Претрага

Упит dcterms_subject_txt:конструкција бушотине

219 items

  • Tehnologija izrade jamskog magacina eksploziva i eksplozivnih sredstava

    Sara Nikolić (2024)
    Završni rad sa temom „Tehnologija izrade jamskog magacina eksploziva i eksplozivnih sredstava” sastoji je iz opšteg dela i specijalnog dela. U opštem delu prikazani su : geologija ležišta, određivanje kapaciteta magacina eksplozivnih sredstava, lokacija i opis magacina. U specijalnom – drugom delu ovog završnog rada prikazani su: potrebni proračuni, tehnologija izrade magacina, predmer i predračun radova, normativi materijala, energije i radne snage, organizacija i dinamika izvodjenja radova. Prilikom izrade završnog rada, uz primenu svih propisa vezanih za ovu oblast, korišćene su ...
    magacin, eksploziv, sredstva za iniciranje, hodnik, komor
    ... mina (usvojeno a=0,66). 28 =__27-551 41 — —16.46 bušotina. 0,028“ ·1100·0,66 Nus=17 bušotina. Usvojeni broj minskih bušotina iznosi N=17, od toga: - zalomne, nx=4, - pomoćnih np=2, - perifernih npe=11. Raspored minskih bušotina i redosled paljenja mina po tipovima jamskih prostorija ...
    ... q=0,70kg/buš. U jednu minsku bušotinu se stavljaju 3 patrone eksploziva mase 200 g i jedna patrona mase 100g što znači da je dužina minskog punjenja jedne minske bušotine 3:300mm + 1·150mm=1050mm, ili 70% od dužine minske bušotine. Preostala dužina minske bušotine (550mm) se zatvara glinenim čepom ...
    ... 7-5,15 mž broj 1. Broj minskih bušotina 17 kom 2. Zalomne 4 kom 3. Pomoćne 2 kom 4. Periferne 11 kom 5. Broj električnih detonatora 17 det. 6. Dužina minskih bušotina 1,3m 7. Ukupna dužina misnskih bušotina 25,50 m 8. Aktivna dužina misnkih bušotina 1,40 m 9. Vreme potrebno ta bušenje ...

  • Odlaganje otpadnog materijala iz procesa bušenja naftnih i gasnih bušotina

    Лековић Бранко, Каровић-Маричић Весна, Даниловић Душан (2014)

  • Deep oil wells between production and disaster - Duboke naftne bušotine između proizvodnje i katastrofe

    Bošković Zvonimir, Mitrović Vladimir, Malbašić Tatjana, Stupar Jelka (2012)

  • Kumulativna eksplozivna sredstva za perforiranje naftnih i gasnih bušotina

    Petar Šućur, Jelka Stupar, Malbašić Tatjana, Mitrović Vladimir (2010)

  • Базалтоидне стене чачанско‐краљевачког басена: нови подаци из бушотине Јелица‐1. Српски геолошки конгрес, Врњачка Бања, 17‐20. мај 2018, Књига апстраката 1, 86-90.

    Цветковић Владица, Цвијић Предраг, Шарић Кристина, Дулић Иван (2018)

  • Анализа избора механичке методе експлоатације нафтних бушотина на истражном подручју Србије

    Црногорац Мирослав, Каровић-Маричић Весна, Лековић Бранко, Даниловић Душан (2016)

  • Базалтоидне стене чачанско‐краљевачког басена: нови подаци из бушотине Јелица‐1. Српски геолошки конгрес, Врњачка Бања, 17‐20. мај 2018, Књига апстраката 1, 86-90.

    Цветковић Владица, Цвијић Предраг, Шарић Кристина, Дулић Иван (2018)

  • Повећање енергетске ефикасности површинског копа угља Дрмно у Републици Српској применом хоризонталних дренажних бушотина

    Шубарановић Томислав, Степановић Саша, Димитријевић Бојан, Петровић Бранко (2011)

  • Tehnika i tehnologija izrade koso-usmerenih i horizontalnih lateralnih bušotina za potrebe odvodnjavanja površinskih kopova

    Мitrović Vladimir, Dimitrijević Bojan, Stupar Jelka (2010)

  • Параметри који дефинишу оптималну производњу нафтних бушотина при примени механичке методе експлоатације

    Даниловић Душан, Каровић-Маричић Весна, Лековић Бранко, Црногорац Мирослав, Танасијевић Милош (2016)

  • Vulkaniti Karađorđevo formacije: novi podaci iz bušotina u srednjem Banatu

    Vladica Cvetković, Milena Dunčić, Ivan Dulić, Predrag Cvijić, Dejan Prelević, Kristina Šarić (2022)

  • Предлог прве фазе хидрогеолошких истражних радова о могућности коришћења термоминералних вода из бушотине Ре-1 у насељу Забела код Пожаревца

    Стевановић Зоран, Вујасиновић Слободан, Петровић Д, Белаћевић Г, Докмановић Петар, Мaтић Иван, Лазић Милојко (2011)

  • Specifičnosti fundiranja u lesnim naslagama – objekat Poreska uprava Zemun

    Anja Dević (2024)
    U ovom završnom radu prikazani su literaturni podaci koji se odnose na geotehničke karakteristike terena izgrađenih od lesa na primeru šireg istražnog prostora, tzv. Zemunskog lesnog platoa, kao i rezultati detaljnih geotehničkih istraživanja na lokaciji objekta Poreske uprave Zemun. U prvom delu rada prikazani su uslovi nastanka karakteristične makroporozne strukture lesa i njen uticaj na fizičko-mehaničke karakteristike i stabilnost terena izgrađenih od lesa. Na osnovu analize i interpretacije rezultata detaljnih geotehničkih istraživanja na lokaciji objekta Poreske uprave Zemun prikazane su ...
    struktura lesa,stišljivost, nosivost, sleganje, plitko fundiranje i duboko fundiranje
    ... Geotehnički presek terena 3 —3? 1:200 3.1 Inženjerskogeološki profil bušotine IB-1 1:200 3.2 Inženjerskogeološki profil bušotine IB-2 1:200 3.3 Inženjerskogeološki profil bušotine IB-3 1:200 3.4 Inženjerskogeološki profil bušotine IB-4 1:200 Geotehnički model terena za plitko fundiranje . 4.1 NIIR ...
    ... prikazane su 4 istražne bušotine na samoj lokaciji izgradnje objekta Poreske uprave, (u situacionom planu završnog rada označene kao IB1-IB4, u prilogu 1). Sve četiri bušotine su izvedene do dubine od 30 metara u ukupnoj metraži 120.00 metara. Podaci o istražnim bušotinama prikazani su u tabeli ...
    ... putna laboratorija za geomehaniku i fundiranje (CPL). Po završetku bušenja svake bušotine vršena je provera nivoa podzemne vode u bušotini. Nivo podzemne vode je proveren i 24 h nakon završetka bušenja svih bušotina. 16 4.3. Laboratorijska ispitivanja U cilju definisanja fizičko-mehaničkih ...

  • Kontaktni metamorfizam gornjokrednih sedimentnih stena Rudnika

    Kostić N. Bojan (2021)
    Kontaktni metamorfizam gornjokrednih sedimentnih stena na planini Rudnik ispitivan je na uzorcima iz pet bušotina. Definisano je šest varijeteta krednih stena (protolita) koji čine dve litološke jedinice izgrađene od klastičnog, karbonatnog i klastično-karbonatnog materijala. Vulkanskom aktivnosti na Rudniku formirana su vulkanska tela koja se utiskuju duž slojevitosti sedimentnih stena, a neka ih presecaju u vidu dajkova. Starost ovog vulkanskog događaja određena je na 23.9 miliona godina. Ovaj miocenski vulkanizam doveo je do kontaktno metamorfnih promena sedimentnih stena i obrazovanja skarnova ...
    Rudnik, kontaktni metamorfizam, sedimentne stene, hornfels, skarn, granati, vezuvijan
    ... Pozicije bušotina; a) profil sa južne strane, b) pogled sa zapadne strane (izvor: Google Earth). Tabela 1: Koordinate ispitivanih bušotina, njihova ukupna dužina i broj uzetih proba Oznaka bušotine X koordinata Y koordinata Nadmorska visina bušotine u metrima Dubina bušotine u metrima ...
    ... Rudnika Skarnovi u ispitivanim bušotinama Rudnika se pojavljuju od 170-og metra i dostižu dubinu do 360 metara u bušotini 330A/18 (vidi sliku 48). Bušotina 186/18 je zaustavljena u skarnovima, te se zbog toga ne zna prava debljina skarnova u navedenoj bušotini. Mineralni sastav skarnova direktno ...
    ... karbonatnu jedinicu. Bušotine 330A/18 i 352/18 prolaze kroz sve pomenute jedinice i završavaju u serpentinisanim i/ili talkiziranim peridotitima koji čine podlogu i koji su uglavnom harcburgitskog sastava. Bušotine 186/18 i 219/18 završavaju u karbonatnoj jedinici, dok bušotina 294/18 završava u vulkanskoj ...

  • Razvoj modela upravljanja cirkulacijom u postupku bušenja korišćenjem neuro fazi sistema zaključivanja

    Seyed Ali S. Razeghi (2022)
    Gubitak isplake predstavlja nekontrolisano isticanje bušaćeg fluida kroz formacije kao što su kaverne, pukotine, ili drugi slojevi. Tradicionalne metode procene gubitka isplake se zasnivaju na primeni seizmičkih podataka ili pronalasku „mesta“ gubitka isplake na osnovu raspoloživih podataka iz susednih bušotina. Međutim, ove metode procene nisu pouzdane.‘ U disertaciji je izvršena analiza i procena uticaja parametara bušenja, geoloških faktora, karakteristika formacije i fluida na gubitak isplake kao i na formiranje fraktura u formacijama. Uspostavljeni su modeli koji podrazumevaju proces obrade ...
    naftna bušotina, gubitak isplake, fuzzy logika, ANFIS model

  • Хидрогеолошки услови формирања угљокиселих минералних вода Србије

    Goran H. Marinković (2014-06-17)
    Докторском дисертацијом разматране су хидрогеолошке структуре угљокиселихминералних вода литосфере Србије. При истраживањима узети су у обзир:резултати испитивања старости, порекла и физичко – хемијских карактеристикаугљокиселих вода, геотемпературни услови и геотектонска грађа литосфере,резултати изотопских испитивања на δ13С у карбонатима хидротермалнихлежишта, резултати истраживања минималних температура трансформацијекарбоната и структурно - хидрогеолошки услови у областима дренирањаугљокиселих вода.Резултати показују да је угљеник угљокиселих вода пореклом из карбонатахидротермалне фазе младих магматских процеса, а да су матични супстратиовог елемента карбонати мезозојских и палеозојских седиментних иметаморфних стена. Угљендиоксид ...
    литосфера Србије, угљокиселе воде, генеза, супстрати, рејони,хидрогеолошке структуре, дубина залегања, геолошки услови, типови,потенцијал.
    ... области Приличког кисељака, избушена је бушотина дубине 43 m, а седамдесетх још 5 бушотина, дубине 50 – 200 m (Вилимоновић, 1980). Већина бушотина је имала самоизлив, издашности до 0,2 l/s. На периферији Ивањице, у Ратковцу, осамдесетих година је избушена бушотина дубине 240 m са самоизливом од 0,15 ...
    ... Црниљево избушено је више бушотина дубине између 200 – 447 m. Најдубља бушотина набушила је делувијалне и неогене седименте (у интервалу 0,0 – 6,5 m) ниско метаморфне шкриљце са прослојцима пешчара (6,5 – 340 m) и пешчаре са прослојцима шкриљаца (340 – 447 m). Бушотине киселе воде су са самоизливом ...
    ... Чибутковице избушене су бушотине дубине 1002,8 m (Čb-1) и 50 m (Čb-2) (Миловановић, 1996). Готово целокупан самоизлив на бушотини, од 4 - 4,5 l/s, формира се из интервала са дубине од око 50 m. Угљокисела вода температуре 17-18 oC је HCO3 – Na типа. У дубљим деловима бушотине температура воде достиже ...

  • Izdvajanje vode iz prirodnog gasa

    Dejan Nedeljkov (2024)
    U radu je istaknuto važnost prirodnog gasa kao vitalna komponenta svetske energetike.Spada u najsigurnije,najčistije i najkorisnije fosilno gorivo. Sama pojava vode u vidu vlage u gasu je pokazatelj lošeg kvaliteta gasa. parametri koji mogu dovesti do lošeg kvaliteta prirodnog gasa kao pokazatelj je Wobbe index.U okviru istraživanja u master radu glavni problem funkcionisanja na KPG Paliću predstavlja vlaga u gasu,takođe se može zaključiti da kvalitet gasa zavisi od Wobbe indeksa odnosno, što je Wobbe veći, čistiji je gas, ili ...
    prirodni gas, separatori, separacija, grejači, čileri, tačka rose, Wobbe indeks
    ... stanica na jednom naftnom polju zavisi od broja bušotina, njihovog rasporeda i međusobne udaljenosti, konfiguracije terena, raspoloživog pritiska na ustima bušotine, proizvodnih kapaciteta bušotine idr” U odnosu na način sabiranja fluida iz bušotina razlikuju se tri sistema sabiranja, i to: • ...
    ... čestice u vidu magle. Konstrukcija hvatača kapljica može biti različita. Postoje konstrukcije koje koriste sistem pregrada sa kojima se sudara gasna struja, zatim menja smer i brzina proticanja, čime se obezbeđuju uslovi za izdvajanje tečnih kapljica. Postoje brojne konstrukcije hvatača bazirane na ...
    ... uključuju se u radni proces kompresori. Gasovodi su sa bušotinama povezani kolektorom sabirne stanice (slika 1). Postoje dva kolektora, jedan za zbirnu proizvodnju a drugi za merenje gasa pojedinih bušotina. Svaki priključak od bušotine ima ugradjenu diznu ispred kolektora koja služi za obezbedjenje ...

  • Tehnologija izrade i opremanje magacina eksploziva za potrebe ležišta bakra

    Aleksandar Milojević (2024)
    Nakon radova otvaranja i početka eksploatacije, rudno telo bakra velikih rezervi zahteva i veliku količinu eksploziva da bi se ostvario zacrtan kapacitet. Samim tim, neophodno je izraditi funkcionalan magacin eksploziva koji će biti pristupačan svim horizontima i koji će moći da ispuni celokupni kapacitet svih horizonata. Obzirom da će se u magacinu skladištiti eksploziv, on mora ispunjavati specijalne uslove kako bi skladištenje bilo bezbedno. Neophodno je isprojektovati magacin tako da ispuni sve zahteve po pitanju količine i načina skladištenja eksploziva, ...
    podzemna eksploatacija, ležište bakra, magacin, eksploziv
    ... dok se kod zalomnih bušotina obzirom da su ove bušotine i najviše opterećene povećava za 20 + 30%. Količina eksploziva po aktivnim bušotinama prosečno iznosi: Količina eksploziva po konturnim bušotinama prosečno iznosi: 1 Q= 2' Qukg Količina eksploziva po zalomnim bušotinama prosečno iznosi: ...
    ... dužinom bušenja minskih bušotina lp, m, iznosi: Q. =q:S·l, ·n,kg gde su: q — specifična potrošnja eksploziva, S – površina poprečnog preseka prostorije, lb — dužina bušotine, m — koeficijent iskorišćenja bušotine (0,9). Kod primene konturnog miniranja konturne bušotine se pune sa oko dva puta ...
    ... bušenja, N – broj bušotina, n — broj bušaćih čekića (2), tpb — vreme promene bušotine (0,25 min), tps— vreme pripremno završnihoperacija (10 min), 42 Vreme punjenja i začepljenja jedne bušotine uzima se 1 min, a povezivanje el. vodova 30 s/buš. Vreme punjenja svih bušotina na radilištu iznosi: ...

  • Rezultati probnog ispitivanja geotehničkih prenapregnutih sidara u Užicu (Stari grad)

    Vladimir Kovačević (2024)
    Za potrebe izrade završnog rada na četvrtoj godini Rudarsko-geološkog fakulteta, studijskog programa Geotehnika, pod mentorstvom doc. dr Zorana Berisavljevića, odabrana je tema „Rezultati probnog ispitivanja geotehničkih prenapregnutih sidara u Užicu (Stari grad)“. Osnovni metodološki pristup koji je korišćen za rešavanje postavljenog problema predstavlja kabinetsko istraživanje dostupne dokumentacije, analiza i interpretacija rezultata izvedenih geoloških,geotehničkih i geomehaničkih istraživanja. Predstavljene su osnovne informacije,karakteristike i upotreba prednapregnutih geotehničkih sidara.Analiziran je tok testiranja granične nosivosti prednapregnutih sidara. Na osnovu izvršenih geotehničkih istraživanja terena i ispitivanja ...
    geotehnička istraživanja, prednapregnuta sidra, nosivost sidra, standard SIA V 191
    ... armature koja se efektivno izdužuje na slobodan način tokom naprezanja 30 oslonačka ploča ankerisana konstrukcija glava ankera , \ armatura zatezanja telo ankera bušotina punjenje bušotine —~ ~ slobodna teorijska dužina —— —~ / / x\\_ \\\ / "/ dužina ankera / ~ / — dužina ugradnje ...
    ... pritisci injektiranja neće prelaziti 15 bara. Prilikom izvođenja bušotina za ugradnju trajnih sidara u sklopu konstrukcije mosta postoji mogućnost nailaska na kaverene. Tada se mogu očekivati značajni gubici injekcione mase. U bušotini B4 je na dubini od 26,6 do 28,4 m konstatovano prisustvo kaverne ...
    ... kartiranje sa 97 . elementima pada slojevitosti i pukotina B-1 467.25 Izvedena istražna bušotina e — — = I z v e d e n o sidro Približan položaj budućih sidara u konstrukciji mosta W \\\ \\ m Naručilac: JP UŽICE R A Z V O J Vukole Dabića 1 - 3 Užice ...

  • Kvartarni klastiti iz bušotine kod Aranđelovca (rasadnik Mladost)

    Miroslav Radeta (2024)
    U ovom radu analizirani su kvartarni klastiti iz bušotine kod Aranđelovca IB 18-3, sa ciljem boljeg razumevanja njihovih sedimentoloških i litoloških karakteristika. Kvartarni sedimenti su prilično homogenog/uniformisanog sastava i čine ih finozrni klastiti (dominantno alevroliti) sa određenim procentom peskovite i glinovite frakcije. Oni su iskartirani u samoj povlati i debljina im je 27 m. U podini su gornjokredne karbonatne stene (krečnjaci, laporci, rekristalisali/mermerisani karbonati) i miocenski sediment predstavljeni raznovrsnim varijetetima klastično karbonatnih stena. Ispitivani kvartarni sedimenti odlikuju se odsustvom ...
    kvartarni klastiti, alevriti, Aranđelovac, granulometrija, mineraloško petrografski sastav
    ... Измењено: 2024-10-03 07:52:30 Kvartarni klastiti iz bušotine kod Aranđelovca (rasadnik Mladost) Miroslav Radeta Дигитални репозиторијум Рударско-геолошког факултета Универзитета у Београду [ДР РГФ] Kvartarni klastiti iz bušotine kod Aranđelovca (rasadnik Mladost) | Miroslav Radeta | | 2024 ...
    ... aauaaoaeueeaaauaeee 22 1. UVOD Bušotina IB-18-3 kod Aranđelovca (lokalnost rasadnik Mladost) je nabušena za potrebe istraživanja kompanije A.D. Knjaz Miloš Aranđelovac u oktobru 2018.godine. Nabušeno Je oko 550 metara jezgra. Uzorci iz istražne bušotine IB-18- 3 koji su obrađeni u ovom radu ...
    ... Jedinica u istražnoj bušotini su klastično-karbonatne sedimentne stene kredne starosti dok su u povlati miocenski ı kvartarni sedimenti. Kvartarni sedimenti su predmet ovog rada. Na predlog mentora profesorice Violete Gajić, tema završnog rada je „Kvartarni klastiti iz bušotine kod Aranđelovca (rasadnik ...