Претрага

Упит dcterms_subject_txt:radio talasi (VFL)

91 items

  • Geomagnetna bura kategorije G5 u maju 2024. godine

    Magdalena Marčeva (2024)
    Zemlja poseduje magnetno polje, koje je generisano u njenom spoljašnjem jezgru. Magnetno polje Zemlje je konstantno izloženo dejstvu sunčevog magnetnog polja i zračenja koje se sa Sunca emituje. Naelektrisane čestice koje pristižu sa Sunca stupaju u interakciju sa magnetosferom, što dovodi do različitih geomagnetnih poremećaja.Geomagnetna aktivnost direktno je proporcionalna intenzitetu sunčevog zračenja koje dolazi do Zemlje. Pod uticajem sunčevog korpuskularnog zračenja dolazi do pojave geomagnetnih bura koje su praćene porastom intenziteta magnetnog polja.Količina i jačina dolaznog sunčevog zračenja zavisi ...
    magnetosfera, sunčevo zračenje, geomagnetna bura, indeksi geomagnetne aktivnosti, polarna svetlost
    ... Početna faza Je obeležena registracijom SSC impulsa (eng. Sudden storm Commencement). Rast intenziteta polja izazvan je delovanjem pojačanog udarnog talasa, pri interakciji zemljine magnetosfere i snažnijeg fluksa čestica sunčevog vetra, nakon eksplozije na Suncu, tada dolazi do većeg sabijanja ma ...
    ... magnetnih bura, trajanje početne faze, s teorijske tačke gledišta jeste važan parametar. Iznenadni početak bure (SSC impuls), označava dolazak udarnog talasa iz međuplanetarnog prostora na granicu magnetosfere. Ovo je praćeno povećavanjem gustinc linija sila magnetnog polja (sažimanja polja), što dovodi ...
    ... tako da može dostići visine od 30- 40 km iznad površine Zemlje. Tokom ovih procesa, ponekad, elektroni iz polarne svetlosti pobuđuju akustičke talase, koji pripadaju opsegu čujnosti, tako da posmatrač može i da “čuje” polarnu svetlost (Gajić, 2005). Oblici aurora su vrlo različiti. Mogu biti ...

  • Terenska nastava iz geofizike: Arheološki lokaliteti na području Trstenika

    Dragana Đurić, Jelena Vukčević, Dejan Vučković, Ivana Vasiljević, Vesna Cvetkov (2020)
    geofizika, geofizička istraživanja u arheologiji, arheologija u okolini Trstenika
    ... metode kori- šćena je i refrakciona seizmometrijska metoda, takođe, na području Đurovače. Metoda se temelji na merenju vremena širenja seizmičkih talasa, od izvora do seizmičkih prijemnika (geofona), kroz geološke strukture pod površinom. Se- izmometrija je korišćena prvenstveno u demonstrativne ...

  • Geotehnički uslovi izgradnje tunela „Debelo brdo“ na autoputu E-80 Niš - Pločnik

    Dragoslav Rakić, Radojica Lapčević, Irena Basarić Ikodinović, Dragan Lukić (2022)
    Tunel „Debelo brdo“ nazvan je po najizraženijem relјefnom obliku na ovoj drugoj deonici autoputa E-80 Niš – Pločnik. Osnovnu geološku građu na lokaciji tunela čini Mio-Plioceni kompleks heterogenog litološkog sastava. Izgradnja tunela je predviđena delom u otvorenom iskopu dužine 240 m, a delom sa podzemnim iskopom dužine 190 m. U zoni tunela, padina je okarakterisana kao uslovno stabilna, pa bi neadekvatna zasecanja mogla da izazovu klizanja terena. Iz tih razloga, u okviru rada posebno su prikazani geotehnički uslovi izgradnje ...
    Tunel „Debelo brdo“, Geotehnički parametri, Privremene kosine, Šipovi, Podgrada.
    ... modula u = 33.0 57.0 MPa za laporovite gline, odnosno od Eu = 55.0 - 89.0 MPa za lapore glinovite (Slika 6). T na osnovu o u brzine prostiranja talasa i gustine tla, za tri u intervalu od Eu1 = 35 69 MPa; Eu2 = 35 82 MPa i Eu3 = 45 69 MPa a prikazanim vrednostima dobijenim na osnovu korelacionih ...
    ... (ES-23 do ES 32), R 3 profila (SP-7 do SP-9) I - U Laboratorisjkim ispitivanjima je za glinovito-laporoviti Mio-Plioceni kompleks eno da se radi o 110%. Ic > 1.0), mo e se re da su materijali uglavnom u vrstom stanju konzistencije, sa jednoaksijalnom vrsto om pritiska qu > 250 kPa. Me utim ...
    ... iskazali potencijal bubrenja, bez obzira na to iz koje sredinu su uzeti (laporovitih glina ili lapora glinovitih ). Na sw > 300 kPa, tako da se se radi o sredinama sa veoma visokim potencijalom bubrenja u prisustvu vode (Slika 9a). Ovi rezultati ukazuju da je pri dimenzionisanju tunelske podgrade neophodno ...

  • Badenske školjke jugoistočnog oboda Panonskkog basena (Centralni Paratetis)

    Gordana M. Jovanović (2014-12-05)
    Rad obuhvata detaljnu studiju badenskih školjaka koje potiču sa terenajugoistočnog oboda Panonskog basena (Centralni Paratetis). Proučavani su lokaliteti naprostorima Srbije (Fruška gora, Golubac, okolina Beograda, Aranđelovca, Koceljeva,Loznica) i severoistočne Bosne (Ugljevik). Pored taksonomske analize i paleontološkihopisa bivalvija, u radu je dat i spisak revidovanih vrsta koje su do sada pronađene usedimentima badenskog kata istraživanog terena. Do sada je ukupno poznato 41familija, 108 rodova i 174 taksona. Identifikovano je 170 bivalvijskih vrsta, međukojima su neke prvi put konstatovane na ovim ...
    školjke, baden, Panonski basen (Centralni Paratetis), stratigrafija,paleoekologija, paleogeografija, paleobiogeografija
    ... izmenjene uslove sredine, kada su ljušture nataložene dejstvom olujnih talasa. Nedaleko od tog profila zapažen je manji sloj slabo vezanih konglomerata sa dobro očuvanim tankim ljušturama školjaka, što znači da se u ovom delu terena radi o mirnijem tipu sedimentacije koji je sa prethodnim verovatno u ...
    ... se tiče očuvanja fosila destruktivna sredina zbog jakog dejstva talasa i povišene energije vode. Talasi prenose ljušturice i deponuju ih u neposrednoj blizini. Slojevi sa fosilima u litoralu najčešće nastaju pod uticajem talasa i oluja. U uslovima zaliva prema (Bret i James, 2013) dolazi do veoma ...
    ... transporta ili post-mortalnog boravka na površini sedimenta. Fragmentacija mehaničkog porekla je najčešće proizvod aktivnosti talasa u priobalnoj sredini. Olujni talasi obično ne prouzrokuju lomljenje ljuštura, osim u blizini obale. Važna karakteristika školjaka iz jugoistočnog oboda Panonskog ...

  • Procena poroznosti i litologije na osnovu geofizičkih merenja u severoistočnoj Rumuniji

    Manja Grifatong (2024)
    Geofizička karotažna merenja imaju važnu ulogu u određivanju fizičkih i geoloških svojstava delova Zemljine kore. Cilj ovog rada je da se prikaže procena poroznosti i litoloških karakteristika formacije na osnovu rezultata geofizičkih karotažnih merenja. Na osnovu dostupnih podataka izrađeni su dijagrami promene poroznosti sa dubinom i krosplot dijagrami neutronska poroznost – srednja gustina za dve bušotine koje se nalaze na Moldavskoj platformi, u severoistočnoj Rumuniji. Na osnovu ovih dijagrama određene su zone povećane poroznosti i litologija formacija kroz koje ...
    karotaž gustine, neutronski karotaž, dijagram promene poroznosti, kros- plot dijagram
    ... (pm), poroznost matriksa stene procenjena na osnovu ncutronskog karotaža — „neutronska poroznost“ (0nm) i intervalno vreme prostiranja akustičnih talasa (At ) za matriks stene, poroznost formacije se može proceniti na osnovu pojedinačnih postupaka geofizičkog karotaža – karotaža gustine, neutronskog ...
    ... vrednosti gama radioaktivnosti, visoke vrednosti specifične električne otpornosti, kao i povišene vrednosti intervalnog vremena nailaska akustičnih talasa (DT), identifikovane kao zone peska. U okviru ovih delova formacije izdavajaju se zone, koje pokazuju veoma visoke vrednosti otpornosti, i to su ...
    ... označene kao potencijalno gasonosne, dok su ostale verovatno zasićene vodom. Krosplot dijagrami neutronske poroznosti ıi srednje gustine analizirani su radi utvrđivanja litoloških karakteristika formacija. Analiza je pokazala sledeće: u obe bušotine identifikovane su relativno čiste zone peska ı peščara ...

  • Parameter determination of soil oscillation law using quotient of the relative growth increments of oscillation velocity and reduced distances at “Nepričava“ open pit mine

    Suzana Lutovac, Sanja Bajić, Marina Ravilić, Radmila Gaćina (2015)
    ... nešto dalje stvara pukotine i trajne deformacije u stenskoj masi, a još dalje se pretvara u elastične deformacije. Delovanjem seizmičkog elastičnog talasa čestice stenske mase osciluju tj. pomeraju se iz svog ravnotežnog položaja. Takvo oscilovanje čestica stenskog masiva manifestuje se kao potres tla ...
    ... predložio ruski profesor M. A. Sadovski. Primenljivost ovog zakona, analizirana je na primerima masovnih miniranja na P.K. „Nepričava“, koja se izvode radi eksploatacije ležišta. Za određivanje parametara u jednačini Sadovskog, pored uobičajene metode najmanjih kvadrata primenjen je još jedan model. Pri ...

  • Investigation of quantitative indicators of anisotropy based on longitudinal elastic waves propagation velocities with uncertainty

    Miloš Gligorić, Jelena Majstorović, Suzana Lutovac (2018)
    ... Lutovac S. GLIGORIĆ M., MAJSTOROVIĆ J. and LUTOVAC S. (2017) Ispitivanje anizotropije stenskih masa merenjem brzine prostiranja ultrazvučnih talasa. In: Zbornik radova sa V naučno - stručnog skupa „Podzemna eksploatacija mineralnih sirovina 2017“, Beograd. Beograd: Univerzitet u Beogradu – Rudarsko ...

  • Nelinearno dinamičko modelovanje potresa izazvanih promenom naponskog stanja pri izradi horizontalnih podzemnih prostorija

    Srđan D. Kostić (2013-11-04)
    U ovoj disertaciji, cilj istraživanja bio je određivanje dinamičkih svojstava potresaizazvanih promenom naponskog stanja pri izradi horizontalnih podzemnih prostorija.Analiza potresa izvedena je sa dva aspekta – u prvom delu istraživanja izučavane suvremenske serije oscilovanja tla za vreme potresa, a u drugom delu vršena je analizastabilnosti fenomenološkog Baridž-Knopof modela bloka sa oprugom. Vremenske serijeoscilovanja tla proučavane su primenom postupka analize surogat podataka, kao ikorišćenjem metoda analize nelinearnih vremenskih serija (primena teoreme orazvijanju skalarne vremenske serije). Analiza vremenskih serija izvedena je ...
    potres, naponsko stanje, podzemne prostorije, bifurkacije, vremenskaserija, deterministički haos, stohastičnost, perturbacije, vremensko kašnjenje, jačina trenja
    ... potresa i kretanja talasa kroz Zemljinu koru predstavljaju disipativne procese. Dakle, pri nastajanju potresa, jedan deo energije se troši na savlađivanje trenja duž raseda, frikciono zagrevanje, i dr., dok samo mali deo biva emitovan u vidu seizmičkih talasa. Potom se energija tih talasa, pre registrovanja ...
    ... Lubin- Polkovice regionu. S druge strane, pripovršinski slojevi tla ne dovode do značajnije amplifikacije prostiranja talasa, s obzirom na to da je brzina kretanja transverzalnih talasa u granicama 400-600m/s [Kwiatek, 2004]. 111     Slika 7-4. Prostorni raspored seizmoloških stanica na ek ...
    ... seizmičkih talasa. Značajan deo energije ,,troši’’ se na frikciono zagrevanje i topljenje, stvaranje silika-gela duž raseda, i dr. Na taj način, registrovana oscilovanja tla na površini ne oslikavaju u punoj meri kretanje duž raseda; o na svom putu do površine terena seizmički talasi gube energiju ...

  • Nelinearno dinamičko modelovanje potresa izazvanih promenom naponskog stanja pri izradi horizontalnih podzemnih prostorija

    Srđan D. Kostić (2013-11-04)
    U ovoj disertaciji, cilj istraživanja bio je određivanje dinamičkih svojstava potresaizazvanih promenom naponskog stanja pri izradi horizontalnih podzemnih prostorija.Analiza potresa izvedena je sa dva aspekta – u prvom delu istraživanja izučavane suvremenske serije oscilovanja tla za vreme potresa, a u drugom delu vršena je analizastabilnosti fenomenološkog Baridž-Knopof modela bloka sa oprugom. Vremenske serijeoscilovanja tla proučavane su primenom postupka analize surogat podataka, kao ikorišćenjem metoda analize nelinearnih vremenskih serija (primena teoreme orazvijanju skalarne vremenske serije). Analiza vremenskih serija izvedena je ...
    potres, naponsko stanje, podzemne prostorije, bifurkacije, vremenskaserija, deterministički haos, stohastičnost, perturbacije, vremensko kašnjenje, jačina trenja
    ... potresa i kretanja talasa kroz Zemljinu koru predstavljaju disipativne procese. Dakle, pri nastajanju potresa, jedan deo energije se troši na savlađivanje trenja duž raseda, frikciono zagrevanje, i dr., dok samo mali deo biva emitovan u vidu seizmičkih talasa. Potom se energija tih talasa, pre registrovanja ...
    ... Lubin- Polkovice regionu. S druge strane, pripovršinski slojevi tla ne dovode do značajnije amplifikacije prostiranja talasa, s obzirom na to da je brzina kretanja transverzalnih talasa u granicama 400-600m/s [Kwiatek, 2004]. 111     Slika 7-4. Prostorni raspored seizmoloških stanica na ek ...
    ... seizmičkih talasa. Značajan deo energije ,,troši’’ se na frikciono zagrevanje i topljenje, stvaranje silika-gela duž raseda, i dr. Na taj način, registrovana oscilovanja tla na površini ne oslikavaju u punoj meri kretanje duž raseda; o na svom putu do površine terena seizmički talasi gube energiju ...

  • Optimizacija parametara reza rotornog bagera pri otkopavanju materijala sa povećanom čvrstoćom

    Saša D. Bošković (2016-09-09)
    Otkopavanje materijala rotornim bagerom je veoma sloţen fiziĉko-mehaniĉki proces. Pokazatelji efektivnosti tog procesa zavise od velikog broja raznovrsnih ĉinilaca od kojih se posebno mogu istaći: fiziĉko-mehaniĉke karakteristike materijala koji se otkopava, reţim rada bagera i izbor tehnoloških parametara bloka, odreska i reza, geometrije vedrica i zuba itd. Poseban problem se javlja kod otkopavanja materijala povećane ĉvrstoće, što je ĉest sluĉaj na našim površinskim kopovima. Dimenzionisanje specifiĉne sile kopanja bagera prema manjim masama izuzetno ĉvrstog materijala je neracionalno i rešenje ...
    rotorni bager, parametri reza, otpor na kopanje, dinamika bagera, kapacitet, optimizacija, specifična potrošnja energije
    ... rezanja i brzini prostiranja elastiĉnih longitudinalnih talasa (Tabela 2.3.). Tabela 2.3. Kategorizacija otkrivke Radna sredina Kategorija stene Kn Otpor rezanju KL(N/cm) Seizmiĉka brzina prostiranja uzduţnih talasa (m/s) Vrsta stena Sredina I K1 KL < 500 500-1000 ...
    ... Bieniawwski Z. T. 5 se bavio klasifikacijom stena prouĉavajući aksijalne i tangencijalne napone, naprezanje i brzinu prostiranja longitudinalnih talasa. Szepiatowski W. 62 je u svojim ispitivanjima na primeru površinskih kopova u Poljskoj uspostavio zavisnost specifiĉnog otpora na kopanje od ...
    ... kosistencije, stišljivost tla, otpornost smicanju, otpori rezanju, jednoosna ĉvrstoća na pritisak, ĉvrstoća na zatezanje, brzina prostiranja elastiĉnih talasa, dinamiĉki modul elastiĉnosti i dinamiĉki Poisson-ov koeficijent. Po svom obimu navedena istraţivanja predstavljaju najkompleksnija istraţivanja ...

  • Hronološki pregled razvoja površinske eksploatacije lignita u Srbiji

    Bojan Dimitrijević, Radmila Gaćina, Bogoljub Vučković (2023)
    U ovom preglednom radu dat je istorijski pregled razvoja površinske eksploatacije lignita na teritoriji Srbije, uz kratak osvrt na geološki nastanak i kvalitet i rezerve uglja, kao i mogućnosti korišćenja za dalju upotrebu. Kolubarski, Kostolački i Kovinski ugljeni baseni lignita u Srbiji, ne računajući Kosovsko-Metohijski i Drenički u sastavu AP Kosovo i Metohija po Rezoluciji 1244 UN, su ležišta najrasprostranjenijeg uglja - lignita u Srbiji koji se eksploatiše od druge polovine 20. veka na velikom broju površinskih kopova ...
    površinska eksploatacija ugalja, lignit, Kolubara, Kostolac, Srbija

  • Merenje pritiska u bušotinskom cevovodu

    Ratko Matija (2024)
    Merenje pritiska ima veliki značaj u naftovodima i gasovodima. U ovom završnom radu analizirane su različite metode merenja pritiska , kao što su merenje pritiska manometrima sa tečnostima, kapacitivnim manometrima, električnim manometrima nekim drugim. Objašnjena je kalibracija senzora pritiska koja u velikoj meri utiče na tačnost merenja. Navedeni su i objašnjeni elementi cevovoda i u vezi s tim pad pritiska, čije je merenje tema ovog završnog rada.
    merenje pritiska, manometri, kalibracija, elementi cevovoda, pad pritiska
    ... učestanost od stotinak kHz, što ih čini pogodnim za dinamička merenja pri impulsnim promenama pritiska, kao na primer eksplozijama ili udarnim talasima u gasovima. Kao materijali najčešće se koriste kvarc, keramika na bazi barijum titanata i olovo cirkonata. Po svojoj konstrukciji, piezoelektrični ...
    ... Deformacioni uređaji - promena pritiska određuje se u zavisnosti od veličine deformacije elastičnih osetljivih elemenata Električni uređaji - rade na principu zavisnosti električnih parametara od merenog, pritiska 3.1. Manometri sa tečnostima Manometri sa tečnostima su jednostavni, ali ı ...
    ... klizača. R(p) Slika 15. Manometri sa potenciometrima 18 3.4.2. Manometri sa induktivnim pretvaračima Manometri sa induktivnim pretvaračima rade na principu delovanja pritiska, usled čega se pomera metalna membrana i menja se otpor magnetnog kola. Pozitivne strane ovih pretvarača su velika ...

  • Анализа примене утискивања полимера за повећање искоришћења лежишта „Х“

    Јана Ивановић (2024)
    Лежиште „Х“ се налази у Панонском басену и део је нафтно-гасног поља „ХХ“.С обзиром на висок удео воде у произведеном флуиду на лежишту је потребно применити неку методу којом би се смањила брзина напредовања фронта воде ка производним бушотинама, односно смањио удео воде у производњи. Овај рад има за циљ да детаљно испита могућност примене једне од допунских метода повећања искоришћења лежишта, методе утискивања полимера на изабраном лежишту „Х“. Први део рада приказује основне теоријске појмове на којима се ...
    методе повећања искоришћења, хемијске методе, инјектирање полимера, нумеричка симулација
    ... U OVOJ ZONI PROTIĆE SAMO NAFTA U OVOJ ZONI PROTIĆE NAFTA ı VODA a REZIDUALNA NAFTA P I — ———A NAFTA PR Č | }7 NAFTNIZ/ PORCIJA |TALAS VODE— TALAS , 'POLIMERA|- ! NAFTE— | 4 POTISKUJUĆA' i —A Cauuka 2.3 — Pacnopeo unjekmupanux dbayuoa y nadjmio.u neoxrcuumy npu nonuepHo. 3aaootasay ...

  • Analiza stabilnosti kosine na magistralnom putu M-1, deonica Lipci-Ljuta

    Ksenija Gredić (2024)
    Katedra za Geotehniku održala je sednicu na kojoj mi je odobrena tema za završnirad pod naslovom “Analiza stabilnosti kosine na magistralnom putu M-1, deonica Lipci-Ljuta” u opštini Kotor.Za mentora je izabran van.prof.Miloš Marjanović, dok za članove komisije su izabrani prof.dr. Biljana Abolmasov i doc.dr. Zoran Berisavljević. Tokom izrade završnog rada, korišćeni su podaci iz “Elaborata o rekonstrukciji magistralnog puta M-1 (M-2), dionica Lipci-Ljuta, dužine cca 15km”, kao i ostala odgovarajuća stručna literatura. Na osnovu terenskih radova i dobijenih rezultata ...
    analiza stabilnosti, stijenska masa, kinematska analiza, inženjerskogeološko kartiranje
    ... 15m dubine. Proces abrazije nema veliki uticaj na stabilnost predmetne kosine, s obzirom na činjenicu da ona posjeduje kontrapad, te stoga morski talasi udaraju suprotno od pravca pada kosine. Glacijalni proces nije zastupljen u blizini predmetne lokacije, prema tome ne predstavlja značajan geomorfološki ...
    ... čvrstoća uz pomoć Šmitovog čekića, izvršeno je fotografisanje i snimanje istražnog područja dronom. Na samom početku rekogonosciranja utvrđeno je da se radi o slojevitim krečnjacima kredne starosti sa više familija pukotina i slojeva sa relativno istim ili sličnim modelom ispadanja blokova. Izvedena ...
    ... geoloških disciplina, pretežno opšteg i regionalnog karaktera, a u manjem obimu detaljnog karaktera. Od detaljnih istraživanja pominjemo ova koja su rađena za rekonstrukciju raskrsnice na početku dionice u Morinju, potom za izgradnju više objekata u Risnu i u Orahovcu. U periodu od 2019. do 2020.godine ...

  • Analiza stabilnosti kosine na magistralnom putu M-1, deonica Lipci-Ljuta

    Ksenija Gredić (2024)
    Katedra za Geotehniku održala je sednicu na kojoj mi je odobrena tema za završnirad pod naslovom “Analiza stabilnosti kosine na magistralnom putu M-1, deonica Lipci-Ljuta” u opštini Kotor.Za mentora je izabran van.prof.Miloš Marjanović, dok za članove komisije su izabrani prof.dr. Biljana Abolmasov i doc.dr. Zoran Berisavljević. Tokom izrade završnog rada, korišćeni su podaci iz “Elaborata o rekonstrukciji magistralnog puta M-1 (M-2), dionica Lipci-Ljuta, dužine cca 15km”, kao i ostala odgovarajuća stručna literatura. Na osnovu terenskih radova i dobijenih rezultata ...
    analiza stabilnosti, stijenska masa, kinematska analiza, inženjerskogeološko kartiranje
    ... 15m dubine. Proces abrazije nema veliki uticaj na stabilnost predmetne kosine, s obzirom na činjenicu da ona posjeduje kontrapad, te stoga morski talasi udaraju suprotno od pravca pada kosine. Glacijalni proces nije zastupljen u blizini predmetne lokacije, prema tome ne predstavlja značajan geomorfološki ...
    ... čvrstoća uz pomoć Šmitovog čekića, izvršeno je fotografisanje i snimanje istražnog područja dronom. Na samom početku rekogonosciranja utvrđeno je da se radi o slojevitim krečnjacima kredne starosti sa više familija pukotina i slojeva sa relativno istim ili sličnim modelom ispadanja blokova. Izvedena ...
    ... geoloških disciplina, pretežno opšteg i regionalnog karaktera, a u manjem obimu detaljnog karaktera. Od detaljnih istraživanja pominjemo ova koja su rađena za rekonstrukciju raskrsnice na početku dionice u Morinju, potom za izgradnju više objekata u Risnu i u Orahovcu. U periodu od 2019. do 2020.godine ...

  • Uslovi formiranja oticaja reke Crnice

    Andjelija Glogovac (2024)
    Sliv reke Crnice zauzima područje centralnog dela Srbije, između opštine Paraćin na zapadu, Sisevačkog basena na istoku, sliva Ravanice na severu i Jovaničke reke na jugu.Režimski parametri sliva reke,površine od 289 km2 kontrolišu se na hidrološkoj stanici Paraćin, dok su sa ciljem analize režima i uticaja padavina na formiranje oticaja preuzeti podaci o padavinama sa meteorološke stanice Ćuprija.Na razmatranom području dominantnu ulogu ima karsni tip izdani, koga karakteriše nestabilan režim u u pogledu oscilacija izdašnosti i nivoa podzemnih voda ...
    režim voda, autokorelacija, kroskorelacija, bilans voda, klimatske promene, reka Crnica
    ... hidrograma reke Crnice. Takođe, istovremena pojava otapanja snežnog pokrivača i padavine Jačeg intenziteta mogu izazvati formiranje poplavnog talasa ove reke. Padavine u zimskim i jesenjim mesecima u većini slučajeva ne utiču na porast hidrograma proticaja, iz razloga što su u vidu snega koji ...
    ... osmatranom periodu najkišnija, dok su najniže vrednosti zabeležene 2011. godine, odnosno godine koja je u osmatranom periodu najsušnija. Poplavne talase reke Crnice mogu izazvati vremenski ekstremi u vidu izlučivanja velikih količina padavina ı otapanja snežnog pokrivača. Zbog prisutih sve učestalijih ...
    ... Q (m”/s), specifični oticaj q (I/s/km?), zapremina otekle vode W (10* m3*), sloj oticaja h (mm) i prosečni višegodišnji koeficijent oticanja q. Radi pojašnjenja određenih parametara date su Jednačine koje su korišćene za proračun pojedinih parametara. 60 Zapremina otekle vode W (10% m*) ...

  • Geološke karakteristike neogenih sedimenta na prostoru šire okoline Ledinaca

    Aleksandar Tričković (2024)
    Sagledavanje evolucije neogenih sedimenata na prostoru šire okoline sela Ledinci omogućeno je primenom različitih stratigrafskih metoda na površinskim i potpovršinskim podacima. Za izradu rada korišćene su sedimentološke, biostratigrafske, geofizičke i riftno sekvencione metode, koje su primenjene na površinskim izdancima i bušotinama. Primenom principa riftne sekvencione stratigrafije na podacima dobijenim geofizičkim karotažnim merenjima dobijeni su podaci o vremenu ekstenzije u Panonskom basenu. Pored toga ovi podaci zajedno sa sedimentološkim i stratigrafskim metodama omogućili su izdvajanje depozicionih sredina tokom neogena. Generalno ...
    depozicioni sistemi, neogen, Panonski basen, ekstenzija, formacije, riftna sekvenciona stratigrafija
    ... mezozojskih stena. Szak formacija se vezuje za nešto pliće delove Jjezera od Endred formacije, ali se sedimentacija još uvek dešava ispod baze uticaja talasa. Turbiditni sedimenti koji su deponovani da padinama šelfa karakteristični su za Solnok formaciju. Izgrađeni su od finozrnog peska, alevrita i glina ...
    ... bušotina na istraživanom području. Pored toga za nju ne postoje podaci za prvih 300 m geološkog stuba pa su na dobijeni na osnovu SP i EO krive. Radi se o glinama i peskovima koje se smenjuju ciklično. Bušotina ide do 824 m dubine ı nabušila je jurske serpentinite. Preko Jurske podloge leže neogeni ...

  • Sedimentologija gornje krede centralnog dela vardarske zone

    Violeta M. Gajić (2014-09-04)
    Područje istraţivanja obuhvaćeno doktorskom disertacijom nalazi se ucentralnim delovima Vardarske zone. Karakteriše se sloţenom geološkomgrađom koju grade mezozojske tvorevine trijaske, jurske i kredne starosti, kao ikvartarni sedimenti. U trijasu je istraţivano područje pokrivalo more, sve dogranice sa Šumadijom. Tokom jure sloţenim geotektonskim procesima stvarajuse ofiolitske stene rasprostranjene u juţnim i delom u centralnim delovimaistraţivanog područja. U donjoj kredi se pokretima dinarske faze izdiglo kopno,koje je egzistiralo skoro u celoj donjoj kredi područja istraţivanja.U alb-cenomanu pojedini delovi istraţivanog područja se ...
    Vardarska zona, gornja kreda, transgresija, litostratigrafskejedinice, sedimentologija, turbiditi
    ... 87.33 nije rađen R 5/6 52.37 93.45 0.34 R 5/7 49.89 89.02 nije rađen R 5/8 51.85 92.52 0.34 R 5/9 51.67 92.20 0.81 R 5/10 52.21 93.18 nije rađen R 5/11 52.60 93.88 nije rađen R5/12 46.04 82.16 1.00 R5/13 51.69 92.25 0.68 R5/14 44.04 78.59 0.34 R5/15 39.40 70.31 nije rađen R5/16 46 ...
    ... BR 1/12 48.84 1.00 85.97 BR 1/13 45.49 0.68 80.07 BR 1/14 46.51 nije rađen 81.87 BR 1/15 47.59 0.68 83.77 BR 1/16 37.82 nije rađen 66.58 BR 1/17 37.59 nije rađen 66.18 BR 1/18 49.38 0.34 86.93 BR 1/19 47.46 nije rađen 83.55 BR 1/20 51.30 1.00 90.31 BR 1/21 55.06 1.00 96.93 BR 1/22 33 ...
    ... BR 1/35 52.09 1.15 91.78 BR 1/36 40.89 1.03 72.04 BR 1/37 46.37 nije rađen 81.70 BR 1/38 54.20 nije rađen 95.50 BR 1/39 47.12 0.71 83.02 BR 1/40 50.49 0.68 88.95 BR 1/41 52.24 nije rađen 92.04 BR 1/42 51.85 nije rađen 91.36 Sedimentologija gornje krede centralnog dela Vardarske zone ...

  • Стабилизација косине приступног пута у југоисточном делу површинског копа „Ћерамиде“

    Никола Анђелић (2024)
    Експлоатација дацита као техничког камена се на површинском копу "Ћерамиде" врши дисконтуалном технологијом уз примену бушачко-минерских радова и високо капацитативне и габаритне опреме. Примане наведене технологије захтева стабилне и безбедне транспортне путеве како би се планирана производња и реализовала. Услед клизишта које је настало у зони главног извозног пута на површинском копу дацита "Ћерамиде" неопходно је обезбедити одговарајуће техничко решење којим би се косина пута довела у стабилно стање. У том смислу предложено је техничко решење са насипањем косине ...
    дацит, површинска експлоатација, стабилност косина, Бисхоп
    ... Čvrstoća na zatezanje O, (MPa) 13.686 18.580 16.104 1.629 10.115 Brzina longitudinalni elastičnih talasa P, (m/s) 4320.00 4840.00 4606.875 146.693 3.184 Brzina transverzalnih elastičnih talasa . (m/s) Dinamički modul elastičnosti E,„ ( GN/mZ) Poisson-ov koeficijent Uay. Srednja vrednost ...
    ... određeni su statistički pokazatelji geomehaničkih parametara koji su prikazani u tabeli 1.1. Sprovedenom statističkom analizom može se zaključiti da se radi o 12 Nikola 4nđelić homogenoj stenskoj masi u pogledu razmatranih fizičko-mehaničkih svojstava stenskog materijala. U ovom Izveštaju se navodi ...

  • Poređenje rezultata interferometrijske analize za zemljotrese na istočnom anatolijskom rasedu od 2020. i 2023. godine

    Dragan Živković (2024)
    Ovaj rad se bavi analizom površinskih deformacija izazvanih zemljotresima u Turskoj iz 2020. i 2023. godine korišćenjem diferencijalne satelitske radarske interferometrije (DInSAR tehnike). Cilj istraživanja bio je da se kvantifikuju i uporede deformacije terena izazvane ovim seizmičkim događajima i da se razumeju mehanizmi koji stoje iza oslobađanja seizmičke energije u regionu. Analizom DInSAR snimaka, identifikovane su različite deformacije duž rasednih zona za svaki zemljotres. Dok je zemljotres iz 2020. godine (M 6,7) izazvao lokalizovane deformacije duž Istočno anatolijskog raseda, zemljotres ...
    DInSAR, Istočno anatolijski rased, Kahramanmaraški trostruki spoj