Претрага

Упит dcterms_subject_txt:Stabilizacija sedimenata

162 items

  • Upravljanje resursima podzemnih voda severne Bačke

    Bojan B. Hajdin (2013-03-07)
    Vodosnabdevanje gradova i naselja severne Bačke vrši se u potpunosti iskorišćavanjempodzemnih voda. Najznačajnije količine podzemne vode namenjene za piće zahvatajuse iz izdani u vodonosnim pleistocenskim naslagama koje su poznate kao osnovnivodonosni kompleks, dok su danas u vodosnabdevanju manje zastupljene vode izizdani u pliocenskim sedimentima i prve, slobodne izdani rasprostranjene plitko ispodpovršine terena.Pored snabdevanja stanovništva, veliki potrošači podzemne vode su i industrijskapreduzeća, a zbog loših uslova i nerazvijenih sistema za navodnjavanje sve veći korisnicivoda prve izdani postaju i poljoprivredni proizvođači.Geološka ...
    resursi podzemnih voda, vodosnabdevanje, održivo upravljanje, osnovni vodonosni kompleks, termomineralne vode, monitoring podzemnih
    ... Hidrogeološke karakteristike neogenih sedimenata ...........................................66 7.1.3. Hidrogeološke karakteristike kvartarnih sedimenata .........................................71 7.1.3.1. Hidrogeološke karakteristike pleistocenskih sedimenata ......................72 ...
    ... (1961) daje geološki sastav jugoistočnog dela Panonskog basena, a 1977. godine stratigrafski prikaz miocenskih sedimenata. Regionalni prikaz geološkog sastava neogene podloge i sedimenata neogenih basena sa tektonskom interpretacijom i istorijom stvaranja terena, dao je Nikolić (1975). U studiji ...
    ... od 568 m u bušotini kod Bajše, do 1895 m u bušotini kod Martonoša. Debljina panonskih sedimenata iznosi od 12 m u bušotini Ke-6 kod Kelebije, do 125 m u bušotini Kps-1/H kod Kupusina. Debljina ovih sedimenata kod Bajmoka iznosi od 25 do 175 m i u bušotini Ba-1/H zastupljeni su na dubini u intervalu ...

  • New approach to correlation of hydrocarbon reservoirs in sandstone layers of the "Mokrin" field"

    Saša Ivanišević, Dejan Radivojević (2018)
    геофизички каротаж, депозиционе средине, лежишта угљоводоника, миоцен, пост‐ рифтнo, секвенциона стратиграфија
    ... 400  последњем кату средњег миоцена – панону (Matenco  Radivojević, 2012). Дискорданција у бази  неогена  представља  доњу  границу  синрифтних  седимената,  док  је  горња  граница,  према  седи‐ ментима Хетин формације, представљена површином максималног плављења (maximum flooding  surface  –  MFS) ...
    ...  хемипелашким и карбонатним лапорцима. На истражном простору пред‐ 401  стављена  је  глиновитим  лапорцима  који  су  депоновани  преко  синрифтних  седимената.  Мајдан  формација – турбидити дна басена су представљени интеркалацијама дубоководних турбидитских  пешчара  центра  басена,  глином  и  лапорцима ...
    ... Седименти  Кикинда  формације  депоновани  су  плитководној средини и препознају се по проградационо‐аградационим серијама (слика 1а и 1б).  Преко  седимената  Кикинда  формације  лежи  Палудин  формација  представљена  флувијалним  седиментима.  Хемипелашки лапорци Хетин формације сматрају се главним ...

  • Geotermalne karakteristike područja Semberije , Republika Srpska

    Igor Glavaš (2024)
    Cilj završnog rada predstavlja, opis geotermalnih karakteristika područja Semberije, Republika Srpska, BiH.Rad se sastoji od opšteg dijela u kojem se navode osnovne karakteristike područja (geomorfološke, geografske, hidrološke,hidrometeorološke, geološke, tektonske i hidrogeološke) i specijalnog dijela koji detaljnije ulazi u tematiku osobina geotermalne energije i njihovih karakteristika u zadatom području kao i definisanje geotermalnog potencijala koje to područje ima.Sa prognoznim litološkim profilima 6 dubokih istražnih bušotina su izrađena 2 regionalna geološka, a njegovom konverzijom i hidrogeološka profila na osnovu kojih je, stečena ...
    geotermalna energija, Semberija, geotermalni potencijal
    ... pliocena, okarakterisan kao glinovito-laporovito-šljunkovita serija sedimenata, debljine 260 m. Pliocen (PI) je kao i starija forma neogena na istražnom području sklopljena u 1 jJedinicu uslijed velike koorelacije sedimenata katova jedni sa drugima. Definišu ih šljunak, pjeskovita i laporovita ...
    ... razvića. Debljina je određena na 955 m. - TERCIJAR: Paleogeni (Pg) sedimenti i sedimentne stijene nataloženi su diskordantno preko krednih sedimenata ı utvrđeni su istražnim bušenjem i subhorizontalnog- horizontalnog su prostiranja, za razliku od starijih tvorevina. U okviru Panonskog basena ...
    ... otkriveni na površini tek u krajnjem jugozapadnom ı jugoistočnom dijelu lista izvan područja, preko cijelog lista se nalaze u podini kvartarnih sedimenata. Na prostoru Semberije neogen je predstavljen miocenskim i pliocenskim tvorevinama i ima debljinu i skoro 2 000 m, što Je potvrđeno bušenjem ...

  • Hidrogeološke karakteristike i ocena bilansa Ravaničkih krečnjaka

    Andrijana Stanišić (2024)
    Hidrogeološka problematika koja se vezuje za složene uslove cirkulacije podzemnih voda u karstu kao i kompleksnost karakterizacije karstnih izdanskih voda, predstavljaju ključne faktore za usmeravanje ka istraživanju karsta i definisanje teme završnog rada. Tematikom rada obuhvaćene su prvenstveno hidrogeološke karakteristike područja istraživanja a zatim i analiza elemenata režima i bilansa podzemnih vodnih resursa u cilju njihove pravilne valorizacije.Zapadni krečnjački pojas Karpato-balkanskog luka odvojen je od mezozojskog kompleksa Kučajsko-beljaničkog masiva navlakom crvenih permskih peščara, koja se nastavlja na krepoljinsko-senjsku zonu ...
    karstni tip izdani, bilans podzemnih voda, podzemno isticanje, sifonalna cirkulacija, Ravanički krečnjaci
    ... peščara. Preko terigenih subarkoznih sedimenata najčešće leže krečnjaci sajskog kata (Jovanović, 1958). Na padinama planine Babe najbolje su razvijeni trijaski laporovito — peskoviti ı glinoviti, pločasti, ređe kvrgavi krečnjaci. Debljina donjotrijaskih sedimenata je maksimalno do 100 m i većinom ...
    ... krečnjaci. Debljina ovih sedimenata u tektonski najmirnijim oblastima iznosi oko 100 m. Srednji miocen (M>) Srednjemiocenski sedimenti predstavljaju gotovo neprekidan pojas duž zapadnog oboda paleozojsko-mezozojskog kompleksa. Litološki se ovde Javljaju dva tipa sedimenata. Prvom tipu pripadaju ...
    ... sitnozrni klastiti i laporci sa tufovima. Ovaj tip crvenih podinskih sedimenata Javlja se i po obodu planine Babe. 21 U povlati crvenih klastita javljaju se cementni laporci koji ujedno predstavljaju i drugi tip sedimenata srednjemiocenske starosti. Ukupna debljina srednjemiocenskih naslaga ...

  • Definisanje geotehničkih karakteristika terena za potrebe izgradnje stanice za snabdevanje gorivom “OMV” u Trsteniku

    Milica Dutina (2024)
    U ovom Završnom radu prikazana su istraživanja na osnovu kojih su urađeni grafički dio, proračun nosivosti i proračun analize slijeganja terena za potrebe izgradnje benzinske stanice sa pratećim objektima. Detaljno je analiziran prodajni objekat,čelični rezervoar za gorivo i znak. Za proračun graničnog opterećenja korišćena je metoda Mayerhofa, dok je analiza slijeganja urađena Konsolidacionom metodom slijeganja za prodajni objekat i čelični rezervoar za gorivo, a za temelj znaka po principu slijeganja i rotacije krutih temelja - Gorbun Posadov. Sve dobijene ...
    terenska istraživanja, laboratorijska ispitivanja, geotehnička istraživanja, geotehnički model terena, osnovne tehničke karakteristike, analiza slijeganja, proračn nosivosti
    ... bočnom smjenjivanju sedimenata, tako da se ı bliski profili veoma razlikuju po rasporedu litoloških članova. Genetski posmatrano ovi sedimenti su nastali u fazi jezerske sedimentacije mlađeg neogena, kada je dolazilo do spiranja, klizanja, odronjavnja, klastičnih sedimenata iz okolnih viših dijelova ...
    ... sedimenti - (al) U okviru ovih aluvijalnih sedimenata u površinskom dijelu je izdvojena deluvijalna facija koja je nastala deponovanjem materijala sa okolnih brdovitih terena prekrivši tako aluvijalne sedimente - facija korita. Debljina kvartarnih sedimenata na ovom 19 dijelu terena se kreće oko ...
    ... za izgradnju. Do dubina koje su 14 značajne sa gledišta fundiranja objekata benzinske stanice, teren je izgrađen od neogena — Miocen, kao i sedimenata kvartara — Pleistocen (slika 4). a - O ON Slika 4 – Osnovna geološka građa šireg područja Neogeni sedimenti miocene (M,) starosti predstavljaju ...

  • Facies analyses, biostratigraphy and radiometric dating of the Lower-Middle Miocene succession near Zajecar (Dacian basin, eastern Serbia)

    Ljupko Rundić, Nebojsa Vasić, Miodrag Banješević, Dejan Prelević, Violeta Gajić, Bojan Kostić, Jelena Stefanović (2020)
    Седиментна сукцесија између доњег и средњег миоцена и складан тј. дискордантан однос између језерско-континенталних наслага (нпр. DLS, SLS) и баденских морских седимената представља једну од занимљивих тема. У овом раду смо проучавали пет истражних бушотина (источна Србија) и анализирали главни фацијални образац, биостратиграфске карактеристике миоценске сукцесије и применили U-Pb радиометријско датирање вулканских туфова интерстратификованих у седиментној серији са слојевима угља (бушотина NRKR-17002). Добиjeна је конкордија старост од 16,9 ± 0,2 милиона година за сва анализирана зрнца циркона без наследних ...
    Доњи–средњи миоцен, језерске фације, морска трансгресија, U-Pb геохронологија, источна Србија.

  • Cyanobacterial Potential for Restoration of Loess Surfaces through Artificially Induced Biocrusts

    Tamara Palanački Malešević, Tamara Dulić, Igor Obreht, Zorana Trivunović, Rastko Marković, Bojan Kostić, Tamara Važić, Jussi Meriluoto, Zorica Svirčev (2020)
    BLOCDUST hipoteza, stabilizacija lesa, restauracija lesa, cijanobakterije, morfologija bioflore

  • Sedimentologija gornje krede centralnog dela vardarske zone

    Violeta M. Gajić (2014-09-04)
    Područje istraţivanja obuhvaćeno doktorskom disertacijom nalazi se ucentralnim delovima Vardarske zone. Karakteriše se sloţenom geološkomgrađom koju grade mezozojske tvorevine trijaske, jurske i kredne starosti, kao ikvartarni sedimenti. U trijasu je istraţivano područje pokrivalo more, sve dogranice sa Šumadijom. Tokom jure sloţenim geotektonskim procesima stvarajuse ofiolitske stene rasprostranjene u juţnim i delom u centralnim delovimaistraţivanog područja. U donjoj kredi se pokretima dinarske faze izdiglo kopno,koje je egzistiralo skoro u celoj donjoj kredi područja istraţivanja.U alb-cenomanu pojedini delovi istraţivanog područja se ...
    Vardarska zona, gornja kreda, transgresija, litostratigrafskejedinice, sedimentologija, turbiditi
    ... pločastih krečnjaka i sprudnih krečnjaka, faciju sivih škriljavih laporaca i laporovitih krečnjaka i faciju flišnih sedimenata“. Anđelković u istom radu, proučava i odnos flišnih sedimenata prema ostalim senonskim tvorevinama. On ističe da senonske sedimentne stene istraţivanog područja zapadne Srbije ...
    ... sitnozrnih sedimenata i litofacije srednjo i krupnozrnih stena na vrhu (Slika 7.2). U snimljenom litloškom stubu (Slika 7.1) izdvojeno je 9 sekvenci. Debljine sekvenci su od 1 do 5 m. Međusobni odnos debljina litofacija u sekvencama je najčešće u korist litofacije sitnozrnih sedimenata. Osnovu ...
    ... određenog fosilnog i nanoplanktonskog sadržaja, nije bilo moguće precizno odrediti stratigrafsku pripadnost proučavanih sedimenata unutar gornje krede. S obzirom, da se nalaze ispod sedimenata čija je starost, na osnovu mikropaleontoloških podataka, određena kao turon, može se pretpostaviti da su proučavani ...

  • Konzervacija miocenskih kičmenjaka sa lokaliteta Riđake (severozapadna Srbija) iz zbirke Prirodnjačkog muzeja u Beogradu

    Nenad Mladenović (2024)
    U radu je opisana geološka građa terena i metode koje se koriste u paleontologiji za izdvajanje, konzervaciju i restauraciju fosilnog materijala sa lokaliteta Riđake kod Šapca. Prikazana je anatomija fosilnih kičmenjaka. U prosejanom sedimentnom materijalu težine od 4kg pronađeno je 10,798 kostiju, uključujući ostatke Pisces (riba) Amphibia (vodozemaca), Reptilia (gmizavaca), Aves (ptica) i Mammalia (sisara).
    geološka građa, konzervacija, restauracija, Riđake, fosili kičmenjaka
    ... ovih sedimenata otkrila je makrofaunu koja uključuje krupne melenopsise, sitne gastropode i fragmente limnokardida, kao i kongeriju. Mikroanalize su pokazale prisustvo karakterističnih ostrakoda, što potvrđuje da su se ovi sedimenti formirali tokom gornjeg panona. Viši horizont sedimenata sastoji ...
    ... prosejanog pećinskog sedimenta (SteJić, 2009). 7. MIOCEN (torton) U dolini Dobrave ı njenih pritoka pronađeni su najbolji profili tortonskih sedimenata, koji se sastoje od peskovitih glina, peščara i šljunka, često sa faunom. Ovi sedimenti leže ispod limničke burdigal-helevetske serije i prekriveni ...
    ... visoke glinovito-peskovite sedimente, sa alevritskim glinama u donjem delu. Materijal je slabo sortiran, a glina je hidroliskunska, pH vrednost sedimenata iznosi oko 8,20 dok je eH 116. Detritički materijal iz peskovito-šljunkovitog horizonta je dobro zaobljen, što sugeriše dug transport (Rajčević ...

  • Tektono-termalna evolucija kontakta Dinarida i Karpato-Balkanida u području Jastrepca

    Dalibor Erak (2019)
    Predmet istraživanja doktorske disertacije je tektonska evolucija područja planine Jastrebac u centralnoj Srbiji, gde višefazna tektonska aktivnost od mezozoika do danas komplikuje rekonstrukciju strukturnih odnosa i geološke evolucije ovog prostora. Kompleksna višefazna evolucija planine Jastrebac u Srbiji je demonstrirana kombinovanjem kinematskih podataka prikupljenih na terenu i mikrostrukturnih opservacija sa dodatnim termohronološkim podacima “fission track” i podacima odredbe starosti metodom U-Pb na cirkonima. Gornjokredna ekshumacija bila je praćena gornjokredno-eocenskim navlačenjem i magmatizmom vezanim za kontinentalnu koliziju, pri čemu je akreciona ...
    kinematika, termohronologija, ekstenzioni detačmenti, Dinaridi, Karpato-Balkanidi
    ... u kojem preovlađuju laporci i peščari, i gornji, sa grubozrnim peščarima i sitnozrnim konglomeratima, a starost sedimenata određena je na osnovu superpozicionog položaja sedimenata i asocijacije faune (Rakić et al., 1976). D. Erak: Tektono-termalna evolucija kontakta Dinarida i Karpato-balkanida ...
    ... rasprostranjenja termokontaktno promenjenih gornjokredno-paleogenih sedimenata na Jastrepcu. Na kontaktu granodiorita i starijih stena zapaženi su egzokontaktni procesi termalnog metamorfizma, a kod gornjokredno-paleogenih sedimenata širina kontaktnih uticaja skoro da se poklapa sa njihovim rasp ...
    ... rova i pelaških sedimenata slične starosti iz domena Sava zone. Grubozrni metaturbiditi Lomničke jedinice su iste starosti kao pelaški sedimenti sa interkalacijama ofiolitskog detritusa, koji su eksponirani na istočnom krilu Kopaonika i predstavljaju ekvivalente ovih sedimenata, taloženih u ...

  • Kvantitativna ocena režima i bilansa podzemnih voda u aluvijonu Velike Morave od Bagrdana do ušća u Dunavu

    Aleksandar Balubdžić (2024)
    Aluvijalni sedimenti velikih reka raspolažu značajnim količinama podzemnih voda, što je zajedno sa površinskim vodama dozvolilo razvoj naselja i ljudskih aktivnosti. Ovaj razvoj uslovljava veće potrebe za vodnim resursima i njihovim kvalitetom. Sa povećanjem eksploatacije podzemnih voda, uticaj iste je značajniji i može da dovede do opadanja nivoa podzemnih voda i pogoršanja kvaliteta. Aluvijon Velike Morave ima značajno rasprostranjenje, usled čega predstavlja važno ležište izdanskih voda sa velikim eksploatacionim mogućnostima. Izradom hidrodinamičkog modela aluvijona Velike Morave od Bagrdana do ...
    režim podzemnih voda, bilans podzemnih voda, intergranularna izdan, hidrodinamički model
    ... veze površinskih voda Velike Morave ı podzemnih voda formiranih u aluvijonu iste, zbijena izdan formirana u šljunkovima i peskovima aluvijalnih sedimenata sadrži velike količine podzemnih voda. U okviru ležišta podzemnih voda u delu od Bagrdanske klisure do ušća Velike Morave u Dunav otvoreno je više ...
    ... peščarima, žutim peskovitim glinama, alevritskim peskovima i ređe sitnozrnim konglomeratima. U njima se zapaža kosa slojevitost. Viši delovi ovih sedimenata su finozrniji i predstavljeni su alevritskim i alevrit peskovima, sitnozrnim laporovitim peščarima, šupljikavim peskovitim krecnjacima, peskovitim ...
    ... su na severnom delu Požarevačke grede, između Prugova na jugu ı sela Ćirikovca na severu, na ukupnoj površini oko 15 km?. Leže preko panonskih sedimenata, iz kojih se postepeno i razvijaju. Osnovni sastav ponta čine: peskovi, peskovite i ugljevite gline, retkih proslojaka peščara i ugljeva. Na ...

  • Hidrogeoekološki uslovi eksploatacije kamenih i mrkih ugljeva Srbije

    Branko R. Miladinović (2016-04-27)
    Ugalj predstavlja energent na čijoj osnovi se razvija privreda celog sveta.Zato mu se pridaje velika pažnja u eksploataciji i preradi, bez obzira na mnogeštetne uticaje na životnu sredinu, a posebno na efekat staklene bašte koji sestvara emisijom zagađujućih materija u atmosferu radom termoelektrana naugalj.U Srbiji, resurs koji se danas u najvećoj meri koristi u proizvodnjielektrične energije je ugalj i on učestvuje u proseku sa 70 %. U strukturi ukupneproizvodnje ugljeva, dominiraju lignitski ugljevi sa učešćem od 98 %, a ...
    Srbija, kameni i mrki ugalj, podzemna eksploatacija, preradauglja, rudničke vode, hemijski sastav, emisija zagađujućih materija, životnasredina
    ... povlate ugljonosne serije i b) rudničke vode visoke mineralizacije iznad M>1000 mg/L, koje se javljaju iz ugljonosne serije sedimenata. U ugljonosnoj seriji sedimenata, odvija se metamorfizacija hemijskog sastava podzemnih voda sa dubinom, pri čemu se formiraju HCO3-Na, SO4- HCO3-Na, SO4-Na ...
    ... taloženja tercijarnih sedimenata u ibarskom basenu, kao i nakon završenog- dijagenetskog stadijuma, prouzrokovala je tangencijalna i radijalna kretanja. Kao posledica orogenih pokreta, javili su se postgenetski tangencijalni pokreti koji su dovodili do ubiranja sedimenata, naročito plastičnijih ...
    ... direktnu povlatu glavnom ugljenom sloju; 4. horizont karbonatno-pelitskih sedimenata. Pliocenske tvorevine (Pl) imaju najveće rasprostranjenje u srednjem i južnom delu sjeničkog basena. Diskordantno leže preko sedimenata miocenske ugljene serije. Donji i srednji deo litološkog stuba pliocenske ...

  • Arhitektonsko-građevinski kamen Crne Gore, stanje i potencijali

    Darko Božović, Vladimir Simić (2023)
    arhitektonsko-građevinski kamen, rezerve, kvalitet, potencijalnost

  • Granatski amfiboliti Bistrice

    Jovana Opančina (2024)
    Predmet ispitivanja ovog završnog rada su granatski amfiboliti Bistrice. Izvršena su petrografska i hemijska ispitivanja s ciljem da se odredi stepen metamorfizma, protolit ispitivanih stena i P-T uslovi nastanka. Ispitivani granatski amfiboliti geografski pripadaju Prijepolju, tačnije nalaze se na ulasku u Prijepolje, mesto Bistrica. Geološka građa obuhvata uglavnom mezozojske tvorevine među kojima se nalaze sedimentne, magmatske i metamorfne stene. Geološki procesi koji su doveli do stvaranja amfibolita su procesi subdukcije i obdukcije koji su se pretpostavljamo dešavali na većim ...
    granatski amfiboliti, Bistrica, elektronska mikrosonda, polarizacioni mikroskop

  • Priprema ležišta bakra i zlata za primenu metode podzemnog otkopavanja u pojasevima iznad XIX horizonta

    Strahinja Petković (2024)
    Ovaj rad se fokusira na primenu metode otkopavanja sa zasipavanjem otkopnog prostora na primeru ležišta bakra.Analizirani su ključni elementi, uključujući geološke karakteristike ležišta, tehničko-eksploatacione faktore, dimenzionisanje prostorija, pripremne radove, bušačko-minerske aktivnosti, utovar i transport, ventilaciju i zasipavanje otkopanog prostora pastom zasipom. Takođe je, sprovedena analiza troškova, uključujući cenu izrade pripremnih prostorija po dužnom metru, u zavisnosti od kvaliteta radnog okruženja. Na kraju su definisani osnovni pokazatelji otkopavanja ležišta, uključujući količinu rude u otkopnom pojasu, kao i koeficijente iskorišćenja i ...
    podzemna eksploatacija, bakar, otvaranje rudnika, metoda otkopavanja
    ... debljina albskih sedimenata varira između 30 ı 60 m. Ova Jedinica Je korišćena kao „marker sloj“ u konstrukciji geoloških profila kroz hidrotermalni sistem ležišta, gde Je izdvojena kao autonomna jedinica. Cenomanski sedimenti su izdvojeni u konkordantnoj povlati albskih sedimenata, dok se iznad ...
    ... manjoj meri nalaze sočiva sedimenata pretežno 3 laporovitog sastava. Ova Jedinica Je dobro istražena, a u njenim vulkanitima je formirana rudna mineralizacija Cu-Au. U hipsometrijski nižim delovima terena, ispod tvorevina tercijarne starosti i gornjokrednih sedimenata, nalazi se serija vulkanita ...
    ... pratećih stena, kako bi se omogućio pristup za otkopavanje. Ova faza uključuje izgradnju galerija, hodnika ı komora, kao i primenu metoda za stabilizaciju stena. Pravilna priprema Jje od suštinskog značaja za uspešno sprovođenje otkopavanja i minimiziranje rizika. Otkopavanje je proces kojim se ...

  • Mineragenetske karakteristike i potencijalnostjuvelirskih mineralnih resursa leckog vulkanskog kompleksa

    Zoran Ž. Miladinović (2012-12-11)
    Jedan od najznačajnijih regiona u Srbiji, sa stanovišta potencijalnosti juvelirskih mneralnih resursa, predstavlja lecki vulkanski kompleks, tercijarne starosti i dominantno andezitskog sastava. Ovaj vulkanski kompleks površine preko 700km2 nalazi se u južnojSrbiji na prostoru imeđu Kuršumlije, Lebana i Medveđe.Prvi su pažnju na juvelirske mineralne sirovine ovog prostora obratili graditeljiJustinijane Prima-e (VI vek). Najintenzivnija istraživanja izvršena su u periodu 1980–1982. ali samo na malom prostoru krajnjeg jugoistočnog dela vulkanskog kompleksa.U Leckom vulkanskom kompleksu dominiraju andezitske stene i njihovi piroklastiti.Smatra se ...
    vulkanski kompleks, mineragenetske karakteristike, juvelirski mineralni resursi, nalazišta, potencijalnost, kvarc, ametist, ahat, kalcedon, jaspis, prognoza
    ... dok su ploče siliciskog sintera, kao značajno rezistentnije, ostale na površini. 9.2. LEŽIŠTA MEHANIČKIH SEDIMENATA Ležišta juvelirskih mineralnih sirovina tipa mehaničkih sedimenata su geološki i ekonomski vrlo značajan genetski tip pomenutih ležišta u leckom vulkanskom kompleksu i okolnim ...
    ... (kvarcno-brečaste razlomne zone i kvarne/ahatne žice) i teletermalnim ležištima (silicijski sinteri i vulkanski ahati), ali i ležištima mehaničkih sedimenata (eluvijalni, deluvijalni, proluvijalni i aluvijalni nanosi) koja su nastala razaranjem primarnih endogenih ležišta. Morfostrukturno-morfogenetski ...
    ... .................................................................................................................. 156 9.2. LEŽIŠTA MEHANIČKIH SEDIMENATA (NANOSNA LEŽIŠTA) ..................................................... 159 10. EKONOMSKI TIPOVI LEŽIŠTA JUVELIRSKOG KAMENA LECKOG VULKANSKOG ...

  • Stabilnost kosina u stenskoj masi - savremeni koncepti i metode proračuna

    Zoran Berisavljević, Dušan Berisavljević, Miloš Marjanović (2021)
    Stabilnost kosina
    ... ne neta 353 6.2.1. Podela i nomenklatura pelitnih sedimenata ............. cece ceeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeetneeeeeees 357 6.2.2. Metodologija odredivanja otpornosti prema raspadanju................. 358 6.2.3. Raspadanje crvenih permskih sedimenata - primer iZ prakSe ............ccccseeeeeeees 360 6 ...
    ... u stenskoj masi Nakon toga prikazani su osnovni postupci: ojacanja kosina ankerima, zaStite kosina torkretom i primenom plasti¢nih materijala, stabilizacije kosina (razlicite vrste potpornih konstrukcija i elasti¢nih barijera) i dreniranja kosina. Zatim je obradena stabilnost kosina u seizmickim uslovima ...
    ... betona (torkreta) 2.00... eeeeeeeeeeeeeeeeeeseneeeeneeseaeeseeeseneeeenetens 299 4.7.3. ZaStita od erozije plastiénim materijalima, dreniranje i stabilizacija kosina......... 303 4.8. Stabilnost kosina U SEIZMICKIM USIOVIMA ........ ee eee cece cee e tense tense eeeeeteneeetneeeneanereas 311 4.9 Analiza ...

  • Старење бунара у алувијалним срединама различитог степена оксичности

    Brankica Majkić (2013-09-27)
    Старење бунара настаје као последица процеса корозије и колмирања. Процесекорозије могуће је спречити уградњом филтерских конструкција од материјалаотпорних на корозију. Колмирање може да настане без обзира на врсту материјалаод кога се праве бунарске конструкције, а процесом може бити захваћенаприфилтарска зона па и зона саме водоносне средине. Из тог разлога тезa јеусмеренa на процесе који доводе до колмирања бунара и последицe опадањaкапацитета водозахватних објеката. Полазна хипотеза је да бунари стареразличитом брзином у срединама различитог степена оксичности. Хидрохемијскеи микробиолошке карактеристике подземних ...
    старење бунара, алувијалне издани, степен оксичности средине,колмирање, бунарски талог, локални хидраулички губитак, дозвољене улазнебрзине
    ... плеистоцену и виши стваран током холоцена. Плеистоцен Плеистоценске творевине леже преко панонских седимената. На ширем подручју заступљени су у виду: делувијално пролувијалних седимената, седимената речних тераса и формацијом копненог леса. Издвојене су следеће јединице: глине, пескови и шљун ...
    ... Преко неогених седимената наталожени су млађи квартарни, терасни и алувијални седименти. Квартар Квартарне творевине дебљине 12 до 14 налазе се у алувијалној равни Велике Мораве, као и у атарима западно од Велике Мораве (села Крњево и Глобок). Локално дебљина квартарних седимената је до 18 m. ...
    ... докторска дисертација 70 Испод слабо водопропусних седимената налази се водоносни слој који је претежно формиран од шљунковито-песковитих седимената просечне дебљине до 10 m, али је најчешће дебљина (активне) засићене зоне мања. Само на локацији ...

  • Tehnologija izrade i opremanje magacina eksploziva za potrebe ležišta bakra

    Aleksandar Milojević (2024)
    Nakon radova otvaranja i početka eksploatacije, rudno telo bakra velikih rezervi zahteva i veliku količinu eksploziva da bi se ostvario zacrtan kapacitet. Samim tim, neophodno je izraditi funkcionalan magacin eksploziva koji će biti pristupačan svim horizontima i koji će moći da ispuni celokupni kapacitet svih horizonata. Obzirom da će se u magacinu skladištiti eksploziv, on mora ispunjavati specijalne uslove kako bi skladištenje bilo bezbedno. Neophodno je isprojektovati magacin tako da ispuni sve zahteve po pitanju količine i načina skladištenja eksploziva, ...
    podzemna eksploatacija, ležište bakra, magacin, eksploziv
    ... sedimenti i glaukonitski peščari koji litološki izgledaju kao albski. Ukupna debljina albskih sedimenata je 30- 60 m. Cenomanski sedimenti su izdvojeni u konkordantnoj povlati albskih sedimenata, a iznad njih se nalaze takođe sedimenti, vulkaniti i vulkanoklastiti gornje krede (laporoviti ...
    ... meri u njima se nalaze sočiva sedimenata pretežno laporovitog sastava. Ova jedinica je dobro istražena i u njenim vulkanitama je formirana Cu-Au rudna mineralizacija. U hipsometrijski nižim delovima terena, ispod tvorevina tercijarne starosti i gornjokrednih sedimenata nalazi serija vulkanita sa ...
    ... okolinu grade i sedimenti jure i donje krede, u čijoj su osnovi paleozojski metamorfiti i klastični sedimenti. Starija formacija gornjokrednih sedimenata, vulkanita i vulkanoklastita je otkrivena na istočnoj periferiji istraživanog prostora. Preko paleozojskih klastita transgresivni su litološki ...

  • Geotehničko istraživanje terena za potrebe izgradnje mosta „Mihajlo Pupin“ u Zemunu

    Luka Malenov (2024)
    Za potrebe izrade završnog rada na četvrtoj godini Rudarsko-geološkog fakulteta, studijskog programa Geotehnika, pod mentorstvom doc. dr Dušana Berisavljevića, analizirani su parametri dobijeni laboratorijskim ispitivanjima, kao i in-situ istraživanjima terena i ustanovljeni su geotehnički uslovi izgradnje mosta Zemun-Borča. Takođe, izvršeno je određivanje karakterističnih vrednosti geotehničkih parametara, koje se izučava u sklopu obaveznog predmeta u četvrtoj godini: Projektovanje inženjerskogeoloških radova. Detaljna geotehnička istraživanja terena, izveo je Saobraćajni institut CIP iz Beograda, za potrebe izrade Glavnog projekta mosta Mihajlo Pupin preko Dunava, ...
    tlo, most, geotehnički parametri, karakteristične vrednosti geotehničkih parametara
    ... kompleks aluvijalnih sedimenata. Čine ga prašinasti peskovi, peskovi i prašine 24 povodanjske facije, lokalno sa muljevitim proslojcima. Debljina kompleksa je oko 10,00 m, a zaleže do apsolutne kote oko 57 mnv. na desnoj obali Dunava u zoni obalnog stuba. Ispod sedimenata aluvijalno-barske geneze ...
    ... debljinu od oko 26,00-37,35 m. Sedimenti pleistocenske starosti se završavaju kompleksom Jezersko barskih sedimenata, koji predstavlja fosilni eluvijum – koru raspadanja pliocenskih sedimenata. Ovaj sloj Je heterogenog litološkog sastava, pretežno prašinasto-glinovit, u višim delovima sloja pe ...
    ... Geološka građa terena istražnog. prostora, ispititana je i definisana do dubine od oko 100m prethodnim istražnim radovima i ustanovljeno jJe prisustvo sedimenata kvartarne i tercijarne starosti. Kvartarni sedimenti su prisutni duž cele trase mosta ı znatne su debljine (u zoni lesne zaravni dostižu debljinu ...