Претрага

Упит dcterms_subject_txt:retke zemlje

213 items

  • Природни потенцијал минералних вода Србије - Natural potential of mineral waters in Serbia

    Оливера Крунић (2021)
    минералне воде

  • Univerzitet u Beogradu Rudarsko-geološki fakultet Master rad Modeliranje disperzije prašine u životnoj sredini u fazi proširenja P.K. Veliki Krivelj

    Magdalena Milanović (2024)
    Modeliranje disperzije zagađenja životne sredine predstavlja proces u kom se korišćenjem matematičkih modela vrši simulacija širenja i raspodele zagađenja u životnoj sredini, koje nastaje određenim aktivnostima. Modeliranje nam pomaže da predvidimo zagađenja koja dobijamo planiranim aktivnostima u zemljištu, vodi i/ili atmosferi određene regije, kako bi na vreme preduzeli odgovarajuće preventivne mere kojim se smanjuje ili upotpunosti eminiše uticaj na životnu sredinu i zdravlje ljudi. Glavni zadatak ovog rada je procena uticaja, projekta proširenja kopa Veliki Krivelj, na kvalitet vazduha. Rezultati koji ...
    Modeliranje disperzije zagađenja životne sredine, površinski kop Veliki Krivelj, AERMOD, zagađenje vazduha, disperzija prašine
    ... Vazdušni omotač Zemlje (Zemljina atmosfera, grčki: atmos=para, isparenje; spharia=lopta) je sastavni deo planete. Njegova debljina pedstavlja rezultantu između centrifugalne sile pod čijim dejstom čestice teže da napuste omotač i gravitacione sile pod čijim dejstvom Zemlja privlači čestice. Termin ...
    ... razvijaju za vreme sunčanih dana sa malom brzinom vetra, kada Je prisutna jaka insolacija - povšina zemlje rapidno upija toplotu i deo nje vraća nazad zagrevajući vazdušni sloj neposredno pri površini zemlje. [5] 2 — T ·\ , a , Temperature '\_ dfference O LI O d LI | }' “ \I a % · a i ...
    ... vetra obično raste sa udaljavanjem od površine zemlje. Kako perjanica nastavlja da se kreće naviše, jJači vetrovi povijaju perjanicu još više. Ovaj proces se nastavlja sve do momenta kada izgleda da je perjanica horizontalna u odnosu na površinu zemlje. Tačka u kojoj perjanica dobija horizontalan ...

  • Основи геофизике А - практикум

    Драгана Ђурић (2018)
    геофизика

  • Osnovi petrologije

    Nada Vasković, Bojan Kostić (2022)
    petrologija

  • Дефинисање археолошких објеката на локалитету Кремените њиве применом Ојлерове 3Д деконволуције на магнетометријске податке

    Весна Цветков, Илија Васиљевић, Бранислав Сретеновић, Весна Дамњановић (2018)
    ...  ulazni parametri prvo  je  izvršeno testiranje O3DD na sinteti‐ čkim modelima.    METODE    Magnetometrija se zasniva na merenju magnetnog polja Zemlje. Jedinica je Tesla T, ali kako je  ova jedinica velika za primenu, u geofizici  i u arheologiji, se koristi nanotesla nT = 10‐9T. Dva tipa ma‐ ...
    ... ijom:  indukovana  i  remanentna magnetizacija  (u arheo‐ logiji je naročito značajna termoremanentna magnetizacija). Obzirom da je magnetno polje Zemlje sve‐ prisutno, magnetno  polje  ispod  instrumenta može  biti  pojačano  ili  umanjeno  poljima,  koja  izazivaju  arheološki objekti kao što su:  ...
    ... prednost.  Magnetometrijska  ispitivanja arheoloških  lokaliteta mogu biti  izvedena na dva načina. Prvi, pri  kom se meri totalno magnetno polje Zemlje pomeranjem jednog senzora, i drugi, kada se meri gradijent  magnetnog polja  i  izvodi  se pomeranjem para  senzora. Tačnije, obe metode  zahtevaj ...

  • Proizvodnja električne energije iz elektrana na ugalј i prateća emisija CO2: komparacija EU-27 i Srbije

    Aleksandar Madžarević, Predrag Jovančić, Stevan Đenadić, Filip Miletić, Miroslav Crnogorac (2023)
    Velike elektrane su i u trećoj deceniji 21. veka i dalјe odgovorne za više od polovine proizvodnje električne energije u Evropi. U svom radu pretežno koriste fosilna goriva, što rezultira emisijom zagađujućih materija u vazduh. Stoga, zahvalјujući direktivama EU, kao i poremećajima na tržištu, emisije uglјen-dioksida iz velikih postrojenja za sagorevanje u EU-27 intenzivno se smanjuju u poslednje dve decenije. Iako je upotreba uglјa, posebno u zemlјama Evropske unije, u stalnom padu, ima prostora za dodatno smanjenje. Autori su ...
    CO2, emisija, ugalј, termoelektrane, EU-27, Srbija

  • Centar za hidrogeologiju karsta - 15 godina nauke i struke

    urednici Saša Milanović, Ljiljana Vasić, Zoran Stevanović, Branislav Petrović (2023)
    Centar za hidrogeologiju karsta
    ... Afrika, Bliski istok, zemlje Balkana). Objavio je 400 radova uključujući 45 u SCI časopisima. Napisao i uredio 19 monografija i četiri udžbenika. Autor i koautor 36 poglavlja u međunarodnim monografijama. U više od 50 svojih radova učestvovali su autori iz 30 različitih zemalja. Broj citata u aprilu ...
    ... univerzitetskih profesora i asistenata specijalizovanih za istraživanje karsta i njegovih podzemnih voda. Stvaranje ovakvog institucionalnog okvira u zemlji, koja je zahvaljujući radovima Jovana Cvijića i njegovih sledbenika, visoko rangirana u međunarodnom · okruženju, otvorilo je nove perspektive ...
    ... nagrade Kraljevskog . geografskog društva iz Londona, Američkog geografskog društva i mnogih drugih akademija, geografskih društava i institucija zemalja među kojima su Cehoslovačka, Svajcarska, Rusija, Italija, Grčka, Nemačka, Poljska, Mađarska, Rumunija. Cvijićevi Tradovi omogućili su uspostavljanje ...

  • Low-temperature phase transition and magnetic properties of K3YbSi2O7

    Predrag Dabić, Volker Kahlenberg, Biljana Krüger, Marko Rodić, Sabina Kovač, Jovan Blanuša, Zvonko Jagličić, Ljiljana Karanović, Václav Petříček, Aleksandar Kremenović (2021)
    alkalni silikati elemenata retkih zemalja, fazni prelazi, magnetne karakteristike, razdvajanje kristalnog polja, silikati lantanica

  • Analiza primenjenih metoda za transport parafinske nafte

    Dunja Milojević (2024)
    Sadržaj parafina u nafti ima dominantan uticaj na svojstva parafinskih nafti. Taloženje parafina, odnosno taloženje čvrstih čestica parafinskog voska, predstavlja ozbiljan globalni problem tokom proizvodnje i transporta sirove nafte. Samo taloženje voska zavisi od termodinamičkih faktora, poput temperature, pritiska i sastava nafte. Transport nafte cevovodima je uobičajeni proces transporta u naftnoj industriji. Kada prilikom cevovodnog transporta parafinske sirove nafte, dođe do prekida protoka i hlađenja nafte ispod temperature stinjavanja, parafini će kristalisati, pri čemu će doći do, geliranja celokupne transportovane ...
    nafta, parafinski vosak, taloženje, transport, naftovod
    ... transporta sirove nafte cevima, 2020, str. 7) Naftovodi se najčešće ukopavaju u zemlju na dubini od 0,80 — 1,50 m, mereno od površine zemlje do gornje ivice cevovoda. Ponekad se magistralni naftovodi polažu iznad zemlje na betonskim stubovima visine 0,50 – 0,75 m. Način polaganja magistralnih naftovoda ...
    ... prognoze rasta transportnih sistema svedoče o tome da gas i nafta i dalje ostaju ključni energetski resursi širom sveta. Prema procenama Organizacije zemalja izvoznica nafte (OPEC), do 2040. godine, ovi resursi će i dalje pokrivati više od 50% globalnih energetskih potreba, a tražnja za sirovom naftom ...
    ... rafinerijama za dalju preradu. Cevovodi i gasovodi su siguran i efikasan način transporta nafte i gasa. Veći deo gasovoda ı cevovoda smešten je ispod zemlje, što čini dodatno sigurnijim od svih spoljnih faktora i rizika. Prvi naftovod, dug 6 km, sagrađen je 1865. godine u SAD. Danas Je mreža naftovoda ...

  • Палеогеографска реконструкција јадарског блокатоком млађег палеозоика

    Весна Цветков (2018)
    ... истраживања, под условом да су испитиване стене током свог формирања примиле и сачувале магнетизацију насталу услед индуктивог дејства магнетног поља Земље. Стена може имати више врста магнетизација, што зависи од физичких и хемијских услова који су деловали на стену од времена њеног формирања до времена ...
    ... магнетизације (Characteristic Remanent Magnetizatio - ChRM) одређен је угловима палеодеклинације и палеоинклинације. Код апроксимације магнетног поља Земље аксијалним геоцентричним диполом, вредност угла деклинације је нула у тренутку када стене стичу магнетизацију, док је угао инклинације у функцији ...

  • Енергетска безбедност Европске уније у светлу актуелне енергетске транзиције

    Бобан Павловић, Дејан Ивезић (2021)
    Енергетска стратегија Европске уније, која од 2015. године обухвата и циљеве у области климатских промена, тежи изградњи „енергетске уније” која потрошачима из ЕУ даје сигурну, приступачну, чисту и одрживу енергију. Енергетска политика ЕУ поставља пред себе амбициозне циљеве у погледу коришћења обновљивих извора – учешће од 32% до 2030. године. Овако опсежну и динамичну енергетску транзицију у Европи усложњава хетерогеност националних енергетских система у погледу структуре енергетског микса, нивоа увозне зависности, као и нивоа технолошког, друштвеног и економског ...
    енергетска безбедност, Европска унија, енергетски показатељи, природни гас, обновљиви извори енергије
    ... уштедама, супституцији нафте и смањењу зависности од увоза; - Трећа фаза – Период „енергетског баланса” након 2000. године. Дугорочни циљ у развијеним земљама постаје да се развој настави кроз побољшање енергетске ефикасности, пре него кроз повећану потрошњу енергије [16]. Утицај енергетике на животну ...
    ... отпорности енергетског система и огледа се у политичкој стабилности, војној снази, отпорности енергетског система и геополитичкој ситуацији у региону земаља извозница. Уважавајући премису да енергетска безбедност захтева вишедимензионални приступ, она се може дефинисати као равноправно, доступно, п ...
    ... гаса у 2019. године потиче из Русије. Зависност од само једног извора увоза гаса посебно је изражена у неким регионима Европе. На пример, Балтичке земље, Финска и Словачка највећим делом зависе од природног гаса из Русије. Мађарска увози скоро 90% потребног природног гаса из Русије, а Чешка 95%. Најслабија ...

  • Испитивање магнетске сусцептибилности прашине антропогеног порекла

    Дубравка Новичић, Весна Цветков, Весна Дамњановић (2019)
    ... filterima (specijalno postavljenim na određenim mestima) i drugim površinama (snegu). Magnetit je najvažniji prirodni magnetični mineral na Zemlji a javlja se u kontinentalnoj i u okeanskoj kori kao primarni ili sekundarni mineral u magmatskim, sedimentnim i metamorfnim stenama. U zemljištima ...
    ... komponenti zagađenja vazduha obuhvata i teške metale koji se emituju u atmosferu, na primer, živa ili olovo. Ovi ostaju u vazduhu dok se ne vrate u zemlju kišom. Mnogi teški metali su izuzetno neurotoksični za ljudsko telo, posebno za decu. Izlaganje olovu u detinjstvu može da rezultira sniženim k ...
    ... filterima) sa dve stanice u Republici Srbiji i devet stanica u Republici Mađarskoj, na osnovu čega je izvršeno upoređivanje rezultata dobijenih iz dve zemlje. Lokacija uzorkovanja u Srbiji su Novi Sad i Veliko gradište. Na ovim stanicama su sakupljane PM10 čestice iz 55 m3 vazduha koji se pumpao kroz sistem ...

  • 100th Anniversary of the Carpathian-Balkan Geological Association (CBGA)

    Ljupko Rundić (2022)
    Током 22. конгреса Карпатско-балканске геолошке асоцијације (KБГА) одржаног у Пловдиву, Бугарска (7–11. Септембар, 2022) обележена je стогодишњица оснивања KБГА. Резолуција о оснивању „Карпатске геолошке асоцијације“ усвојена је на 13. Међународног геолошком конгресу у Бриселу, 19. августа 1922.године. То је био резултат ранијих напора и иницијативе Р. Кетнера (Чехословачка), Ј. Новака (Пољска), Г. Мунтеану Мургочија (Румунија) и В. Петковића (Југославија). Касније, после Другог светског рата, асоцијација мења назив у „Карпатско-балканска геолошка асоцијација (КБГА) “. Током протеклих 100 година, КБГА је ...
    Карпатско-балканскa геолошка асоцијација (КБГА), 1922–2022.

  • Analiza seizmičkog dejstva eksplozije pri miniranju na primeru izrade tunela Golubac kod Golupca

    Suzana Lutovac, Miloš Gligorić, Jelena Majstorović, Luka Crnogorac (2022)
    Savremeno rudarstvo, a pogotovo masovna eksploatacija metaličnih ležišta, ne bi se mogla zamisliti bez primene eksploziva. Rudarstvo je privredna grana, gde su eksplozivi našli najširu primenu za eksploataciju čvrstih mineralnih sirovina. Primena energije eksploziva dovodi do poboljšanja tehničkoekonomskih pokazatelja pri eksploataciji mineralnih sirovina, ali i do pojave negativnih efekata koji prate radove na miniranju. Eksplozivni materijali u rudarstvu, geologiji i drugim delatnostima, svojim dejstvom narušavaju prirodnu sredinu u vidu drobljenja, razbacivanja komada stene, vazdušnih udara, pojave sezmičkih efekata, pojave ...
    miniranje, seizmičko dejstvo, brzina oscilovanja stenske mase, kriterijumi ocene seizmičkog dejstva

  • Novi koncept izrade Osnovne hidrogeološke karte Srbije

    Igor Jemcov, Zoran Stevanović, Vladimir Živanović, Saša Milanović, Dušan Polomčić, Veselin Dragišić (2022)
    Osnovna hidrogeološka karta (OHGK) predstavlja bazični dokument u hidrogeologiji, a ima za cilj sagledavanje osnovnih tipova izdani što da omogućava sagledavanje podzemnih vodnih resursa na području obuhvaćenom kartom. Primena postojećeg Uputstva za izradu Osnovne hidrogeološke karte SFRJ 1:100.000 (iz 1984, odnosno 1988. godine), vezana je za brojne poteškoće, što je uslovilo da je u proteklom periodu od 30 godina bilo je više inicijativa za formiranjem novog Uputstva. Sagledavajući postojeću situaciju uz činjenice o savremenim trendovima razvoja hidrogeoloških karata u ...
    Osnovna Hidrogeološka Karta, koncept izrade OHGK, harmonizovana legenda OHGK

  • Kontaktni metamorfizam gornjokrednih sedimentnih stena Rudnika

    Kostić N. Bojan (2021)
    Kontaktni metamorfizam gornjokrednih sedimentnih stena na planini Rudnik ispitivan je na uzorcima iz pet bušotina. Definisano je šest varijeteta krednih stena (protolita) koji čine dve litološke jedinice izgrađene od klastičnog, karbonatnog i klastično-karbonatnog materijala. Vulkanskom aktivnosti na Rudniku formirana su vulkanska tela koja se utiskuju duž slojevitosti sedimentnih stena, a neka ih presecaju u vidu dajkova. Starost ovog vulkanskog događaja određena je na 23.9 miliona godina. Ovaj miocenski vulkanizam doveo je do kontaktno metamorfnih promena sedimentnih stena i obrazovanja skarnova ...
    Rudnik, kontaktni metamorfizam, sedimentne stene, hornfels, skarn, granati, vezuvijan
    ... i teškim elementima retkih zemalja. I obod i centar zrna pokazuju jedva primetnu negativnu Eu anomaliju Kostić i dr. (2021). Slika 52: Retke zemlje analizirane laserskom ablacijom i normalizovane na hondritske vrednosti McDonough and Sun (1995). (A) Lake retke zemlje pokazuju osiromašenje ...
    ... hemijskim analizama ispitivanih uzoraka, kao i vrednostima mikro elemenata i retkih zemalja, prikazane su u tabeli 12. 69 Tabela 12: Hemijske analize glavnih oksida, elemenata u tragovima i elemenata retkih zemalja 330A/18 218 219 226 244 250 260 269 270 Metaklastit Metaklastit ...
    ... starosti. Pored određivanja koncentracija izotopa uranijuma i olova, određene su i koncentracije mikroelemenata i retkih zemalja u granatima. Merenja sadržaja mikroelemenata kao i retkih zemalja rađena su u centru i na obodu zrna kako bi se utvrdile eventualne razlike u koncentracijama. Dobijeni rezultati ...

  • OER obrazovni sadržaji kao spona između akademskog i preduzetničkog znanja

    Ivan Obradović, Ranka Stanković, Marija Radojičić (2014)
    ... i mogućnost preuzimanja sadržaja sa najprestižnijih obrazovnih ustanova kao i mogućnost da uče zajedno sa velikim brojem studenata iz različitih zemalja koji koriste te sadržaje [15], [16]. Sa druge strane OER sadržaji mogu biti korisni i za kreatore obrazovnih materijala. Kreatori materijala mogu ...
    ... Zaključak Premda se ideja otvorenih obrazovnih resursa veoma brzo širi u svetskoj pedagoškoj javnosti kao i na vodećim svetskim univerzitetima, u zemljama Zapadnog Balkana ideja OER sadržaja je relativno nova. Ovim radom želeli smo da ukažemo na prednosti OER sadržaja, na njihovu svrsishodnost i značaj ...
    ... projekta u okviru koga se razvijaju OER sadržaji je da se oformi baza kurseva koji će učiniti znanje iz pojedinih oblasti javno dostupnim. Ideja je da zemlje Zapadnog Balkana kreiraju sadržaje na maternjim jezicima,prevazilazeći na taj način kritike da su OER sadržaji dostupni samo za „velike jezike“ ...

  • Poređenje rezultata interferometrijske analize za zemljotrese na istočnom anatolijskom rasedu od 2020. i 2023. godine

    Dragan Živković (2024)
    Ovaj rad se bavi analizom površinskih deformacija izazvanih zemljotresima u Turskoj iz 2020. i 2023. godine korišćenjem diferencijalne satelitske radarske interferometrije (DInSAR tehnike). Cilj istraživanja bio je da se kvantifikuju i uporede deformacije terena izazvane ovim seizmičkim događajima i da se razumeju mehanizmi koji stoje iza oslobađanja seizmičke energije u regionu. Analizom DInSAR snimaka, identifikovane su različite deformacije duž rasednih zona za svaki zemljotres. Dok je zemljotres iz 2020. godine (M 6,7) izazvao lokalizovane deformacije duž Istočno anatolijskog raseda, zemljotres ...
    DInSAR, Istočno anatolijski rased, Kahramanmaraški trostruki spoj

  • Горњокредне творевине северозападне Србије

    Bojan M. Glavaš-Trbić (2013-11-26)
    У раду су приказане палеогеографске карактеристике и геотектонски положајширег подручја (Јадарског блока и Вардарске зоне) које су утицале на условеталожења, односно карактеристике горњокредних творевина на простору данашњесеверозападне Србије.Описани су карактеристични локални геолошки стубови уз приказ њиховихлитолошких, биостратиграфских и седиментолошких карактеристика. При томе сукоришћена досадашња сазнања о предметном простору изложена у домаћим радовима,и извршена је компарација и корелација са подацима суседних терена, ширеперитетиског ареала.Истраживања у првој фази су вршена на међусобно удаљеним и релативномалим профилима – често само ерозионим крпама ...
    горња креда, стратиграфија, микрофосили, макрофосили, Јадарскиблок-Вардарска зона, СЗ Србија

  • Kvantitativni status podzemnih voda aluvijona Velike Morave (potez Bagrdan - ušće)

    Jovana Mladenović, Milan Kresojević, Dušan Polomčić, Dejan Đorđević, Boris Vakanjac, Jugoslav Nikolić, Vesna Ristić Vakanjac (2023)
    Велика Морава настаје спајањем Јужне и Западне Мораве код Сталаћа и њена дужина тока од формирања до ушћа у Дунав износи 185 км. Укупна сливна површина ове реке заједно са њеним саставницама износи од 37.444 км2 што је територијално око 42% Републике Србије чинећи ову реку њеним главним дреном. Протиче централним делом Србије, најплоднијим земљиштем као и најгушће насељеним деловима наше земље. Добра хидрауличка веза вода Велике Мораве и подземних вода утицале су на то да у оквиру алувијона ...
    режим подземних вода, хидрауличка веза површинских и подземних вода, алувијон, Велика Морава