Претрага

Упит dcterms_subject_txt:Računarsko,konstruktivni kapacitet

194 items

  • Proračun recirkulacionih pumpi u postrojenju za odsumporavanje dimnih gasova ,,TENT B"

    Tomislav Trpković (2024)
    Predmet ovog rada baziraće se na proračunu i usvajanju mašinskih instalacija potrebnih za nesmetano funkcionisanje sistema dve međusobno povezane celine Absorber - Pumpna stanica, preko FRP ( Fiberglass Reinforced Plastic) cevovoda kojim se odvija transport suspenzije krečnjaka neophodnog u samom procesu odsumporavanja dimnih gasova. Pored tehničkog opisa same tehnologije koja uključuje tri objekta: Absorber, Pumpna Stanica i cevovod, glavni deo rada odnosiće se na proračun i usvajanje mašinskih instalacija koji uključuju recirkulacione radijalne centrifugalne pumpe i cevovode kojima ...
    postrojenje za odsumporavanje dimnih gasova, termoelektrana, pumpna stanica, FRP cevovod, Absorber, transport suspenzije gipsa, prirubnica, ventil, potisni cevovod, usisni cevovod
    ... pumpa I stepena A kom.1 Kapacitet 215,1 m3/min Napor: 20,6 m Snaga: 1000kW Masa:18886kg 2TFI2DO Recirkulaciona pumpa I stepena B kom.1 Kapacitet 215,1 m3/min Napor: 20,6 m Snaga: 1000kW Masa:18886kg 2TF21DO Recirkulaciona pumpa II stepena A kom.1 Kapacitet 215,1 m3/min Napor: 22 ...
    ... pumpa II stepena B kom.1 Kapacitet 215,1 m3/min Napor: 22,1 m Snaga: 1075kW Masa:19112kg 2TF31DO Recirkulaciona pumpa III stepena A kom.1 Kapacitet 215,1 m3/min Napor: 23,6 m Snaga: 1150kW Masa:19312kg 2TF32DO Recirkulaciona pumpa III stepena B kom.1 Kapacitet 215,1 m3/min Napor: 23 ...
    ... je počeo s radom krajem 1983. godine, dok je blok B2 pušten u pogon krajem 1985. Ukupan planirani kapacitet elektrane bio je 4 x 620 MW, uz pojedinačne pomoćne sisteme prilagođene konačnom kapacitetu elektrane. Termoelektrana je projektovana za rad u osnovnom delu dijagrama opterećenja Elektroprivrede ...

  • Efekti potencijalnog korišćenja postrojenja za preradu otpadnih voda kao energetskih izvora u sistemima daljinskog grejanja u Srbiji

    Dejan Ivezić, Marija Živković, Aleksandar Madžarević (2019)
    Системи даљинског грејања постоје у 57 градова и општина у Србији и доминантно користе фосилна горива. У овим урбаним срединама су изграђени, или се планира градња система за пречишћавање отпадних вода. У раду је размотрена (са еколошког и енергетског аспекта) могућност додатног, енергетског коришћења топлоте пречишћене воде у СДГ, применом топлотних пумпи. На примеру Шапца је извршено поређење постојећег СДГ са системом који би применом топлотних пумпи искористио енергетски потенцијал система за пречишћавање отпадних вода. Добијени индикатори су послужили ...
    системи даљинског грејањa, постројења за пречишћавање отпадних вода, топлотне пумпе
    ... инсталисаних капацитета топлотних пумпи са различитим стандардним вредностима COP на основу употребе 90% укупно испуштене воде (разлика у расипању и рециркулацији) за произвољне вредности температурних разлика су приказани у Табели 3. Табела 3. Пројекције инсталисаних капацитета топлотних пумпи ...
    ... (наранџасто) и после 2006 (плава) у Европи Како се топлотне пумпе велике снаге за високотемпературно грејање не производе серијски, због конструктивних специфичности сваког изведеног постројења, као и специфичних радних услова (тип и карактеристике топлотног извора и понора), COP оваквих топлотних ...
    ... топлотних пумпи које се инсталирају у системе даљинског грејања су:  Топлотне пумпе које користе неки извор на температури спољашње средине. Типичан капацитет ових инсталација је 1 до 10 MW инсталисане топлотне снаге, а температура разводне воде је 80˚C.. Најчешће су са механичким компресором и угљен- ...

  • Eksploatacioni učinci ugljenih sistema na površinskom kopu Tamnava–Zapadno polje

    Marko Lazić, Filip Miletić, Milena Lekić, Veljko Rupar, Željko Petrović, Lazar Žujović (2021)
    U radu su analizirani eksploatacioni učinci ugljenih sistema na površinskom kopu Tamnava–Zapadno polje. Period analize je prvih šest meseci tekuće godine. Analiza je vršena sa aspekta ostvarene proizvodnje, kvaliteta uglja, efektivnog vremena rada, kapacitetnog i vremenskog iskoršćenja i zastoja sistema. Za poređenje podataka različitih parametara koji po svojoj prirodi nisu međusobno uporedivi, u radu su korišćene metode višekriterijumskog odlučivanja.
    proizvodnja uglja, zastoji, metode višekriterijumskog odlučivanja
    ... a, najpre, izdvajaju se količine i kvalitet otkopanog uglja. Za eksploataciju uglja na površinskim kopovima angažovani su rotorni bageri velikih kapaciteta [1]. Na površinskom kopu Tamnava–Zapadno polje eksploatacija uglja vrši se putem četiri BTD sistema sa strukturom opreme prikazanom u tabeli 1.1 ...
    ... sistem međuslojne jalovine. Kako bi se ispunili minimalni zahtevi termoelektrane, usled promena u pogledu kvalitetu uglja, neophodno je uskladiti kapacitete prilikom otkopavanja uglja. Toplotna moć tamnavskog uglja kreće se u opsegu od 6.000 do 8.000 kJ/kg. Termoelektrane koje sagorevaju lignit iz Tamnave ...
    ... predstavlja odnos efektivnog vremena rada sistema i kalendarskog fonda vremena. Kapacitetno iskorišćenje je odnos ostvarene proizvodnje prema teorijskom kapacitetu za analizirani vremenski period. U tabeli 2.2 prikazane su izračunate vrednosti kt i kq. Tabela 2.2 Koeficijenti vremenskog i kapacitetnog iskorišćenja ...

  • Efekti regeneracije bunara na primeru Grabovičkog polja kod Kladova

    Ivana Cvejić, Veselin Dragišić, Vladimir Živanović, Tijana Vinčić (2022)
    Na mnogim izvorištima podzemnih voda javljaju se problemi smanjenja eksploatacionog kapaciteta kao posledica starenja bunara. Bunar tokom vremena menja svoje performanse, bilo da je u eksploataciji ili van radnog procesa. Na njegovo starenje utiče veliki broj faktora. Kao posledice javljaju se ekonomski, privredni i socijalni problemi. Regeneracija bunara je u praksi pokazala najbolje efekte za rešavanje ovih pitanja. Na prostoru Kladovskog ključa u priobalju Dunava koristi se drenažni sistem bunara za odbranu od visokih vodostaja. Prilikom provere stanja bunara ...
    regeneracija, starenje bunara, drenažni sistem bunara, Grabovičko polje

  • Efikasnost različitih tipova glina Srbije za adsorpciju metilen plavog

    Maja D. Milošević (2016-12-09)
    Adsorpciona efikasnost različitih uzoraka glina sa lokaliteta Srbije određenaje njihovim tretiranjem različitim koncentracijama rastvora metilen plavog (MP).Detaljna mineraloška karakterizacija ispitivanih glina i rezultati njihove interakcijesa rastvorima MP dobijeni su primenom optičkih, rendgenskih, hemijskih, DTA ispektroskopskih metoda.Na osnovu formiranja MP agregata u izmenljivim pozicijama i površiničestica gline, razlikuju se dva tipa glinovitih minerala: visoko naelektrisani(smektiti) i nisko naelektrisani (kaoliniti). Dimeri se stvaraju na naelektrisanimpovršinama, a granica njihovog razvoja omogućuje determinaciju mineralne vrste.Molekuli MP stoje pod uglom od 21.5o kada se ...
    minerali glina, metilen plavo, kristali metilen plavog, difuznarefleksija, adsorpcija, flokulacija, naelektrisanje slojeva
    ... površinu. Kapacitet katjonske izmene zavisi od brojnih činilaca (priroda katjona, kristalinitet, veličine čestica) pa se često izražava kao opseg vrednosti. Grim (1953) iznosi tabelarni prikaz kapaciteta katjonske izmene kod važnijih minerala iz grupe glina (tabela 1). Tabela 1. Kapacitet katjonske ...
    ... glina (Grim, 1953) Mineral Kapacitet katjonske izmene (meq/100g) liskuni (biotit, muskovit) do 5 kaolinit 3 – 15 halojzit * 2H2O 5 – 10 sepiolit, paligorskit 20 - 30 ilit 10 – 40 halojzit * 4H2O 40 - 50 montmorijonit 70 – 120 vermikulit 130 – 210 Kapacitet katjonske izmene se može izraziti ...
    ... potrebno je imati veoma kratko rastojanje između susednih negativnih naelektrisanja. Zapažena su znatna neslaganja između kapaciteta katjonske izmene (KKI) kod glina i adsorpcionog kapaciteta boje na glini. Na primer, količina adsorbovanog MP na sepiolitu je za četri puta veća nego njegov KKI (Rytwo et al ...

  • Минерагенија зеолитских туфова Србије

    Vladan Kašić (2018-02-05)
    Лежишта наших зеолитских туфова (Златокоп, Игрош, Јабланица 1, Беочин, Топоница и Сланци) која су овде била предмет детаљних истраживања, просторно и генетски везана су за вулканске и вулканокластичне стене маринских средина сенонске и неогенске старости и језерске седименте неогене старости и настала су као продукт девитрификације вулканског стакла.Током лабораторијских испитивања при изради ове докторске дисертације, примењене су следеће аналитичке методе: оптичка испитивања петрографских препарата; рендгенска дифракција праха (XRD); скенирајућа електронска микроскопија (СЕМ метода); хемијска карактеризација зеолитских туфова у оквиру ...
    минерагенија, зеолитски туф, Србија, клиноптилолит, хојландит
    ... (обично Ca, Mg, Na i K) су слабо везани у алумосиликатној мрежи. Капацитет катјонске измене већине природних зеолита се креће од 200 до 300 mmolM + /100g. Поред укупног капацитета катјонске измене, зеолите карактерише и спољашњи капацитет катјонске измене, који представља суму изменљивих катјона на ...
    ... и елемената у траговима, методом атомско апсорпционе спектроскопије (ААS); одређивање капацитета катјонске измене-одређивање измењивих катјона Ca2+ , Mg 2+ , Na + и K+ и одређивање укупног капацитета катјонске измене (KKИ) и методe термичке карактеризације– термогравиметријска и дифере ...
    ... термичке стабилности испитиваног зеолитског туфа разликујемо Ca-клиноптилолите и Ca-хојландите. Капацитети катјонске измене наших зеолитских туфова имају вредности од 122 до 166 meq/100 g, а спољашњи капацитети се крећу од 8,0 meq/100 g до 10,5 meq/100 g. У оквиру ове дисертације дата је детаљна ка ...

  • Tehnologija izrade jamskog magacina eksploziva i eksplozivnih sredstava

    Sara Nikolić (2024)
    Završni rad sa temom „Tehnologija izrade jamskog magacina eksploziva i eksplozivnih sredstava” sastoji je iz opšteg dela i specijalnog dela. U opštem delu prikazani su : geologija ležišta, određivanje kapaciteta magacina eksplozivnih sredstava, lokacija i opis magacina. U specijalnom – drugom delu ovog završnog rada prikazani su: potrebni proračuni, tehnologija izrade magacina, predmer i predračun radova, normativi materijala, energije i radne snage, organizacija i dinamika izvodjenja radova. Prilikom izrade završnog rada, uz primenu svih propisa vezanih za ovu oblast, korišćene su ...
    magacin, eksploziv, sredstva za iniciranje, hodnik, komor
    ... q – ugao unutrašnjeg trenja. 3. ODREĐIVANJE KAPACITETA MES Studijom ekonomske opravdanosti za podzemnu eksploataciju preostalih rezervi boksita u ležištu definisan je kapacitet proizvodnje rude iz jame od Qrod=150.000t/god. Proračun kapaciteta MES izvršen je za ovu proizvodnju i odgovarajući ...
    ... potrebno je: Ta=Q : Qnu=30t : 14t/h=2,14h, usvojeno Ttii=2,15h (6.32) Smenski kapacitet iznosi: Qsm=Qh; · tsm = 14t/h · 6h/sm=84,0t/sm (6.33) Dakle, jedna utovarno-transportna mašina CAVO 310 zadovoljava traženi kapacitet transporta. 41 Prosečan normativ potrošnje sabijenog vazduha za utovar ...
    ... i eksplozivnih sredstava” sastoji Je iz opšteg dela i specijalnog dela. U opštem delu prikazani su : " geologija ležišta, " određivanje kapaciteta magacina eksplozivnih sredstava, " lokacija ı opis magacina. U specijalnom – drugom delu ovog završnog rada prikazani su: " potrebni proračuni ...

  • Analiza primenjenih metoda za transport parafinske nafte

    Dunja Milojević (2024)
    Sadržaj parafina u nafti ima dominantan uticaj na svojstva parafinskih nafti. Taloženje parafina, odnosno taloženje čvrstih čestica parafinskog voska, predstavlja ozbiljan globalni problem tokom proizvodnje i transporta sirove nafte. Samo taloženje voska zavisi od termodinamičkih faktora, poput temperature, pritiska i sastava nafte. Transport nafte cevovodima je uobičajeni proces transporta u naftnoj industriji. Kada prilikom cevovodnog transporta parafinske sirove nafte, dođe do prekida protoka i hlađenja nafte ispod temperature stinjavanja, parafini će kristalisati, pri čemu će doći do, geliranja celokupne transportovane ...
    nafta, parafinski vosak, taloženje, transport, naftovod
    ... bezbedan, ekonomičan je i ekološki prihvatljiv, obezbeđuje transport nafte velikog kapaciteta na velike daljine. Analiza ekonomičnosti transporta sirove nafte ı njenih produkata, raznim načinima je godišnji kapacitet transporta iznad pet miliona tona (Tolmač, 2020, str. 7). Primaran cilj transporta ...
    ... sar., 2012) Naftovodi za transport zagrejane nafte, pri čemu se održava temperatura duž naftovoda na određenom nivou, mogu imati različita konstruktivna rešenja za održavanje temperature nafte duž cevovoda. Na Slici 4, data su neka tehnička rešenja, kojima se omogućuje kontinualno zagrevanje ...
    ... primer ravnoteže između tečne i čvrste faze, pri čemu lakši ugljovodonici deluju kao rastvarač težih frakcija. Teži ugljovodonici talože se kada kapacitet rastvarača smanji. U uslovima visokog pritiska, isparavanje lakših ugljovodonika usled promene pritiska smanjuje udeo lakših frakcija u rastvoru ...

  • Idejno rešenje zaštite površinskog kopa Zapadni Kostolac od površinskih i podzemnih voda

    Željko Savić (2024)
    Svaki veći površinski kop ima dobro razvijene etaže, pa samim tim i veće površine na koje dospe površinska voda, koju je potrebno prikupiti i dirigovano provesti do odgovarajućih recipijenata, kako ne bi ugrozila eksploataciju otkrivke i uglja.
    odvodnjavanje, kanali, vosabirnici, bunari, ekrani
    ... stenskog, materijala koji se otkopava i potrebnog, godišnjeg kapaciteta kopa na uglju i otkrivci. Otkrivka će se otkopavati sa 2 BTO sistema kapaciteta od po 6600 m?/h, i jednim BTO sistemom na međuslojnoj jalovini, takođe kapaciteta 6600 mž/h. Odlaganje otkrivke je previđeno sa 4 odlagača. Prostorni ...
    ... Kostolac, koji je po prvi put detaljnije definisan, koncipiran je za kapacitet od 8*10% t uglja godišnje, koji će obezbediti stratešku dugoročnu stabilnost u proizvodnji uglja odgovarajućeg kvaliteta za postojeće i buduće termo kapacitete u A.D. Elektroprivreda Srbije. Površinske i podzemne vode, pored ...
    ... termoelektranama i široku potrošnju. Koeficijent otkrivke (m”/t) u prve dve godine do dostizanja punog kapaciteta iznosi 6,67 odnosno 4,6 m?/t da bi u periodu od 5-10. godine, kada kop radi punim kapacitetom (8*10% t uglja) smanjio na 3,5. U nastavku eksploatacije koeficijent otkrivke se smanjuje, u periodu ...

  • Hidrodinamički proračun zaštite površinskog kopa Drmno od podzemnih voda u periodu 2018-2022. godina

    Dušan Polomčić, Tomislav Šubaranović, Zoran Stojićević (2019)
    Površinski kop lignita Drmno nalazi se u blizini velikih reka (Dunav i Mlava), zbog čega eksploatacija otkrivke i lignita u velikoj meri zavisi od sistema zaštite od podzemnih voda. Ukoliko je sistem zaštite od podzemnih voda dobro isplaniran, a njegov kapacitet dobro proračunat, onda će se eksploatacija obavljati u suvoj sredini, što podrazumeva sigurnu proizvodnju otkrivke i lignita. U današnje vreme uz primenu adekvatnih softvera olakšano je kvalitetno planiranje i proračunavanje sistema za zaštitu površinskih kopova od podzemnih voda. ...
    odvodnjavanje, podzemne vode, površinski kop, lignit, Drmno

  • Menadžment podzemnih vodnih resursa

    Zoran Stevanović (2011)
    vodni resursi, menadžment

  • Proizvodnja električne energije iz elektrana na ugalј i prateća emisija CO2: komparacija EU-27 i Srbije

    Aleksandar Madžarević, Predrag Jovančić, Stevan Đenadić, Filip Miletić, Miroslav Crnogorac (2023)
    Velike elektrane su i u trećoj deceniji 21. veka i dalјe odgovorne za više od polovine proizvodnje električne energije u Evropi. U svom radu pretežno koriste fosilna goriva, što rezultira emisijom zagađujućih materija u vazduh. Stoga, zahvalјujući direktivama EU, kao i poremećajima na tržištu, emisije uglјen-dioksida iz velikih postrojenja za sagorevanje u EU-27 intenzivno se smanjuju u poslednje dve decenije. Iako je upotreba uglјa, posebno u zemlјama Evropske unije, u stalnom padu, ima prostora za dodatno smanjenje. Autori su ...
    CO2, emisija, ugalј, termoelektrane, EU-27, Srbija

  • Analiza mogućnosti primene tehnologije hvatanja i skladištenja ugljenika (CO2) na objektima Nis-A

    Isidora Veljanoski (2024)
    U ovom radu opisana je primena CCUS tehnologija u kompaniji NIS i na koji način treba da se optimizuje da bi projekat bio rentabilan.U prvom i drugom poglavlju opisani su energetski trendovi i tranzicije, razvojni mehanizmi za regulisanje emisije gasova staklene baste i o ugljen-dioksidu kao hemijskom jedinjenju i šta je to CCUS.U trećem, četvrtom i petom poglavlju je detaljnije opisano izdvajanje, hvatanje, transport i skladištenje ugljen-dioksida.Šesto poglavlje i sedmo poglavlje obuhvataju rešenja za razvoj i realizaciju CCUS projekata ...
    energetski trendovi, ugljen-dioksid, CCUS, izdvajanje, hvatanje, transport i skladištenje CO2, ležište, ekonomija projekta
    ... 22,76 miliona dolara, kapacitet izdvajanja 100000 t ugljen-dioksida po godini, o efikasnosti izdvajanja nema podataka i ovaj projekat je relevantan za projekat Rafinerije 2. Projekat PREEM (2019-2022) koji se realizuje u Švedskoj. U pitanju je pilot projekat, kapacitet izdvajanja 600000-1600000 ...
    ... cija, kapacitet izdvajanja 1200000 t ugljen-dioksida po godini, efikasnosti izdvajanja Je 99% i projekat nije relevantan za Rafineriju. 4. Projekat Quest (2015-2019) realizuje se u Kanadi. U pitanju je retrofit implementacija, CAPEX (kapitalni troškovi) je 811 miliona dolara, kapacitet izdvajanja ...
    ... e ı prečišćavanje gasa sa 7 polja, projektni kapacitet 800 hiljada m?/dan, ulazni pritisak 2-3 bara, izlazni pritisak maksimalno 90 bar. Pored jedinice za prečišćavanje amina, sastav uključuje: Jedinicu za dehidraciju i blok kompresora. Kapacitet ležišta sa ograničenjem je 855 miliona mš. Ek ...

  • Remontni radovi u bušotini sa dubinskom pumpom

    Jovana Milošević (2024)
    Remontni i stimulativni radovi u naftnom inženjerstvu su radovi koji se primenjuju na bušotinama koje su već u proizvodnji ili potencijalno proizvodnim bušotinama, i u zavisnosti od toga imaju različitu svrhu. Remontni radovi predstavljaju sve radove koji su ograničeni na kanal bušotine, dok se stimulativni radovi odnose pribušotinsku zonu.U prvom slučaju remontni i stimulativni radovi kod proizvodnih bušotina služe za otklanjanje problema i povećavanje proizvodnje bušotine. Dok u drugom slučaju, kod potencijalnih bušotina su ovi radovi namenjeni završnim obradama ...
    remontni radovi, hemijska obrada, Gravel Pack, alat za instrumentaciju, puške za perforaciju
    ... nastajanja tih kanala je proporcionalna kapacitetu upumpavanja rastvora u porni prostor. Kod obrade kalcita preporučljivo je koristiti maksimalni kapacitet upumpavanja rastvora, dok kod obrade dolomita trebalo bi koristiti niže kapacitete. Jer sa nižim kapacitetom dobijamo sporiju višu temperaturu ...
    ... kiseline poput sirćetne CHsCOOH i mravlje kiseline CHCOOH. Organske se koriste u slučaju više ležišne temperature. Projektovane vrednosti optimalnog kapaciteta upumpavanja i potrebne zapremine kiselinskog rastvora moraju da se prate u trenutku koriguju u skladu sa situacijom. Najjednostavniji model za ...
    ... intervalu 38 Geofizička karotažna merenja definišu novu dubinu i ispituje se hermetičnost na pritisku 10% većem od završng pritiska cementacije. Kapacitet pumpe pri bušenju je 360 l/min, a trajanje cirkulacije 70 min. Vadi se bušaći alat i perforira se tehnički otvor sa 10 metaka po metru i radi ...

  • Definisanje specifičnih uslova dreniranja podzemnih voda na karstnim vrelima Krupac 1 i 2

    Kristina Gavrilović (2024)
    Izvorište Krupac se nalazi u jugoistočnom delu Srbije, u blizini grada Pirota i deo je sistema za vodosnabdevanje grada i okolnih mesta. Vrela Krupac 1 i Krupac 2 su gravitaciona karstna vrela, locirana na kontaktu jursko-krednog kompleksa stena sa neogenim naslagama Pirotske kotline, čije su specifičnosti uslova dreniranja, kao i uslova cirkulacije, ispitane hidrohemijskim i izotopskim metodama, kao i opitom obeležavanja ponora Golema dubka. Ustanovljeno je da se radi o mladim vodama i sistemu bez duboke cirkulacije podzemnih voda, ...
    izvorište “Krupac”, specifični uslovi dreniranja, karstna izdan, režim izdani
    ... zavisi od četiri glavna karstna vrela: • vrelo "Kavak", kapaciteta 70-100 l/s (Qsr= 80 1/s) • vrelo "Krupac 1", kapaciteta 150-1000 I/s(Qsr= 200-220 1/s) • vrelo "Krupac 2", kapaciteta 40-600 I/s(Qsr= 80 1/s) • vrelo "Gradište", kapaciteta 105-800 UI/s(Qsr= 105 1/s) Vrela Krupac 1 i Krupac 2 ...
    ... 1986. godine utvrđeno je da pri kapacitetu ponora od 60 l/s i velikim izdašnostima svih osmatranih vrela, poniruće vode ostvaruju vezu sa vrelom "Gradište", "Krupac 1 i 2" pa čak i sa vrelom "Klok" u selu Krupac (Čubrilović & Palavestrić, 1997). Pri malom kapacitetu ponora od 15 l/s ı malim izdašnostima ...
    ... načinu isticanja vode, vrela Krupac 1 i 2 su gravitaciona, stalna vrela, sa sezonskom fluktuacijom kapaciteta. Mogu se izdvojiti i ostala vrela, šireg istražnog područja, sa značajnijim kapacitetom, vrelo u selu Izvor, vrelo Klok u selu Krupac i vrelo Gradište u istoimenom selu. Svakako, postoje ...

  • Prirodno prečišćavanje i stimulisana bioremedijacija podzemnih voda zagađenih naftnim ugljovodonicima

    Nenad M. Marić (2016-09-26)
    Disertacija se konceptualno sastoji iz dva dela kojima je obuhvaćen pasivan (prirodnoprečišćavanje) i aktivan remedijacioni pristup (stimulisana bioremedijacija) kodpodzemnih voda zagađenih naftnim ugljovodonicima.U prvom delu disertacije prikazani su rezultati osmatranja procesa prirodnogprečišćavanja u podzemnim vodama na lokaciji istorijskog zagađenja kerozinom.Tragovi zagađenja naftnim ugljovodonicima pronađeni su 20 godina nakon prosipanjakerozina. Ovo je stvorilo osnovu za proučavanje efekata dugotrajne izloženostipodzemnih voda procesima biodegradacije u terenskim uslovima. Uočeno je da sesnižene koncentracije elektron akceptora (O2, NO3-, SO42-) i povišene koncentracijemetaboličkih produkata biodegradacije ...
    podzemne vode, naftni ugljovodonici, kerozin, prirodno prečišćavanje,stimulisana bioremedijacija
    ... Biodegradacioni kapacitet (EBC) treba posmatrati kao potencijal, tj količinu zagađujuće supstance koju određeni mehanizam može da razgradi na osnovu redoks kapaciteta podzemnih voda (Wiedemeier et al., 1999). Isti autori daju i formulu za proračun biodegradacionog kapaciteta: Pri čemu ...
    ... biološke stimulacije u zatvorenom sistemu, sa adsorpcijom u spoljnoj jedinici (slika 4.58). Prosečan eksploatacioni kapacitet iznosio je 0,5 l/s, dok je nalivanje vršeno kapacitetom od 0,25 l/s po bunaru. Remedijacioni postupak je trajao 60 dana, tokom kojih je 1158 m 3 podzemne vode tretirano. ...
    ... etilbenzena, ksilena - BTEX i stirena), već od zasićenih ugljovodonika. Redukcija sulfata kao pojedinačni mehanizam poseduje najveći pojedinačni kapacitet za biodegradaciju komponenti BTEX. Najvišim koncentracijama TOC odgovaraju višestruko povišene koncentracije Al i SiO2 u zoni povišene kiselosti ...

  • Upravljanje resursima podzemnih voda severne Bačke

    Bojan B. Hajdin (2013-03-07)
    Vodosnabdevanje gradova i naselja severne Bačke vrši se u potpunosti iskorišćavanjempodzemnih voda. Najznačajnije količine podzemne vode namenjene za piće zahvatajuse iz izdani u vodonosnim pleistocenskim naslagama koje su poznate kao osnovnivodonosni kompleks, dok su danas u vodosnabdevanju manje zastupljene vode izizdani u pliocenskim sedimentima i prve, slobodne izdani rasprostranjene plitko ispodpovršine terena.Pored snabdevanja stanovništva, veliki potrošači podzemne vode su i industrijskapreduzeća, a zbog loših uslova i nerazvijenih sistema za navodnjavanje sve veći korisnicivoda prve izdani postaju i poljoprivredni proizvođači.Geološka ...
    resursi podzemnih voda, vodosnabdevanje, održivo upravljanje, osnovni vodonosni kompleks, termomineralne vode, monitoring podzemnih
    ... osnove nivo istraženosti ove lokacije nije bio dovoljan, tako da je u pogledu kapaciteta ocenjeno da u uslovima prirodnog prihranjivanja njegov kapacitet iznosi 3.5 m3/s, dok bi u uslovima veštačkog prihranjivanja kapacitet iznosio 8.0 m3/s. Slika 30. Regionalni sistemi vodosnabdevanja Vojvodine ...
    ... naslaga koja iznosi i preko 40 m, ostvaruje uslove za izradu vodozahvata velikih kapaciteta. Prema službi vodovoda, maksimalni kapacitet pojedinačnog bunara iznosi i do 170 l/s. Današnja eksploatacija vrši se kapacitetima koji ne prelaze 50 l/s po bunaru čime se u potpunosti zadovoljavaju potrebe pivare ...
    ... podzemna voda iz pleistocenskih naslaga u intervalu dubine 82-122 m. U pogledu kapaciteta postoje različiti podaci, prema službi vodovoda ukupni kapacitet izvorišta iznosi 22 l/s, dok prema podacima drugih dokumenata kapacitet jedinog aktivnog bunara iznosi 7 l/s. Objašnjenje za ovakve razlike izdašnosti ...

  • Uporedni prikaz proizvodnje električne energije iz uglja zemalja Evrope sa najvećim udelom: politika i projekcija proizvodnje

    Predrag Jovančić, Dragan Ignjatović, Stevan Đenadić (2022)
    Energetski razvoj zemalja Evrope decenijama je bio baziran na uglju. Instalisana snaga svih energetskih kapaciteta koji su zasnovani na uglju je preko 2000 GW. Ugalj je i dalje od bitnog značaja za dobijanje električne energije u Evropi. I pored toga što postoji veliki potencijal uglja, trend je smanjenja proizvodnje električne energije iz uglja do 2050. godine. Imajući u vidu Zelenu agendu i politiku EU, zemlje Evrope se okreću obnovljivim izvorima energije. Srbija u okviru obnovljvih izvora ima potencijala prevashodno ...
    ugalj, električna energija, 2050. godina, projekcija proizvodnje

  • Razvoj algoritma fuzzy optimizacije u hidrodinamičkoj analizi za potrebe projektovanja sistema odbrane od podzemnih voda

    Dragoljub Bajić, Dušan Polomčić (2019)
    Sistemi za odbranu od podzemnih voda se koriste za zaštitu hidrotehničkih objekata, priobalja, meliorativnih područja, naselja, rudnika, industrijskih područja, predstavljajući značajne segmente bez kojih bi funkcionalnost ovih objekata i područja bila dovedena u pitanje. Posebno složeni sistemi odbrane od podzemnih voda se karakterišu kod ležišta mineralnih sirovina, imajući u vidu njihovu dinamičnost, koja se ogleda u stalnom širenju ležišta, kao i činjenicu da ova ležišta prodiru duboko u stensku masu različitog strukturnog tipa poroznosti, a time i u podzemne ...
    upravljanje podzemnim vodama, hidrodinamički model, fuzzy logika, trougaoni fuzzy brojevi, znanje eksperta, optimizacija

  • Старење бунара у алувијалним срединама различитог степена оксичности

    Brankica Majkić (2013-09-27)
    Старење бунара настаје као последица процеса корозије и колмирања. Процесекорозије могуће је спречити уградњом филтерских конструкција од материјалаотпорних на корозију. Колмирање може да настане без обзира на врсту материјалаод кога се праве бунарске конструкције, а процесом може бити захваћенаприфилтарска зона па и зона саме водоносне средине. Из тог разлога тезa јеусмеренa на процесе који доводе до колмирања бунара и последицe опадањaкапацитета водозахватних објеката. Полазна хипотеза је да бунари стареразличитом брзином у срединама различитог степена оксичности. Хидрохемијскеи микробиолошке карактеристике подземних ...
    старење бунара, алувијалне издани, степен оксичности средине,колмирање, бунарски талог, локални хидраулички губитак, дозвољене улазнебрзине
    ... (Мајкић-Дурсун и сарадници 2012б) Просечан капацитет изворишта Трновче у 2010. години је износио 110-120 l/s, с тим да је у летњим месецима значајно опадао, док је у 2011. години износио само 90 l/s. Просечан капацитет бунара је око 5 l/s. Овако ниски капацитети бунара, са појавом статичких и динамичких ...
    ... се радови на проширењу капацитета изворишта Трновче, изградњом два бунара БТ-16 и БТ-17 (дубине 15,5 m). Трећа фаза током које је предвиђена израда нових вертикалних бунара просечног капацитета 15 l/s, којим би се заједно са постојећим објектима постигао капацитет од 250 l/s, завршена је у периоду ...
    ... дозвољених брзина и Рејнолдсовог броја код одређивања капацитета упојних бунара обрађује Milašinović (2004). Овај аутор упоређује дозвољене брзине и органичења дата преко критеријума филтрационе стабилности за дефинисање почетног капацитета упојних бунара у Сарајеву и Добоју. Холандски аутор van ...