogozna, Jeleč, srednjevekovno utvrdjenje, kvarc latit, objekat geonasledja

  • Tektonski sklop terena između Gatačkog polja i reke Sušice

    Mirko Mirković (1975)
    Tektonika, Gatačko polje, Sušica

  • Paleogeografske i tektonske karakteristike kvartara Beograda i njegove okoline

    Draženko Nenadić (1997)
    Paleogeografija, tektonika, kvartar, Beograd

  • Tektonska aktivnost i ugljonosnost Kolubarsko-tamnavskog basena

    Miodrag I. Knezović (2003)
    Tektonika, ugljonosnost, Kolubarski basen

  • Geološki položaj i tektonika serpentinskog masiva Dubovca sa naročitim osvrtom na ležišta magnezita

    Jozef Škerlj (1964)
    Tektonika, serpentinski masiv, Dubovac

  • Geološki sastav, tektonska struktura i metalogenija Leckog masiva

    Dragutin Pešut (1961)
     Tektonika, metalogenija, Lecki masiv

  • Stratigrafija i tektonika Velikog krša i Stola i istočnoj Srbiji

    Ivan Antonijević (1964)
    Stratigrafija, tektonika, Istočna Srbija

  • Geološki sastav i tektonski sklop srednjebosanskog basena sa naročitim osvrtom na razvoj i ekonomsku vrednost ugljonosnih facija

    Radiša Milojević (1964)
    Tektonika, Ugalj, Srednja Bosna

  • Geološko-tektonska građa i povijest razvoja vanjskih Dinarida i Jadrana

    Petar Miljuš (1971)
    Tektonika, Vanjski Dinaridi, Jadran

  • Stratigrafske i tektonske karakteristike palozoika u slivu reke Jadra Zapadna Srbija

    Luka Pešić (1981)
    Stratigrafija, tektonika, paleozoik, Jadar

  • Tektonska evolucija severoistočnih Dinarida

    Nikola Ranđelović, Branislav Trivić, Nemanja Krstekanić, Bojan Kostić, Uroš Stojadinović (2022)
    ... Unutrašnjim Dinaridima i utvrdili njihovi kontrolni mehanizmi, izvedena su kombinovana terenska i mikro-strukturna istraživanja u širem području planine Bukulje u centralnoj Srbiji izgrađenoj od delova Jadar-Kopaonik i Drina-Ivanjica jedinice. Dobijeni rezultati ukazuju na tri glavne deformacione ...
    ... karakterističnu po S3 folijaciji koja dominantno tone ka istoku. Osim toga, utvrđena je i zona smicanja sa kvarcnim sigma klastima na istočnim padinama planine Bukulje. Za razliku od duktilnih struktura, najmlađe britl deformacije vezane su za reaktivaciju i formiranje različito orijentisanih gravitacionih ...

  • Geologija i tektonika ugljonosne oblasti između Dobre na Dunavu i Porečke reke

    Petar Bogdanović (1963)
    Tektonika, Ugalj, Dodra, Porečka reka

  • Geološki sastav i tektonski odnosi terena između Sarajeva i Nevesinja

    Mladen Mojičević (1973)
    Geološki sastav, tektonika,Sarajevo, Nevesinje

  • Seizmo-tektonske karkteristike terena između Velike Morave i Drine : I tekstualni deo

    Milorad Vukašinović (1970)
    Seizmo-tektonika,Velika morava, Drina

  • Резултати иницијалних хидрогеолошких истраживања карстног врела Бијели Нерини (централна Црна Гора)

    Голуб Ћулафић, Вељко Мариновић, Јелена Крстајић, Бранислав Петровић (2022)
    Врeлo ’’Биjeли Нeрини’’ (305 мнв) нaлaзи нa сjeвeрoзaпaдним oбрoнцимa планине Мaгaник, изнaд кoритa риjeкe Мртвицe (на њеној десној обали). Извoриштe je рaзбиjeнoг типa, кoje je зaтрпaнo крупним блoкoвимa крeчњaкa и дoлoмитa. Извoриштe je вeoмa издaшнo, сa прeтпoстaвкoм дa у минимуму имa приближно 500 л/с, дoк му мaксимум прeлaзи и прeкo 2000 л/с, aли збoг кoнфигурaциje тeрeнa je зa сaдa билo вeoмa тeшкo пoтврдити тe вeличинe. Прeдстaвљa сeгмeнт који упoтпуњуje цjeлoкупну слику геолошких и физичкo-гeoгрaфских спeцифичнoсти кaњoнa риjeкe Мртвицe, десне ...
    Бијели Нерини, карстно врело, Мртвица

  • Uticaj finoće mlevenja rude rudnika Grot na tehnološke rezultate

    Ivana Božović (2024)
    Diplomski rad sa temom „Uticaj finoće mlevenja rude rudnika Grot na tehnološke rezultate” sastoji se iz dva dijela, opšteg i eksperimentalnog. U opštem dijelu prikazani su: * Istorijski razvoj rudnika „Grot”; * Geografski položaj rudnika „Grot”; * Geološke karakteristike ležišta; * Mineralni sastav i strukturno-teksturne karakteristike; * Prikaz postupaka pripreme mineralnih sirovina koji se primjenjuje u pogonu; * Opis šeme procesa; U drugom dijelu ovog završnog rada prikazani su rezultati eksperimentalnih ispitivanja koja su obuhvatila: uzorak, mineralnu sirovinu, hemijske analize i tehnološka ispitivanja. Na kraju ovog rada dati ...
    flotacijska koncentracija, olovo-cinkova ruda, Grot
    ... od Skoplja, a 400 kilometara od Beograda. Ova planina pripada rodopskom planinskom masivu. Rodopske planine pružaju se istočno i zapadno od Južne Morave. Rodopske planine su nastariji planinski masiv na Balkasnkom poluostrvu. Rodopi su planine građene od kristalnih škriljaca, sa mermerom, granitom ...
    ... Beogradu Besna Kobila je planina u jugoistočnoj Srbiji, na razvođu sliva Južne Morave i Strume. Grebenom ove planine prostirala se srpsko-bugarska granica u periodu između 1878. godine i 1919. godine. Najviši vrh Besne Kobile je na nadmorskoj visini od 1.922 m. Planina je udaljena 40 kilometara ...
    ... granitom ı mlađima vulkanskim stenama. Planine su bogate ležištima: hroma, olova, cinka, gvožđa i drugih ruda. Ležišta rudnika Grot su praktično locirana na prevoju Besne Kobile, u pravcu jugo-istoka od sela Kriva FeJja. Slika 3. Slika najvišeg vrha Besne Kobile na 1.922 m nadmorske visine R ...

  • Kvartarni klastiti iz bušotine kod Aranđelovca (rasadnik Mladost)

    Miroslav Radeta (2024)
    U ovom radu analizirani su kvartarni klastiti iz bušotine kod Aranđelovca IB 18-3, sa ciljem boljeg razumevanja njihovih sedimentoloških i litoloških karakteristika. Kvartarni sedimenti su prilično homogenog/uniformisanog sastava i čine ih finozrni klastiti (dominantno alevroliti) sa određenim procentom peskovite i glinovite frakcije. Oni su iskartirani u samoj povlati i debljina im je 27 m. U podini su gornjokredne karbonatne stene (krečnjaci, laporci, rekristalisali/mermerisani karbonati) i miocenski sediment predstavljeni raznovrsnim varijetetima klastično karbonatnih stena. Ispitivani kvartarni sedimenti odlikuju se odsustvom ...
    kvartarni klastiti, alevriti, Aranđelovac, granulometrija, mineraloško petrografski sastav
    ... A4nđelković M., (1956): GKOLOŠKI SASTAV I TEKTONIKA GLEDIČKIH PLANINA. Goeol. Anali Bal. Pol. knj. XXIV, Beograd. A4nđelković M., (1957): STRATIGRAFIJA I TEKTONIKA PLANINE RUDNIKA. Zapisnici SGD za 1956. god. Anđelković M., (1960): PALEOGEOGRAFIJA I TEKTONIKA JEDNOG DELA UNUTRAŠNJIH DINARIDA. Geol ...
    ... planinskim terenima. Bukulja je dominantna planina koja se uzdiže zapadno od grada ı dostiže visinu od 696 metara nadmorske visine. Sa njenog vrha pruža se predivan panoramski pogled na okolinu, što čini ovu planinu važnim turističkim odredištem. Planina Venčac, poznata po svojim bogatim ležištima ...
    ... JA, MAGMATIZAM I TEKTONIKA. Goeol. Anali Balk. Pol., knj. XXXIII, 1-17, Beograd. A4nđelković M., (1976): TEKTONSKA REJONIZACIJA UNUTRAŠNJIH I SREDIŠNJIH DINARIDA JUGOSLA VIJE. Geol. Anali Balk. Pol. knj. XL, Beograd. Anđelković M., Marković S5. (1960): STRATIGRAFIJA I TEKTONIKA JURSKO-KREDNIH TERENA ...

  • Režim pogranične reke Jerme

    Vesna Ristić Vakanjac, Marina Čokorilo Ilić, Dušan Polomčić, Dragoljub Bajić, Boris Vakanjac, Peđa Kostić (2019)
    Reka Jerma izvire na Vlasinskoj visoravni u zoni Vlasinskog jezera, teče prema severozapadu padinama planine Gramade kroz selo Klisuru. Kod sela Strazimirovci prelazi u susednu državu Bugarsku, prolazi kroz Trnovsko ždrelo i zatim se ponovo vraća u Srbiju nedaleko od sela Petačinci. Uliva se kod sela Gradište u Nišavu. Ukupna dužina ove reke je 72.1 km od toga je 45.1 km formirala na teritoriji Srbije a preostali deo pripada Bugarskoj. Posmatrajući površine sliva nešto manje od 50 % pripada ...
    klimatske promene, režim reke, monitoring, međugranična saradnja, Jerma

  • Geološke karakteristike neogenih sedimenta na prostoru šire okoline Ledinaca

    Aleksandar Tričković (2024)
    Sagledavanje evolucije neogenih sedimenata na prostoru šire okoline sela Ledinci omogućeno je primenom različitih stratigrafskih metoda na površinskim i potpovršinskim podacima. Za izradu rada korišćene su sedimentološke, biostratigrafske, geofizičke i riftno sekvencione metode, koje su primenjene na površinskim izdancima i bušotinama. Primenom principa riftne sekvencione stratigrafije na podacima dobijenim geofizičkim karotažnim merenjima dobijeni su podaci o vremenu ekstenzije u Panonskom basenu. Pored toga ovi podaci zajedno sa sedimentološkim i stratigrafskim metodama omogućili su izdvajanje depozicionih sredina tokom neogena. Generalno ...
    depozicioni sistemi, neogen, Panonski basen, ekstenzija, formacije, riftna sekvenciona stratigrafija
    ... maksimum i odgovorno Je za formirane proluvijalno-deluvijalne Sremske serije. Sa izdignutih strana planine dolazi do spiranja i odnošenja materijala rečnim tokovima, koji je deponovan u podnožju planine u vidu proluvijalnih lepeza. Zajedno sa proluvijalnim deponatima koji su karakteristični za kišni ...
    ... tome depozicioni ciklus riftnog basena sastoji se od kratke retrogradacione faze vezane za ekstenziju ı duže progradacione faze nakon uticaja tektonike. Sa tektonskog aspekta deponati u riftnim basenima mogu biti 12 preriftni (sedimenti nastali pre tektonske aktivnosti), sinriftni (sedimenti ...
    ... i manifestuje se karakterističnim odzivom na seizmičkim profilima na osnovu kojih ih je moguće prepoznati. Depozicione sredine su uslovljene tektonikom, ecustatičkim promenama niova mora i klimom. Početak riftogeneze se obeležava deponovanjem bazalnih klastita, diskordantno preko preriftnih ...