Претрага
51 items
-
Geonasleđe Golije i Peštera
Ljiljana V. Grujičić-Tešić (2017-09-01)Sprovedena istraživanja u ovoj studiji obuhvatila su izdvajanje, opis, evaluaciju i valorizaciju objekata geonasleđa u cilju razvoja istraživane oblasti sa stanovišta geonauka, geoturizma i geoekologije. Na izučavanom području objekti geonasleđa su evidentirani, interpretirani, vrednovani i kategorisani, dat je predlog promocije geoobjekata, i na kraju predložena dopuna inventara objekata geonasleđa Srbije.U protekle četiri godine, na kompleksu geotopa Golije i Peštera istražena su geološka svojstva stena (tip stene, starost, fosilni sadržaj, morfološke i hidrogeološke karakteristike itd.), na osnovu čega je bilo ...... andezit, crvena opeka, peščar, bigar (svod crkve je obložen sigom zbog akustike). U muzeju crkve izloženi su spomenici pravljeni od studeničkog mermera (Slike 42, 43). Slika 42. Mermerni spomenici od XVI - XIX veka u muzeju Petrove crkve, foto Ljiljana Grujičić - Tešić Ljiljana V. ...Ljiljana V. Grujičić-Tešić. "Geonasleđe Golije i Peštera" in Универзитет у Београду, Универзитет у Београду, Рударско-геолошки факултет (2017-09-01)
-
Optimizacija dužine strele rotornih bagera u funkciji stabilnosti kosina i efektivnosti rada na površinskim kopovima lignita Srbije
Branko M. Petrović (2016-07-12)Rotorni bageri su mašine koje se u današnje vreme najviše primenjuju uprocesu masovne eksploatacije uglja zahvaljujući, pre svega, nizu tehničkoeksploatacionihprednosti u odnosu na druge vrste bagera. Raznovrsnirudarsko-tehnički zahtevi otkopavanja doprineli su razvoju nekoliko tipova ovihmašina, tako da svaki od njih ima svoje prednosti i nedostatke u odnosu nadrugi tip.Predmet istraživanja u disertaciji odnosi se na izbor optimalnekonstrukcije strele bagera i njene usaglašenosti sa uslovima radne sredine kojiće vladati na površinskim kopovima lignita Srbije, imajući u vidu složene usloveeksploatacije (velika ...površinski kop, parametri bloka, kapacitet, rotorni bager, strelabagera, geomehanika, stabilnost kosina, ekonomija... sirovina stekao zvanje diplomiranog inženjera rudarstva. Magistarski rad pod nazivom Geomehanički procesi pri površinskoj i podzemnoj eksploataciji mermera ležišta Venčac-Aranđelovac, uspešno je odbranio januara 1995. godine na istom fakultetu. Položio je Stručni ispit 1993.godine iz oblasti rudarstva ...Branko M. Petrović. "Optimizacija dužine strele rotornih bagera u funkciji stabilnosti kosina i efektivnosti rada na površinskim kopovima lignita Srbije" in Универзитет у Београду, Универзитет у Београду, Рударско-геолошки факултет (2016-07-12)
-
Еволуција напонског поља подручја Интерних Динарида у Србији током алпске орогенезе
Ana S. Mladenović (2015-06-19)Циљ ове докторске дисертације био је реконструкција еволуције напонског пољаЗемљине коре у подручју Интерних Динарида у Србији током Алпске орогенезе.Истраживања за потребе решавања овог проблема су изведена у два дела. Првидео обухватао је анализу палеонапона на дефинисаном подручју истраживања,док се други део односио на анализу тренутно активног поља напона у овом делуБалканског полуострва. Истраживано подручје обухвата унутрашњи деоДинарског орогеног појаса, који се простире у централној и западној Србији. Собзиром на циљ истраживања, истраживано подручје је дефинисано тако даобухвата три ...Интерни Динариди, анализа палеонапона, фокални механизмиземљотреса, напонско поље, тектоно-магматски догађаји... јединица). Источно од овог шава, на Јастрепцу се налазе нискометморфисане стене горњокредног – палеогеног флиша, преко којих леже зелени шкриљци, мермери и мета-пелити. Ове стене, које такође припадају Сава зони, указују на то да су источно-вергентне навлаке у Карпато-Балканидима заузимале вишу тектонску ...Ana S. Mladenović. "Еволуција напонског поља подручја Интерних Динарида у Србији током алпске орогенезе" in Универзитет у Београду, Универзитет у Београду, Рударско-геолошки факултет (2015-06-19)
-
Еволуција напонског поља подручја Интерних Динарида у Србији током алпске орогенезе
Ana S. Mladenović (2015-06-19)Циљ ове докторске дисертације био је реконструкција еволуције напонског пољаЗемљине коре у подручју Интерних Динарида у Србији током Алпске орогенезе.Истраживања за потребе решавања овог проблема су изведена у два дела. Првидео обухватао је анализу палеонапона на дефинисаном подручју истраживања,док се други део односио на анализу тренутно активног поља напона у овом делуБалканског полуострва. Истраживано подручје обухвата унутрашњи деоДинарског орогеног појаса, који се простире у централној и западној Србији. Собзиром на циљ истраживања, истраживано подручје је дефинисано тако даобухвата три ...Интерни Динариди, анализа палеонапона, фокални механизмиземљотреса, напонско поље, тектоно-магматски догађаји... јединица). Источно од овог шава, на Јастрепцу се налазе нискометморфисане стене горњокредног – палеогеног флиша, преко којих леже зелени шкриљци, мермери и мета-пелити. Ове стене, које такође припадају Сава зони, указују на то да су источно-вергентне навлаке у Карпато-Балканидима заузимале вишу тектонску ...Ana S. Mladenović. "Еволуција напонског поља подручја Интерних Динарида у Србији током алпске орогенезе" in Универзитет у Београду, Универзитет у Београду, Рударско-геолошки факултет (2015-06-19)
-
Еоценска фауна југозападног дела Сирт басена (Либија)
Љупко Рундић, Мери Ганић (2020)Љупко Рундић, Мери Ганић. "Еоценска фауна југозападног дела Сирт басена (Либија)" in Записници Српског геолошког друштва, Српско геолошко друштво (2020)
-
Geneza i uslovi cirkulacije voda kompleksnih karstnih sistema Kučajsko-Beljaničkog masiva
Ljiljana M. Vasić (2017-07-14)postupaka koji je primenjen u cilju definisanja zona prihranjivanja i veze izmeđupodzemnih i površinskih voda, vremena koje voda provede u podzemlju, pri čemu seformira jedinstven hemijski sastav i temperaturni režim isteklih voda, bili su polaznaosnova za usmerenje na istraživanje karsta i definisanje teme doktorske disertacije.Kučajsko-beljanički masiv se nalazi u istočnoj Srbiji i pripada oblasti Karpatobalkanskogluka i idealan je poligon za istraživanje, obzirom da se u okviru njega nalazejaka karstna vrela i pojave toplih karstnih izvora na relativno malom rastojanju, ...karstni sistemi, geneza podzemnih voda, izotopske metode, starost voda,hidrogeohemijski procesi, dubina cirkulacije podzemnih voda, subtermalne i termalnevode... argilošista J2, Konglomerati i peskovito šljunkoviti krečnjaci J3, Neraščlanjeni krečnjaci gornje jure J3 1+2, Slojeviti krečnjaci sa rožnacima i mermerima J3 3, Masivni i bankoviti sprudni i subsprudni krečnjaci K1 1+2, Bankoviti i slojeviti krečnjaci K1 3+4, Bankoviti i masivni krečnjaci K1 4, Peščari ...
... |__| K,8, Glaukonitski kreénjaci _ J3°, Masivni i bankoviti sprudni i subsprudni kreénjaci 4882000 iS J3'*?, Slojeviti kreénjaci sa roznacima i mermerima iS Js, NeraSélanjeni kreénjaci gornje jure |_| Jang, Dolomiti i dolomitiéni kreénjaci i J», Konglomerati i peskovito Sljunkoviti kreénjaci 4873000 ...Ljiljana M. Vasić. "Geneza i uslovi cirkulacije voda kompleksnih karstnih sistema Kučajsko-Beljaničkog masiva" in Универзитет у Београду, Универзитет у Београду, Рударско-геолошки факултет (2017-07-14)
-
Hidrogeoekološki aspekti aksploatacije uglja u Pelagonijskom basenu (Makedonija)
Kostadin J. Jovanov (2016-06-24)Leţišta uglja „Suvodol“, „Brod-Gneotino“ su u eksploataciji, a leţište uglja „Ţivojno“je u fazi pripremi. Nalaze se u krajnjem jugoistočnom i juţnom delu Pelagonijskekotline. Sva tri leţišta stvorena su u neogenim sedimentima u jezerskim uslovimasedimentacije u zoni kontakta sa prekambrijumskim kristalastim stenama. Kod sva trileţišta ugalja se javljaju više slojeva različite debljine, u okviru kojih se nalaze klastičnisedimenti (gline, peskovi i dr.). U podini ugljenog basena nalaze se kristalaste steneprekambrijumske starosti.Teren u okolini leţišta uglja karakteriše se umereno kontinentalnom klimom, ...ugalj, podzemne vode, površinske vode, neogeni kompleks, izdani,transmisibilnost, nivo podzemne vode, sniţenje nivoa... osnovnih geomorfoloških i geoloških jedinica. Pored toga, bavi se kristalastim stenama Pelagonijskog masiva, pri čemu izdvaja gnajseve, mikašiste, mermere i druge nisko metamorfne stene kao najstarije stene. G. Bončev u svojim radovima (1920) daje mineraloški i petrografski opis metamorfnih i magmatskih ...Kostadin J. Jovanov. "Hidrogeoekološki aspekti aksploatacije uglja u Pelagonijskom basenu (Makedonija)" in Универзитет у Београду, Универзитет у Београду, Рударско-геолошки факултет (2016-06-24)
-
Praktikum za vežbe iz Informatike 1
Ranka Stanković, Ivan Obradović, Olivera Kitanović, Mirjana Banković. Praktikum za vežbe iz Informatike 1, Beograd : Univerzitet u Beogradu, Rudarsko-geološki fakultet, 2014
-
Процена ризика од загађивања водних ресурса под утицајем напуштених рударских радова на простору Србије
Nebojša B. Atanacković (2018-08-31)Велики број напуштених рударских радова и ограничена средства за рекултивацијуи ремедијацију деградираних простора подстакле су развој метода за издвајањеприоритетних локација на које је потребно усмерити даља истраживања. У датомконтексту, у склопу израде дисертације спроведене су научно-истраживачкеактивности које су за предмет имале анализу утицаја значајнијих напуштенихрударских радова на водне ресурсе на простору Србије јужно од Саве и Дунава.Разматрање предметне проблематике извршено је кроз развој и примену семи-квантитативне методологије за анализу ризика од загађивања површинских иподземних вода на регионалној размери. Примењена ...анализа ризика, водни ресурси, водна тела, рудничке воде, рударскиотпад, аналитички хијерархијски процеси, кластер анализа, математичка теоријаатрибута, функције припадности, семи-квантитативне методе... Карбонатној геолошкој средини припадају лежишта у чијој грађи доминирају седиментне стене, пре свега: кречњаци, лапорци, пешчари и конгломерати, као и мермери. Иако у саставу конгломерата и пешчара могу да преовлађују силикатни минерали, јаловишта изграђена од ових стена најчешће нису подложна генерисању ...Nebojša B. Atanacković. "Процена ризика од загађивања водних ресурса под утицајем напуштених рударских радова на простору Србије" in Универзитет у Београду, Универзитет у Београду, Рударско-геолошки факултет (2018-08-31)
-
Споменица 1991. – 2015. година: 135 година геологије и 70 година рударства на Универзитету у Београду
... Б. Алексић В. Недељковић, Б. Прстојевић 29. Лазић М. Предраг 08.12.1994. Утврђивање корелације између физичко - механичких својстава мермера и ефеката дробљења ПМС Н. Ћалић М. Цветковић, Н. Магдалиновић 30. Петровић Б. Ненад 25.11.1994. Упоредна анализа напонског стања сигурносних ...
... Глушчевић, П. Милановић Љ. Спасојевић 31. Петровић Бранко 12.01.1995. Геомеханички процеси при површинској и подземној експлоатација мермера лежишта Венчац, Аранђеловац Механика стена М. Цветковић П. Милановић, П. Локин, Д. Елезовић 32. Јовановски Д. Стојан 06.04.1995. Очврсли ...
... ИЛМС М. Илић Б. Стојевић, Д. Бабич, А. Антоновић 168. Цветковић Р. Жељко 17.06.2005. Минералошке карактеристике и порекло боје венчачких мермера Мин. инд. прод. М. Логар С. Ђурић, Д. Бабич, Љ. Цветковић, Љ. Јакшић 169. Вулић Ј. Предраг 11.07.2005. Кристалографско испитивање ...главни и одговорни уредник Душан Поломчић. Споменица 1991. – 2015. година: 135 година геологије и 70 година рударства на Универзитету у Београду, Београд : Универзитет у Београду, Рударско-геолошки факултет, 2016
-
Hidrogeoekološki uslovi eksploatacije kamenih i mrkih ugljeva Srbije
Branko R. Miladinović (2016-04-27)Ugalj predstavlja energent na čijoj osnovi se razvija privreda celog sveta.Zato mu se pridaje velika pažnja u eksploataciji i preradi, bez obzira na mnogeštetne uticaje na životnu sredinu, a posebno na efekat staklene bašte koji sestvara emisijom zagađujućih materija u atmosferu radom termoelektrana naugalj.U Srbiji, resurs koji se danas u najvećoj meri koristi u proizvodnjielektrične energije je ugalj i on učestvuje u proseku sa 70 %. U strukturi ukupneproizvodnje ugljeva, dominiraju lignitski ugljevi sa učešćem od 98 %, a ...Srbija, kameni i mrki ugalj, podzemna eksploatacija, preradauglja, rudničke vode, hemijski sastav, emisija zagađujućih materija, životnasredina... krečnjaci gornjeg trijasa; T2 – krečnjaci srednjeg trijasa; C – karbonski peščari; SF – argilošisti, fliti i peščari karbona; F – filiti karbona; M – mermeri karbona; ------ - resed; - kontura rudarskih radova Karbonatne tvorevine gornjeg trijasa (T3), čine jednim delom paleoreljef ugljonosnoj ...Branko R. Miladinović. "Hidrogeoekološki uslovi eksploatacije kamenih i mrkih ugljeva Srbije" in Универзитет у Београду, Универзитет у Београду, Рударско-геолошки факултет (2016-04-27)