Претрага

Упит dcterms_creator_txt:M. F.

768 items

  • Стање квалитета амбијенталног ваздуха на подручју града Панчева

    Александар Маринковић (2024)
    Квалитет ваздуха је кључни фактор за здравље људи и очување животне средине. У овом завршном раду анализирано је стање амбијенталног ваздуха на територији града Панчева како би се сагледали извори загађења, ПЛН мониторинга и изазови у погледу квалитета ваздуха са којима се суочавају сви становници. Кроз примену савремених метода праћења, идентификовани су главни извори загађења и анализирана је дистрибуција загађујућих материја у урбаном окружењу.Праћењем концентрације загађивача као што су честице PM10, PM2.5, сумпор-диоксид (SO2), азот-диоксид (NO2) и други, ...
    мониторинг, загађивачи, здравље, Панчево, квалитет ваздуха
    ... rpaHka3 H mopebesbe BezmHuHHe uecTHita OJI 2.5 Lum H 10 m ca JICOJBHHOM BJIACH JbyJICKC KOCC JIaT je Ha cHH 6.1.1: 15 « PM25 Vuecwue Carope6aba, oprecxa Tby|\CKA BITAC Piyebetoa, weTarAMCn 050-70 pm 0<25 pm “~PM10 [ipeuyxesa, nonet, f} n O<10 pm QdMHM TTECAK awpm Ap OO Nay O e U 5 —A ...
    ... 17. (beOpyapa M MakcHMajHa l-uacoBHa KkoHHeHTpanja Cmax = 333 ug/m? maMepena 18. eGpyapa. Cpexmba rozmmmba Bpejmocr Huje npekopauuna IB (40 ug/m?) H BaHOCH Csrva = 30,5 ng/m3. Ha MepHoM wecry BojnopBuma ykynaH Opoj naHa ca npekopauesbeM | B (50 ag/m*) je Gao (64), mrro Je ripeko rpaHune J(O3BOJbeHor ...
    ... eGpyapa H MakcHMajnHa ]-uacoBHa koHneHTpanuHja Cmax = 294 ug/m? WaMepeHa 17. Mapra. Cpe;uba rojuHnba Bpe/iHocT HHje rmpekopaunna I B (40 nag/m*) H BaHOCH Csrva = 34,0 ug/m. Ha MepHOoM MecTy Crapueno ykynan 0poj naga ca rpekopauemeM I B (50 ug/m*) je 6ao (45), mro jJe rpeko rpaHune J(03BOJbeHor Opoja ...

  • Application of Project Management Process on Environmental Management System Improvement in Mining-Energy Complexes

    Jelena Malenović Nikolić, Dejan Vasović , Ivana Filipović , Stevan Mušicki, Ivica Ristović (2016)
    menadžment, rudrastvo i energetski kompleksi, okruženje, održivi razvoj, mrežno planiranje
    ... Level. Buildings 2014, 4, 295–319. [CrossRef] 28. Medved, M.; Ristovic, I.; Roser, J.; Vulic, M. An Overview of Two Years of Continuous Energy Optimization at the Velenje Coal Mine. Energies 2012, 5, 2017–2029. [CrossRef] 29. Szlavik, J.; Csete, M. Climate and Energy Policy in Hungary. Energies 2012, 5 ...
    ... (accessed on 31 May 2016). 2. Djukanovic, M. Sustainable Development and the Environment; Elit: Belgrade, Serbia, 1996. (In Serbian) 3. Máca, V.; Melichar, J. The Health Costs of Revised Coal Mining Limits in Northern Bohemia. Energies 2016, 9, 81. [CrossRef] 4. Olías, M.; Nieto, J.M. Background Conditions ...
    ... 2001. 23. Janackovic, G.; Savic, S.; Stankovic, M. Selection and ranking of occupational safety indicators based on fuzzy AHP: Case study in road construction companies. S. Afr. J. Ind. Eng. 2013, 24, 175–189. [CrossRef] 24. Lekic, D.; Jovanovic, M. Report on the State of the Environment in the Republic ...

  • Modeliranje disperzije dimnih gasova iz termoelektrane ,, Nikola Tesla”

    Milica Kostić (2024)
    Termoelektrane na ugalj, iako značajan izvor električne energije, predstavljaju veliki izazov zbog zagađenja koje uzrokuju. Glavni uzrok zagađenja je neumerena ljudska potreba za energijom i resursima, što dovodi do emisije različitih zagađivača u atmosferu, uključujući okside ugljenika, sumpora, azota, kao i lebdeće čestice i toksine. Ove emisije imaju negativan uticaj na kvalitet vazduha, zdravlje ljudi i životnu sredinu. Procena uticaja termoelektrana na ugalj na životnu sredinu je zakonska obaveza i ključna za smanjenje tih negativnih efekata. Ovaj dokument analizira potencijalne ...
    zaštita životne sredine, termolektrana ,,Nikola Tesla A”, modeliranje, zagađenje vazduha
    ... U 8 B j g q u d u u d i r ć đ d u U ( J u EEE :1 | M u V g d W 3 1 d 3 S M V H W 3 A O N u V g d W 3 2 3 G Slika 6.3. Srednje mesečne vrednosti relativne važnosti vazduha za period 2019.-2022. godina (meteorološka stanica F. Gradište) [16] 6.1.3. Padavine U godišnjoj raspodeli padavina ...
    ... došlo do 0%) 125 u g/m* (Ne sme se Jedan dan prekoračiti više od tri puta u 125 ag/m* jednoj kalendarskoj godini) Kalendarska godina 50 ug/m? 50 ug/m? AZOT-DIOKSID I Jedan sat 150 u g/m* (Ne sme se prekoračiti više od 18 puta u jednoj kalendarskoj godini) 75 ug/m* , (50 % od granične ...
    ... LO <.~~ mI I > = > ii o a o ~ oA d d} mm o | ~g LON MO ii ıl | " - <= m = > o |e] z oO > m š Kl | < m = o m= z= = > = 5 e w a j > > 5 < - > > j FI o s m > )C> o E ::] = = > > ii = Fa > Z > > > d M Kl Slika 6.2. Srednje mesečne temperature vazduha za period 2019.-2022. godina ( ...

  • Примена CNC машина при обради мермера

    Ненад Остојић (2024)
    Мермер је стена настала метаморфизмом седиментних карбонатних стена, најчешће кречњака или доломита. Мермер се углавном састоји од калцита,кречњака, серпентина и доломита. Његове главне компоненте су углавном калцијум карбонат, који чини више од 50 посто, и други магнезијум карбонат, калцијум оксид, манган оксид и силицијум диоксид, итд. Фазе обраде мермера су: примарно резање мермерних блокова у плоче, површинска обрада мермерних плоча, секундарно резање мермерних плоча, терцијарна обрада (ако је потребно). CNC машина је електро-механички уређај који управља алатима, користећи програмирање путем ...
    мермер, површинска експлоатација, архитектонско-грађевински камен, обрада мермера, CNC машине
    ... napaMerapa: Op3uHa Kperatba (m?/h), HIOTpOHIH4a ueJIHuHHX paBHHX TecTepa (kg/m? pe3a), nHoTponikba uezHuHHX aOpa3HBa (kg/m? peya), HIOTPpOIHHIH4 CJIČKTpHuHeC CHeEpTHje CBHX CJIČKTpOMOTOPa IO m? pe3alba , TIOTPpOIIIa BOJIĆ y TOKy pe3atba (I/h), norpotitba Kpeua (kg/m? pe3a), BpeMCHCKO HcKopHinheMe ...
    ... OTr]JIe1a Kpo3 cneaehe napaMceTpe: Op3uHHa pesatba (m?/h), HIOTPpOIHIH4a JIHjaMaHTCKHX CerMeHarTa (kg/m? peaa), noTpolitba cJIeKTpHuHe cHeprHje (kWh/m? pes3a), TIOTPpOIIIa BOJIĆ y TOKy pe3atba (I/h), HIOTPpOIHHIH4 BOJIĆ IpeMa yuHHKy Ha pe3atbe (I/ m?), BpeMeHCKO HckKopuHiiheme raTepa y c(beKTHBHOM ...
    ... NOJMpaMĐe; HOjpa3yMeBa ce a H3peaaHe IIIOueC HeMAaJy HHKaKBC Me(QjeKTe y rpabu, M ma MMajy MH3rMme THHMUaH 3a OJUpeDeHy BpcTy KaMeHa. MakcHMajHo Hckopmiheme nojpa3yMeBa oOuMjabe 40 m? KaMCHHX ILIOuMa mrHpHHe 2 cm H3 1 m? KaMeHor 0JIoKa. IIpH TOM Ce, JNaKJIĆ, IpeTIOCTaBJba IIHpHHa pe3a o 0.5 cm, ...

  • Modeliranje disperzije dimnih gasova iz termoelektrane Kostolac B

    Bojan Živanović (2024)
    Bez hrane se može preživeti nedelju dana, bez vode svega nekoliko dana, međutim, bez vazduha se može preživeti najmanje, nekoliko minuta. Pitanje je kakav uticaj na zdravlje čoveka i okoline ima vazduh koji je lošeg kvaliteta, a kojem je skoro celokupno stanovništvo planete izloženo? Ovaj rad se bavi problematikom modeliranja disperzije dimnih gasova iz novog bloka B3 TE ,,Kostolac’’ B. Ključni momenti koji će biti predstavljeni jesu zagađenje, zdravstveni efekti, modeliranje disperzije i analiza dobijenih rezultata korišćenjem programa AERMOD. Analiziran ...
    zagađenje vazduha, podizanje perjanica, modeliranje disperzije polutanata, TE ,,Kostolac B’’
    ... E VREDNOSTI VAZDUHA (C*) ZA PERIOD OD 2020-2023 GODINE e vrednosti 2020 Prosečne srednje vrednosti 2021 R APR MAJ SEP OKT NOV DEC GoD m Prosečne sredi F JAN Slika 6.2. Srednje mesečne temperature vazduha za period 2020.-2023. godina (meteorološka stanica Peliko Gradište) [21] 6.2.2. Vlažnost ...
    ... svakih 12 500 ug/m? jednoj kalendarskoj godini) meseci nakon toga smanjuje na jednake godišnje postotke da bi se do 1. januara 2021. godine došlo do 0%) 125 ug/m*' (Ne sme se prekoračiti više od tri puta u 125 pg/m? jednoj kalendarskoj godini) 50 u g/m3 50 ag/m3 75 HMg/m*. (50 % od granične ...
    ... svakih 12 | 125 Hg/m* meseci nakon toga smanjuje na jednake godišnje postotke da bi se do 1. januara 2021. godine došlo do 0%) 20 ug/m* (50 % od granične vrednosti) l. januara 2013. godine, s tim da se granica tolerancije od 1. 40 ug/m? januara 2015. godine i svakih 12 | 60 ug/m? Modeliranje ...

  • Основи геологије

    Урош Стојадиновић (2024)
    геологија

  • Quantifying the mass transfer from mountain ranges to deposition in sedimentary basins: Source to sink studies in the Danube Basin–Black Sea system

    Matenco Liviu, Andriessen Paul, Avram Corina, Bada Gabor, Beekman Fred, Bielik Miroslav, ter Borgh Marten, Cifci Gunay, Cvetković Vladica, Dinu Corneliu, Dombradi Endre, Dondurur Derman, Ergun Mustafa, Francu Juraj, Fügenschuh Bernhard, Garcia-Castellanos Daniel, Götz Joachim, Horváth Ferenc, Houseman Gregory, Knežević Slobodan, Kovac Michal, Kralikova Silvia, Krijgsman Wout, Kucuk Mert, Legosteva Olga, Lericolais Gilles, Jipa Dan, Maximov Greg, Melinte Mihaela, Minar Jozef, Munteanu Ioan, I.J. Munt, C. Olariu, J.C. Otto, N. Panin, D. Plašienka, Reiser Martin, Rundić Ljupko, M. Rupprechter, Safanda Jan, Schmid Stefan, Schrott Lothar, Schuster Ralf, Starostenko Vitaliy, R.J. Steel, Stephenson Randell, Stovba Sergiy, Sokoutis Dimitrios, Stankoviansky Miloš, Stoica Marius, Stojadinović Uroš, Toljić Marinko, Tomljenović Bruno, ter Voorde Marlies, Wong How Kin (2013)

  • Upravljanje resursima podzemnih voda severne Bačke

    Bojan B. Hajdin (2013-03-07)
    Vodosnabdevanje gradova i naselja severne Bačke vrši se u potpunosti iskorišćavanjempodzemnih voda. Najznačajnije količine podzemne vode namenjene za piće zahvatajuse iz izdani u vodonosnim pleistocenskim naslagama koje su poznate kao osnovnivodonosni kompleks, dok su danas u vodosnabdevanju manje zastupljene vode izizdani u pliocenskim sedimentima i prve, slobodne izdani rasprostranjene plitko ispodpovršine terena.Pored snabdevanja stanovništva, veliki potrošači podzemne vode su i industrijskapreduzeća, a zbog loših uslova i nerazvijenih sistema za navodnjavanje sve veći korisnicivoda prve izdani postaju i poljoprivredni proizvođači.Geološka ...
    resursi podzemnih voda, vodosnabdevanje, održivo upravljanje, osnovni vodonosni kompleks, termomineralne vode, monitoring podzemnih
    ... dubini 495 m, zatim nešto dublje kod Bajmoka, 678 m (bušotina Ba-1/H) i Moravice 893 m. Na području Kule u dubokim bušotinama na dubini 1055 m (Kl-1) i 852 m (Kl-2) konstatovane su kisele magmatske stene. U zoni Bečeja palezojske stene nalaze se na dubini 1420 m (Bč-7) odnosno 1521 m (Bč-3), p ...
    ... Na prostoru Gornjeg brega konstatovani su na dubini od 691 m, a kod Sente na 1323 m. I njihova debljina u ovom rejonu varira između 50 m i 280 m. Sedimenti gornjeg ponta na području Sente zastupljeni su u intervalu od 437 m do 1043 m. Najdublji delovi ovih naslaga predstavljeni su glinovitim ...
    ... Dunava debljina iznosi 20 m, kod Sombora 28 m, dalje u zoni Crvenke 52 m i 81 m kod Vrbasa. Debljina naslaga je u severnim delovima veća u odnosu na južne delove područja; u zoni Subotice i Horgoša iznosi oko 98 m i opada prema Malom Iđošu i Bačkoj Topoli na 50 do 60 m debljine. Pleistocenske ...