Претрага

Упит dcterms_subject_txt:Osogorske planine

142 items

  • Geološke karakteristike neogenih sedimenta na prostoru šire okoline Ledinaca

    Aleksandar Tričković (2024)
    Sagledavanje evolucije neogenih sedimenata na prostoru šire okoline sela Ledinci omogućeno je primenom različitih stratigrafskih metoda na površinskim i potpovršinskim podacima. Za izradu rada korišćene su sedimentološke, biostratigrafske, geofizičke i riftno sekvencione metode, koje su primenjene na površinskim izdancima i bušotinama. Primenom principa riftne sekvencione stratigrafije na podacima dobijenim geofizičkim karotažnim merenjima dobijeni su podaci o vremenu ekstenzije u Panonskom basenu. Pored toga ovi podaci zajedno sa sedimentološkim i stratigrafskim metodama omogućili su izdvajanje depozicionih sredina tokom neogena. Generalno ...
    depozicioni sistemi, neogen, Panonski basen, ekstenzija, formacije, riftna sekvenciona stratigrafija
    ... maksimum i odgovorno Je za formirane proluvijalno-deluvijalne Sremske serije. Sa izdignutih strana planine dolazi do spiranja i odnošenja materijala rečnim tokovima, koji je deponovan u podnožju planine u vidu proluvijalnih lepeza. Zajedno sa proluvijalnim deponatima koji su karakteristični za kišni ...
    ... depozicionih sredina neogenih sedimenata. 1.1. Geografski položaj i geomorfološke karakteristike područja istraživanja Fruška gora je niska planina koja se nalazi na severu Srema, između Save i Dunava, na jJužnom obodu Panonskog basena (slika 1). Ona predstavlja izduženu antiformu, koja se ...
    ... koji je predstavljen grebenom i okolnim lesnim zaravnima. Prisutna Je značajna razlika između severne ı južne strane grebena. Na južnoj strani planine značajno rasprostranjenje zauzima Sremska lesna zaravan. Na severu i istoku Fruška gora je oivičena Dunavom koji formira strme padove prema lesu ...

  • Blasting mats for the protection of people, structures and the environment in proximity to the blast site

    Milanka Negovanović, Lazar Kričak, Stefan Milanović, Jovan Marković, Nikola Simić, Snežana Ignjatović (2023)
    Енергија експлозије која се ослобађа током процеса детонације минских пуњења у бушотинама користи се за дробљење чврсте стенске масе на комаде различитих облика и величина, у зависности од карактеристика стене и оптимизације параметара бушења и минирања. Поред позитивних ефеката минирања, постоје и одређени нежељени ефекти сваког процеса минирања који се могу јавити, а то су: потреси тла, разлетање комада одминираног материјала, ваздушни удари, загушљиви и отровни гасови и прашина. Разлетање комада је неконтролисано избацивање комада одминиране стенске масе и ...
    mecevi za miniranje, pokrivanje, razletanje komada, miniranje

  • An example of karst catchment delineation for prioritizing the protection of an intact natural area

    Vesna Ristić Vakanjac, Zoran Stevanović, Aleksandra Maran Stevanović, Boris Vakanjac, Marina Čokorilo Ilić (2015)
    Проучавано је карстни извор Перућац као главни дрен подручја планине Таре у западној Србији у циљу процене његовог режима отицања, резерви воде и дефинисања његове сливне површине. Извор се налази у североисточној, унутрашњој зони класичног динарског крша, коју карактерише доминантно проширење висококарстификованих тријаских кречњака, слабо развијена хидрографска мрежа са много понора и густе шуме. Тара је један од пет националних паркова у Србији. Циљ рада је био да се идентификује заштитна зона високог приоритета у оквиру очуваног природног подручја ...
    карстна издан, сливна површина, делинеација, заштита, менаџмент

  • Prilog poznavanju režima i bilansa voda reke Resave

    Marina Mitrašinović, Vesna Ristić Vakanjac, Saša Milanović, Ljiljana Vasić, Dušan Polomčić (2022)
    Sliv Resave zauzima područje između reke Velike Morave i obronaka Kučajsko-beljaničkih planina. Sliv i režim ove reke kontroliše se dvema hidrološkim stanicama: Manastir Manasija (slivno područje u iznosu od 388 km2) i Svilajnac (681 km2). Za potrebe analize režima voda reke Resave i uticaja padavina na formiranje oticaja sa njenog sliva preuzeti su podaci o padavinama sa meteorološke stanice Crni Vrh (1037 m nm) koji odslikava režim gornjeg dela sliva ove reke, i meteorološke stanice Smederevska ...
    Hidrogeološke karakteristike, hidrološke karakteristike, režim voda bilans voda, rijeka Resava

  • Kontaktni metamorfizam gornjokrednih sedimentnih stena Rudnika

    Kostić N. Bojan (2021)
    Kontaktni metamorfizam gornjokrednih sedimentnih stena na planini Rudnik ispitivan je na uzorcima iz pet bušotina. Definisano je šest varijeteta krednih stena (protolita) koji čine dve litološke jedinice izgrađene od klastičnog, karbonatnog i klastično-karbonatnog materijala. Vulkanskom aktivnosti na Rudniku formirana su vulkanska tela koja se utiskuju duž slojevitosti sedimentnih stena, a neka ih presecaju u vidu dajkova. Starost ovog vulkanskog događaja određena je na 23.9 miliona godina. Ovaj miocenski vulkanizam doveo je do kontaktno metamorfnih promena sedimentnih stena i obrazovanja skarnova ...
    Rudnik, kontaktni metamorfizam, sedimentne stene, hornfels, skarn, granati, vezuvijan
    ... reka Ljig, sa istočne strane Jasenica, na zapadu rečica Kačer i na jugu reka Gruža. Najviši vrhovi nalaze se na planini Rudnik, ističe se Veliki Šturac sa visinom 1132 metara. Planina je obrasla bukovom šumom i pašnjacima, ponegde i niskim rastinjem. Jedan deo zemljišta se koristi za zemljoradnju ...
    ... na jugozapadnim padinama planine Rudnik pronađen jedan površinski izdanak kvarcmonconita utisnut u sedimente kredne starosti. Ovaj izdanak je opisan kao apikalni deo neotkrivenog plutonskog tela. Prisustvo stene sa zrnastom strukturom potkrepilo je ideje da se ispod planine Rudnik nalazi veće plutonsko ...
    ... Kontaktni metamorfizam gornjokrednih sedimentnih stena Rudnika SAŽETAK Kontaktni metamorfizam gornjokrednih sedimentnih stena na planini Rudnik ispitivan je na uzorcima iz pet bušotina. Definisano je šest varijeteta krednih stena (protolita) koji čine dve litološke jedinice izgrađene ...

  • Geonasleđe Golije i Peštera

    Ljiljana V. Grujičić-Tešić (2017-09-01)
    Sprovedena istraživanja u ovoj studiji obuhvatila su izdvajanje, opis, evaluaciju i valorizaciju objekata geonasleđa u cilju razvoja istraživane oblasti sa stanovišta geonauka, geoturizma i geoekologije. Na izučavanom području objekti geonasleđa su evidentirani, interpretirani, vrednovani i kategorisani, dat je predlog promocije geoobjekata, i na kraju predložena dopuna inventara objekata geonasleđa Srbije.U protekle četiri godine, na kompleksu geotopa Golije i Peštera istražena su geološka svojstva stena (tip stene, starost, fosilni sadržaj, morfološke i hidrogeološke karakteristike itd.), na osnovu čega je bilo ...
    geodivezitet, geonasleđe, geoturizam, geokonzervacija, Golija, Pešter
    ... 150 km2. Basen je potpuno izolovan, ograničen sa istočne i severoistočne strane ograncima planine Golije, sa zapadne i severozapadne strane ograncima Zlatara i Jadovnika, a sa južne strane padinama planine Giljeve. Slika 36. Postrojenje rudnika uglja “Štavalj” foto J. Kovačević Pojave urana ...
    ... Doktorska disertacilja GEONASLEĐE GOLIJE I PEŠTERA 17 4. OPŠTI PODACI O ISTRAŽIVANOM PROSTORU Područje, koje je obrađeno ovim radom obuhvata planinu Goliju i Peštersku visoravan. U morfološkom pogledu istraživani teren je uglavnom brdovito-planinski i pripada oblasti starovlaško-raške visije ...
    ... 1900. godine p.n.e. - bakarno doba (Mitrevski, 2011). 4.1. GOLIJA 4.1.1. Morfološke odlike Golija je jedna od najlepših i šumom najbogatijih planina Srbije smeštena na njenom jugozapadnom delu. Ovo planinsko područje izduženo je u pravcu sever-jug. Glavni planinski masiv ima oblik latiničnog ...

  • Hydrographic and hydrological characterization of the Vodenička and Rosomačka rivers

    Vesna Ristić Vakanjac, Marina Čokorilo Ilić, Dušan Polomčić, Dragoljub Bajić, Jelena Ratković (2017)
    The Visočica River rises in Bulgaria, on the Berovo Mountain. Its course in Bulgaria is 16.7 km long. It enters Serbia near the village of Donji Krivodol. Up to the village of Pakleštica, or the beginning of Lake Zavoj, its right-bank tributaries are the Krivodolštica, the Vodenička, the Rosomačka and the Dojkinačka. There are no left-bank tributaries. Among the tributaries, water levels and discharges are gauged only on the Dojkinačka River. The Vodenička had also been gauged but only ...
    hydrographic characteristics, river discharge, the Vodenička River, the Kamenička River
    ... 2 INTRODUCTION The catchments of the Rosomačka and the Vodenička are located in southeastern Serbia, within the southern part of Mt. Stara Planina, between latitudes 43 о 07' 16'' and 43 о 13' 41'' N and longitudes 22 о 51' 0'' and 23 о 0' 43'' E. There are two villages each in the two ...
    ... ХИДРОЛОШКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ ВОДЕНИЧКЕ И РОСОМАЧКЕ РЕКЕ1 Сажетак: Река Височица настаје на територији Републике Бугарске у области Беровских планина, где формира ток дужине око 16.7 км. На територију Републике Србије улази код села Доњи Криводол и до Паклештице, односно до почетка формирања ...
    ... Каменичка река УВОД Сливна подручја Росомачке и Воденичке реке налазе се у југоисточном делу Србије у оквиру подручја јужног дела Старе планине између 43о 07' 16'' и 43о 13' 41'' северне географске ширине и између 22о 51' 0'' и 23о 0' 43'' географске дужине. У оквиру оба сливна подручја ...

  • Tektonska evolucija istočne periferije timočke eruptivne oblasti

    Stefan Zujić (2024)
    U radu su predstavljeni rezultati proučavanja tektonskih i litostratigrafskih karakteristika istočnog oboda Timočke eruptivne zone. Zaključci o geološkim odnosima u okviru Timočke eruptivne oblasti i susednih geotektonskih jedinica izvedeni su na osnovu podataka prikuljenih tokom terenskih istraživanja i podataka dobijenih iz publikovanih radova. Rezultati rada ukazuju da je teren koji je bio tema ovog istraživanja, u strukturno-tektonskom smislu oblikovan tokom glavnih geodinamičkih događaja u okviru Karpato-balkanskog orogenog luka. Analizom strukturnog sklopa su utvrđeni glavni deformacioni događaji koji su predsavljeni ...
    tektonska evolucija, timočka eruptivna oblast

  • Regionalno-geološke karakteristike miocenskih sedimenata na prostoru severnog Banata

    Dejan N. Radivojević (2014-12-30)
    Predmet doktorske disertacije predstavljalo je rešavanje strukturno‐stratigrafskihodnosa miocenskih sedimenata na prostoru severnog Banata. U cilju regionalnogsagledavanja, korišćeni su svi raspoloživi geofizički i geološki podaci sa širegistražnog područja, odnosno iz celog Panonskog basena i susednog orogena. Osimklasičnih metoda primenjene su i savremene metode seizmostratigrafije,tektonostratigrafije i riftne sekvencione stratigrafije. Primenjene metode omogućilesu izradu modela progradacije ivice šelfa za ceo Panonski basen, modela uzajamnihveza između basena i geodinamičkog modela jugoistočnog oboda basena.Jezero Panon je većim delom zapunjeno prilivom sedimenata paleo‐Dunavom saseverozapada, odnosno ...
    Centralni Paratetis, Panonski basen, miocen, jezero Panon,seizmostratigrafija, sekvenciona stratigrafija, paleogeografija, geodinamika
    ... plitkovodnih trijasko‐jurskih karbonata do dubokovodnih radiolarita. Radiolariti su slični onima na zapadu Panonskog basena (planina Medvednica, Hrvatska) i na njegovom severu (Buk planine, Mađarska) (Filipović et al., 2003; Pamić, 2002; Schmid et al., 2008; Tomljenović, 2000). Ova jedinica je u pravcu ...
    ... geometrija Tisa jedinice slična je Kodru i Bihor navlakama u Apuseni planinama (Bleahu et al., 1981; Čanović & Kemenci, 1988; Matenco & Radivojević, 2012). Biharija jedinica može biti produžena od Apuseni planina, preko uzvišenja Alđe (Algyő) u jugoistočnoj Mađarskoj (Lelkes‐Felvári ...
    ... seizmičkim istraživanjima dubokih neogenih sedimenata u Mađarskoj. Bljahu i koautori (Bleahu et al., 1981) pisali su o strukturi Apuseni planina i strukturno‐tektonskim odnosima u Rumuniji. Poglavlje 2 Istorijat ranijih istraživanja 12 Rad o dijagenezi miocenskih krečnjaka ...

  • Centar za hidrogeologiju karsta - 15 godina nauke i struke

    urednici Saša Milanović, Ljiljana Vasić, Zoran Stevanović, Branislav Petrović (2023)
    Centar za hidrogeologiju karsta
    ... Komisije za karst Srpskog Geološkog Društva i CHK u periodu od 15. do 17. maja 2015. godine. Ekskurzija je obuhvatila terene Suve planine, Svrljiških planina, Belave i Stare planine. Stručna ekskurzija po severozapadnim delovima Bosne i Hercegovine, karstnim terenima u slivu Save Ekskurzija na području ...
    ... of Serbian Geological Society and CKH from May 15 to 17, 2015. It included touring of the terrains of Mt. Suva Planina, the Svrljig Mountain Range, Mt. Belava, and Mt. Stara Planina : e . ČOECO Učesnici ekskurzije ispred vodopada Tupavica Participants in front of Tupavica waterfall Professional ...
    ... Suva Planina Mountain (SE Serbia), Environmental Earth Sciences, 79: 85, p. 14, https://doi.org/10.1007/s12665-020- 8825-8 Dimović, S., Vakanjac, B., Jelić, |., Rikalović, M., Ristić Vakanjac, V., Banković, R. (2020): Assessment of environmental radioactivity and health hazard at Stara Planina region ...

  • Hidrogeoekološki aspekti aksploatacije uglja u Pelagonijskom basenu (Makedonija)

    Kostadin J. Jovanov (2016-06-24)
    Leţišta uglja „Suvodol“, „Brod-Gneotino“ su u eksploataciji, a leţište uglja „Ţivojno“je u fazi pripremi. Nalaze se u krajnjem jugoistočnom i juţnom delu Pelagonijskekotline. Sva tri leţišta stvorena su u neogenim sedimentima u jezerskim uslovimasedimentacije u zoni kontakta sa prekambrijumskim kristalastim stenama. Kod sva trileţišta ugalja se javljaju više slojeva različite debljine, u okviru kojih se nalaze klastičnisedimenti (gline, peskovi i dr.). U podini ugljenog basena nalaze se kristalaste steneprekambrijumske starosti.Teren u okolini leţišta uglja karakteriše se umereno kontinentalnom klimom, ...
    ugalj, podzemne vode, površinske vode, neogeni kompleks, izdani,transmisibilnost, nivo podzemne vode, sniţenje nivoa
    ... a glavni vodotok je CrnaReka koja predstavlja sliv svih vodotoka neposredne i šire okoline terena. Obod terena čine visoke planine (Selečka, Baba, Nidţe i Ilinske planine), sa nadmorskom visinom vrhova i preko 2000 metara. U hidrogeološkom pogledu dominira zbijeni tip izdani formiran u peskovitim ...
    ... 15-30 km (slika 1.1). Na istoku i severoistoku, obod ugljenog basena čini Selečka planina, čiji vrhovi imaju nadmorske visine preko 1000 m. Planinski deo terena uglavnom je nenaseljen, dok po obodu visokih planina uglavnom egzistiraju manja naseljena mesta. Slika 1.1. Geografski poloţaj leţišta ...
    ... mora i oko 150 km od Jadranskog mora, pa je za očekivati da i klima u njoj bude mediteranska. No, visoki planinski masivi (Baba, Ilinske planine, Selečka planina i NiĎe), koji okruţuju kotlinu uslovili su dominantnost kontinentalne klime u ovom području. Karakteriše se dugotrajnim hladnim zimama, ...

  • Dosadašnja saznanja o bijelim boksitima na prostoru Crne Gore

    Mia Jovanović, Slobodan Radusinović, Vladimir Simić (2023)
    bijeli boksit, geološka istraživanja, geologija, geohemija

  • Анализа режима истицања карстног врела Горњи Душник (Сува планина)

    Александар Танасковић (2024)
    Карстно врело Горњи Душник налази се у истоименом селу у југоисточној Србији, у општини Гаџин Хан. Врело је узлазног типа и дренира западне делове Суве планине.Каптирано је за потребе водоснабдевања Гаџиног Хана, као и села Горњи и Доњи Душник.Током 2023. и 2024. године спроведена су хидрогеолошка истраживања, са циљем дефинисања режима и биланса подземних вода врела Горњи Душник. У ту сврху, коришћени су подаци из два осматрачка периода.Прва осматрања режима истицања је вршио Геозавод, од 1.11.1977. до 31.01.1979. године.Затим су ...
    карстно врело, режим истицања, аутокорелација, кроскорелација, рецесиона анализа
    ... Анализа режима истицања карстног врела Горњи Душник (Сува планина) Александар Танасковић Дигитални репозиторијум Рударско-геолошког факултета Универзитета у Београду [ДР РГФ] Анализа режима истицања карстног врела Горњи Душник (Сува планина) | Александар Танасковић | | 2024 | | http://dr.rgf.bg ...
    ... & Mouepgh, J. (2023). A contribution to the understanding of the discharge dynamics and water balance of the karst spring Gornji Dušnik (Suva Planina). In Review of the Bulgarian Geological Society (pp. 315–-318). Codnja, Byrapcka. Bulgarian Geological Society IInujah, J. (1926). Cyea naanuna ...

  • A contribution to the knowledge of facial diversity of Badenian sediments in the Belgrade area

    Filip Anđelković, Dejan Radivojević (2018)
    baden, Beograd, facije, facijalna raznovrsnost, sedimenti
    ... ubfacije:  litotamnij‐ sko‐briozojski krečnjak, amfisteginski krečnjak i ceritski krečnjak. Facije slične ovima se sreću na tipskom lo‐ kalitetu, planini Lajta u blizini Beča, po kojoj su  i dobili  ime „lajtovac“  (Wiedl et al., 2012; Rundić et al.,    233 2013). To su bioklastična koralolika f ...

  • Uslovi formiranja oticaja reke Crnice

    Andjelija Glogovac (2024)
    Sliv reke Crnice zauzima područje centralnog dela Srbije, između opštine Paraćin na zapadu, Sisevačkog basena na istoku, sliva Ravanice na severu i Jovaničke reke na jugu.Režimski parametri sliva reke,površine od 289 km2 kontrolišu se na hidrološkoj stanici Paraćin, dok su sa ciljem analize režima i uticaja padavina na formiranje oticaja preuzeti podaci o padavinama sa meteorološke stanice Ćuprija.Na razmatranom području dominantnu ulogu ima karsni tip izdani, koga karakteriše nestabilan režim u u pogledu oscilacija izdašnosti i nivoa podzemnih voda ...
    režim voda, autokorelacija, kroskorelacija, bilans voda, klimatske promene, reka Crnica
    ... predstavljeno prostornim terasama, a visoko površinama u koje su se duboko usekle rečne doline. Visokom pobrđu sliva pripadaju delovi planina Kučaja i Samanjca i cela planina Baba. Baba predstavlja oko 5km dugačak greben nagnut ka severu, ona se Jasno ističe u reljefu Jer se sa svih stana završava strmim ...
    ... slivu ima stena različitog postanka i starosti, obzirom da sliv leži na kontaktu dve veće morfološke celine. Izvorišta reka nalaze se u Karpatskim planinama, dok niži delovi sliva leže u dolini Velike Morave. Najzastupljenije su sedimentne stene, ali ima i metamorfnih i magmatskih stena. Najzastupljeniji ...
    ... Jako karstno vrelo u selu Izvor - vrelo Svete Petke. Takođe od Donje Mutnice do Davidovca u Grzu se uliva veći broj slabijih pritoka sa podnožja planine Babe (Ristić, 2007). Slika 3.1. Hidrografska karta sliva reke Crnice 16 3.2. Hidrološke karakteristike Hidrološke karakteristike sliva reke ...

  • Geochemical study of U, Th and REE mineralizations in Jurassic sediments and hydrochemical characterization of groundwaters in Eastern Serbia – Case study: Plavna area

    Jovan Kovačević, Maja Todorović, Marina Ćuk, Petar Papić (2016)
    jurski sedimenti, uran, torijum, elementi retkih zemalja, podzemna voda, istočna Srbija

  • Granatski amfiboliti Bistrice

    Jovana Opančina (2024)
    Predmet ispitivanja ovog završnog rada su granatski amfiboliti Bistrice. Izvršena su petrografska i hemijska ispitivanja s ciljem da se odredi stepen metamorfizma, protolit ispitivanih stena i P-T uslovi nastanka. Ispitivani granatski amfiboliti geografski pripadaju Prijepolju, tačnije nalaze se na ulasku u Prijepolje, mesto Bistrica. Geološka građa obuhvata uglavnom mezozojske tvorevine među kojima se nalaze sedimentne, magmatske i metamorfne stene. Geološki procesi koji su doveli do stvaranja amfibolita su procesi subdukcije i obdukcije koji su se pretpostavljamo dešavali na većim ...
    granatski amfiboliti, Bistrica, elektronska mikrosonda, polarizacioni mikroskop

  • Badenske školjke jugoistočnog oboda Panonskkog basena (Centralni Paratetis)

    Gordana M. Jovanović (2014-12-05)
    Rad obuhvata detaljnu studiju badenskih školjaka koje potiču sa terenajugoistočnog oboda Panonskog basena (Centralni Paratetis). Proučavani su lokaliteti naprostorima Srbije (Fruška gora, Golubac, okolina Beograda, Aranđelovca, Koceljeva,Loznica) i severoistočne Bosne (Ugljevik). Pored taksonomske analize i paleontološkihopisa bivalvija, u radu je dat i spisak revidovanih vrsta koje su do sada pronađene usedimentima badenskog kata istraživanog terena. Do sada je ukupno poznato 41familija, 108 rodova i 174 taksona. Identifikovano je 170 bivalvijskih vrsta, međukojima su neke prvi put konstatovane na ovim ...
    školjke, baden, Panonski basen (Centralni Paratetis), stratigrafija,paleoekologija, paleogeografija, paleobiogeografija
    ... područja u okviru kojih se ističu planine Cer, Avala, Kosmaj i Bukulja. Planina Cer se nalazi u severozapadnom delu Srbije. Avala je niska planina, 16,5 km južno od Beograda. Visoka je 511m i izdiže se oko 200 m iznad okolnog talasastog terena. Kosmaj (626 m) je planina u okolini Sopota i Mladenovca ...
    ... Reljef istraživanog područja Panonske nizije je pretežno ravničarski, osim na teritoriji Srema u kome dominira planina Fruška gora. U morfološkom pogledu Fruška gora je niska planina sa svojim najvišim vrhom od 539 m. Istočno i zapadno od ovog vrha postepeno opadaju visine. Dužina Fruške gore u ...
    ... Mladenovca. Posle Avale je najniža planina u Šumadiji. Na njemu se ističu tri vrha: Mali, Goli i Rutavi. Glavni greben Kosmaja je polumesečastog oblika i pruža se u pravcu jugozapad- severoistok. Iako je Kosmaj niska planina, ipak svojim izgledom u vidu ostrva dominira u ovom delu niske Šumadije, iznad ...

  • Еоценска фауна југозападног дела Сирт басена (Либија)

    Љупко Рундић, Мери Ганић (2020)
    Еоцен, крупни мекушци, нумулити, ЈЗ Сирт басен, Либија

  • Hidrogeološke karakteristike i ocena bilansa Ravaničkih krečnjaka

    Andrijana Stanišić (2024)
    Hidrogeološka problematika koja se vezuje za složene uslove cirkulacije podzemnih voda u karstu kao i kompleksnost karakterizacije karstnih izdanskih voda, predstavljaju ključne faktore za usmeravanje ka istraživanju karsta i definisanje teme završnog rada. Tematikom rada obuhvaćene su prvenstveno hidrogeološke karakteristike područja istraživanja a zatim i analiza elemenata režima i bilansa podzemnih vodnih resursa u cilju njihove pravilne valorizacije.Zapadni krečnjački pojas Karpato-balkanskog luka odvojen je od mezozojskog kompleksa Kučajsko-beljaničkog masiva navlakom crvenih permskih peščara, koja se nastavlja na krepoljinsko-senjsku zonu ...
    karstni tip izdani, bilans podzemnih voda, podzemno isticanje, sifonalna cirkulacija, Ravanički krečnjaci
    ... podnožju Kučajskih planina. Severna granica prostire se od manastira Ravanica, preko Velikog Grabara i Senjskog Rudnika pa sve do Ravne reke u severozapadnom delu. Zapadna granica područja istraživanja počinje od Velikog Grabara na severu, preko Popovca i Donje Mutnice do planine Samanjac na krajnjem ...
    ... “Sveta Petka”, u Grzu se uliva jako karstno vrelo “Izvor”. Grza dalje teče erozionim proširenjem Donje Mutnice sve do ulaska u krečnjačku klisuru planine Babe, gde se uliva desna pritoka Suvača. Nizvodno od sela Lešje, Grza ponovo ulazi u dolinsko proširenje do sastava sa Crnicom. Na ovom delu Grza ...
    ... je manja desna pritoka Velike Morave u koju se uliva kod Ćuprije čija dužina iznosi 25 km. Reka Ravanica izvire na zapadnim obroncima Kučajskih planina u Šarenom kladencu, severoistočno od Senjskog Rudnika. Za Ravanicu je karakteristično da najveći deo vode dobija od izvora koji se Javljaju između ...