Претрага

Упит dcterms_subject_txt:otpor kopanja

51 items

  • Оптимизација управљања процесима рекултивације површинских копова угља

    Bojan S. Dimitrijević (2014-05-30)
    Ширење површинске експлоатације минералних сировина а нарочито енергетских ресурсафосилних горива, чине површинске копове угља просторно доминантним објектима великих рударскихбасена како у нас тако и у свету. Експлоатациона активност, прати негативне еколошке утицаје наживотну средину шире околине, што нас обавезује на интегрално планирање, ревитализацију,рекултивацију и уређење нарушеног простора за његово поновно хумано коришћење упостексплоатационом периоду. Постексплоатационо санирање и уређење предела површинских коповаи одлагалишта односно нарушеног простора изазваног рударским радовима и пратећих објеката,представља синтетички мултидисциплинарно-интердисциплинаран веома комплексан вишефазниинжењерски пројектни задатак.У уводном ...
    рекултивација, постексплоатациони предео, површински коп угља,вишеатрибутна анализа, одлучивање, процеси, рекултивационо решење
    ... удаљених локација. Дебљина селективно откопаног слоја треба да задовољи следеће услове: • услове које диктирају параметри опреме (висина и дубина копања багера), • скинуте количине треба да обезбеде препокривање површине са које је скинут супстрат, • економска исплативост (дебљина слоја треба ...
    ... запремине кашике Е = 4.6 до 9.0 m3; - откопавање и утовар чврстих стена (силификовани и кредни кречњак) хидрауличним багером са повећаном силом копања запремине кашике Е = 5.2 m3. Припрема и отпрема угља за термоелектрану изводи се кроз примарно и секундарно дробљење, а затим транспорт угља ...
    ... Још у римско доба он у својој књизи De Re Metallica из 1556. године пише: Противници рударских радова аргументују свој став тиме што,наводно, копање руде опустошује поља, сече шуме и гајеве,... било за подземне објекте, рударске уређаје, било топљење руде,бескрајно захтевају дрво. Сечење гајева ...

  • Хидрогеолошки услови формирања угљокиселих минералних вода Србије

    Goran H. Marinković (2014-06-17)
    Докторском дисертацијом разматране су хидрогеолошке структуре угљокиселихминералних вода литосфере Србије. При истраживањима узети су у обзир:резултати испитивања старости, порекла и физичко – хемијских карактеристикаугљокиселих вода, геотемпературни услови и геотектонска грађа литосфере,резултати изотопских испитивања на δ13С у карбонатима хидротермалнихлежишта, резултати истраживања минималних температура трансформацијекарбоната и структурно - хидрогеолошки услови у областима дренирањаугљокиселих вода.Резултати показују да је угљеник угљокиселих вода пореклом из карбонатахидротермалне фазе младих магматских процеса, а да су матични супстратиовог елемента карбонати мезозојских и палеозојских седиментних иметаморфних стена. Угљендиоксид ...
    литосфера Србије, угљокиселе воде, генеза, супстрати, рејони,хидрогеолошке структуре, дубина залегања, геолошки услови, типови,потенцијал.
    ... практично водонепропусне стене; 3. зона истицања угљокиселих вода. Угљокиселе воде код Црнишаве откривене су у копаном бунару дубине 4 m и при копању темеља куће. По хемијском саставу су HCO3 – Na типа, са садржајем угљендиоксида око 0,7 g/l, повишеним садржајем радијума 0,51 Bq/l мало повишеним ...
    ... одвијање активне циркулације угљокиселих вода. Међутим, слаба издашност извора и набушених пукотинских система указују да постоје већи хидраулички отпори између области храњења и дренирања, и самим тим, да се у том погледу не може очекивати да се активна циркулација у овим структурама одвија до веће ...
    ... да су хидрогеолошке структуре разматраних угљокиселих вода слабе пропусности, да између области храњења и дренирања постоје велики хидраулички отпори и да све то условљава мање дубине до којих се одвија активна количинска измена. Слика 56. Шематски хидрогеолошки профил области угљокиселих ...

  • Производња и одржавање рударске опреме на примеру предузећа Колубара метал

    Вања Миловановић (2024)
    У раду је извршено пројектовање технолошког процеса израде вратила на стругу. Кроз теоријску анализу, дати су основни постулати обраде стругањем, стругови као машине алатке, врсте стругова, начини стругања и примењени алати. У практичном делу, дефинисани су редоследи операција и захвата, режими обраде, изабрана машина алатка и алати за све захвате и одређено укупно време обраде потребно да се направи финални производ. Вратило из студије случаја представља компоненту редуктора погона за копање роторног багера SRs.1200.24/4+VR.
    производно машинство, обрада метала резањем, израда вратила на стругу

  • Inženjerskogeološka istraživanja za potrebe izgradnje tunela T1 na putnom pravcu Požega-Kotroman

    Andrija Popović (2024)
    Tokom izrade završnog rada korišćeni su podaci koje sam dobio u saradnji sa firmom „Saobraćajni institut CIP d.o.o.“, kao i ostala odgovarajuća stručna literatura.Osnovni cilj pisanja rada jeste definisanje određenih fizičko mehaničkih parametara i predlog podgrade i načina iskopa tunela na osnovu RMR klasifikacije.
    stenska masa, RMR klasifikacija, tunel, inženjerskogeološka istraživanja
    ... ulaska tokom izgradnje i rada na tunelu. Problemi koji ujedno mogu nastati se odnose na razvoj pukotina i šupljina tokom vremena, takođe bušenje i kopanje kroz krečnjake može stvoriti značajnu količinu prašine,što zahtehva određeni ventilacioni sistem ı mere za kontrolu prašine. Podgrade i iskopi ...
    ... mašinsko izvođenje). U savremenoj tunelogradnji, parametri potrebni za RMR bodovanje dobijaju se unapred, prilikom bušenja minskih bušotina (na osnovu otpora alata, brzine bušenja, prisustva vode i slično) što dosta može pomoći ı samim tim se može ranije predvideti vrsta podgrade. S obzirom da tunel ...

  • Еоценска фауна југозападног дела Сирт басена (Либија)

    Љупко Рундић, Мери Ганић (2020)
    Еоцен, крупни мекушци, нумулити, ЈЗ Сирт басен, Либија

  • Hidrogeoekološki aspekti aksploatacije uglja u Pelagonijskom basenu (Makedonija)

    Kostadin J. Jovanov (2016-06-24)
    Leţišta uglja „Suvodol“, „Brod-Gneotino“ su u eksploataciji, a leţište uglja „Ţivojno“je u fazi pripremi. Nalaze se u krajnjem jugoistočnom i juţnom delu Pelagonijskekotline. Sva tri leţišta stvorena su u neogenim sedimentima u jezerskim uslovimasedimentacije u zoni kontakta sa prekambrijumskim kristalastim stenama. Kod sva trileţišta ugalja se javljaju više slojeva različite debljine, u okviru kojih se nalaze klastičnisedimenti (gline, peskovi i dr.). U podini ugljenog basena nalaze se kristalaste steneprekambrijumske starosti.Teren u okolini leţišta uglja karakteriše se umereno kontinentalnom klimom, ...
    ugalj, podzemne vode, površinske vode, neogeni kompleks, izdani,transmisibilnost, nivo podzemne vode, sniţenje nivoa
    ... rudniku „Suvodol“ traju već oko 35 godina, pri čemu je proces eksploatacije prouzrokovao velike promene prirodnog reljefa, pre svega kao rezultat kopanja i odlaganja jalovine na spoljašnjim i unutrašnjim odlagalištama (slika 5.27 i 5.28). U rudniku „Suvodol“ od početka eksploatacije (1977 godina) do ...

  • Neogena i kvartarna herpetofauna (Anura i Squamata) Srbije : doktorska disertacija

    Dragana D. Đurić (2019)
    U radu je prvi put opisan deo herpetofaune (Anura i Squamata) iz neogenih i kvartarnih lokaliteta Srbije. Obrađeni su lokaliteti Sibnica, Prebreza, Lazarevc, Vračević i Riđake, neogene starosti. Lokaliteti kvartarne starosti su pećine Mala i Velika Balanica, Pešturina, Hadži Prodanova, Baranica, Vrelska pećina i sedimentne ispune fisura u kamenolomima Venčac i Beočin. U radu je prikazana je taksonomska analiza herpetoloških ostataka. Pored taksonomske analize fosilnog materijala dat je kratak geografsko-geološki opis proučavanih lokaliteta, osnovne osteološke karakteristike anura i skvamata ...
    paleoherpetofauna, Anura, Squamata, kvartar, pleistocen, neogen, Srbija, paleoekologija, paleoklima
    ... (Manourova 1976). Kosti ekstremiteta anura su ojačane srastanjem epipodijuma, čime su prilagođene skakanju a uz to i dodatnim zadacima (npr. plivanje, kopanje). Epipodijum prednjih ekstremiteta srastao je u jedinstvenu kost - radioulnu, a zadnjih u tibiofibulu. Mezopodijalni elementi prednjih ekstremiteta ...

  • Badenske školjke jugoistočnog oboda Panonskkog basena (Centralni Paratetis)

    Gordana M. Jovanović (2014-12-05)
    Rad obuhvata detaljnu studiju badenskih školjaka koje potiču sa terenajugoistočnog oboda Panonskog basena (Centralni Paratetis). Proučavani su lokaliteti naprostorima Srbije (Fruška gora, Golubac, okolina Beograda, Aranđelovca, Koceljeva,Loznica) i severoistočne Bosne (Ugljevik). Pored taksonomske analize i paleontološkihopisa bivalvija, u radu je dat i spisak revidovanih vrsta koje su do sada pronađene usedimentima badenskog kata istraživanog terena. Do sada je ukupno poznato 41familija, 108 rodova i 174 taksona. Identifikovano je 170 bivalvijskih vrsta, međukojima su neke prvi put konstatovane na ovim ...
    školjke, baden, Panonski basen (Centralni Paratetis), stratigrafija,paleoekologija, paleogeografija, paleobiogeografija
    ... školjaka koje se zakopavaju se u podlogu, prema (Checa, 1993) mogu se pripisati bioturbaciji, koja je najverovatnije nastala kao posledica brzog kopanja i zarivanja u podlogu da bi pobegla od predatora ili dolazi do pucanja i zarastanja ljušture posle oluje, (sl. 42 A, B). Sl. 42. A. Oštećenja ...

  • Upravljanje resursima podzemnih voda severne Bačke

    Bojan B. Hajdin (2013-03-07)
    Vodosnabdevanje gradova i naselja severne Bačke vrši se u potpunosti iskorišćavanjempodzemnih voda. Najznačajnije količine podzemne vode namenjene za piće zahvatajuse iz izdani u vodonosnim pleistocenskim naslagama koje su poznate kao osnovnivodonosni kompleks, dok su danas u vodosnabdevanju manje zastupljene vode izizdani u pliocenskim sedimentima i prve, slobodne izdani rasprostranjene plitko ispodpovršine terena.Pored snabdevanja stanovništva, veliki potrošači podzemne vode su i industrijskapreduzeća, a zbog loših uslova i nerazvijenih sistema za navodnjavanje sve veći korisnicivoda prve izdani postaju i poljoprivredni proizvođači.Geološka ...
    resursi podzemnih voda, vodosnabdevanje, održivo upravljanje, osnovni vodonosni kompleks, termomineralne vode, monitoring podzemnih
    ... veku kada se usled brojih ratova sve do X veka dominira nomadski način života. Stanovništvo se vodom snabdeva iz reka i bara jer nema uslova za kopanje bunara. Malo je podataka o izradi vodozahvata i iz perioda turske vladavine na prostoru severne Bačke. Iz istorijskih podataka o životu ...

  • Споменица 1991. – 2015. година: 135 година геологије и 70 година рударства на Универзитету у Београду

    главни и одговорни уредник Душан Поломчић (2016)
    Рударско-геолошки факултет
    ... периферном путањом уситњавања ПМС Д. Салатић С. Милошевић, С. Деушић 24. Игњатовић М. Драган 02.04.1993. Избор методе за одређивање отпора на копање роторним багерима у условима радне средине површинских копова лигнита Колубаре Машинство у рударству и енергетика Д. Стојановић М. ...
    ... Лазић; В. Драгишић; Р. Бизјак 161. Јаковљевић Ивица 05.05.2008. Одређивање оптималних параметара одреска роторних багера у функцији отпора на копање Рударство В. Павловић В. Павловић; Д. Игњатовић; М. Кукрика 162. Калуђеровић Драган 23.05.2008. Природно пречишћавање издани ...
    ... југоисточне Србије Геологија А. Грубић; И. Мудиринић; М. Илић; С. Цмиљановић; Р. Поповић 81. Игњатовић Мирослав 27.3.1998. Утицај отпора средине на магнетску концентрацију ситних класа слабомагнетичних минерала Рударство Н. Ћалић Н. Ћалић; С. Попов; Д. Салатић 82. Секулић ...

  • Hidrogeoekološki uslovi eksploatacije kamenih i mrkih ugljeva Srbije

    Branko R. Miladinović (2016-04-27)
    Ugalj predstavlja energent na čijoj osnovi se razvija privreda celog sveta.Zato mu se pridaje velika pažnja u eksploataciji i preradi, bez obzira na mnogeštetne uticaje na životnu sredinu, a posebno na efekat staklene bašte koji sestvara emisijom zagađujućih materija u atmosferu radom termoelektrana naugalj.U Srbiji, resurs koji se danas u najvećoj meri koristi u proizvodnjielektrične energije je ugalj i on učestvuje u proseku sa 70 %. U strukturi ukupneproizvodnje ugljeva, dominiraju lignitski ugljevi sa učešćem od 98 %, a ...
    Srbija, kameni i mrki ugalj, podzemna eksploatacija, preradauglja, rudničke vode, hemijski sastav, emisija zagađujućih materija, životnasredina
    ... polju: „Dužina otvora rudnika je 150, a dubina 4-5 m. S dna ovog otvora silazi prostrani bunar iz koga se kopa ugalj, čiji je sloj debeo 12 m. Ali kopanje uglja je jako otežano zbog veoma brzog nadolaženja vode. Zato se voda neprekidno izbacuje motornom crpkom. Nadolaženje vode u otvor rudnika se ...
    ... 15.). Tokom procesa navlačenja permskih peščara i “ravaničkih krečnjaka”, dolazilo je do razlamanja jedinstvene navlake kada je ona naišla na otpor rezistentnih krečnjaka Kučaja i Beljanice na istočnom obodu resavsko- moravskog basena. To je uslovilo stvaranje niza kraljušti u kojima su ostale ...