Претрага

Упит dcterms_subject_txt:Starenje bunara aluvijalne sredine

541 items

  • Hronološki pregled razvoja površinske eksploatacije lignita u Srbiji

    Bojan Dimitrijević, Radmila Gaćina, Bogoljub Vučković (2023)
    U ovom preglednom radu dat je istorijski pregled razvoja površinske eksploatacije lignita na teritoriji Srbije, uz kratak osvrt na geološki nastanak i kvalitet i rezerve uglja, kao i mogućnosti korišćenja za dalju upotrebu. Kolubarski, Kostolački i Kovinski ugljeni baseni lignita u Srbiji, ne računajući Kosovsko-Metohijski i Drenički u sastavu AP Kosovo i Metohija po Rezoluciji 1244 UN, su ležišta najrasprostranjenijeg uglja - lignita u Srbiji koji se eksploatiše od druge polovine 20. veka na velikom broju površinskih kopova ...
    površinska eksploatacija ugalja, lignit, Kolubara, Kostolac, Srbija

  • Хидродинамички прорачун заштите површинског копа лигнита Дрмно бунарима од подземних вода у току 2017. године

    Шубарановић Томислав, Стојићевић Зоран, Маринковић Љубиша, Илић Саша (2017)

  • Inovirana „budimpeštanska“ metoda revitalizacije bunara sa horizontalnim drenovima i mogućnosti njene primene na beogradskom izvorištu podzemnih voda

    Božovć Đorđije, Polomčić Dušan, Bajić Dragoljub (2016)

  • Šematizacija hidrograma i nivograma radnog nivoa kod bunara sa horizontalnim drenovima

    Dušan Polomčić, Dragoljub Bajić, Jelena Ratković, Đorđije Božović (2022)

  • Metodologija izrade 3D konceptualnog hidrogeološkog modela za potrebe hidrodinamičkog modeliranja bunara sa horizontalnim drenovima

    Đorđije Božović, Dušan Polomčić, Dragoljub Bajić (2022)

  • Groundwaters of the "Valjevo karst" area (Western Serbia)

    Petar Dokmanović, Veljko Marinović (2021)
    “Ваљевски карст” је подручје кoje заузима површину од око 780 km2, док откривени кречњак чини око 330 km2. Припада Унутрашњим Динаридима западне Србије. У литостратиграфском погледу доминирају карстификовани кречњаци средњег и горњег тријаса у којима су формиране карстне издани. Анализирани су и систематизовани доступни подаци хидрогеолошких и других релевантних истраживања. Приказана је разграната мрежа траса подземних вода између понора и дренажних пунктова, као и главне карактеристике шеснаест карстних врела (или „разбијених“ дренажних зона) и девет (група) бунара, подељених ...
    карстнa издан, трасе подземних вода, извори, бунари, издашност, вишенаменско коришћење.

  • Wells calculation for the protection of opencast mine Radljevo North from groundwater

    Dušan Polomčić, Vladimir Petković, Miloš Jeremić (2018)
    Za projektovanje kvalitetnog sistema zaštite jednog površinskog kopa od podzemnih voda bitno je da ulazni podaci budu verodostojni, kako bi se na osnovu njih izvršili potrebni proračuni objekata odvodnjavanja podzemnih voda. Proračunima za površinski kop Radljevo Sever je omogućeno da se dobije potreban broj bunara kako bi oni pravilno funkcionisali i obezbedili potrebno obaranje podzenih voda.
    Radljevo, ugalj, odvodnjavanje, bunari

  • Izbor metode otkopavanja u horizontalnim pojasima odozgo naniže na primeru ležišta Cu

    Tomislav Lazić (2024)
    Nakon brojnih geoloških i rudarskih istražnih radova, i sa površine terena i iz jame, pristupa se otkopavanju rudnog tela lociranog u centralnom delu jednog velikog ležišta bakra.Eksploatacija se obavlja u odnosu na već postojeći jamski sistem, ali i kroz novoizrađene prostorije. Za postizanje najboljih rezultata primenjena je metoda za otkopavanje rude u I eksploatacionom pojasu vrši „: Metoda otkopavanja sa zapunjavanjem otkopanog prostora odozgo naniže“.Koristi se najvećim delom dizel mehanizacija, a usklađivanjem radnih operacija postiže se veliki kapacitet na ...
    podzemna eksploatacija, bakar, otvaranje rudnika, metoda otkopavanja
    ... bušotina primenom opita utiskivanja pomoću pakera (paker testova); 2) Izrada hidrogeoloških osmatračkih bunara i pijezometara; 3) Izrada „vibro-wire“ pijezometara; 4) Izrada istražnih bunara; 5) Režimska osmatranja podzemnih i površinski voda; 6) Režimska osmatranja klimatoloških parametara i ...
    ... aciji ležišta i uspostavljanju osmatračke mreže za monitoring režima i kvaliteta podzemnih voda obuhvatili su analizu 58 osmatračkih bunara, 4 istražna bunara, 11 vibro-wire pijezometara sa 3-5 sondi postavljenih na različitim dubinama. Za utvrđivanje hidrogeoloških parametara, na 30 bušotina ...
    ... Ovi sedimenti su identifikovani kao loša radna sredina zbog njihove složenosti i otežanih uslova za izradu prostorija. Rad u ovoj sredini može zahtevati dodatne resurse ı tehnologije za stabilizaciju i prevazilaženje poteškoća koje ova sredina donosi. 2. Južna Trasa: – Lokacija: Južna strana ...

  • Impact of river bank filtration on alluvial groundwater quality: A case study of the Velika Morava River in central Serbia

    Branislav Petrović, Vladimir Živanović (2016)
    филтрација кроз обалске и седименте речног корита, алувијални седименти, прихра- њивање подземних вода, квалитет подземних вода, Велика Морава

  • Analiza sistema odvodnjavanja površinskog kopa Drmno od podzemnih voda sa severnim savršenim ekranom

    Tomislav Šubaranović, Dušan Polomčić, Vladimir Pavlović (2019)
    Izrada nesavršenog ekrana do drugog sloja uglja na površinskom kopu Drmno, pored zadržavanja postojećih standardnih metoda odvodnjavanja od podzemnih voda linijama bunara, predviđena je poslednje decenije u celokupnoj rudarskoj projektnoj dokumentaciji. Iz objektivnih i subjektivnih razloga njegova realizacija nije ostvarena do danas. U međuvremenu je, uz dodatna geološka istraživanja i promenu dinamike i parametara sistema površinske eksploatacije, došlo do određenih značajnih prostornih promena geoloških i rudarskih uslova u eksploatacionom polju. Ovo je omogućilo preliminarno inoviranje pristupa procesu i konceptu ...
    podzemne vode, odvodnjavanje, bunari, ekran, dinamika, troškovi

  • Specifičnosti izgradnje deonice 3 brze saobraćajnice Požarevac-Golubac na organskom tlu

    Vojislav Lučić (2024)
    U ovom završnom radu prikazani su podaci koji se odnose na metode ojačanja terena izgrađenog od slabonosivog organskog tla, kao i njegove geotehničke karakteristike na primeru šireg istražnog prostora, u okolini sela Kumane duž trase treće dionice brze saobraćajnice Požarevac-Golubac. U radu su prvo prikazane osnovne karakteristike i podele organskog tla i treseta, zatim su navedene metode ojačanja tla koje mogu da se koriste na datom istražnom prostoru i na kraju je izvršena analiza i interpretacija rezultata geotehničkih istraživanja ...
    organsko tlo, treset, metode ojačanja slabonosivog tla, slieganje, konsolidacija i vremenski tok konsolidacije
    ... uspostavilo da na datoj lokaciji dominiraju aluvijalni sedimenti facije starača, u okviru koje Je uočeno slabonosivo organsko tlo, te Je samim tim ona predmet istraživanja ovog rada. Facija starača je izdvojena na potezu od ~km:48+450-49+550 u aluvijalnoj zaravni Dunava. Po sastavu su organske prašinaste ...
    ... Aox priraštaj vertikalnog napona od dopunskog opterećenja u sredini sloja k, Aoxk i Aoyk priraštaji horizontalnih napona od dopunskog opterećenja u sredini sloja k, Hx debljina sloja k, Ex (Euk) nedrenirani modul elastičnosti u sredini sloja k koji odgovara priraštaju vertikalnog: napona, i Vk ...
    ... fondovska dokumentacija Je poslužila kao osnovna podloga, odnosno za grubo ı uopšteno određivanje geoloških sredina, sa tim da iz geotehničkog aspekta nije dovoljna za definisanje radnih sredina u kojima je predviđena izgradnja puta. Potrebno je bilo izvesti nova geotehnička istraživanja i ispitivanja ...

  • Hydrodynamic analysis application of contaminated groundwater remediation to oil hydrocarbons

    Predrag Pajić, Aleksandar Čalenić, Dušan Polomčić, Dragoljub Bajić (2018)
    U ovom radu sagledana je primena hidrodinamičke analize u okviru odabrane remedijacione metode ,,pumpanja i tretiranja” kontaminiranih podzemnih voda ugljovodonicima, na primeru pretakališta rafinerije nafte u Pančevu. Primenjena hidrodinamička analiza predstavlja pravilan, a sve češće i neophodan pristup u savremenoj hidrogeologiji. Prethodnim hemijskim analizama uzoraka tla i podzemnih voda na istražno-osmatračkim objektima detektovano je zagađenje produktima nafte. Novoizvedena istraživanja obuhvatila su izvođenje 12 pijezometara različitih dubina, geoelektrično sondiranje tla, ,,in situ” merenja prisutnog kontaminanta, izdvojenog kao hidrofobna faza LNAPL, ...
    kontaminacija, matematički model, podzemne vode, remedijacija, ugljovodonici

  • Pregled hidrogeoloških istraživanja novootkrivenih ležišta metaličnih mineralnih sirovina na prostoru Srbije

    Nebojša Atanacković, Vladimir Živanović, Veselin Dragišić, Sava Magazinović, Jakov Andrijašević (2022)
    Rastuća potražnja za mineralnim sirovinama, zavisnost evropske industrije od njihovog uvoza, kao i otvaranje tržišta u zadnjih 20-ak godina bili su pokretač intenzivnih istraživanja ležišta mineralnih sirovina na području Srbije. Ova istraživanja za rezultat su imala otkriće važnih ležišta bora i litijuma „Jadar“ i „Valjevo“, sedimentnih ležišta zlata „Bigar i Korkan“ i bakra i zlata „Čukaru Peki“. Sastavni deo ovih aktivnosti, posebno u okviru značajnijih novootkrivenih metaličnih ležišta, bila je hidrogeološka karakterizacija ležišta i okolorudnih terena. U razmatranom periodu ...
    rudnička hidrogeologija, rudničke vode, metalična ležišta, podzemne vode, Srbija

  • Održiva eksploatacija izvorišta mineralnih voda na primeru Vrnjačke banje

    Vladimir Živanović, Veselin Dragišić, Sava Magazinović, Jakov Andrijašević, Nebojša Atanacković (2022)
    Jedna od najznačajnijih i najposećenijih banja u Srbiji je Vrnjačka Banja koja je poznata po bogatstvu i dugoj istoriji korišćenja mineralnih voda. Obimna hidrogeološka istraživanja izvedena proteklih nekoliko decenija ukazala su na ograničenost rezervi mineralnih voda u uslovima dosta složene hidrogeološke građe područja pojavljivanja. Poslednjih godina eksploatacija ovog dragocenog resursa zadobija novu dimenziju, naročito nakon privatizacije pojedinih hotelskih kompleksa kada se povećavaju potrebe za mineralnim vodama i od kada počinje izrada novih vodozahvata što dovodi u pitanje održivu eksploataciju ...
    mineralne vode, izvorišta mineralnih voda, održivo korišćenje mineralnih voda, monitoring mineralnih voda, Vrnjačka Banja

  • Просторни положај лежишта угља Ђурђевик: геофизичко-геолошки модел

    Синиша Арсеновић (2019)
    Лежиште угља Ђурђевик представља источни део Бановићког угљеног басена и припада северној страни босанске офиолитске зоне унутрашњих Динарида у чији састав улазе стене палеозојске, мезозојске и кенозојске старости. Језерска доњомиоценска угљоносна серија изграђена је од лапоровито-глиновитих седимената са једним слојем мрког угља. Дебљина угљеног слоја креће се у интервалу од 5 до 25 m са генералним правцем пружања СЗ - ЈИ и падом према ЈЗ. У зони обухваћеноj геофизичким истраживањима изражена je пострудна тектоника у виду раседа мањег и ...
    рефлективна сеизмика, 3Д геофизичко-геолошки модел, угаљ, синтетички модел, моделирање
    ... са површине терена долази се до оптималних средина за израду експлоатационих хидрогеолошких објеката – бунара. У хидрогеолошким истраживањима, ове зоне представљају циљ истражно- експлоатационих бушотина, јер се њима назначавају најоптималније средине за циркулацију подземних вода у стенским масама ...
    ... 150 до 200 m. 2.3.3.4. Плиоцен (Pl) Плиоценски, алувијални конгломерати и песковито-глиновити седименти, леже трансгресивно преко миоценских седимената, дебљине 20 до 30 m. 2.3.3.5. Квартар (Q) Квартарни седименти изграђени су од алувијалних конгломерата и песковито-глиновитих седимената, ...
    ... симулирања таласног одзива средине, јер се базира само на брзини распростирања лонгитудалних таласа; - 2D акустични – представља акустично моделирање одзива средине и узима у обзир густину и брзину распростирања лонгитудалних таласа. Овај тип моделовања погодан је за средине у којима постоје додатне ...

  • Petrološke karakteristike dunavskog šljunka (Beograd – Zemun)

    Miloš Mihajlović (2024)
    Dunavski šljunak u okolini Zemuna karakterističan je za obalne rečne naslage formirane dugotrajnim procesima erozije i transporta materijala koje reka Dunav nosi sa različitih područja uzvodno. Ispitivanja šljunka sa lokacije „Gemax” su pokazala je šljunak uglavnom zaobljen, najčešće u rasponu od nekoliko milimetara do nekoliko centimetara u prečniku. Kako Dunav nosi materijal sa velikog sliva, ovaj šljunak sadrži raznovrsne sastojke sa dominacijom kvarca i odlomaka stena visokosilicijskog sastava. Mineraloško-petrografska ispitivanja pokazala su prisustvo klasta različitog sastava, čime je potvrđena ...
    Dunav, šljunak, mineraloško-petrografska ispitivanja, građevinarstvo
    ... Juga, pružajući raznovrsne geomorfološke karakteristike. Njegov tok stvara široke aluvijalne ravni, meandre, rukavce, i mrtvaje, što doprinosi bogatstvu hidrografskih oblika u okolini. Teren uz Dunav je aluvijalnog karaktera, sa nizom terasnih odseka koji se nalaze na visinama između 70 i 98 metara ...
    ... brojem genetskih tipova među kojima se ističu: eolski (les), aluvijalni, deluvijalni, proluvijalni i recentne bare. Njihovo deponovanje uglavnom Je vezano za doline Dunava i Save. Glavne litološke Jedinice okoline Zemuna obuhvataju aluvijalne naslage, koje su direktno povezane sa Dunavom i terase koje ...
    ... rečnog kamenog agregata koji se nalazi uz samu obalu Dunava u Zemunu (Slika 2). Ova lokacija je optimalna za izdvajanje šljunka i peska iz aluvijalnih nanosa, što Je od ključnog značaja za industriju i analizu petrografskih karakteristika. Zemun Je jedna od sedamnaest gradskih opština Beograda ...

  • Why classical sequence stratigraphy doesn't work in Pannonian basin?

    Dejan Radivojević (2018)
    basen iza ostrvskog luka, detačment, miocen, Panonski basen, riftogeneza, sekvenciona stratigrafija
    ... trenutkom početka  rifto‐ geneze u određenom grabenu. On suštinski predstavlja sistemski pojas početka riftogeneze formiran u  kontinentalnoj/aluvijalnoj sredini (Prosser, 1993). Iz tih razloga, u slučaju da je proces riftogeneze počeo  u trenutku kada je ovaj region već „potopljen“, ovaj sistemski po ...
    ... istražnim bušenjem naftnih bušotina  i dodatni seizmički profili. Interpretacija je  obuhvatala određivanje  vremena  riftogeneze, depozicionih  sredina  (Prosser, 1993),  izdvajanja  tekton‐ skih sistemskih pojaseva (tectonic system tract) i analizu promene osnovnog nivoa.    RIFTNA SEKVENCIONA S ...

  • Sedimentologija gornje krede centralnog dela vardarske zone

    Violeta M. Gajić (2014-09-04)
    Područje istraţivanja obuhvaćeno doktorskom disertacijom nalazi se ucentralnim delovima Vardarske zone. Karakteriše se sloţenom geološkomgrađom koju grade mezozojske tvorevine trijaske, jurske i kredne starosti, kao ikvartarni sedimenti. U trijasu je istraţivano područje pokrivalo more, sve dogranice sa Šumadijom. Tokom jure sloţenim geotektonskim procesima stvarajuse ofiolitske stene rasprostranjene u juţnim i delom u centralnim delovimaistraţivanog područja. U donjoj kredi se pokretima dinarske faze izdiglo kopno,koje je egzistiralo skoro u celoj donjoj kredi područja istraţivanja.U alb-cenomanu pojedini delovi istraţivanog područja se ...
    Vardarska zona, gornja kreda, transgresija, litostratigrafskejedinice, sedimentologija, turbiditi
    ... deltnom modelu (Slika 10.2). U prilog snažnog aluvijalnog uticaja je klastična frakcija donesena sa margine basena. Granulometrijski, uglavnom je srednjo i sitnozrna. Po sastavu, dominanto je sa jurskih ofiolita i ofiolitskog melanža. Aluvijalni tokovi nisu bili veliki, a najpribližniji su kraćim ...
    ... od stotinak km. Bliže basenu, kopno je bilo od karbonatnih sprudova, sa kojih su fragmenti krečnjaka unošeni u aluvijalne doline i mešali se sa rečnim deponatima. Izmešani aluvijalni deponati su konstatno unušeni na šelf formirajući male delte. Na širem prostoru to je verovatno bio sistem malih ...
    ... prisustvo pokazatelj sredine taloţenja ovih stena. Ovi autori zaključuju da je sredina stvaranja struganičkih krečnjaka dubokomorska, a da je sedimentacioni prostor na kontinentalnoj padini niz koju su se povremeno kretali turbiditni tokovi. Glavni teksturni pokazatelji sredine sedimentacije bili ...

  • Споменица 1991. – 2015. година: 135 година геологије и 70 година рударства на Универзитету у Београду

    главни и одговорни уредник Душан Поломчић (2016)
    Рударско-геолошки факултет
    ... минералних вода Србије ДАХГ/ДАХГ П. Папић В Драгишић В Јовић О Крунић М Врвић Н Зупанчич 4 Мајкић Бранкица 27.09.2013. Старење бунара у алувијалним срединама различитог степена оксичности ДАХГ/ДАХГ З. Стевановић, М. Димкић М. Пушић 5. Костић Срђан 04.11.2013. Нелинеарно динамичко ...
    ... Хидрогеоекологије, Хидрогеохемије, Хидраулике бунара, Моделирања подземинх вода, Изотопске хидрогеологије, Ремедијације подземних вода и геолошке средине. 1. ОРГАНИЗАЦИЈА ФАКУЛТЕТА У ПЕРИОДУ 1991. – 2015. ГОДИНА 18 На Департману је до средине 2016. образовано око 850 инжењера, док је 70 кандидата ...
    ... по- тенцијала и резерви подземних питких и геотермалних-минералних вода, за- штита животне околине и геолошке средине, експлоатацијом геотермал- них ресурса, пројектовањем бушотина и бунара, истраживањем изворишта за флаширање вода, одређивање зона са- нитарне заштите изворишта. Члан је Српског геолошког ...

  • Geotehnički uslovi rekonstrukcije Zavičajnog muzeja u Jagodini

    Milan Tokanović (2024)
    U radu su prikazana geotehnička istraživanja za potrebe rekonstrukcije Zavičajnog muzeja Jagodina.Zavičajni muzej u ulici Kneginje Milice br.82 u Jagodini, ima ozbiljna oštećenja pojedinih delova konstrukcije koja su nastala na objektu tokom više od 80 godina eksploatacije.Kako bi se trajno rešio problem dinamičke stabilnosti i statičke održivosti konstruktivnog sistema objekta,neophodno je bilo definisanje geotehničkih uslova u zoni interakcije prirodne sredine i konstrukcije predmetnog objekta.Izvedena su terenska i laboratorijska ispitivanja na osnovu kojih su dobijene geotehničke podloge. Na osnovu dobijenih geotehničkih podloga ...
    geotehnička istraživanja, Zavičajni muzej, temelji, fundiranje, nosivost, sleganje, istražne jame, laboratorijska geomehanička ispitivanja, Jagodina
    ... analize postojeće geološke dokumentacije i novoizvedenih istražnih radova izdvojene su inženjerskogeološke sredine u okviru razmatranog dela terena koji je u sadejstvu sa objektom. Svojstva sredine određuje litološki sastav, geneza, i svi procesi kojima su bili izloženi tokom vremena. Litotipovi su ...
    ... gvožđa (Fe) sa karakterističnom bojom rđe, nastalih usled prisustva i cirkulacije vode. Sredina je čvrste do veoma čvrste konzistencije. Izvedenim laboratorijskim ispitivanjima na uzorcima iz ove sredine dobijene su sledeće vrednosti fizičko-mehaničkih karakteristika: Geotehnička istraživanja ...
    ... tokom poslednjih 15-20 godina spustili na 5-10m u kotlini, 10- 15m u pobrdima i 15-25 m u višim delovima. Gradski vodovod se snabdeva vodom iz bunara dubine 80m, lociranih u Ribaru, duž leve obale Velike Morave, dok Geotehnička istraživanja terena za potrebe rekonstrukcije Zavičajnog muzeja Jagodina ...