Претрага

Упит dcterms_subject_txt:Dinaridski ofiolitski pojas Srbije.

845 items

  • New data on the age of an Upper Cretaceous clastic-carbonate succession in Brežđe (Western Serbia)

    Nevenka Đerić, Nataša Gerzina (2014)
    Gornja kreda, radiolarije, Jadar blok, zapadni pojas Vardarske zone, zapadna Srbija

  • Arsenopirit iz rudnih ležišta Šumadijsko-kopaoničke oblasti: paregeneza, sastav i produkti oksidacije

    Ivana N. Jelić (2023)
    Arsenopirit, FeAsS je čest pratilac polimetaličnih orudnjenja Šumadijsko-kopaoničke oblasti. Jedan je od sulfida koji u najvećoj meri koncentriše zlato. Nepoželjan je u rudama jer njegovom oksidacijom na jalovištima može doći do oslobađanja arsena koji spada u elemente toksične za životnu sredinu. U okviru ovog doktorata sistematski su ispitivani arsenopiriti iz različitih stadijuma i tipova orudnjenja rudnih ležišta i mineralizacija Šumadijsko-kopaoničke oblasti (Rudnik, Sastavci, Trepča, Gokčanica – Drenjak i Rujak, Golijska reka i Jurija). Uzorci arsenopirita ispitivani su polarizacionom mikroskopijom ...
    arsenopirit, zlato, skorodit, Šumadijsko-kopaonička oblast, parageneza, zonarnost
    ... nsko-Rodopskom metalogenetskom pojasu (SMRMP) oligocensko-miocenske starosti. Ovaj pojas vezuje se za kalko-alkalni magmatizam nastao kao posledica kontinent-kontinent kolizije, dok je ovaj magmatizam u direktnoj vezi sa subdukcijom samo u pojedinim delovima pojasa, uglavnom u jugoistočnom delu (Heinrich ...
    ... do nivoa facija zelenih škriljaca). U gornjoj kredi dolazi do deponovanja flišnih sedimenata. Krajem mezozoika i početkom kenozoika obrazuje se ofiolitski melanž Vardarske zone, praćen mobilizacijom i aktivacijom magmatskih ognjišta. Istovremeno dolazi do regionalnih transkurentnih i reversnih kretanja ...
    ... obrazovanim u okolnim krečnjačkim formacijama. S druge strane, porfirska Cu-Mo-Au i epitermalna Au ležišta pristuna su u jugoistočnom delu ovog pojasa (Janković, 1997; Heinrich and Neubauer, 2002). Nastanak svih pomenutih ležišta vezuje se za vulkano-intruzivni kompleks kalko-alkalne magme. U ranijoj ...

  • Modeliranje sistema upravljanja zaštitom životne sredine u rudarsko-energetskim kompleksima

    Jelena R. Malenović - Nikolić (2016-07-12)
    Efikasnost funkcionisanja sistema upravljanja zaštitom životne sredine u rudarskoenergetskimkompleksima zavisi od stepena sprovođenja usvojene politike zaštiteživotne sredine i primene preventivnih mera zaštite životne sredine. Nedostatakfinansijskih sredstava za unapređivanje tehnologije eksploatacije, transporta, pripreme iprerade energetskih mineralnih sirovina u našim rudarsko-energetskim kompleksima,negativno utiče na ostvarivanje ciljeva zaštite životne sredine, a posledice radnihaktivnosti rudarsko-energetskih kompleksa dovode do smanjenja nivoa kvalitetavazduha, vode i zemljišta...
    rudarsko-energetski kompleks, životna sredina, sistem upravljanja,višekriterijumsko odlučivanje, modeliranje
    ... Vraćanje jalovine u napuštene kopove Prekrivanje jalovine slojem humusa 2 ESA – IP Održavanje i obnavljanje zelenog pojasa oko površinskog kopa Održavanje i obnavljanje zelenog pojasa oko deponije Rezultati primene Troškovi funkcionisanja sistema upravljanja zaštitom životne sredine rudarsko- ...
    ... [233]. Set indikatora životne sredine Republike Srbije je sastavni deo Pravilnika o Nacionalnoj listi indikatora životne sredine. Objavljen je u „Službenom glasniku“ Republike Srbije br. 37/2011. Nacionalna lista indikatora životne sredine Republike Srbije [234] sadrži 11 indikatora vazduha i klimatskih ...
    ... kompleksa, podaci iz izveštaja o emisijama zagađujućih materija vazdušne sredine energetskog sektora Republike Srbije, bruto društveni proizvod Republike Srbije i broj stanovnika Republike Srbije. Modeliranje sistema upravljanja zaštitom životne sredine u rudarsko‐energetskim kompleksima 101 ...

  • Hidrogeoekološki uslovi eksploatacije kamenih i mrkih ugljeva Srbije

    Branko R. Miladinović (2016-04-27)
    Ugalj predstavlja energent na čijoj osnovi se razvija privreda celog sveta.Zato mu se pridaje velika pažnja u eksploataciji i preradi, bez obzira na mnogeštetne uticaje na životnu sredinu, a posebno na efekat staklene bašte koji sestvara emisijom zagađujućih materija u atmosferu radom termoelektrana naugalj.U Srbiji, resurs koji se danas u najvećoj meri koristi u proizvodnjielektrične energije je ugalj i on učestvuje u proseku sa 70 %. U strukturi ukupneproizvodnje ugljeva, dominiraju lignitski ugljevi sa učešćem od 98 %, a ...
    Srbija, kameni i mrki ugalj, podzemna eksploatacija, preradauglja, rudničke vode, hemijski sastav, emisija zagađujućih materija, životnasredina
    ... zemljanih brana i drvoreda (zelenog pojasa) zbog vizuelnih uticaja rudarske delatnosti na lokalne zajednice; - Kontrolu buke pažljivim izborom opreme i izolacije kao što su zaštitne „kutije“ oko radnih mašina i dr. Imajući u obzir da se dalji privredni razvoj Srbije planira na što većem korišćenju ...
    ... ugalj, laporci, glinci, lap. i pes. krečnjaci; α – dacito-andeziti; K13,4 – krečnjaci Kučaja („istočni krečnjački pojas“); J33 – krečnjaci titona („istočni krečnjački pojas“); J31+2 – krečnjaci oksfor-kimeridža („ravanički krečnjaci“); T1,2 – peščari i krečnjaci donjeg i srednjeg trijasa ...
    ... mrkih ugljeva Srbije;Hydrogeoecological conditions for black lignite and hard coal extraction in Serbia Branko R. Miladinović Дигитални репозиторијум Рударско-геолошког факултета Универзитета у Београду [ДР РГФ] Hidrogeoekološki uslovi eksploatacije kamenih i mrkih ugljeva Srbije;Hydrogeoecological ...

  • Geotermalni potencijal pliocensko-kvartarnih sedimenata na teritoriji opštione Novi Beograda

    Matija Ognjanović (2024)
    Svrha ovog rada određivanje geotermalne potencijalnosti teritorije opštine Novi Beograd. Određivanje geotermalne potencijalnosti Novog Beograda predstavlja kvantifikovanje geotermalnih resursa na njegovj teritoriji.Analizom opštih karakteristika tj. geografskim položajem, klimatskim, hidrološkim, hidrografskim i geomorfološkim karakteristika, zajedno sa geološkim, hidrogeološkim i opštim geotermalnim karakteristika istražnog područja stiče se jasan zaključak o istražnom području.U savremene geotermalne indikatore, u vidu povećane temperature podzemnih voda, pre svega zbog efekta toplotnog ostrva i sintezom svih pređašnjih podataka, kao podloge za dalju, detaljniju, analizu dolazi se do koraka ...
    geotermalna energija, geotermalni potencijal, Novi Beograd, subhidrogeotermalni resursi
    ... 30-50km. Dubina do Mobhao sloja na području Srbije prikazana Je na slici 7. di ~ [,] 50km 42 L ___ IJ 20 |_ 21 2 Slika 7. Karta dubine do Moho sloja (Marović i dr. 2002) 25 Vrednosti gustine terestričnog toplotnog toka na najvećem delu teritorije Srbije su veće od njegove prosečne vrednosti za ...
    ... na prostoru Beograda je umereno kontinentalna sa sva 4 godišnja doba. Beograd se nalazi koi čitava Srbija u okviru severnog umerenog toplotnog pojasa. Na užem području grada analizirane su vrednosti padavina i temperaturnog režima vazduha. 2.2.1. Padavine Za potrebe analize režima padavina ...
    ... severnoj granica opštine, odnosno reka Dunav predstavlja koridor 7. Na prostoru opštine, nalazi se i železnica koja spaja južne i severne delove Srbije. Sa „starim“ delom Beograda povezana Je sa 6 mostova, 3 drumska i 3 železnička mosta: Brankov most, Gazela, Most na Adi, Stari železnički most ...

  • Uticaj površinske obrade kamena na promenu primarne poroznosti

    Ana Radivojević (2024)
    Površinska obrada kamena je izuzetno bitna kod stena koje se koriste u izgradnji svih vrsta objekata. Površinskom obradom se direktno utiče, ne samo na estetska svojstva kamena nego i na njegove fizičko-mehaničke karakteristike. Cilj ovog završnog rada je analiza uticaja poliranja i rezanja kao tehnoloških procesa obrade na poroznost odabranih vrsta arhitektonsko-građevinskog kamena. Ispitivane stene su gabro „Nero Assoluto“, granit sa površinskog kopa „Ploče“, granit African Red, krečnjak sa lokaliteta „Skržut“ i krečnjak poznat pod nazivom „Sirogojno crveni“.
    polirana površinska obrada kamena, rezana površinska obrada, poroznost, kapilarno upijanje vode
    ... mctavulkaniti iti, kvarciti 3 Centralni kraton je na jugu okružen Limpopo kolizionim pojasom i odvojen je od Kaapvaal kratona, dok njegovu marginu na severu 1 istoku čine Pan-Afrički Mozambik i Zambezi mobilni pojas (Sčderlund et al., 2010). Kraton grade gnajsevi, zelene stene, bazične i ultrabazične ...
    ... severoistočno od glavnog grada Harare (s/l. 2.7) (Tanyaradzwa, 2010.). U geološkom smislu, osnovu Zimbabvea čini Arhajski kraton izgrađen od pojaseva zelenih stena od kojih polovinu dominantno izgrađuju bazične i ultrabazične stene (Blenkinsop et al., 1997.; Vieri et al., 2023. ) (sl. 2.2). ...
    ... com/products-706534/africa-red-granite) KREČNJAK Skržut Krečnjak površinskog kopa „Skržut“ je značajan arhitektonski kamen sa područja zapadne Srbije (s{ 2.70). Kamenolom „Skržut“ otvoren Je Još 1960. godine, ali sa vrlo malim učešćem na domaćem tržištu. Geografski pripada Zlatiborskom okrugu ...

  • Priprema ležišta za eksploataciju primenom podetažne metode otkopavanja otkopavanja sa zapunjavanjem

    Mirko Kurdulić (2024)
    Rudarstvo je ključna grana industrije koja obezbeđuje osnovne sirovine neophodne za razvoj savremenih tehnologija i infrastrukturnih projekata. Sa razvojem tehnoloških inovacija i povećanjem globalne potražnje za mineralnim resursima, efikasnost i bezbednost u rudarstvu postaju prioriteti. Ovaj diplomski rad istražuje aspekte koji se odnose na optimizaciju, analizu i unapređenje tehnika eksploatacije i obrade mineralnih resursa, sa posebnim fokusom na pripremu ležišta za eksploataciju primenom podetažne metode otkopavanja sa zapunjavanjem otkopa.Podetažna metoda otkopavanja sa zapunjavanjem otkopa u radu će biti analzirana ...
    rudarstvo, priprema ležišta, optimizacija, eksploatacija, podetažne metode, zapunjavanje, životna sredina
    ... ležišta ı metode otkopavanja, pojedini otkopi mogu biti međusobno povezani ili odvojeni pripremnim radovima ili sigurnosnim stubovima. Etaža ili pojas predstavlja horizontalni ili nagnuti deo ležišta koji se otkopava određenom metodom, pri čemu visina etaže može biti od 2 do 4 metra ili više. (1) ...
    ... k-140 do k-260 metara, eksploatacija se sprovodi metodom „podetažnog otkopavanja zapunjavanjem otkopanog prostora zasipom“. Ovaj eksploatacioni pojas je podeljen na šest otkopnih etaža visine po 20 metara: -140/- 160, -160/-180, -180/-200, -200/-220, -220/-240 i -240/-260. Na svakoj etaži planirana ...
    ... transportuje na površinu. 5.1 Dimenzije otkopa i količina rude Prema usvojenoj metodi otkopavanja, sve otkopne etaže u drugom eksploatacionom pojasu imaju visinu od 20 metara. Otkopavanje se sprovodi otvaranjem otkopa dimenzija 20 m visine, 15 m širine ı 45 m dužine. Bušenje se izvodi iz prostorija ...

  • Elektromagnetska sprega sistema litosfera-atmosfera-jonosfera

    Aleksandra B. Kolarski (2016-08-25)
    Radio talasi vrlo niskih frekvencija VLF (eng. Very Low Frequency) frekventnog opsega od 3 do 30 kHz, koji se prostiru talasovodom Zemlja-jonosfera (50 -90 km) su, kao što je poznato, efikasni i nezamenljivi u osmatranju pojava u niskoj jonosferi, sa tla...
    prostiranje talasa vrlo niskih frekvencija, talasovod Zemlja-jonosfera, globalno električno kolo, atmosfersko električno pražnjenje, kratkotrajne svetlosne pojave
    ... radijacionim pojasevima je različito. Čestice u unutrašnjem pojasu su posledica kosmičkog zračenja ili izbacivanja koronalne mase Sunca CME (eng. Coronal Mass Ejection). Čestice u spoljašnjem pojasu potiču od solarnog vetra i jonosferske plazme. Međutim, postoje i veštački radijacioni pojasevi sačinjeni ...
    ... kog polja, postoje zarobljene visokoenergijske čestice koje formiraju Van Allen-ove radijacione pojaseve. Unutrašnji pojas se prostire od visine 400 km do 1200 km, odakle počinje spoljašnji pojas, koji se prostire do 6∙104 km, gledano u ekvatorijalnoj ravni. Kada pomenute čestice napuste oblast ...
    ... vrednosti između energija čestica u Van Allen-ovim pojasevima i u plazmasferi.  U magnetopauzi se nalaze čestice čiji sastav i energije regulišu solarni vetar i plazma iz magnetoobloge. U Van Allen-ovim pojasevima, naelektrisane visokoenergijske čestice, sa kinetičkim energijama ...

  • Еоценска фауна југозападног дела Сирт басена (Либија)

    Љупко Рундић, Мери Ганић (2020)
    Еоцен, крупни мекушци, нумулити, ЈЗ Сирт басен, Либија

  • Минерагенија зеолитских туфова Србије

    Vladan Kašić (2018-02-05)
    Лежишта наших зеолитских туфова (Златокоп, Игрош, Јабланица 1, Беочин, Топоница и Сланци) која су овде била предмет детаљних истраживања, просторно и генетски везана су за вулканске и вулканокластичне стене маринских средина сенонске и неогенске старости и језерске седименте неогене старости и настала су као продукт девитрификације вулканског стакла.Током лабораторијских испитивања при изради ове докторске дисертације, примењене су следеће аналитичке методе: оптичка испитивања петрографских препарата; рендгенска дифракција праха (XRD); скенирајућа електронска микроскопија (СЕМ метода); хемијска карактеризација зеолитских туфова у оквиру ...
    минерагенија, зеолитски туф, Србија, клиноптилолит, хојландит
    ... ЗЕОЛИТСКИХ ТУФОВА СРБИЈЕ 53 3.1. Петрографске анализе лежишта зеолитских туфова Србије 56 3.2. Рендгенске дифракционе анализе праха зеолитских туфова Србије 61 3.3. DTA и TGA анализе зеолитских туфова Србије 70 3.4. Испитивања зеолитских туфова Србије методом скенирајућег ...
    ... анализе лежишта зеолитских туфова Србије 78 3.6. Хемијски састав зеолитских туфова Србије 81 3.7. Капацитет катјонске измене (ККИ) минерала зеолита у лежиштима зеолитских туфова Србије 85 3.8. Проучавање термички третираних зеолитских туфова Србије (лежишта Златокоп и Беочин-"Опћиште") ...
    ... туфова Србије 94 4. ГЕНЕЗА ЗЕОЛИТСКИХ ТУФОВА СРБИЈЕ 98 4.1. Услови стварања зеолита 98 4.2. Генетски типови лежишта зеолита 100 4.3. Прелиминарни генетски модел лежишта зеолитских туфова у терцијарним басенима Србије 106 5. ПРОГНОЗНИ РЕСУРСИ ЗЕОЛИТСКИХ ТУФОВА СРБИЈЕ 112 ...

  • Centar za hidrogeologiju karsta - 15 godina nauke i struke

    urednici Saša Milanović, Ljiljana Vasić, Zoran Stevanović, Branislav Petrović (2023)
    Centar za hidrogeologiju karsta
    ... uticaja klimatskih promena na vodne resurse Srbije“, Min. nauke i prosvete, br 37005, Formiranje nove proširene mreže monitoringa podzemnih voda Srbije i „Operativni monitoring podzemnih voda Republike Srbije“ Ministarstvo zaštite životne sredine Republike Srbije (2017-2019). Projects of national ...
    ... bili vođe projekata i potprojekata su: Monitoring podzemnih voda Srbije (2007 — 2011) podržan od strane Ministarstva za ŽS i PP i Direkcije za vode Srbije (u čijem sklopu jJe urađena i prva Karta ugroženosti podzemnih voda Srbije 1:500.000, metodom IZDAN, čiji su autori upravo članovi CHK), takođe ...
    ... terenski obilazak istočne Srbije, terena izabranog za postavljanje ove monitoring opreme. Gosti su imali prilike da obiđu neke od najlepših karstnih izvora istočne Srbije (Mlava, Belosavac, Krupaja, Veliko vrelo), kao i jednu od najvećih uređenih pećina ovog dela Srbije — Resavsku pećinu. Demonstracija ...

  • Ресурси угљева Србије – стање и перспектива

    Животић Драгана (2010)

  • Степен истражености неметаличних минералних ресурса Србије

    Симић Владимир (2010)

  • Хидрогеолошке појаве и објекти минералних, термалних и термоминералних вода Србије као интегрални део природне и културне баштине Србије

    Крунић Оливера, Поломчић Душан, Докмановић Петар, Сорајић Станко (2012)

  • (Hidro)geološke pojave i objekti mineralni, termalnih i termomineralnih voda Srbije kao integralni deo prirodne i kulturne baštine Srbije

    Krunić Olivera, Polomčić Dušan, Dokmanović Petar, Sorajić Stanko (2012)

  • Место и улога система даљинског грејања у стратешким плановима развоја енергетског сектора Републике Србије

    Dejan Ivezić, Marija Živković (2022)
    Системи даљинског грејања представљају врло битан елемент енергетског система Републике Србије. Инжењерски посматрано, ради се о системима који су концептуално осмишљени у другој половини ХХ века и чије функционисање почива на коришћењу фосилних горива. Трансформација ових система, у склопу енергетске транзиције читавог енергетског система Републике Србије, претпоставља, између осталог, значајније коришћење обновљивих извора енергије у производњи топлотне енергије, смањење губитака и повећање енергетске ефикасности производње и дистрибуције енергије, дигитализацију процеса, итд. У раду се укратко излаже тренутно стање система ...
    даљинско грејање, енергетска транзиција, обновљиви извори енергије

  • Геомеханички мониторинг у површинској експлоатацији

    Владимир Чебашек, Александар Милутиновић, Бојан Димитријевић, Небојша Гојковић (2010)
    ... o Odeljenje i Rudarsko –geološki fakultet; - „Mineralno-sirovinski kompleks Srbije danas-izazovi i raskršća“, S.Vujić, Rudarsko-geološko Odeljenje, Rudarsko –geološki fakultet i Privredna komora Srbije;  - „Energetika Srbije – juče, danas,sutra“ , autora N.Đajića. Ove monografije je finansiralo Ministarstvo ...
    ... IZVEŠTAJ O RADU AKADEMIJE INŽENJERSKIH NAUKA SRBIJE Tačka 2 Usvojeno na Skupštini 16.03.2011. (Predlog sa sednice Predsedništva od 9.03.2011.)   IZVEŠTAJ O RADU AKADEMIJE INŽENJERSKIH NAUKA SRBIJE 17.03.2010. – 16.03.2011.     1. PRAVNA ORGANIZACIJA     a)      Izvšena ...
    ... Okrugli sto „Energetika u prostornom planu Srbije“. Učestvovalo je dvadeset pozvanih eksperata (10 iz Akademije), a Okrugli sto je vodio generalni sekretar Akademije M.Smiljanić (11.05.2010.); 2. Okrugli sto „Vode i vodoprivreda u prostornom planu Srbije“. Učestvovalo je 16 pozvanih ekperata (9 članova ...

  • Serbian Society of Geomorphologists

    Dragana Đurić, Jelena Ćalić (2019)

  • Стање и перспективе производње нафте и гаса у нашој земљи са посебним освртом на измене и допуне програма остваривања Стратегије развоја енергетике Републике Србије до 2015.,

    Даниловић Душан, Каровић-Маричић Весна, Ивезић Дејан (2010)

  • Споменица 1991. – 2015. година: 135 година геологије и 70 година рударства на Универзитету у Београду

    главни и одговорни уредник Душан Поломчић (2016)
    Рударско-геолошки факултет
    ... ФАКУЛТЕТУ У ПЕРИОДУ 1991. – 2015. ГОДИНА 183 142. Ђерић М. Невенка 14.02.2002. Јурске радиоларије динарског офиолитског појаса између Нове Вароши и Сјенице (ЈЗ Србије) Микропалеон- тологија М. Судар В. Радуловић, С. Митровић, Ш. Горичан 143. Додиковић К. Сребренка 29.03.2002. С ...
    ... Миленић 164. Ђерић Невенка 03.11.2008. Радиоларије и биостратиграфија мезозојских силицијских стена Вардарске зоне и Динарског офиолитског појаса Србије Геологија Судар Милан М. Судар; В. Радуловић; Д. Јовановић 165. Токалић Раде 07.11.2008. Моделирање критеријума за избор рационалне ...
    ... Геологија В. Похарц-Логар В. Похарц-Логар; Б. Матовић; М. Логар 205. Царевић Ивана 07.6.2011. Геологија западног кречњачког појаса источне Србије између Дунава и Млаве Геологија Д. Рабреновић Д. Рабреновић; В. Радуловић; В. Јовановић 206. Чебашек Владимир 08.7.2011. ...