Претрага

Упит dcterms_subject_txt:Otvaranje jame

145 items

  • Specifičnosti izgradnje deonice 3 brze saobraćajnice Požarevac-Golubac na organskom tlu

    Vojislav Lučić (2024)
    U ovom završnom radu prikazani su podaci koji se odnose na metode ojačanja terena izgrađenog od slabonosivog organskog tla, kao i njegove geotehničke karakteristike na primeru šireg istražnog prostora, u okolini sela Kumane duž trase treće dionice brze saobraćajnice Požarevac-Golubac. U radu su prvo prikazane osnovne karakteristike i podele organskog tla i treseta, zatim su navedene metode ojačanja tla koje mogu da se koriste na datom istražnom prostoru i na kraju je izvršena analiza i interpretacija rezultata geotehničkih istraživanja ...
    organsko tlo, treset, metode ojačanja slabonosivog tla, slieganje, konsolidacija i vremenski tok konsolidacije
    ... 30 15.0 B_ 60 (PGD) 7 538 189.30 4 955 204.03 66.50 10.0 B_ 61 (PGD) 7 538 489.93 4 955 368.05 66.30 10.0 22 5.1.4. Iskop istražnih jama Istražne Jame, kao i ostali istražni iskopi, imaju prednost u odnosu na istražno bušenje jer omogućavaju neposredno vizucino izučavanje stijenskih masa ...
    ... njima potrebno ih je zatrpati (Jevremović D., 2015). Na dionici tri brze saobraćajnice Je izvedeno šest istražnih Jama, od kojih je jedna (J — 6) izvedena na prostoru organskog tla. Jame su kopane ručno do 1.5 m dubine. 5.1.5. Opit standardne penetracije – SPT SPT opit podrazumijeva utiskivanje ...
    ... kartiranje .........aaaaaaaaaaaaaaa a 21 5.1.3. Istražno bušenje...........aaaaanaanananaaaa a aaaaaaatanaratataaabtti 22 5.1.4. Iskop istražnih Jama ...............aaaaaaaaanaaaaaaaaaananananaaaene 23 5.1.5. Opit standardne penetracije — SPT .... ....23 5.1.6. Opit statičke penetracije — CPT ...

  • Priprema ležišta za eksploataciju primenom podetažne metode otkopavanja otkopavanja sa zapunjavanjem

    Mirko Kurdulić (2024)
    Rudarstvo je ključna grana industrije koja obezbeđuje osnovne sirovine neophodne za razvoj savremenih tehnologija i infrastrukturnih projekata. Sa razvojem tehnoloških inovacija i povećanjem globalne potražnje za mineralnim resursima, efikasnost i bezbednost u rudarstvu postaju prioriteti. Ovaj diplomski rad istražuje aspekte koji se odnose na optimizaciju, analizu i unapređenje tehnika eksploatacije i obrade mineralnih resursa, sa posebnim fokusom na pripremu ležišta za eksploataciju primenom podetažne metode otkopavanja sa zapunjavanjem otkopa.Podetažna metoda otkopavanja sa zapunjavanjem otkopa u radu će biti analzirana ...
    rudarstvo, priprema ležišta, optimizacija, eksploatacija, podetažne metode, zapunjavanje, životna sredina
    ... silifikacija može dovesti do očvršćavanja stenske mase. U plićim delovima Jame prisutne su otvorene pukotine, dok su u dubljim delovima pukotine ispunjene i srasle. Površinsko otkopavanje rude započelo Je istovremeno sa radovima u jami, pri čemu se na površini pripremao materijal za popunjavanje praznog ...
    ... može smanjiti potrebu za dodatnim radovima i prilagođavanjem tokom eksploatacije. (nn izvor) Osnovne faze eksploatacije su otvaranje, priprema i otkopavanje. Otvaranjem se povezuje površina terena ı ležište, omogućujući tako izvoz korisne mineralne sirovine, te jJalovine, ali ı transport ljudstva ...
    ... proučiti hidrološko-geološke karakteristike terena, postojanje većih poremećaja i slične faktore. Radi zaštite površine od zarušavanja i prodora vode u jamu, preporučuje se primena metoda sa hidrauličko-cementnim zasipavanjem praznih prostora ili metoda sa ostavljanjem stalnih sigurnosnih stubova. Ako ...

  • Utvrđivanje Bondovog radnog indeksa Pb-Cu-Zn rude rudnika Rudnik

    Jovana Jović (2024)
    Završni rad sa temom ,,Utvrđivanje Bondovog radnog indeksa Pb-Cu-Zn rude rudnika Rudnik” sastoji se iz opšteg i specijalnog dela. OPŠTI DEO sadrži: U opštem delu dato je: Uvod, Geografski položaj i istorijski razvoj rudnika "Rudnik", kratak prikaz geologije ležišta i eksploatacije rude kao i opis tehnološkog procesa flotacije rudnika “Rudnik”. SPECIJALNI DEO sadrži:U specijalnom delu dato je:Cilj istraživanja, teorijske osnove usitnjavanja, Bondov radni indeks, metode ispitivanja uzoraka, uzorkovanje i obrada uzorka; Metode ispitivanja; Rezultati ispitivanja po standardnom Bondovom postupku i po ...
    Bondov radni indeks, standardni postupak, skraćeni postupak, ruda olova, bakra i cinka, rudnik „Rudnik“
    ... Flotacijsko postrojenje snabdeva se industrijskom vodom iz Jame i povratnom vodom sa Jalovišta. Pumpna stanica koja transportuje povratnu vodu sa jalovišta nalazi se u neposrednoj blizini flotacije na Zlokućanskom potoku. Voda iz Jame dovodi se gravitacijski. Sve ove vode dovode se u jedan bazen ...
    ... Drugog svetskog rata na Rudniku se nije otkopavala ruda. Posle oslobođenja pristupilo se ponovnom istraživanju i pripremanju ležišta za otvaranje. Posle otvaranja ležišta ı izgradnje modernog postrojenja za pripremu mineralnih sirovina (29.11.1952. godine), počela je probna proizvodnja koncentrata ...
    ... utovar rude u centralnu rudnu sipku primenjuju se dizel oprema, a transport se vrši Jamskom železnicom koja Je na koti -150m u odnosu na ulaz u Jamu, a potom kamionom do flotacije. Ova metoda spada u visoko produktivne metode ı omogućuje primenu savremene mehanizacije na bušenju, utovaru i transportu ...

  • Дефинисање археолошких објеката на локалитету Кремените њиве применом Ојлерове 3Д деконволуције на магнетометријске податке

    Весна Цветков, Илија Васиљевић, Бранислав Сретеновић, Весна Дамњановић (2018)
    ... polje  ispod  instrumenta može  biti  pojačano  ili  umanjeno  poljima,  koja  izazivaju  arheološki objekti kao što su: ognjišta i spaljene kuće, jame ispunjene ulomcima keramike ili velike cele  posude, uklanjanje  ili akumulaciju površinskog sloja zemljišta, konstrukcije od kamena  (temelji kuća  ...

  • Određivanje broja kamiona za transport jalovine na površinskom kopu „Šuplja Stijena“

    Siniša Bujišić (2024)
    U radu će se govoriti o praktičnoj primeni programskog paketa Talpac za određivanje broja kamiona za transport jalovine na površinskom kopu „Šuplja Stijena“, kao i o ulozi i značaju ovog programa u savremenom rudarstvu. Na osnovu ulaznih podataka i informacija vezanih za Šuplju Stijenu, uz pomoć programskog paketa Talpac izvršeno je projektovanje transportnih trasa. Transportne trase projektovane su tako da obezbede siguran rad ljudstva i opreme, a optimizovane su po pitanju transportnih dužina i organizacije proizvodnje. Kako bi se ...
    alpac, Površinski kop, Transport, Jalovina, Kamion, Šuplja Stijena
    ... Ležište "Šuplja Stijena" lokalizovano je u krovini Mjedeničkog raseda u hidrotermalno izmenjenim andezitima. Obuhvata orudnjenu strukturu Stare jame i njene produžetke u pravcu Istoka (Istočna struktura) i zapada (Zapadna struktura). Orudnjenje je lokalizovano u hidrotermalno izmenjenim andezitima ...
    ... andezita ostala tektonski nedeformisana. Navedeni podatak ukazuje da značajnih tektonskih deformacija kontakta krečnjaka i andezita, u revirima Stara jama i Zapadna struktura, ne postoji. Istraženo rudno telo “Istočna struktura” je definisana kao žiličasto-impregnaciona u dužini od 250 m ı otvoreno ...
    ... pravca SI-JZ, i prosečnog pada od 73?, koje su međusobno povezane sistemom apofiza pružanja SJ ı prosečnog pada od 56?. Zapadna struktura i Satar Jama su praćena u dužini od 750 m po pružanju, a po padu 48 Završni rad Siniša Bujišić R44/20 250 m ispod površine. Ova struktura je otvorena prema ...

  • Развој модела конструкције просторија отварања рудника са подземном експлоатацијом

    Dražana M. Tošić (2016-08-26)
    Приликом израде подземних просторија у стјенској маси долази до нарушавања природне равнотеже напонских стања стијенског масива који су владали прије израде тих просторија, при чему долази до појаве прертасподјеле напона и његове концентрације у појединим правцима и тачкама, односно долази до појаве пластичних деформација које су праћене ломљењем стијенске масе и кретањима материјала према откопаном простору...
    модел, метод коначних елемената, просторија отварања, напон, дефеормација стијенског масива, алгоритам функционалних зависности

  • Анализа трошкова откопавања руде олова и цинка у лежишту “Грот”

    Borislav Ugrinov (2024)
    У овом дипломском раду детаљно је приказан рудник Грот,односно рудно поље ,,Благодат,, које чине његова три ревира Ђавоља Воденица-Баре,Воденица II и Вучков ревир,са акцентом на анализу трошкова откопавања руде олова и цинка.Уводни део рада пружа нам ширу слику и даје опште информације о самом појму трошкова,његовом настанку и историјском развоју,затим о елементима фактора добитка који су усковезани за рударску производњу у које спадају укупан приход и трошковe. Након тога,неколико тачака тј. наслова посвећено је самом руднику Грот представљајући његове опште ...
    aнализа трошкова, Грот, Благодат,олово, цинк, рентабилност
    ... HcTauc y JAMCKe BaTrOHČCTe H TpOJIc] JOKOMOTHBaAMa H OKEY BaroHHMa H3BO3H Ha IIOBPIHHHY. 26 5.3.8. Benruznanuuja H 0)B0MbaBame jaMe Begnrunatmuja Begrnzatnuja JaMe py,iHHKa "IpoT" Bp ce MeXaHHUKHM IIyTeM, JIČHpDeCHOHO, noMohy aKcHJaJIHOr JeJiHoOCTereHor BeHTHHaTOpa VOD 1,5 pycke IIpoH3BOJIHe ...

  • Konzervacija miocenskih kičmenjaka sa lokaliteta Riđake (severozapadna Srbija) iz zbirke Prirodnjačkog muzeja u Beogradu

    Nenad Mladenović (2024)
    U radu je opisana geološka građa terena i metode koje se koriste u paleontologiji za izdvajanje, konzervaciju i restauraciju fosilnog materijala sa lokaliteta Riđake kod Šapca. Prikazana je anatomija fosilnih kičmenjaka. U prosejanom sedimentnom materijalu težine od 4kg pronađeno je 10,798 kostiju, uključujući ostatke Pisces (riba) Amphibia (vodozemaca), Reptilia (gmizavaca), Aves (ptica) i Mammalia (sisara).
    geološka građa, konzervacija, restauracija, Riđake, fosili kičmenjaka
    ... čemu različiti tipovi zglobova omogućavaju različite pokrete (gore-dole, napred-nazad, kružno). Zglobna površina donje vilice se uklapa u zglobnu Jamu skvamozne kosti, što je ključna karakteristika glavenog skeleta sisara (Mitrović i Pavlović, 1980). • Fosilni materijal koji odgovara klasi mammalia ...
    ... Pored velikih orbitalnih otvora, prisutni su i preorbitalni otvori. Slepoočna oblast je značajno izmenjena u odnosu na reptile, a obe slepoočne jame su spojene. Kvadratna kost je snažna ı povezuje lobanju sa donjom vilicom. Premaksilarna kost je izdužena i nosi kljun, dok ptice nemaju sekundarno ...

  • Fuzzy stohastički model izbora sistema otvaranja podzemnog rudnika

    Saša M. Jovanović (2016)
    otkopavanje, otvaranje, mreže i grafovi, fuzzy skupovi, stohastički procesi, indeks konveksnosti, sistemi podrške odlučivannju

  • Geneza i uslovi cirkulacije voda kompleksnih karstnih sistema Kučajsko-Beljaničkog masiva

    Ljiljana M. Vasić (2017-07-14)
    postupaka koji je primenjen u cilju definisanja zona prihranjivanja i veze izmeđupodzemnih i površinskih voda, vremena koje voda provede u podzemlju, pri čemu seformira jedinstven hemijski sastav i temperaturni režim isteklih voda, bili su polaznaosnova za usmerenje na istraživanje karsta i definisanje teme doktorske disertacije.Kučajsko-beljanički masiv se nalazi u istočnoj Srbiji i pripada oblasti Karpatobalkanskogluka i idealan je poligon za istraživanje, obzirom da se u okviru njega nalazejaka karstna vrela i pojave toplih karstnih izvora na relativno malom rastojanju, ...
    karstni sistemi, geneza podzemnih voda, izotopske metode, starost voda,hidrogeohemijski procesi, dubina cirkulacije podzemnih voda, subtermalne i termalnevode
    ... Profil Mihajlove jame (katastar OTPS AS, 2000) Značajan jamski objekat je i Tisova jama (slika 4.14.), koja se nalazi na Beljaničkom masivu između Ravnog Glavičorka na jugu, vrha Ravne Glave (1027 m n.m.), Malog Glavičorka na severu i vrha Velike glave (1028 m n.m.) na istoku. Jama se nalazi u dnu ...
    ... Slika 4.14. Plan i profil Tisove jame (preuzeto: Milanović S, 2010) 155 m 0 m Mijajlova jama - razvijeni profil - Avgust 2000. god. 0 10 20 30 40 50 100 5 katastar OTPS AS 150 ? Ljiljana M. Vasić Doktorska disertacija 48 Jama Ivkov ponor (slika 4.15.), nalazi se u uvali ...
    ... Jama Ponor Vojala (Slika 4.18 a) je jedna od većih jama sa funkcijom ponora. Ponor predstavlja kolenasti speleološki objekat koji je snimljen do dužine od 560 m. Dubina ovog objekta iznosi 68 m, a odlikuju ga pojave lonaca i akumuliranog materijala, koji se javljaju u gornjem nivou jame. Na ...

  • Hronološki pregled razvoja površinske eksploatacije lignita u Srbiji

    Bojan Dimitrijević, Radmila Gaćina, Bogoljub Vučković (2023)
    U ovom preglednom radu dat je istorijski pregled razvoja površinske eksploatacije lignita na teritoriji Srbije, uz kratak osvrt na geološki nastanak i kvalitet i rezerve uglja, kao i mogućnosti korišćenja za dalju upotrebu. Kolubarski, Kostolački i Kovinski ugljeni baseni lignita u Srbiji, ne računajući Kosovsko-Metohijski i Drenički u sastavu AP Kosovo i Metohija po Rezoluciji 1244 UN, su ležišta najrasprostranjenijeg uglja - lignita u Srbiji koji se eksploatiše od druge polovine 20. veka na velikom broju površinskih kopova ...
    površinska eksploatacija ugalja, lignit, Kolubara, Kostolac, Srbija

  • Crystallography and Surface Oxidation of Stoichiometric Arsenopyrite from Šumadija-Kopaonik Pb-Zn/Polymetallic Ore District (Serbia)

    Ivana Jelić, Aleksandar Pačevski, Aleksandar Kremenović, Aleš Šoster, Andreja Šestan, Janez Zavašnik (2023)
    The behaviour and stability of arsenopyrite largely depend on its crystal structure, but studies of crystallography and structural defects are scarce. For clarification, we investigated a series of natural arsenopyrite crystals from the polymetallic Pb-Zn-(±Cu,Ag,Au,Sb,Bi,W) Šumadija-Kopaonik ore district (Serbia) by powder X-ray diffraction (XRPD). Among them, samples from the Drenjak gold mineralisation showed near-stoichiometric FeAsS composition and were further investigated by conventional and high-resolution transmission electron microscopy methods. TEM revealed abundant planar crystallographic defects and epitaxial surface oxide layer ...
    Inorganic Chemistry, Condensed Matter Physics,General Materials Science, General Chemical Engineering, crystal structure, FeAsS, oxidation, TEM, XRPD
    ... Aškerčeva Cesta 12, 1000 Ljubljana, Slovenia Centre for Electron Microscopy, Jožef Stefan Institute, Jamova Cesta 39, 1000 Ljubljana, Slovenia Gaseous Electronics Department, Jožef Stefan Institute, Jamova Cesta 39, 1000 Ljubljana, Slovenia * · Correspondence: iljubojevicegmail.com (L1.J.); ales.sosteregeo ...

  • Tehnologija izrade i opremanje magacina eksploziva za potrebe ležišta bakra

    Aleksandar Milojević (2024)
    Nakon radova otvaranja i početka eksploatacije, rudno telo bakra velikih rezervi zahteva i veliku količinu eksploziva da bi se ostvario zacrtan kapacitet. Samim tim, neophodno je izraditi funkcionalan magacin eksploziva koji će biti pristupačan svim horizontima i koji će moći da ispuni celokupni kapacitet svih horizonata. Obzirom da će se u magacinu skladištiti eksploziv, on mora ispunjavati specijalne uslove kako bi skladištenje bilo bezbedno. Neophodno je isprojektovati magacin tako da ispuni sve zahteve po pitanju količine i načina skladištenja eksploziva, ...
    podzemna eksploatacija, ležište bakra, magacin, eksploziv
    ... stenskog: masiva, izgled samog magacina, etape izgradnje magacina, raspored bušenja i miniranja prilikom izgradnje magacina, lokacija magacine u jami itd. 2. GEOLOGIJA I ISTRAŽNI RADOVI 2.1. Geološke karakteristike Geološki istražni radovi obuhvataju regionalna geološka istraživanja, geofizičko ...
    ... Izbor lokacije Kao što Je već napomenuto, jJamski magacin se mora izraditi u izlaznoj vazdušnoj struji, da bi gasovi ı toplota bili na putu van jame ukoliko dođe do vanrednih slučajeva (požara, eksplozije itd.). Jamski magacin bi trebalo graditi u jalovoj steni, na suvom mestu, u radnoj sredini ...
    ... mineralne prašine, ali je on za potrebe ovog projekta usvojen na osnovu iskustva u sličnim uslovima, konkretno je usvojen kao u uslovima rudnika Jama Bor. Usvojeni intenzitet izdvajanja prašine na bušenju iznosi Ibu=2,1 mg/s, a na mestu utovaru materijala Iui=3,0 mg/s. Za vreme izvođenja bušačkih ...

  • Definisanje strukturnih odnosa primenom postupka horizontalni gradijent

    Snežana Ignjatović, Ivana Vasiljević, Natalija Jovanović (2019)
    Različiti postupci matematičkih transformacija se mogu primeniti na gravimetrijskim i magne tometrijskim podacima, kako bi se na istražnom terenu definisali strukturno-tektonski odnosi. U radu su prikazani rezultati dobijeni korišćenjem postupka horizontalni gradijent i ukupni horizontalni gradijent na gravimetrisjkim podacima. Navedeni postupci su pomogli da se detektuju kontakti sa velikim padnim uglom (vertikalni ili subvertikalni kontakti), koji se mogu interpretirati kao rasedi. Za test područije uzet je istražni prostor koji se nalazi na jugoistoku Srbije u okolini Vranjskog basena. Položaji ...
    gravimetrijski podaci, matematičke transformacije, rased, Vranjski basen
    ... gradijenta – rađena u pravcu jugoistok-sverozapad (kontakti su pri- kazani ljubičastim linijama) Na slici 4 kontakti su prikazani ljubičastim lini- jama i imaju pravac pružanja JI-SZ, S-J i I-Z, dok su na slici 5 kontakti prikazani braon linijama i imaju pravac pružanja SI-JZ, I-Z i S-J. Slika ...

  • Konstitutivne zavisnosti komunalnog otpada sa deponija u Srbiji

    Dragoslav Rakić (2013-05-10)
    U disertaciji su prikazani rezultati laboratorijskih ispitivanja uzoraka komunalnogotpada dobijeni u aparatima za direktno smicanje i edometarskim aparatima (jedanedometarski aparat konstruisan je za potrebe ove disertacije). Sva ispitivanja su izvršenana veštački pripremljenim uzorcima, uz uvažavanje preporuka koje se odnose nadimenzije korišćenih aparata i veličinu najvećih frakcija u uzorku (EN 1997-2, ASTM2007-a, 2007-b). Za formiranje uzoraka korišćen je komunalni otpad različite starosti,uzet sa dve deponije u Srbiji (Ade Huje u Beogradu i gradske deponije u Novom Sadu).Interpretacija rezultata dobijenih iz ...
    komunalni otpad, deponija, geotehnička klasifikacija, čvrstoća smicanja,deformabilnost, indeks primarne kompresije, indeks sekundarne kompresije, modelisleganja
    ... je 16 istražnih bušotina sa ukupnom dužinom bušenja od 256 m i 7 istražnih jama. Materijal koji je iskorišćen za laboratorijska ispitivanja, uzet je iz četiri istražne bušotine (B-2, B-4, B-5 i B-17) i iz istražne jame J-2 izvedene u zoni platoa pratećih objekata, kao i iz jedne istražne bušotine ...
    ... Oweis et al., 1990 6.3-9.4 1.1x10-3 Opit u istražnoj jami Landva and Clark., 1990 10.1-14.5 1x10-3-4x10-2 Opit u istražnoj jami Brandl, 1990 11-14 valjanje 13-16 valj+din.zb 7x10-4-2x10-3 3x10-5-5x10-4 Opadajući pritisak Opit u istražnoj jami Shank, 1993 - 6.7x10-5-9.8x10-4 Spori opit Qian ...
    ... istražnim bušenjem i/ili kopanjem istražnih jama, uzet iz samih deponija. Otpadni materijal (uzorci otpada) sa deponije na Ada Huji, uzet je iz istražnih bušotina, dok je otpad sa deponije u Novom Sadu, uzet i iz istražnih bušotina i iz istražnih jama (Slike 4.16 i 4.17). Slika 4.16 ...

  • Konstitutivne zavisnosti komunalnog otpada sa deponija u Srbiji

    Dragoslav Rakić (2013-05-10)
    U disertaciji su prikazani rezultati laboratorijskih ispitivanja uzoraka komunalnogotpada dobijeni u aparatima za direktno smicanje i edometarskim aparatima (jedanedometarski aparat konstruisan je za potrebe ove disertacije). Sva ispitivanja su izvršenana veštački pripremljenim uzorcima, uz uvažavanje preporuka koje se odnose nadimenzije korišćenih aparata i veličinu najvećih frakcija u uzorku (EN 1997-2, ASTM2007-a, 2007-b). Za formiranje uzoraka korišćen je komunalni otpad različite starosti,uzet sa dve deponije u Srbiji (Ade Huje u Beogradu i gradske deponije u Novom Sadu).Interpretacija rezultata dobijenih iz ...
    komunalni otpad, deponija, geotehnička klasifikacija, čvrstoća smicanja,deformabilnost, indeks primarne kompresije, indeks sekundarne kompresije, modelisleganja
    ... je 16 istražnih bušotina sa ukupnom dužinom bušenja od 256 m i 7 istražnih jama. Materijal koji je iskorišćen za laboratorijska ispitivanja, uzet je iz četiri istražne bušotine (B-2, B-4, B-5 i B-17) i iz istražne jame J-2 izvedene u zoni platoa pratećih objekata, kao i iz jedne istražne bušotine ...
    ... Oweis et al., 1990 6.3-9.4 1.1x10-3 Opit u istražnoj jami Landva and Clark., 1990 10.1-14.5 1x10-3-4x10-2 Opit u istražnoj jami Brandl, 1990 11-14 valjanje 13-16 valj+din.zb 7x10-4-2x10-3 3x10-5-5x10-4 Opadajući pritisak Opit u istražnoj jami Shank, 1993 - 6.7x10-5-9.8x10-4 Spori opit Qian ...
    ... istražnim bušenjem i/ili kopanjem istražnih jama, uzet iz samih deponija. Otpadni materijal (uzorci otpada) sa deponije na Ada Huji, uzet je iz istražnih bušotina, dok je otpad sa deponije u Novom Sadu, uzet i iz istražnih bušotina i iz istražnih jama (Slike 4.16 i 4.17). Slika 4.16 ...

  • Dosadašnja saznanja o bijelim boksitima na prostoru Crne Gore

    Mia Jovanović, Slobodan Radusinović, Vladimir Simić (2023)
    bijeli boksit, geološka istraživanja, geologija, geohemija

  • Снимање подземних инсталација GPR (Ground penetrating Radar) системом

    Невена Ђурђев (2024)
    Циљ овог мастер рада на тему ,,Снимање подземних инстлација GPR (Ground penetrating radar) системом” је био да се прецизно идентификују положаји подземних инсталација и прикључака, због сумње да су поједине инсталације постављене изван пројектованих позиција.Георадарски систем одабран је за детектовање и идентификовање подземних инсталација, због своје способности да обезбеди неинвазивно и детаљно снимање подземних структура.Првобитно је примењена GNSS метода снимања коришћењем GPS-а, потом услед немогућности отварања шахти, одлучено је да се примени георадарска у комбинацији са електромагнетном методом. Након ...
    катастар, катастар водова, подземне инсталације, методе детекције подземних инсталација, георадарска метода, георадар
    ... Kajta ce pajH O IIpHKJbyuHBaMby Ha CelapariHiOHH CHCTEM, y TOM CJIyuajy ce aTMOC(DepcKe BOJIĆ OJIBOJIĆ TIO IIDHHIHITy CJIHBHHKa [5]. Cenruuke jaMe cy OoOMuHO yKOHaHHM OOjeKTH 3a IHIDpHKyHJbaMbe OTIaJIHHMX BOJa M3 HHJUHBHJTyaJiHHX OOjeKaTa, OJHOCHO TaMO TJIC HeMa KaHaJIH3aIHOHeC Mpec)Ke. OBaKBHX ...
    ... HpHKJbyunu. OOJeKTH KOjH Cy TaKobe y cacraBy KaHajm3alMOHMHMX CHCTECMa Cy: IpHHe craHMNHe, OOJeEKTH 5a npeunnrthaBame OTITaJIHHX BOJIA, CeIITHUKC jaMe, TaJIOKHHIH H JIp [5]. PepuyauoHu mraxTOBH (OKH2) Cy CMIČMCHTH KOJH cmajajy JeoHHIIe KaHajJta TnoMOHy KOJHX Ce BpHIH KOHTPpoOJIa, uHmihePe H HCHHpaM= ...
    ... Mpe)Ka 32 OJIBOJI OTIIAJIHHX BOJIA, KOpHCTeC CCČ cenTHuKc jaMC pa3HnHuHTHx KamanMTeTa H TeXHHUKHX pemePa. IIpeummmheHa ormajHa BOJLA H3 CCHTHUKHX jaMa yCMCpaBa CC iDeHaXKOM Ka HOBPIHHHH 3A HpeXpaMbHBaMbc H Haranakbe HH Ka yrijajyhaM OyHapuma |[5]. 2.4. TIPOJEKTOBAMĐE H H3TPAJIĐA HMHOPACTPVKTVPHHX ...

  • BEYOND 2020 - Geology explorations and open pit activities affectation in reclamation designing in Kolubara Coal Mines (KCM) Serbia, new considerations

    Bojan Dimitrijević, Bogoljub Vučković, Radmila Gaćina (2023)
    Geology explorations in KCM runs from 1936. year up to these days and still ongoing. Results in >7,200 drill holes with ≈600,000 m of core drilling and gave lignite ore resources of > 4,1Bt, which 1,15Bt are excavated since 1986. of XIX up to early years of XXI century. For further mining operations in open pits stay 1,5Bt of lignite. Under waste heaps are ≈80 km2, additional 85 km2 should be filled. All of that masses/areas were, are ...

  • Техно-економска оцена подземног откопавања лежишта бакра применом коморно-стубне методе

    Александра Бараћ (2024)
    Коморно-стубна метода са блоковским откопавањем и засипавањем откопа паста засипом омогућује високу продуктивност, флексибилност при раду, остварење пројектованог производног задатка, минимално осиромашење откопане руде, у овом случају руде бакра, висок степен искоришћења расположивих рудних резерви. Припрема лежишта за експлоатацију представља инвестицију у рударској производњи,а сам коначан производ треба ,не само да отплати те трошкове, већ и да донесе новчану добит.Самим тим је од великог значаја адекватан одабир методе откопавања, која ће на најбољи могући начин испунити све захтеве.Основни показатељи ...
    техно-економска оцена, бакар, коморно-стубна метода, засипавање, нето, рентабилност
    ... XOJIHHK 3a IIpeTOBapHH yCKOI H IIpeTOBapHO OKHO Ha XV XOpH3oHTy cTape JaMe, K-75, 3aTHM HHckori no K-155. Hiapanna noMeHyTHx pajloBa aaBpmteHa Je 1988 romaHe. /lyxxaHa HHCKOHA, KOJH HOBC3y]e HaJHM)KH XOPpH3OHT crape JaMe XV xopHs3oHrT K-75 ca xopM3OHTOM K-155 y py}HOM rTeJy je 548m. 3aBpITeTKOM ...