Претрага

Упит dcterms_subject_txt: elementi retkih zemalja

298 items

  • Geotehnički uslovi izgradnje nadvožnjaka "Balajnac" na autoputu E-80 deonica: Niš - Merošina

    Dragoslav Rakić, Nikola Božović (2024)
    U sklopu prve deonice autoputa E-80 Niš – Merošina, izgrađen je nadvožnjak u zoni sela Balajnac koji je oslonjen na tri stubna mesta na međusobnom rastojanju od oko 26 m. Svaki stub je fundiran na šipovima i to sa predloženim rasporedom od 2 šipa u grupi na međusobnom rastojanju od 3.6 m. U radu su na osnovu izvršenih geotehničkih istraživanja terena, analizirani rezultati nosivosti vertikalno opterećenog šipa prečnika 1.2 m i dužine šipa od L = 23 m. Analiza ...
    nadvožnjak Balajnac, šip, probno opterećenje šipa, projektni pristup, granična stanja

  • Елементи рударских машина

    Милош Танасијевић, Слободан Ивковић (2017)
    машински елементи

  • Машински елементи - приручник

    Милош Танасијевић, Филип Милетић (2022)
    машински елементи

  • Inženjerskogeološka istraživanja za potrebe izgradnje tunela T1 na putnom pravcu Požega-Kotroman

    Andrija Popović (2024)
    Tokom izrade završnog rada korišćeni su podaci koje sam dobio u saradnji sa firmom „Saobraćajni institut CIP d.o.o.“, kao i ostala odgovarajuća stručna literatura.Osnovni cilj pisanja rada jeste definisanje određenih fizičko mehaničkih parametara i predlog podgrade i načina iskopa tunela na osnovu RMR klasifikacije.
    stenska masa, RMR klasifikacija, tunel, inženjerskogeološka istraživanja
    ... GN-200 Kategorija Opis I Rastresita laka (meka) zemlja, tj. čvrst pesak, nevezani šljunak, rastresiti les i slično zemljište bez unutrašnje veze. Vrši se najnužnije otkopavanje i odbacivanje lopatom, a po potrebi pomaže ašovom. II Plodna zemlja, mekša zdravica i peskuša, laka peskovita glina-glinoviti ...
    ... aaktaktHt 20 5.1 Geotehnička sredina „,A“- masivni i retko bankoviti krečnjaci ........c...aaaaaadnnncnne 21 5.2 Geotehnička sredina „B“- bankoviti do slojeviti krečnjaci ..........aa n 22 5.3 Geotehnička sredina „,C”- tanko slojeviti do ređe pločasti krečnjaci .................annnc... 23 5.4 ...
    ... masivnim i bankovitim krečnjacima, a ređe slojevitim i brečastim krečnjacima. Krečnjaci su mikritski, biomikritski i intrasparitski. Bankoviti i masivni krečnjaci anizijskog kata leže preko donjotrijaskih sedimenata. Pretežno su bankoviti i masivni, retko laporoviti, dolomitični ili kalkarenitske ...

  • Elektromagnetska sprega sistema litosfera-atmosfera-jonosfera

    Aleksandra B. KOLARSKI (2016)
    prostiranje talasa vrlo niskih frekvencija, talasovod zemlja-jonosvera, globalno električno kolo

  • Trace elements and garnet formation in a distal skarn zone: a case study of the Rudnik deposit, Central Serbia

    Bojan Kostić, Pavle Tančić, Natalija Batoćanin (2024)
    geohemija granata, retke zemlje, fluidne inkluzije, skarnovsko ležište Rudnik

  • Методологија интегралне анализе сценарија енергетског развоја

    Александар Маџаревић (2019)
    енергетска безбедност, сценарио развоја, фази логика, сигурност снабдевања, доступност, расположивост, природни гас
    ... Информације које пружају базу за процену требају такође укључити образац понуде суседних земаља и земаља у региону, као и планове за нове гасне коридоре. Земље ЕУ усвојиле су развој двосмерних интерконекција између земаља као главно решењe за осигурање сигурности снабдевања гасом. На тај начин се повећава ...
    ... зависности одређене земље од одређеног добављача (Cherp, A. еt al., 2012) и може се користити као индикатор који индиректно указује на енергетску безбедност једне земље. Индекс је предвиђен за детаљнију анализа отворености тржишта. Овај индекс представља збир квадрата тржишних удела земаља увоза (процентуалног ...
    ... скуп са унијом елемената xi који га чине - X=x1+x2+…+xn, док је μFS(x) функција припадности (Zadeh, L., 1965). За неки елемент x у оквиру скупа X вредност μ(x) се назива степеном припадности елемента x у фази скупу FS. Функција припадности μ(x) квантификује ниво припадности одређеног елемента x фази скупу ...

  • Arsenopirit iz rudnih ležišta Šumadijsko-kopaoničke oblasti: paregeneza, sastav i produkti oksidacije

    Ivana N. Jelić (2023)
    Arsenopirit, FeAsS je čest pratilac polimetaličnih orudnjenja Šumadijsko-kopaoničke oblasti. Jedan je od sulfida koji u najvećoj meri koncentriše zlato. Nepoželjan je u rudama jer njegovom oksidacijom na jalovištima može doći do oslobađanja arsena koji spada u elemente toksične za životnu sredinu. U okviru ovog doktorata sistematski su ispitivani arsenopiriti iz različitih stadijuma i tipova orudnjenja rudnih ležišta i mineralizacija Šumadijsko-kopaoničke oblasti (Rudnik, Sastavci, Trepča, Gokčanica – Drenjak i Rujak, Golijska reka i Jurija). Uzorci arsenopirita ispitivani su polarizacionom mikroskopijom ...
    arsenopirit, zlato, skorodit, Šumadijsko-kopaonička oblast, parageneza, zonarnost
    ... obrazuje i izomorfnu seriju sa mineralom glaukodotom (Co,Fe)AsS. Osim kobalta, može sadržati i primese Ni, Sb, ređe Bi i dr. elemenata. Zlato koje se u sulfidima javlja u vidu elemenata u tragovima, a arsenopiritu može da pokazuje povišene sadržaje, kao što je to već napomenuto u Uvodu. Detaljan ...
    ... Ag) sulfoso koja se retko i lokalno javlja u arsenopiritu (sl.4.12 c, tabela 4.5). Minerali jalovine predstavljeni su kvarcom i kaolinitom. Tabela 4.5. SEM-EDS hemijska analiza sulfosoli iz uzorka GKČ2017/04 izražena u mas.% (kako sulfidi i sulfosoli ne sadrže lake elemente, analize su normalizovane ...
    ... Arsenopirit i sam. Bi ne sadrže elemente u tragovima koji se mogu detektovati SEM-EDS analizom. Pirit je zastupljen u nepravilnim kataklaziranim zrnima, od kojih veća sadrže pukotine i šupljine. Cementovan je jalovinom i produktima oksidacije. Sfalerit se javlja retko u nepravilnim formama veličine ...

  • Univerzitet u Beogradu Rudarsko-geološki fakultet Master rad Modeliranje disperzije prašine u životnoj sredini u fazi proširenja P.K. Veliki Krivelj

    Magdalena Milanović (2024)
    Modeliranje disperzije zagađenja životne sredine predstavlja proces u kom se korišćenjem matematičkih modela vrši simulacija širenja i raspodele zagađenja u životnoj sredini, koje nastaje određenim aktivnostima. Modeliranje nam pomaže da predvidimo zagađenja koja dobijamo planiranim aktivnostima u zemljištu, vodi i/ili atmosferi određene regije, kako bi na vreme preduzeli odgovarajuće preventivne mere kojim se smanjuje ili upotpunosti eminiše uticaj na životnu sredinu i zdravlje ljudi. Glavni zadatak ovog rada je procena uticaja, projekta proširenja kopa Veliki Krivelj, na kvalitet vazduha. Rezultati koji ...
    Modeliranje disperzije zagađenja životne sredine, površinski kop Veliki Krivelj, AERMOD, zagađenje vazduha, disperzija prašine
    ... površine su paralelne sa površinom Zemlje i atmosfera se nalazi u stabilnom ravnotežnom stanju. Kada postoji razlika u temperaturi vazduha u horizontalnom pravcu, izobarske površine su nagnute i vazduh počinje da se kreće. [5] Vetar je Jedini meteorološki element koji je vekforska veličina. Vetar ...
    ... Vazdušni omotač Zemlje (Zemljina atmosfera, grčki: atmos=para, isparenje; spharia=lopta) je sastavni deo planete. Njegova debljina pedstavlja rezultantu između centrifugalne sile pod čijim dejstom čestice teže da napuste omotač i gravitacione sile pod čijim dejstvom Zemlja privlači čestice. Termin ...
    ... razvijaju za vreme sunčanih dana sa malom brzinom vetra, kada Je prisutna jaka insolacija - povšina zemlje rapidno upija toplotu i deo nje vraća nazad zagrevajući vazdušni sloj neposredno pri površini zemlje. [5] 2 — T ·\ , a , Temperature '\_ dfference O LI O d LI | }' “ \I a % · a i ...

  • Poređenje rezultata interferometrijske analize za zemljotrese na istočnom anatolijskom rasedu od 2020. i 2023. godine

    Dragan Živković (2024)
    Ovaj rad se bavi analizom površinskih deformacija izazvanih zemljotresima u Turskoj iz 2020. i 2023. godine korišćenjem diferencijalne satelitske radarske interferometrije (DInSAR tehnike). Cilj istraživanja bio je da se kvantifikuju i uporede deformacije terena izazvane ovim seizmičkim događajima i da se razumeju mehanizmi koji stoje iza oslobađanja seizmičke energije u regionu. Analizom DInSAR snimaka, identifikovane su različite deformacije duž rasednih zona za svaki zemljotres. Dok je zemljotres iz 2020. godine (M 6,7) izazvao lokalizovane deformacije duž Istočno anatolijskog raseda, zemljotres ...
    DInSAR, Istočno anatolijski rased, Kahramanmaraški trostruki spoj

  • Истраживањe могућности коришћења нискотемпературних извора топлоте за одрживи развој енергетике градова

    Miodrag M. Grujić (2014-06-04)
    Одрживост је континуиран процес балансирања између животне средине, економске исоцијалне димензије, који се односи на системска побољшања животног окружења.Енергија се налази међу покретачима одрживог развоја везано за потребу за повећањесоцијалног благостања, његову кључну улогу у економском развоју и утицај на животнусредину. Урбане зоне, као центри потреба за енергијом и емисија угљеника, пружајузначајне могућности за промоцију одрживости енергетског система заједнице.Планирање нових енергетских капацитета, у складу са принципима одрживог развоја,обухвата спровођење политике повећања енергетске ефикасности и увођења обновљивихизвора енергије. Дисертација ставља ...
    одрживи развој, даљинско грејање, модел, сценарио, вишекритеријумскаанализа, нискотемпературни извори, ELECTRE, Београд
    ... вода и стена. 4.1. ГЕОТЕРМАЛНА ЕНЕРГИЈА Геотермална енергија је топлона енергија акумулирана испод површине Земље. Настаје природним распадањем радиоактивних елемената (првенствено урана, торијума и калијума) у земљиној унутрашњости, због чега је, у суштини, фосилни облик енергије. Међутим ...
    ... постиже каскадним коришћењем. 21 Слика 2. Линдалов дијаграм [61] 4.1.1. Енергија земље Земља акумулира топлотну енергију. У горњем слоју до дубине од 2 метра, енергија земље се регенерише услед апсорбције топлоте која долази до тла сунчевим зрацим (радијацијом), кишом, росом ...
    ... њеног одвођења је већа уколико се земља садржи већу количину воде, минералних састојака а има мању порозност. Температура земље зависи од количине пренесене топлоте радијацијом, конвекцијом, кондукцијом, испаравањем, кондензацијом итд. Основне предности земље као извора енергије су доступност ...

  • Hydrographic and hydrological characterization of the Vodenička and Rosomačka rivers

    Vesna Ristić Vakanjac, Marina Čokorilo Ilić, Dušan Polomčić, Dragoljub Bajić, Jelena Ratković (2017)
    The Visočica River rises in Bulgaria, on the Berovo Mountain. Its course in Bulgaria is 16.7 km long. It enters Serbia near the village of Donji Krivodol. Up to the village of Pakleštica, or the beginning of Lake Zavoj, its right-bank tributaries are the Krivodolštica, the Vodenička, the Rosomačka and the Dojkinačka. There are no left-bank tributaries. Among the tributaries, water levels and discharges are gauged only on the Dojkinačka River. The Vodenička had also been gauged but only ...
    hydrographic characteristics, river discharge, the Vodenička River, the Kamenička River
    ... нема притока. Од поменутих притока, осматрања водостаја и мерења протицаја тренутно се врше само на Дојкиначкој реци, а вршила су се и на Воденичкој реци, али су још 1978. прекинута. На реци Височици постојала су укупно 4 водомерна профила од којих су три угашена: в.с. Паклештица, в.с. Височка Ржана ...
    ... података о протицајима осмотреним на 5 хидролошких профила од којих су четири на реци Височици и то: 1 - в.с. Изатовац, 2 - в.с. Браћевци, 3 - в.с. Височка Ржана, 4 - в.с. Паклештица, а један је на Дојкиначкој реци, в.с. Височка Ржана. Анализа је извршена за четрдесетогодишњи период, односно за ...
    ... Браћевци) - табела 2. Најузводнија хидролошка станица на реци Височици је Изатовац, која контролише сливну површину од 156 км2, а просечни протицај реке Височице у овом профилу износи 1.05 м3/с. Најнизводнији водомерни профил на реци Височици је Паклештица. Овај профил контролише сливну површину ...

  • Prvi nalazi repatih vodozemaca (Urodela) u pleistocenskoj pećinskoj fauni Srbije; još jedna kockica u slagalici

    Dragana Đurić, Katarina Bogićević, Draženko Nenadić, Mihajlo Jovanović, Aleksandra Savković (2023)
    Fosilna fauna pleistocenskih pećina odslikava sastav faune njihove okoline. Najčešće se u njima naleze ostaci krupnih sisara ledenog doba koji su je koristili kao stanište. Uz njih česti su i ostaci drugih sitnih kičmenjaka kao što su sitni sisari, ribe, vodozemci, gmizavci i ptice. Ostaci sitnih kičmenjaka u većini slučajeva u pećinu dospevaju kao plen grabljivica (ptice i sisari) ali je manji broj njih pećinu koristio i kao sklonište ili stanište. U proučavanje fluktuacija pleistocenske klime sve češće se ...
    ... okolina pećine bila kserofitnija, verovatno prekrivena suvljim travnatim proplancima i retkom šumom. Osim toga ova vrsta ukazuje i da je u okolini pećine postojala i neka stalna bara ili jezero. Nalaz ovih retkih vodozemaca u fosilnim asocijacijama pleistocenskih pećina Srbije dodaje Još Jednu kockicu ...
    ... c (vodozemci i gmizavci) koji na indirektan način ukazuju na tipove staništa, prisustvo vodenih tokova i sl. U pećinskim hepeto-asocijacijama najređi su nalazi repatih vodozemaca (Urodela) i u ovom radu prikazujemo zaključke na koje nas navode jedina tri pleistocenska nalaza ostataka Salamandrida ...
    ... Sa/amandra salamandra je česta u brdsko-planinskim vlažnim šumama veće nadmorske visine ali ne preko 1000m. U ravničarskim predelima je izuzetno retka. Hibernacija se obično odvija u grupama u šumskoj stelji, šupljim deblima ili ispod stena. Dugonogi mrmoljak, 7ifturws Rkarelinii je danas prepoznat ...

  • Analiza toplotne moći i Vobeovog indeksa prirodnog gasa različitog porekla

    Lana Mitrović (2024)
    U radu su prikazane najznačajnije osobine prirodnog gasa, uključujući hemijski sastav, jednačine sagorevanja i termodinamičke karakteristike koje predstavljaju osnovu za dalje razumevanje rada. Prikazane su količine prirodnog gasa na evropskom trţištu prema zemlji porekla, kao i njihove zasebne hemijske i termodinamičke karakteristike.Kvalitet prirodnog gasa u Republici Srbiji je posebno poglavlje u radu u okviru kog je detaljnjije opisano snabdevanje Republike Srbije prirodnom gasom, kao i zahtevani kvalitet.Na kraju, obuhvatajući sve prethodno navedeno, prikazan je postupak rešavanja Studije slučaja koja ...
    prirodni gas, toplotna moć, Vobeov broj, zahtevani kvalitet prirodnog gasa, namešavanje

  • Хидрогеолошке карактеристике изворишта за водоснабдевање Kањиже

    Vladimir Jović ( 2024)
    Rad se bavi hidrogeoloskim karakteristikama izvorista za vodosnabdevanje opstine Kanjiza. Istrazivanja su sprovedena na tri hidrogeoloska kompleksa, od kojih su drugi i treći kompleks kljućni za vodosnabdevanje. Ovi kompleksi se nalaze u sedimentima pleistoćenske i paludinske starosti, na dubinama od 60 do 260 metara, sa subarteskim nivoom vode. Ukupne rezerve podzemnih voda u okviru drugog i treć eg hidrogeoloskog kompleksa iznose 935 l/s, a klasifikovane su u dve kategorije: B i C1. Kvalitet podzemnih voda je stabilan i pripada ...
    hidrogeologija, podzemne vode, vodosnabdevanje, hidrogeološki kompleksi, Kanjiža
    ... (a1z-w). Barski sedimenti reke Maroš: Ovi sedimenti, označeni kao b-w, su specifični za barske uslove reke Maroš. Les i lesoidi sa pogrebenom zemljom: Označeni kao l-w, ovi sedimenti uključuju les i njegove varijante. Eolski peskovi: Razlikuju se u uzdužnim i poprečnim dinama (p-w), kaoi u morfološki ...
    ... boji, kao i peskovito-glinoviti alevrit svetlo sive boje. Debljina ovih sedimenata iznosi 10-20 m. Les (Il-w). Peskoviti aleveriti sa pogrebenom zemljom Formacija lesa ilesoidnih aleverita je konstatovana geološkim kartiranjem i bušenjem jugoistočno od Subotičke peščare, na prostoru južno od Palikog ...
    ... od lesa, lesoida, peskovitih alevrita i alevritskih glina. U okviru ovih sedimenata, na različitim dubinama, zabeležene su zone sa pogrebenom zemljom. Tokom kopnene faze dolazi do naglog razvoja stepskog vegetacionog travnatog pokrivača, što uz prisustvo humusa daje smeđu boju. Lesni deponati ...

  • Geotermalni potencijal pliocensko-kvartarnih sedimenata na teritoriji opštine Zemun

    Matija Zorić (2024)
    Grad Beograd se nalazi na području koje je izuzetno bogato podzemnim vodama i hidrogeotermalnim resursima. Najveće količine podzemnih voda akumulirane su u okviru aluvijalnih peskovito-šljunkovitih sedimenata i krečnjaka tortonsko-sarmatske starosti. Opština Zemun ima najveći geotermalni potencijal od svih Beogradskih opština, čak 57.7% od ukupnog potencijala celog grada Beograda. Master rad je fokusiran na istraživanju i analizi poznatih tehničkih sistema, kao i termotehničkih sistema koji su u upotrebi na teritoriji opštine Zemun. Tehnički sistemi se odnose na istražno-eksploatacione bunare koji nemaju ...
    geotermalna energija, kvartarni sedimenti, pliocenski sedimenti, teritorija opštine Zemun
    ... sadržajem prašinaste komponente, promenjivim sadržajem glinovite komponente kao i visokim sadržajem CaCO:;. U litološkom smislu, fosilne (pogrebene zemlje) se ne razlikuju od lesa i prema klasifikaciji odgovaraju glinovito — peskovitim alevrolitima. U morfološkom pogledu, lesne tvorevine zauzimaju ...
    ... definisana. Mlađi, terasni sedimenti se usecaju u lesni plato što Je izraženo na svim kontaktima. Konstatovana su tri sloja lesa i tri sloja pogrebene zemlje (sa fosilima). Debljina lesnog pokrivača kao ı broj lesova mestimično Je smanjena usled erozionih procesa i iznosi oko 30-40 m. Holocen (O») ...
    ... Na slici 9. prikazan je profil kvartarnih naslaga na području zemunskog lesnog odseka. 14 (1! fšf··.· nnnnnni „_»,g_g;· @ pogrebene zemlje _*_“_– policiklični rečni sedimenti lesni horizonti račiya-berolee nausjagy onosčične al vatičnći B/OVa V Slika 9. Profil kvartarnih naslaga ...

  • Aлтерације перидотита контролисане карактером флуида на примеру харцбургита Рудника - Серпентинизација или талкизација?

    Стефан Петровић, Наталија Батоћанин (2020)
    У раду су приказани резултати испитивања серпентинисаних харцбургита Брђана (43°58'45.1" СГШ, 20°25'12.6" ИГД) и талкизираних харцбургита откривених у интервалу 429-559.8 m у истражној бушотини 330А/18 (44°07'33.2" СГШ, 20°30'28.5" ИГД) на Руднику. Узорци оба локалитета показују карактеристике резидуалних харцбургита из омотача, односно тектонита; лепидобластичне, бластозрнасте, или порфирокластичне структуре и масивне текстуре. Серпентинисани харцбургити и серпентинити Брђана су изграђени од серпентина, ретких реликата оливина и ортопироксена, акцесорног спинела, и веома ретког секундарног магнезита и магнетита. Најдоминантнији састојак (местимично гради и преко ...
    Рудник, Брђани, харцбургити, серпентинити, талк
    ... чне структуре и масивне текстуре. Серпентинисани харцбургити и серпентинити Брђана су изграђени од серпентина, ретких реликата оливина и ортопироксена, акцесорног спинела, и веома ретког секундарног магнезита и магнетита. Најдоминантнији састојак (местимично гради и преко 80 % вол. стене) је висо ...
    ... и пироксен, аугит-диопсид, средњег састава En71,4Wo26,3Fs2,3 је присутан у ниским садржајима у форми ексолуционих ламела у ромбичним пироксенима. Редак серпентин, средњег састава [(Mg9.46Fe2+ 0.49)9.95(Cr3+ 0.31Al1.81Si6.06)8.18O5(OH)4] настао je на рачун оливина. Доминантан талк се појављује у ...
    ... 52-1563). Запажен је металични минерал тесералне симетрије који захтева даља испитивања у циљу тачне одредбе (Сл. 5). Реликти ортопироксена су веома ретки, као и очуване кристалографске контуре пироксена који су потпуно замењени талком (Сл. 6). Пироксени су „повијени“ што указује на тектоните. Кинк набори ...

  • Low-temperature phase transition and magnetic properties of K3YbSi2O7

    Predrag Dabić, Volker Kahlenberg, Biljana Krüger, Marko Rodić, Sabina Kovač, Jovan Blanuša, Zvonko Jagličić, Ljiljana Karanović, Václav Petříček, Aleksandar Kremenović (2021)
    alkalni silikati elemenata retkih zemalja, fazni prelazi, magnetne karakteristike, razdvajanje kristalnog polja, silikati lantanica

  • Dosadašnja saznanja o bijelim boksitima na prostoru Crne Gore

    Mia Jovanović, Slobodan Radusinović, Vladimir Simić (2023)
    bijeli boksit, geološka istraživanja, geologija, geohemija

  • Sedimentologija gornje krede centralnog dela vardarske zone

    Violeta M. Gajić (2014-09-04)
    Područje istraţivanja obuhvaćeno doktorskom disertacijom nalazi se ucentralnim delovima Vardarske zone. Karakteriše se sloţenom geološkomgrađom koju grade mezozojske tvorevine trijaske, jurske i kredne starosti, kao ikvartarni sedimenti. U trijasu je istraţivano područje pokrivalo more, sve dogranice sa Šumadijom. Tokom jure sloţenim geotektonskim procesima stvarajuse ofiolitske stene rasprostranjene u juţnim i delom u centralnim delovimaistraţivanog područja. U donjoj kredi se pokretima dinarske faze izdiglo kopno,koje je egzistiralo skoro u celoj donjoj kredi područja istraţivanja.U alb-cenomanu pojedini delovi istraţivanog područja se ...
    Vardarska zona, gornja kreda, transgresija, litostratigrafskejedinice, sedimentologija, turbiditi
    ... porekla (Slika 8.25). Pretežno se radi o finom organogeni detritusu – mekušaca, ehinodermata (radiole i drugi skeletni elementi), briozoa, koralinacea i drugih organizama. Veoma su retki bentoski i planktonski foraminiferi. Sadržaj organogenog alohema je u granicama od 30 do 60 %. Slika 8 ...
    ... granulometriji, sastavu, debljini i ređe, boji. Ponekad mogu biti blago talasaste. Krupnozrniji klastiti su generalno, sitno do srednjozrni peščari sa laminama koje se razlikuju po granulometriji i sastavu. Finozrni klastiti u pojedinim delovima stubova imaju elemente šejlova, odnosno pokazuju izrazitu ...
    ... Bentoski foraminiferi sa krečnjačkom ljušturicom su retki, pripadaju rodovima Gavelinella, Lenticulina i predstavnicima familije Miliolidae. Sporadično se kao alohema komponenta pojavljuju retki intraklasti različitih dimenzija (0.05-2 mm, retko i veći). Zaobljenih su formi, a po unutarnoj građi ...