Претрага

Упит dcterms_subject_txt:režim isticanja

91 items

  • Prilog poznavanju režima voda reke Visočice

    Vesna Ristić Vakanjac, Jovan Nikolić, Marina Čokorilo Ilić, Dušan Polomčić, Dragoljub Bajić, Bojan Hajdin, Jelena Ratković (2018)
    Специфични геолошки и хидрогеолошки услови у области слива реке Височице, а пре свега широко распрострањење карбонатног средње тријаског комплекса стена, као и доњо тријаске шарене серије (алевролити, пешчари, конгломерати) имали су за последицу формирање специфичног типа дренажне мреже као и специфичног режима отицаја реке Височице и њених значајнијих притока. У конкретном случају, у горњим деловима слива ове реке као и њених главних притока, у оквиру доњо тријаских седимената развијен је дендритичан тип хидрографске мреже, док преласком на средње тријаске ...
    režim, specifični oticaj, Visočica

  • Анализа квантитативног и квалитативног режима подземних вода: Случај изворишта за водоснабдевање Друговца у Смедереву

    Милан Павличић (2024)
    У раду су приказани резултати истражних радова који су спроведени у периоду од 13.04.2018. до 31.05.2019, у циљу дефинисање режима и категоризације резерви подземних вода на изворишту за водоснабдевање Друговца у Смедереву. Бунарима ИЕБДР-1/93 и ИЕБД-1/2002 су каптирани песковити седименати неогене старости. У току режимских осматрања вршени су тестови црпења, осматрања нивоа подземних вода, режимa падавина као и квалитетa подземних вода. Утврђене су укупне резерве подземних вода у количини од 5,3 l/s. Хемијске анализе воде показују да је хидрохемијски ...
    режимска осматрања, тестови црпења, неогени седименти, хидрохемијски режим, извориште

  • Евалуација утицаја успора ХЕ "Ђердап 1" на формирање режима подземних вода у приобаљу Дунава

    Predrag R. PAJIĆ (2016)
    hirdoelektrana „Đerdap 1“, uspor, režim podzemnih voda, matematički model

  • Hidrogeoekološki aspekti aksploatacije uglja u Pelagonijskom basenu (Makedonija)

    Kostadin J. Jovanov (2016-06-24)
    Leţišta uglja „Suvodol“, „Brod-Gneotino“ su u eksploataciji, a leţište uglja „Ţivojno“je u fazi pripremi. Nalaze se u krajnjem jugoistočnom i juţnom delu Pelagonijskekotline. Sva tri leţišta stvorena su u neogenim sedimentima u jezerskim uslovimasedimentacije u zoni kontakta sa prekambrijumskim kristalastim stenama. Kod sva trileţišta ugalja se javljaju više slojeva različite debljine, u okviru kojih se nalaze klastičnisedimenti (gline, peskovi i dr.). U podini ugljenog basena nalaze se kristalaste steneprekambrijumske starosti.Teren u okolini leţišta uglja karakteriše se umereno kontinentalnom klimom, ...
    ugalj, podzemne vode, površinske vode, neogeni kompleks, izdani,transmisibilnost, nivo podzemne vode, sniţenje nivoa

  • Просторни положај лежишта угља Ђурђевик: геофизичко-геолошки модел

    Синиша Арсеновић (2019)
    Лежиште угља Ђурђевик представља источни део Бановићког угљеног басена и припада северној страни босанске офиолитске зоне унутрашњих Динарида у чији састав улазе стене палеозојске, мезозојске и кенозојске старости. Језерска доњомиоценска угљоносна серија изграђена је од лапоровито-глиновитих седимената са једним слојем мрког угља. Дебљина угљеног слоја креће се у интервалу од 5 до 25 m са генералним правцем пружања СЗ - ЈИ и падом према ЈЗ. У зони обухваћеноj геофизичким истраживањима изражена je пострудна тектоника у виду раседа мањег и ...
    рефлективна сеизмика, 3Д геофизичко-геолошки модел, угаљ, синтетички модел, моделирање

  • Hidrogeoekološki uslovi eksploatacije kamenih i mrkih ugljeva Srbije

    Branko R. Miladinović (2016-04-27)
    Ugalj predstavlja energent na čijoj osnovi se razvija privreda celog sveta.Zato mu se pridaje velika pažnja u eksploataciji i preradi, bez obzira na mnogeštetne uticaje na životnu sredinu, a posebno na efekat staklene bašte koji sestvara emisijom zagađujućih materija u atmosferu radom termoelektrana naugalj.U Srbiji, resurs koji se danas u najvećoj meri koristi u proizvodnjielektrične energije je ugalj i on učestvuje u proseku sa 70 %. U strukturi ukupneproizvodnje ugljeva, dominiraju lignitski ugljevi sa učešćem od 98 %, a ...
    Srbija, kameni i mrki ugalj, podzemna eksploatacija, preradauglja, rudničke vode, hemijski sastav, emisija zagađujućih materija, životnasredina

  • Konceptualni model hidrogeotermalnog sistema šire okoline Brusa - geotermalna karakterizacija sistema / Conceptual model of hydrothermal system of Brus area - system geothermal characterization

    Dejan Milenić, Ana Vranješ, Marinko Toljić, Ivana Vasiljević, Natalija Radosavljević, Matija Ognjanović (2024)
    Postavljeni konceptualni model hidrogeotermalnog sistema Brusa sa širom okolinom testiran je primenom različitih hidrohemijskih i izotopskih metoda u cilju njegove verifikacije i karakterizacije. Rezultati su ukazali na atomsfersko poreklo geotermalnih fluida i na razviće primarnih rezervoara u okviru karbonatnih stena. Prvi rezervoar formiran je u okviru krečnjaka gornjotrijakse starosti, dok drugi rezervoar egzistira u okviru trijskaih mermera. Zone prihranjivanja locirane su u zapadnom delu terena. Sistemi gravitacionih raseda kontrolišu kretanje fluida u sistemu, dok proces jonske izmene dominira u ...
    hidrogeotermalni sistem, hidrohemijske i izotopske metode, mladi intruzivi

  • Пример мерења издашности потопљених карстних извора на примеру бране XE Вишеград

    Милан Петровић (2024)
    Главница предстојећег рада, састоји се од обраде и интерпретације података прикупљених током теренских хидрогеолошких истраживања у мају 2024. налокацији бране XE Вишеград.
    хидрогеологија, карст, брана, извори, процуривање
    ... Mpuxas Mepehba OpsuHe 2024 a ussopuwa y OOHOCy Ha MpemxoOHa Mepetea {Munanosuh u op, 2024) Datum Nam· / oznaka | Broj merenja Mayx, broj | Brznna · isticanja aja krila LiJćj ___ 2063 _10.05.2000____JS ___ _____|7________| 188 _______2.008 3979 HNN MN W altass izvora ob abiln |23.10.2000 ___|Vehki-I ...
    ... 3%000 ___J8 _____ _ _|* ___ |I7 ___ _ |177 _23.10.2009____| 18b_______|5______ |75 ______|08? m Naziv / oznaka | Broj merenja Max. broj | Brzna · isticanja :zwm obrtaja hrila m/s _15.06.2013 ___|Vehlki-1 _ ___|8 ____ |ma _____ |3l |šsb 7___ _|e• _____|ma _____ |175 —— 177 |15.06.013 _ __|8 ____ ...

  • Hydrographic and hydrological characterization of the Vodenička and Rosomačka rivers

    Vesna Ristić Vakanjac, Marina Čokorilo Ilić, Dušan Polomčić, Dragoljub Bajić, Jelena Ratković (2017)
    The Visočica River rises in Bulgaria, on the Berovo Mountain. Its course in Bulgaria is 16.7 km long. It enters Serbia near the village of Donji Krivodol. Up to the village of Pakleštica, or the beginning of Lake Zavoj, its right-bank tributaries are the Krivodolštica, the Vodenička, the Rosomačka and the Dojkinačka. There are no left-bank tributaries. Among the tributaries, water levels and discharges are gauged only on the Dojkinačka River. The Vodenička had also been gauged but only ...
    hydrographic characteristics, river discharge, the Vodenička River, the Kamenička River

  • Analiza hidrauličke veze između reke Save i podzemnih voda na izvorištu za vodosnabdevanje Obrenovca

    Dragoljub Bajić, Bojan Hajdin, Dušan Polomčić, Vesna Ristić Vakanjac (2022)
    Na izvorištu „Vić bare“ formiranom u aluvijonu Save za vodosnabdevanje Obrenovca u poslednje dve decenije izvedeno je više detaljnih hidrogeoloških istraživanja u cilju utvrđivanja rezervi podzemnih voda i izdvajanja zona sanintarne zaštite. Monitoring podzemnih voda u celoj zoni izvorišta, za potrebe izrade hidrodinamičkog modela, omogućio je i hidrauličku analizu odnosa površinskih voda reke Save i podzemnih voda na izvorištu sa kojeg se trenutno zahvata do 310 l/s vode. U radu su prikazani rezultati korelacione analize, odnosno ispitivanja na ...
    aluvijon, korelaciona analiza, koeficijent determinacije, režim podzemnih voda

  • Groundwater gravitational circulation of Karst Veliko Vrelo and Malo Vrelo springs by isotope and the noble gas method: case study of the Beljanica Massif

    Ljiljana Vasić, Laszlo Palcsu, Huang Fen (2019)
    Earth-Surface Processes, Geology, Pollution, Soil Science, Water Science and Technology, Environmental Chemistry

  • Neeksplozivni generatori bušotinskog pritiska kao zamena eksplozivnih punjenja

    Kričak Lazar, Negovanović Milanka, Mitrović Stojan, Marković Jovan, Milanović Stefan, Simić Nikola (2018)

  • Groundwater as an important resources in emergency situations of the Republic of Serbia

    Boris Vakanjac, Radoje Banković, Vesna Ristić-Vakanjac, Saša Milanović, Ljiljana Vasić, Saša Bakrač, Nikola Kozić (2024)
    Groundwater is a renewable resource wholly or partially protected from external influences (pollutants) by nature. Currently, about 75% of the population of the Republic of Serbia meets its water needs by using underground water. Hence, this water represents an essential strategic resource of our country; according to data from the Water Management Foundation of the Republic of Serbia (VOS, 2001), water from existing sources is used in quantities of about 23 m3/s. As 67.13 m3/s is the estimated potential ...
    podzemne vode, izvor, monitoring, vanredna situacija

  • Režim pogranične reke Jerme

    Vesna Ristić Vakanjac, Marina Čokorilo Ilić, Dušan Polomčić, Dragoljub Bajić, Boris Vakanjac, Peđa Kostić (2019)
    Reka Jerma izvire na Vlasinskoj visoravni u zoni Vlasinskog jezera, teče prema severozapadu padinama planine Gramade kroz selo Klisuru. Kod sela Strazimirovci prelazi u susednu državu Bugarsku, prolazi kroz Trnovsko ždrelo i zatim se ponovo vraća u Srbiju nedaleko od sela Petačinci. Uliva se kod sela Gradište u Nišavu. Ukupna dužina ove reke je 72.1 km od toga je 45.1 km formirala na teritoriji Srbije a preostali deo pripada Bugarskoj. Posmatrajući površine sliva nešto manje od 50 % pripada ...
    klimatske promene, režim reke, monitoring, međugranična saradnja, Jerma

  • Prilog poznavanju režima i bilansa voda reke Resave

    Marina Mitrašinović, Vesna Ristić Vakanjac, Saša Milanović, Ljiljana Vasić, Dušan Polomčić (2022)
    Sliv Resave zauzima područje između reke Velike Morave i obronaka Kučajsko-beljaničkih planina. Sliv i režim ove reke kontroliše se dvema hidrološkim stanicama: Manastir Manasija (slivno područje u iznosu od 388 km2) i Svilajnac (681 km2). Za potrebe analize režima voda reke Resave i uticaja padavina na formiranje oticaja sa njenog sliva preuzeti su podaci o padavinama sa meteorološke stanice Crni Vrh (1037 m nm) koji odslikava režim gornjeg dela sliva ove reke, i meteorološke stanice Smederevska ...
    Hidrogeološke karakteristike, hidrološke karakteristike, režim voda bilans voda, rijeka Resava

  • Geotermalni potencijal pliocensko-kvartarnih sedimenata na teritoriji opštione Novi Beograda

    Matija Ognjanović (2024)
    Svrha ovog rada određivanje geotermalne potencijalnosti teritorije opštine Novi Beograd. Određivanje geotermalne potencijalnosti Novog Beograda predstavlja kvantifikovanje geotermalnih resursa na njegovj teritoriji.Analizom opštih karakteristika tj. geografskim položajem, klimatskim, hidrološkim, hidrografskim i geomorfološkim karakteristika, zajedno sa geološkim, hidrogeološkim i opštim geotermalnim karakteristika istražnog područja stiče se jasan zaključak o istražnom području.U savremene geotermalne indikatore, u vidu povećane temperature podzemnih voda, pre svega zbog efekta toplotnog ostrva i sintezom svih pređašnjih podataka, kao podloge za dalju, detaljniju, analizu dolazi se do koraka ...
    geotermalna energija, geotermalni potencijal, Novi Beograd, subhidrogeotermalni resursi
    ... istražnog terena. Prihranjivanje izdani formirane u lesnim naslagama se odvija infiltracijom atmosferskih taloga. Isticanje voda ove izdani se odvija preko bunara, kao i isticanje direktno u Dunav preko peskovito-šljunkovitih horizonata. Osnovni hemijski tip podzemnih voda u okviru ovog tipa izdani ...
    ... do 1965. godine. Apsolutni maksimalni vodostaj iznosi 738 cm, odnosno minimalni -61 cm, mereno na stanici Beograd za period 1972-2022 godina. Režim reke Save pripada fluvio-nivalnom tipu režima. Legenda reka 7” manjivodotoci i kanali D administrativna granica opštine _Dudovski kanal ...
    ... boljeg sagledavanja geotermalnog sistema neophodno je izvršiti istraživanja in a širem prostoru odnosno na prosoru opštine Zemun. Temperaturni režim odnosno temperature podzemnih voda u okviru peskova pliocenske starosti u delu lesnog platoa prikazane su u tabeli 5. Prosečna temperature u okviru ...

  • Idejno rešenje zaštite površinskog kopa Zapadni Kostolac od površinskih i podzemnih voda

    Željko Savić (2024)
    Svaki veći površinski kop ima dobro razvijene etaže, pa samim tim i veće površine na koje dospe površinska voda, koju je potrebno prikupiti i dirigovano provesti do odgovarajućih recipijenata, kako ne bi ugrozila eksploataciju otkrivke i uglja.
    odvodnjavanje, kanali, vosabirnici, bunari, ekrani
    ... Osim toga, dreniranje zbijene izdani formirane u okviru aluvijalne ravni Velike Morave obavlja se isticanjem u Dunavac (koji razdvaja gornje kostolačko ostrvo od obalnog. dela) i isticanjem u Veliku Moravu u periodu malovoda. Takođe, u manjem obimu, dreniranje sc vrši zahvatanjem individualnim ...
    ... smeštena pomenuta crpna sganica, koja vodu iz njega prebacuje u deo Dunavca koji je osgao povezan sa Dunavom. Režim rada crpne stanice obezbeđuje nivo u Dunavcu na koti 67+0,5 mnm. Taj režim je usganovljen juna 1980.god. kada je počela sa radom c.s.Kolište 2. Pre toga, u periodu od avgusta 1974. do ...
    ... kopa Zapadni Kostolac od_površinskih i podszemnih voda Strane bazena za vodu iznad površine terena moraju biti tako urađene da je sprečeno svako isticanje vode iz bazena. Postrojenje za bušenje mora biti postavljeno na bezbedno odstojanje od ivice bazena za isplaku. Podužna osa bušaćeg postrojenja ...

  • Tehnologija izrade i opremanje magacina eksploziva za potrebe ležišta bakra

    Aleksandar Milojević (2024)
    Nakon radova otvaranja i početka eksploatacije, rudno telo bakra velikih rezervi zahteva i veliku količinu eksploziva da bi se ostvario zacrtan kapacitet. Samim tim, neophodno je izraditi funkcionalan magacin eksploziva koji će biti pristupačan svim horizontima i koji će moći da ispuni celokupni kapacitet svih horizonata. Obzirom da će se u magacinu skladištiti eksploziv, on mora ispunjavati specijalne uslove kako bi skladištenje bilo bezbedno. Neophodno je isprojektovati magacin tako da ispuni sve zahteve po pitanju količine i načina skladištenja eksploziva, ...
    podzemna eksploatacija, ležište bakra, magacin, eksploziv
    ... Zona ležišta se karakteriše relativno niskim gradijentima (1-5%) što ukazuje na sporije kretanje podzemnih voda. Najveći oticaj je vezan za isticanje podzemnih voda u površinske tokove. Izdani se prazne na lokacijama gde su nadmorske visine terena najniže. Analiza bilansa podzemnih voda pokazuje ...
    ... dotiču sa granica modela kao i preko direktne infiltracije površinskih voda. Sa druge strane, površinski tokovi predstavljaju primarno mesto isticanja podzemnih voda. Ukupna količina (bilans) 10 podzemnih voda u čitavom modelu je relativno mala (približno 115 1/s), što potvrđuje tvrdnju da ...

  • Geotermalne karakteristike područja Semberije , Republika Srpska

    Igor Glavaš (2024)
    Cilj završnog rada predstavlja, opis geotermalnih karakteristika područja Semberije, Republika Srpska, BiH.Rad se sastoji od opšteg dijela u kojem se navode osnovne karakteristike područja (geomorfološke, geografske, hidrološke,hidrometeorološke, geološke, tektonske i hidrogeološke) i specijalnog dijela koji detaljnije ulazi u tematiku osobina geotermalne energije i njihovih karakteristika u zadatom području kao i definisanje geotermalnog potencijala koje to područje ima.Sa prognoznim litološkim profilima 6 dubokih istražnih bušotina su izrađena 2 regionalna geološka, a njegovom konverzijom i hidrogeološka profila na osnovu kojih je, stečena ...
    geotermalna energija, Semberija, geotermalni potencijal
    ... njihova mala mineralizacija. To ukazuje da postoji aktivan protok voda od područja prihranjivanja prema Još nepoznatoj zoni isticanja. Uslijed neodređene zone isticanja, može se tvrditi da se radi o poluzatvorenoj hidrogeološkoj strukturi. 4.2.2. Geotermalni sistemi i resursi Geotermalni sistemi ...

  • Kvantitativni status podzemnih voda aluvijona Velike Morave (potez Bagrdan - ušće)

    Jovana Mladenović, Milan Kresojević, Dušan Polomčić, Dejan Đorđević, Boris Vakanjac, Jugoslav Nikolić, Vesna Ristić Vakanjac (2023)
    Велика Морава настаје спајањем Јужне и Западне Мораве код Сталаћа и њена дужина тока од формирања до ушћа у Дунав износи 185 км. Укупна сливна површина ове реке заједно са њеним саставницама износи од 37.444 км2 што је територијално око 42% Републике Србије чинећи ову реку њеним главним дреном. Протиче централним делом Србије, најплоднијим земљиштем као и најгушће насељеним деловима наше земље. Добра хидрауличка веза вода Велике Мораве и подземних вода утицале су на то да у оквиру алувијона ...
    режим подземних вода, хидрауличка веза површинских и подземних вода, алувијон, Велика Морава