Претрага

Упит dcterms_subject_txt:Suva planina

164 items

  • Remedijacija otpadnih voda Rudnika prirodnim zeolitom

    Igor Veličković (2024)
    U radu je razmatrano prečišćavanje otpadnih flotacijskih voda sa područja rudnika Rudnik prirodnim zeolitskim tufom sa planine Jastrebac. Prečišćavanje otpadnih flotacijskih voda sa područja rudnika Rudnik prirodnim zeoliskim tufom sa obronaka planine Jastrebac pokazala se veoma efikasnom. Naime, u tri otpadne flotacijske vode utvrđen je povišen sadržaj arsena, hroma, gvožđa, mangana, kao i nikla. Jednostavnim tretmanom zeolitskim tufom iz ovih voda uklonjeni su svi ovi elementi. Sadržaji gvožđe i mangana su sniženi od 95 do 99 %, dok su ...
    flotation waste water, zeolite tuff, purification
    ... zeolitskom tufu Na zapadnim obroncima planine Jastrebac (slika 5.1), kod Kruševca geolozi kompanije CONTRACTOR doo utvrdili su tri nalazišta zeolitizovanih tufova, od kojih je najveći „Jablanica 1". Potpuno identifikovane rezerve ležišta iznose 1.613.000 t suve rude. Ležište se prostire na oko 8 hektara ...
    ... otpadnih flotacijskih voda sa područja rudnika Rudnik prirodnim zeolitskim tufom sa planine Jastrebac. Prečišćavanje otpadnih flotacijskih voda sa područja rudnika Rudnik prirodnim zeoliskim tufom sa obronaka planine Jastrebac pokazala se veoma efikasnom. Naime, u tri otpadne flotacijske vode utvrđen ...
    ... završnom radu osim teorijskog razmatranja urađena Je i praktična remedijacija tri otpadne vode sa područja Rudnika prirodnim zeolitskim tufom sa planine Jastrebac. Cilj ovog završnog rada Je da se utvrde mogućnosti uklanjanja toksičnih elemenata iz već prečišćene flotacijske otpadne vode. 1. ...

  • Jeleč grad- još nepriznati objekat geonasleđa

    Marija Radisavljević, Danica Srećković Batoćanin, Vladan Vidosavljević, Irena Kajtez (2022)
    Остаци средњовековног града Јелеча на једном од врхова планине Рогозне (1262 m), по неким веровањима представљаju купу угашеног вулкана. Рогозна je позната по појавама скарновске Cu–Au минерализације, а трагови рударске активности и важних путева још од античких времена и даље постоје у непосредној околини. О томе сведочи и османски назив за Рогозну: Gümüş Dağ (Сребрна планина). Време изградње Јелеча је непознато. Постоје индиције да је постојао још у 6. веку, али се помиње први пут средином 12. века. Поуздан податак ...
    Rogozna, Jeleč, srednjevekovno utvrdjenje, kvarc latit, objekat geonasledja

  • Tektonska evolucija severoistočnih Dinarida

    Nikola Ranđelović, Branislav Trivić, Nemanja Krstekanić, Bojan Kostić, Uroš Stojadinović (2022)
    ... Unutrašnjim Dinaridima i utvrdili njihovi kontrolni mehanizmi, izvedena su kombinovana terenska i mikro-strukturna istraživanja u širem području planine Bukulje u centralnoj Srbiji izgrađenoj od delova Jadar-Kopaonik i Drina-Ivanjica jedinice. Dobijeni rezultati ukazuju na tri glavne deformacione ...
    ... karakterističnu po S3 folijaciji koja dominantno tone ka istoku. Osim toga, utvrđena je i zona smicanja sa kvarcnim sigma klastima na istočnim padinama planine Bukulje. Za razliku od duktilnih struktura, najmlađe britl deformacije vezane su za reaktivaciju i formiranje različito orijentisanih gravitacionih ...

  • Uticaj finoće mlevenja rude rudnika Grot na tehnološke rezultate

    Ivana Božović (2024)
    Diplomski rad sa temom „Uticaj finoće mlevenja rude rudnika Grot na tehnološke rezultate” sastoji se iz dva dijela, opšteg i eksperimentalnog. U opštem dijelu prikazani su: * Istorijski razvoj rudnika „Grot”; * Geografski položaj rudnika „Grot”; * Geološke karakteristike ležišta; * Mineralni sastav i strukturno-teksturne karakteristike; * Prikaz postupaka pripreme mineralnih sirovina koji se primjenjuje u pogonu; * Opis šeme procesa; U drugom dijelu ovog završnog rada prikazani su rezultati eksperimentalnih ispitivanja koja su obuhvatila: uzorak, mineralnu sirovinu, hemijske analize i tehnološka ispitivanja. Na kraju ovog rada dati ...
    flotacijska koncentracija, olovo-cinkova ruda, Grot
    ... od Skoplja, a 400 kilometara od Beograda. Ova planina pripada rodopskom planinskom masivu. Rodopske planine pružaju se istočno i zapadno od Južne Morave. Rodopske planine su nastariji planinski masiv na Balkasnkom poluostrvu. Rodopi su planine građene od kristalnih škriljaca, sa mermerom, granitom ...
    ... Beogradu Besna Kobila je planina u jugoistočnoj Srbiji, na razvođu sliva Južne Morave i Strume. Grebenom ove planine prostirala se srpsko-bugarska granica u periodu između 1878. godine i 1919. godine. Najviši vrh Besne Kobile je na nadmorskoj visini od 1.922 m. Planina je udaljena 40 kilometara ...
    ... granitom ı mlađima vulkanskim stenama. Planine su bogate ležištima: hroma, olova, cinka, gvožđa i drugih ruda. Ležišta rudnika Grot su praktično locirana na prevoju Besne Kobile, u pravcu jugo-istoka od sela Kriva FeJja. Slika 3. Slika najvišeg vrha Besne Kobile na 1.922 m nadmorske visine R ...

  • Резултати иницијалних хидрогеолошких истраживања карстног врела Бијели Нерини (централна Црна Гора)

    Голуб Ћулафић, Вељко Мариновић, Јелена Крстајић, Бранислав Петровић (2022)
    Врeлo ’’Биjeли Нeрини’’ (305 мнв) нaлaзи нa сjeвeрoзaпaдним oбрoнцимa планине Мaгaник, изнaд кoритa риjeкe Мртвицe (на њеној десној обали). Извoриштe je рaзбиjeнoг типa, кoje je зaтрпaнo крупним блoкoвимa крeчњaкa и дoлoмитa. Извoриштe je вeoмa издaшнo, сa прeтпoстaвкoм дa у минимуму имa приближно 500 л/с, дoк му мaксимум прeлaзи и прeкo 2000 л/с, aли збoг кoнфигурaциje тeрeнa je зa сaдa билo вeoмa тeшкo пoтврдити тe вeличинe. Прeдстaвљa сeгмeнт који упoтпуњуje цjeлoкупну слику геолошких и физичкo-гeoгрaфских спeцифичнoсти кaњoнa риjeкe Мртвицe, десне ...
    Бијели Нерини, карстно врело, Мртвица

  • Kvartarni klastiti iz bušotine kod Aranđelovca (rasadnik Mladost)

    Miroslav Radeta (2024)
    U ovom radu analizirani su kvartarni klastiti iz bušotine kod Aranđelovca IB 18-3, sa ciljem boljeg razumevanja njihovih sedimentoloških i litoloških karakteristika. Kvartarni sedimenti su prilično homogenog/uniformisanog sastava i čine ih finozrni klastiti (dominantno alevroliti) sa određenim procentom peskovite i glinovite frakcije. Oni su iskartirani u samoj povlati i debljina im je 27 m. U podini su gornjokredne karbonatne stene (krečnjaci, laporci, rekristalisali/mermerisani karbonati) i miocenski sediment predstavljeni raznovrsnim varijetetima klastično karbonatnih stena. Ispitivani kvartarni sedimenti odlikuju se odsustvom ...
    kvartarni klastiti, alevriti, Aranđelovac, granulometrija, mineraloško petrografski sastav
    ... planinskim terenima. Bukulja je dominantna planina koja se uzdiže zapadno od grada ı dostiže visinu od 696 metara nadmorske visine. Sa njenog vrha pruža se predivan panoramski pogled na okolinu, što čini ovu planinu važnim turističkim odredištem. Planina Venčac, poznata po svojim bogatim ležištima ...
    ... Žujovic", knj. VIII. Beograd. A4nđelković M., (1956): GKOLOŠKI SASTAV I TEKTONIKA GLEDIČKIH PLANINA. Goeol. Anali Bal. Pol. knj. XXIV, Beograd. A4nđelković M., (1957): STRATIGRAFIJA I TEKTONIKA PLANINE RUDNIKA. Zapisnici SGD za 1956. god. Anđelković M., (1960): PALEOGEOGRAFIJA I TEKTONIKA JEDNOG ...
    ... klastitima iz grupe alevrita sa određenim sadržajem peskovite i glinovite frakcije. U suvom stanju ovi uzorci imaju svetlo smeđe-sivu boju sa žućkastim i zelenkastim tonovima. Boja uzorka je određivana u suvom stanju prema Munse// Rock-Color Book (Geological Society of Amerika, 2014, Tabela 1) ...

  • Geološke karakteristike neogenih sedimenta na prostoru šire okoline Ledinaca

    Aleksandar Tričković (2024)
    Sagledavanje evolucije neogenih sedimenata na prostoru šire okoline sela Ledinci omogućeno je primenom različitih stratigrafskih metoda na površinskim i potpovršinskim podacima. Za izradu rada korišćene su sedimentološke, biostratigrafske, geofizičke i riftno sekvencione metode, koje su primenjene na površinskim izdancima i bušotinama. Primenom principa riftne sekvencione stratigrafije na podacima dobijenim geofizičkim karotažnim merenjima dobijeni su podaci o vremenu ekstenzije u Panonskom basenu. Pored toga ovi podaci zajedno sa sedimentološkim i stratigrafskim metodama omogućili su izdvajanje depozicionih sredina tokom neogena. Generalno ...
    depozicioni sistemi, neogen, Panonski basen, ekstenzija, formacije, riftna sekvenciona stratigrafija
    ... maksimum i odgovorno Je za formirane proluvijalno-deluvijalne Sremske serije. Sa izdignutih strana planine dolazi do spiranja i odnošenja materijala rečnim tokovima, koji je deponovan u podnožju planine u vidu proluvijalnih lepeza. Zajedno sa proluvijalnim deponatima koji su karakteristični za kišni ...
    ... depozicionih sredina neogenih sedimenata. 1.1. Geografski položaj i geomorfološke karakteristike područja istraživanja Fruška gora je niska planina koja se nalazi na severu Srema, između Save i Dunava, na jJužnom obodu Panonskog basena (slika 1). Ona predstavlja izduženu antiformu, koja se ...
    ... koji je predstavljen grebenom i okolnim lesnim zaravnima. Prisutna Je značajna razlika između severne ı južne strane grebena. Na južnoj strani planine značajno rasprostranjenje zauzima Sremska lesna zaravan. Na severu i istoku Fruška gora je oivičena Dunavom koji formira strme padove prema lesu ...

  • Režim pogranične reke Jerme

    Vesna Ristić Vakanjac, Marina Čokorilo Ilić, Dušan Polomčić, Dragoljub Bajić, Boris Vakanjac, Peđa Kostić (2019)
    Reka Jerma izvire na Vlasinskoj visoravni u zoni Vlasinskog jezera, teče prema severozapadu padinama planine Gramade kroz selo Klisuru. Kod sela Strazimirovci prelazi u susednu državu Bugarsku, prolazi kroz Trnovsko ždrelo i zatim se ponovo vraća u Srbiju nedaleko od sela Petačinci. Uliva se kod sela Gradište u Nišavu. Ukupna dužina ove reke je 72.1 km od toga je 45.1 km formirala na teritoriji Srbije a preostali deo pripada Bugarskoj. Posmatrajući površine sliva nešto manje od 50 % pripada ...
    klimatske promene, režim reke, monitoring, međugranična saradnja, Jerma

  • Blasting mats for the protection of people, structures and the environment in proximity to the blast site

    Milanka Negovanović, Lazar Kričak, Stefan Milanović, Jovan Marković, Nikola Simić, Snežana Ignjatović (2023)
    Енергија експлозије која се ослобађа током процеса детонације минских пуњења у бушотинама користи се за дробљење чврсте стенске масе на комаде различитих облика и величина, у зависности од карактеристика стене и оптимизације параметара бушења и минирања. Поред позитивних ефеката минирања, постоје и одређени нежељени ефекти сваког процеса минирања који се могу јавити, а то су: потреси тла, разлетање комада одминираног материјала, ваздушни удари, загушљиви и отровни гасови и прашина. Разлетање комада је неконтролисано избацивање комада одминиране стенске масе и ...
    mecevi za miniranje, pokrivanje, razletanje komada, miniranje

  • An example of karst catchment delineation for prioritizing the protection of an intact natural area

    Vesna Ristić Vakanjac, Zoran Stevanović, Aleksandra Maran Stevanović, Boris Vakanjac, Marina Čokorilo Ilić (2015)
    Проучавано је карстни извор Перућац као главни дрен подручја планине Таре у западној Србији у циљу процене његовог режима отицања, резерви воде и дефинисања његове сливне површине. Извор се налази у североисточној, унутрашњој зони класичног динарског крша, коју карактерише доминантно проширење висококарстификованих тријаских кречњака, слабо развијена хидрографска мрежа са много понора и густе шуме. Тара је један од пет националних паркова у Србији. Циљ рада је био да се идентификује заштитна зона високог приоритета у оквиру очуваног природног подручја ...
    карстна издан, сливна површина, делинеација, заштита, менаџмент

  • Prilog poznavanju režima i bilansa voda reke Resave

    Marina Mitrašinović, Vesna Ristić Vakanjac, Saša Milanović, Ljiljana Vasić, Dušan Polomčić (2022)
    Sliv Resave zauzima područje između reke Velike Morave i obronaka Kučajsko-beljaničkih planina. Sliv i režim ove reke kontroliše se dvema hidrološkim stanicama: Manastir Manasija (slivno područje u iznosu od 388 km2) i Svilajnac (681 km2). Za potrebe analize režima voda reke Resave i uticaja padavina na formiranje oticaja sa njenog sliva preuzeti su podaci o padavinama sa meteorološke stanice Crni Vrh (1037 m nm) koji odslikava režim gornjeg dela sliva ove reke, i meteorološke stanice Smederevska ...
    Hidrogeološke karakteristike, hidrološke karakteristike, režim voda bilans voda, rijeka Resava

  • Orthorhombic Crystal Structure of Grossular Garnet (Suva Česma, Western Serbia): Evidence from the Rietveld Refinement

    Pavle Tančić, Slađana Dušanić, Suzana Erić (2023)
    grosular granat, rodingit, Suva Česma, Ritveldova metoda, rombičanure; disordered Fddd space group

  • Kontaktni metamorfizam gornjokrednih sedimentnih stena Rudnika

    Kostić N. Bojan (2021)
    Kontaktni metamorfizam gornjokrednih sedimentnih stena na planini Rudnik ispitivan je na uzorcima iz pet bušotina. Definisano je šest varijeteta krednih stena (protolita) koji čine dve litološke jedinice izgrađene od klastičnog, karbonatnog i klastično-karbonatnog materijala. Vulkanskom aktivnosti na Rudniku formirana su vulkanska tela koja se utiskuju duž slojevitosti sedimentnih stena, a neka ih presecaju u vidu dajkova. Starost ovog vulkanskog događaja određena je na 23.9 miliona godina. Ovaj miocenski vulkanizam doveo je do kontaktno metamorfnih promena sedimentnih stena i obrazovanja skarnova ...
    Rudnik, kontaktni metamorfizam, sedimentne stene, hornfels, skarn, granati, vezuvijan

  • Režim Kameničke reke (sliv reke Visočice)

    Nenad Janaćković, Vesna Ristić Vakanjac, Veljko Marinović, Jugoslav Nikolić, Boris Vakanjac, Zoran Nikić (2024)
    Kamenička reka je desna pritoka reke Visočice. Svoj tok formira na donjotrijaskim sedimentnim stenama (alevroliti, peščari, konglomerati) i u ovom delu je razvijen dendritičan tip hidrografske mreže. Po prelasku na srednjetrijaske karbonatne stene ovaj tok postaje povremen, tačnije sukcesivno gubi vodu u delovima gde rasedne strukture presecaju korito ove reke, tako da tokom pojedinih godina i dužih sušnih perioda korito ove reke ostaje suvo. U radu je izvršena analiza režima proticaja Kameničke reke za 15-to godišnji osmatrački period (1964-1978), ...
    režim, bilans, bazni oticaj, poniranje, Kamenička reka

  • Hidrodinamičke karakteristike izvorišta "Pavliš" za vodosnabdevanje Vršca

    Dušan Polomčić, Jelena Ratković, Vesna Ristić Vakanjac, Dejan Drašković, Slavko Špadijer (2024)
    Hidrodinamički model režima podzemnih voda izrađen je u cilju analize eksploatacionog režima i bilansa podzemnih voda na izvorištu "Pavliš" koje se koristi za vodosnabdevanje Vršca. Hidrodinamički model je formiran postupno: određivanjem veličine istražnog područja koje će biti obuhvaćeno modelom, zadavanjem broja slojeva posmatrano u vertikalnom profilu koji odgovaraju određenim realnim slojevima definisanim izvedenim istražnim radovima na terenu, diskretizacijom strujnog polja u planu i profilu, zadavanjem filtracionih karakteristika porozne sredine, zadavanjem graničnih uslova. Primenom hidrodinamičkog modela zasnovanog na numeričkoj metodi ...
    izvorište podzemnih voda, hidrodinamički model, bilans podzemnih voda

  • Hidrodinamičke karakteristike izvorišta "Nepričava" za vodosnabdevanje Lazarevca

    Dušan Polomčić, Jelena Ratković, Vesna Ristić Vakanjac, Dejan Drašković, Slavko Špadijer (2024)
    Izvorište "Nepričava" nalazi se između sela Rubibreze i Slovca na ravničarskom terenu aluvijalne ravni reke Kolubare. Zahvatanje podzemnih voda za vodosnabdevanje Lazarevca vrši se preko šest bunara: Bla-3/3, Bla-4, Bla-7/2, Bla-9/2 i Bla-11, promenljivim kapacitetom od 100-130 l/s u zavisnosti od potreba potrošača. Podzemne vode se zahvataju iz karstno - pukotinske izdani pod pritiskom. Za potrebe ocene rezervi podzemnih voda na ovom izvorištu rađen je hidrodinamički model režima podzemnih voda. Hidrodinamički model je izrađen kao višeslojni model sa ukupno ...
    izvorište podzemnih voda, hidrodinamički model, bilans podzemnih voda, karstna izdan

  • Geonasleđe Golije i Peštera

    Ljiljana V. Grujičić-Tešić (2017-09-01)
    Sprovedena istraživanja u ovoj studiji obuhvatila su izdvajanje, opis, evaluaciju i valorizaciju objekata geonasleđa u cilju razvoja istraživane oblasti sa stanovišta geonauka, geoturizma i geoekologije. Na izučavanom području objekti geonasleđa su evidentirani, interpretirani, vrednovani i kategorisani, dat je predlog promocije geoobjekata, i na kraju predložena dopuna inventara objekata geonasleđa Srbije.U protekle četiri godine, na kompleksu geotopa Golije i Peštera istražena su geološka svojstva stena (tip stene, starost, fosilni sadržaj, morfološke i hidrogeološke karakteristike itd.), na osnovu čega je bilo ...
    geodivezitet, geonasleđe, geoturizam, geokonzervacija, Golija, Pešter

  • Hydrographic and hydrological characterization of the Vodenička and Rosomačka rivers

    Vesna Ristić Vakanjac, Marina Čokorilo Ilić, Dušan Polomčić, Dragoljub Bajić, Jelena Ratković (2017)
    The Visočica River rises in Bulgaria, on the Berovo Mountain. Its course in Bulgaria is 16.7 km long. It enters Serbia near the village of Donji Krivodol. Up to the village of Pakleštica, or the beginning of Lake Zavoj, its right-bank tributaries are the Krivodolštica, the Vodenička, the Rosomačka and the Dojkinačka. There are no left-bank tributaries. Among the tributaries, water levels and discharges are gauged only on the Dojkinačka River. The Vodenička had also been gauged but only ...
    hydrographic characteristics, river discharge, the Vodenička River, the Kamenička River

  • Tektonska evolucija istočne periferije timočke eruptivne oblasti

    Stefan Zujić (2024)
    U radu su predstavljeni rezultati proučavanja tektonskih i litostratigrafskih karakteristika istočnog oboda Timočke eruptivne zone. Zaključci o geološkim odnosima u okviru Timočke eruptivne oblasti i susednih geotektonskih jedinica izvedeni su na osnovu podataka prikuljenih tokom terenskih istraživanja i podataka dobijenih iz publikovanih radova. Rezultati rada ukazuju da je teren koji je bio tema ovog istraživanja, u strukturno-tektonskom smislu oblikovan tokom glavnih geodinamičkih događaja u okviru Karpato-balkanskog orogenog luka. Analizom strukturnog sklopa su utvrđeni glavni deformacioni događaji koji su predsavljeni ...
    tektonska evolucija, timočka eruptivna oblast

  • Hidrogeološka istraživanja za potrebe izrade tunela: slučaj dela autoputa na panevropskom koridoru Vc kroz Bosnu i Hercegovinu - Republiku Srpsku

    Dragoljub Bajić, Dušan Polomčić, Vesna Ristić Vakanjac, Milica Stepanović, Jelena Ratković (2024)
    Rad prikazuje analizu hidrogeoloških podataka u zoni oko trase tunela "Putnikovo brdo 2", koji se nalazi na deonici Johovac - Doboj jug u okviru Panevropskog koridora Vc kroz Bosnu i Hercegovinu, na autoputu Budimpešta - Osijek - Sarajevo - Ploče. U okviru sprovedenih istraživanja, izvršeno je rekognosciranje istražnog područja, a zatim i određivanje hidrauličkih parametara porozne sredine, izrada hidrogeološkog modela, određivanje propusnosti stena, procena očekivanih dotoka vode, procena pritiska vode na nivou tunela, kao i procena hidrogeoloških rizika.
    rekognosciranje, hidrogeološki model, procena rizika