Претрага

Упит dcterms_subject_txt:olovo-cinkova ruda

109 items

  • Rudničke vode olovo-cinkovih ležišta u rudnom polju „Blagodat“ u jugoistočnoj Srbiji

    Nebojša Atanacković, Veselin Dragišić, Vladimir Živanović, Ivana Cvejić, Saša Stojadinović, Ivana Jocić (2022)
    Rudno polje Blagodat sa više ležišta i pojava olovo-cinkovih ruda nalazi se u krajnjem jugoistočnom delu Srbije, blizu granica sa Bugarskom i Severnom Makedonijom. Eksploatacija ovog resursa vrši se podzemno u okviru rudnika Grot, ranije Blagodat. Prilivi podzemnih (rudničkih) voda u jamske radove rudnika Grot su visoki i iznose oko 130 l/s (septembar 2019), što ga trenutno svrstava u najovodnjenije rudnike sa podzemnom eksploatacijom u Srbiji. Nezavisno od njih, iz obližnjeg potkopa P-1 u ležištu Kula, ističe još 25 ...
    rudničke vode, ovodnjenost rudnika, prilivi rudničkih voda, kvalitet rudničkih voda

  • Proučavanje problematike radne okoline u rudnicima olova i cinka S.R. Srbije i mogućnosti za njeno poboljšanje

    Branislav Šreder (1975)
    Radna okolina, olovo, cink, SR Srbija

  • Opravdanost uvođenja hidrozasipavanja pri otkopavanju rudnih tela u rudnicima olova i cinka

    Miljan Jakšić (1989)
    Hidrozasipavanje, olovo, cink, otkopavanje rudnih tela

  • Primena metoda podzemnog otkopavanja sa očuvanjem površine terena

    Uroš Mirković (2024)
    Tema ovog diplomskog rada je primena metoda podzemnog otkopavanja sa očuvanjem površine terena, sa posebnim osvrtom na metodu otkopavanja uz zasipavanje pasta zasipima. Ova metoda omogućava efikasan eksploatacioni proces u podzemnim rudnicima, uz minimalne uticaje na površinu, čime se smanjuju deformacije i sleganja terena iznad eksploatacionih radova. Pasta zasipi, koji se sastoje od mešavine jalovine, vode i cementa, koriste se za popunjavanje ispražnjenih prostorija nakon otkopavanja, čime se obezbeđuje stabilnost okolnih stena i smanjuje rizik od urušavanja. Ovaj rad ...
    podzemna eksploatacija, bakar, otvaranje rudnika, metoda otkopavanja, očuvanje površine terena
    ... se na sledeći način: ruda se u otkopnim hodnicima utovaruje utovarivačima sa kašikom zapremine 5 m?, dok se na utovarnim rampama prebacuje u kamione zapremine IO mš3, koji je dalje transportuju do bunkera ili rudnih okana. U prvom eksploatacionom ciklusu, sa etaže -150, ruda se utovaruje u kamione ...
    ... višim blokovskim nivoima, ruda se takođe utovaruje u kamione, koji je transportuju do rudnih okana RO1-150/-90 i RO2-150/-90, preko kojih se spušta na K-150, a zatim se kamionima transportuje do bunkera primarnog drobljenja. U drugom eksploatacionom ciklusu, sa etaže -225, ruda se utovaruje u kamione ...
    ... rudarskim prostorijama. Izgradnja primarnog drobljenja: Na XIX horizontu su izgrađene hale sa čeljusnim drobilicama za primarno drobljenje rude. Ruda se gravitaciono spušta kroz rudna okna, drobi na potrebnu veličinu, a zatim transportuje ka izvoznom sistemu. 3.2 Podela eksploatacionog zahvata ...

  • Korelacija magnetnog susceptibiliteta i sadržaja metala u flotacijskom jalovištu

    Filip Abramović, Vesna Cvetkov, Aco Ilić, Dragana Životić (2022)
    Procena metala u rudama, jalovištu i zemljištu se tradicionalno određuje hemijskim metodama kao što su Rengen fluorescentna analiza (XRF), Instrumentalna neutronska aktivaciona analiza (INAA) i Masena spektrometrija induktivno spregnute plazme (ICP-MS). Neke od pomenutih metoda su veoma zahtevne i skupe, te se nametnula potreba ka traženju jeftinijeg alata za brzu procenu prisustva pojedinih metala. Tokom poslednjih nekoliko decenija, mnoge studije su pokazale da su magnetna merenja dovoljno osetljiva da detektuju magnetni signal feromagnetnih materijala, a samim tim i metala ...
    flotacijsko jalovište, makroelementi, magnetna merenja

  • Анализа трошкова откопавања руде олова и цинка у лежишту “Грот”

    Borislav Ugrinov (2024)
    У овом дипломском раду детаљно је приказан рудник Грот,односно рудно поље ,,Благодат,, које чине његова три ревира Ђавоља Воденица-Баре,Воденица II и Вучков ревир,са акцентом на анализу трошкова откопавања руде олова и цинка.Уводни део рада пружа нам ширу слику и даје опште информације о самом појму трошкова,његовом настанку и историјском развоју,затим о елементима фактора добитка који су усковезани за рударску производњу у које спадају укупан приход и трошковe. Након тога,неколико тачака тј. наслова посвећено је самом руднику Грот представљајући његове опште ...
    aнализа трошкова, Грот, Благодат,олово, цинк, рентабилност
    ... Измењено: 2024-09-04 11:45:12 Анализа трошкова откопавања руде олова и цинка у лежишту “Грот” Borislav Ugrinov Дигитални репозиторијум Рударско-геолошког факултета Универзитета у Београду [ДР РГФ] Анализа трошкова откопавања руде олова и цинка у лежишту “Грот” | Borislav Ugrinov | | 2024 | | http://dr ...

  • Priprema ležišta bakra i zlata za primenu metode podzemnog otkopavanja u pojasevima iznad XIX horizonta

    Strahinja Petković (2024)
    Ovaj rad se fokusira na primenu metode otkopavanja sa zasipavanjem otkopnog prostora na primeru ležišta bakra.Analizirani su ključni elementi, uključujući geološke karakteristike ležišta, tehničko-eksploatacione faktore, dimenzionisanje prostorija, pripremne radove, bušačko-minerske aktivnosti, utovar i transport, ventilaciju i zasipavanje otkopanog prostora pastom zasipom. Takođe je, sprovedena analiza troškova, uključujući cenu izrade pripremnih prostorija po dužnom metru, u zavisnosti od kvaliteta radnog okruženja. Na kraju su definisani osnovni pokazatelji otkopavanja ležišta, uključujući količinu rude u otkopnom pojasu, kao i koeficijente iskorišćenja i ...
    podzemna eksploatacija, bakar, otvaranje rudnika, metoda otkopavanja
    ... sistemi su jednostavni za održavanje ı mogu prevoziti repromaterijale. Ruda se utovaruje utovarivačima u kamione i transportuje do bunkera primarnog drobljenja ili rudnih okana. U prvom eksploatacionom zahvatu sa etaže -150, ruda se utovaruje u kamione i transportuje do bunkera primarnog drobljenja ...
    ... 745 | 1.894 55 11.4.Očekivani prosečni godišnji bilans koncentracije metala iz rude Bakar, zlato i srebro Vlažna ruda 2.000.000 t Sadržaj vlage u rudi 2,15 % Suva ruda 1.957.000 t Sadržaj bakra u rudi 0,523 % Količina bakra u rudi 10.235,11 t Sadržaj zlata u rudi 0,194 g/t Količina ...
    ... oksidni bakar. Dodatne analize izvršene su na uzorcima iz bušotina B-5/XVII ı B-10/XVII kako bi se utvrdilo prisustvo elemenata poput arsena (As), olova (Pb), selena (Se), cinka (Zn) ı hlora (CI). Rezultati su ukazali na vrlo nisko prisustvo ovih elemenata, što sugeriše minimalan rizik od zagađenja ...

  • Model strateškog odlučivanja o nivou proizvodnje u podzemnom rudniku olova i cinka

    Saša Jovanović (2008)
    Strateško odlučivanje, nivo proizvodnje, podzemni rudnik, olovo, cink.

  • Uticaj geološke neizvesnosti u razvoju rudarskih projekata

    Petar Marković, Dejan Stevanović, Mirjana Banković (2023)
    Rudarstvo je industrija koja se nosi sa različitim vrstama neizvesnosti i rizika zbog svoje prirode i specifičnosti. Neizvesnost u rudarstvu može poticati iz različitih izvora i uticati na različite aspekte rudarskih projekata. Kao jedan od dominantnih faktora, ističe se geološka neizvesnost. Geološka neizvesnost igra ključnu ulogu u rudarstvu i može značajno uticati na procenu resursa i rezervi, planiranje eksploatacije, ekonomsku isplativost i upravljanje rizicima. Ova neizvesnost se ne može eliminisati, ali se uz primenu adekvatnih standarda i zakona može ...
    ... radova zadovoljava uslove za B kategoriju. Struktura bilansnih rezervi u konturi kopa po kategorijama je sledeća: Limonit (Fe > 32%) Karbonatna ruda gvožđa (Fe > 10%) A kategorija 43% A kategorija 22% B kategorija 460% B katagorija 54% Ci; kategorija 11% Ci kategorija 24% Procenjence eks ...
    ... 662,642 48.92 B 4,944,732 1.5 1.0 4,920,008 43.95 Cı 1,170,143 1.5 1.0 1,164,292 43.28 Ukupno 10,800,947 1.5 1.0 10,746,942 46.03 Karbonatna ruda Kategorija A 399,148 1.5 1.0 397,152 38.98 B 970,716 1.5 1.0 965,862 32.07 Cı 417,703 1.5 1.0 415,614 30.94 Ukupno 1,787,567 1.5 1.0 1,778 ...
    ... generišu najveću diskontovanu vrednost NPV. Tabela 4. Rezultati optimizacije sa generisanim NPV za analizirane slučajeve Analiziran Iskopina Jalovina Ruda Fe Limonit Fe Siderit Fe NPV slučaj (t) (t) (t) % (t) % (t) % (mil. 6) optimalne konture Umanjen 15,849,208 ~ 7,909,012 | 7,940,196 ~ 394 · ...

  • Izbor metode otkopavanja u horizontalnim pojasima odozgo naniže na primeru ležišta Cu

    Tomislav Lazić (2024)
    Nakon brojnih geoloških i rudarskih istražnih radova, i sa površine terena i iz jame, pristupa se otkopavanju rudnog tela lociranog u centralnom delu jednog velikog ležišta bakra.Eksploatacija se obavlja u odnosu na već postojeći jamski sistem, ali i kroz novoizrađene prostorije. Za postizanje najboljih rezultata primenjena je metoda za otkopavanje rude u I eksploatacionom pojasu vrši „: Metoda otkopavanja sa zapunjavanjem otkopanog prostora odozgo naniže“.Koristi se najvećim delom dizel mehanizacija, a usklađivanjem radnih operacija postiže se veliki kapacitet na ...
    podzemna eksploatacija, bakar, otvaranje rudnika, metoda otkopavanja
    ... distance. Specifičnosti Poslednje Etaže: Na poslednjoj otkopnoj etaži (k-140 m), ruda se utovaruje u otkopnim hodnicima (OH) i prevozi do etažnog hodnika (EH-140). U etažnom hodniku se puni Jamski kamion koji prevozi rudu do bunkera, a zatim se ona izvozi trakastim transporterom. Fleksibilna Primena ...
    ... geoloških rezervi u hidrotermalnom Cu-Au sistemu — Donja, porfirska, štokverkno-impregnaciona zona u konturi sadržaja 0,3% Cu. Kategorija rezervi ] Ruda, t |___Cu, % Au, g/t S, % [0 2.290.872.443 |___0,74 0,16 4,88 Ukupno 2.290.872.443 | ___0,74 0,16 4,88 | Ukupne količine i kvalitet predloženih ...
    ... (Au- Ag), kosivit (Au-Cu), altait (Pb); samorodno zlato Je uglavnom sitnozrno, prečnika < 2 mikrona, dominantno uklopljeno u sitnozrnom piritu. Ruda bakra je sa visokim, ali u prostornom odnosu, promenijivim sadržajima Cu i Au. U masivnosulfidnoj rudi, sadržaji bakra variraju u rasponu od 0,67% ...

  • Транспортни систем за руду на површинском копу Бувач

    Никола Аџић (2024)
    У општем делу овог рада ће бити наведени утоварно-транспортни системи, њихова подела и основни елементи. У оквиру тога ће бити детаљније објашњени сви појединачни делови ових система као што су багери, камиони, дробилице и транспортери са траком. Даље ће бити наведени програмски пакети који се користе за прорачун ових система Talpac који се користи за прорачун дисконтинуалног транспорта и Helix који се користи за прорачун транспортера са траком. У специјалном делу су наведени параметри које мора да испуни пројектовани ...
    транспортни систем, камион, багер, транспортер са траком, дробилица
    ... Измењено: 2024-10-16 12:23:31 Транспортни систем за руду на површинском копу Бувач Никола Аџић Дигитални репозиторијум Рударско-геолошког факултета Универзитета у Београду [ДР РГФ] Транспортни систем за руду на површинском копу Бувач | Никола Аџић | | 2024 | | http://dr.rgf.bg ...
    ... 1,507,809 1,505,032 1,503,969 1,507,682 1,506,751 1,505,812 1,501,365 1,088,020 36,605,709 11,626,440 Iskopine (t) Siderit(t), Ruda (t) 10,635 |1,518,444 7,717,768 71,095 | 1,576,127 6,660,598 227,490 ,1,731,459 6,800,829 / 1,507,682 6,573,616 / 1,506,751 6,516,005 1 ...
    ... Vreme jednog obrta trake Brzina trake Podaci o nosećim valjcima Ugao nagiba bočnih Rastojanje slogova Broj valjaka u slogu Prečnik valjka Ruda Efektivno naprezanje 1770 Maksimalno naprezanje Tnax 2470 Minimalno naprezanje Tmin 25 Naprezanje za ugib - 1,5% 35 Potrebna zatezna sila ...

  • Hidrogeološke karakteristike područja Cerničkog polja (Istočna Hercegovina) sa posebnim osvrtom na rizik od zagađena podzemnih vodnih resursa

    Petar Vojnović (2023)
    ... Sara Mijaković, Sanja Milošević Govedarović, Ana Vujačić Nikezić, Anđela Mitrović Rajić, Jasmina Grbović Novaković, Bojana Paskaš Mamula: Prirodna ruda pirofilit kao potencijalni materijal za prečišćavanje otpadnih voda V-5. Anđela Mitrović Rajić, Katarina Tošić, Sara Mijaković, Sanja Milošević ...

  • Razvoj rudarstva i metalurgije olova i cinka u rudniku ,,Trepča’’ – Stari Trg

    Slobodan Trajković, Branislav Nikolić, Željko Kamberović, Sanja Bajić (2022)
    Posle seobe Srba 1690. i 1735. godine, dolazi do prestanka eksploatacije rudnika na prostoru sadašnje Srbije i nakon zastoja od blizu 200 godina, aktivirana je rudarsko-metalurška delatnost u Srbiji u drugom kvartalu 20. veka. Prve koncesije otkupili su Englezi 1926. godine, zatim se aktiviraju rudnici u Starom Trgu (1927.), Kišnici (1927.), Ajvaliji (1930.), Novom Brdu (1933.), a u Zvečanu počinje da radi Flotacija (1930.) i Topionica sa Rafinerijom olova (1939.). U Kosovskoj Mitrovici počinje sa radom hemijska industruja 1961. ...
    rudnik, flotacija, olovo, cink, metalurgija, industrija

  • Prognoza operativne efikasnosti aktivnog podzemnog rudnika zasnovana na teoriji sivih sistema

    Svetlana M. Štrbac-Savić (2016-06-10)
    Efikasnost predstavlja preduslov za opstanak svake rudarske kompanije, posebno u uslovima izuzetno konkurentnog trţišnog okruţenja kao što je to rudarska industrija. Efikasnost oznaĉava sposobnost kompanije da ispuni svoje kratkoroĉne ili dugoroĉne ciljeve. Operativna efikasnost se definiše kao odnos izmeĊu ulaznih parametara potrebnih za odvijanje proizvodnje i pokazatelja dobijenih proizvodnjom. U kontekstu rudarskog poslovanja, operativna efikasnost se odnosi na vreme potrebno da se mineralno dobro transformiše u novĉana sredstva. Visoka operativna efikasnost se postiţe kada se ostvari prava kombinacija karakteristika ...
    podzemni rudnik, operativna efikasnost, prognoza, teorija sivih sistema, stohastiĉke diferencijalne jednaĉine, simulacija
    ... cene metala (na primer, olova) simulirane jednaĉinom (4.17). 1000 1500 2000 2500 3000 3500 0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 Project time (year) L e a d p ri c e ( U S $ /t ) Forecast Pb price Long-run Equilibrium Pb price Slika 4.1- Primer jedne simulacije cene olova na godišnjem nivou u intervalu ...
    ... prvenstveno odnosi na primenu jamskih kamiona ili trakastih transportera kojima se ruda bez pretovara duţ niskopa transportuje do površine terena, dok se pod izvozom podrazumeva primena izvoznih sudova kojima se ruda izvozi duţ okna na površinu terena. Jedan od veoma vaţnih aspekata u procesu ...
    ... description‖, Physica A 390, pp. 4379-4387, 2011. [JOVANOVIĆ08] Saša Jovanović, Model strateškog odlučivanja o nivou proizvodnje u podzemnom rudniku olova i cinka, Magistarska teza, Univerzitet u Beogradu-Rudarsko-geološki fakultet, Beograd, 2008. 86 [KARATZAS91] Ioannis Karatzas and Steven ...

  • Primena digitalne fotogrametrije u rudniku Rudnik

    Nikola Mirković, Luka Crnogorac, Katarina Urošević (2023)
    Digitalna fotogrametrija, lasersko skeniranje i virtuelizacija sve više pronalaze aktivne uloge u rudarstvu, prvenstveno zbog svoje široke mogućnosti primene. Laserskim skeniranjem i fotogrametrijom snimaju se i kreiraju 3D modeli otkopa, jamskih hodnika, površinskih kopova, površinskih objekata (zgrada, spomenika, predmeta), a vrši se skeniranje celih rudnika koji se rekonstruišu u 3D digitalne modele. Fotogrametrija predstavlja proces fotografisanja objekata pomoću fotoaparata i daljom obradom fotografija u različitim softverskim alatima kreiraju se realne kopije 3D modela objekata ili predmeta u digitalnoj formi. Za ...
    digitalna fotogrametrija, prostorna vizuelizacija, rudarski objekti, podzemna eksploatacija
    ... nalazi u jugozapadnom delu Šumadije i predstavlja jedan od najstarijih rudnika Evrope [6]. U pitanju je rudnik koji se bavi eksploatacijom ruda bakra, olova, cinka i srebra. Fotografisanje je izvršeno sa ciljem da se sagleda i oceni perspektiva upotrebe digitalne fotogrametrije u kombinaciji sa ...
    ... 1838. Na donjoj polovini Slike 11 vidimo obeležene delove hodnika i napadni front (čelo radilišta) na kom su razgraničene crvenom linijom zone sa rudom ı jalovinom. Zalomne bušotine Minske bušotine Grana bušaćih kola Slika 11. 3D model čela otkopnog hodnika. Prilikom izrade modela f ...

  • Model inteligentnog sistema adaptivnog upravljanja procesom prerade rude

    Ivana M. Jovanović (2016-01-13)
    U oblasti procesa prerade rude, flotacijska koncentracija predstavlja jednu od najznačajnijih i najčešće primenjivanih metoda separacije korisnih od nekorisnih minerala. Samim tim, veoma je važno osigurati uspešan rad flotacijskog postrojenja kroz dostizanje zadovoljavajućih tehno-ekonomskih pokazatelja. Cilj upravljanja procesom flotacijske koncentracije je upravo optimizacija kvaliteta i iskorišćenja korisne komponente u koncentratu uz maksimizaciju profita. Shodno tome, istraživanja na polju modelovanja i upravljanja ovim procesom zauzimaju značajno mesto u praksi kontolnog inženjenringa.Teorijska istraživanja u okviru doktorske disertacije obuhvatila su analizu položaja ...
    flotacijska koncentracija, modelovanje, upravljanje, inteligentni sistem, soft kompjuting, fazi logika, veštačke neuronske mreže
    ... flotacije rude nikla koji je baziran na Kelsalovom modelu, dok su Welsby i saradnici predložili metodu za klasifikaciju flotabilnih frakcija olovo-cinkove rude (pri čemu su dali njihova masena učešća i odgovarajuće konstante brzine flotiranja) na osnovu veličine mineralnih zrna i stepena oslobođenosti ...
    ... tako i u prethodnim (ukoliko postoji povratni tok materijala) stadijumima flotiranja. Lynch navodi primer da u procesu koncentracije sulfidnih ruda olova i cinka, povećanje nivoa pulpe u ćelijama kontrolnog flotiranja rezultuje povećanjem iskorišćenja vode, korisne i nekorisne komponente u kontrolnom ...
    ... 25 26 27 23 29 30 31 32 34 33 35 7 8 9 Izdrobljena ruda Izdrobljena ruda Izdrobljena ruda Definitivni koncentrat Definitivna jalovina Slika 62. Tehnološka šema procesa mlevenja, klasiranja i flotacijske koncentracije: ‒‒‒‒‒ ruda; ‒‒‒‒‒ osnovni koncentrat, koncentrat dopunskog flotiranja; ...

  • Terenska nastava iz geofizike: Arheološki lokaliteti na području Trstenika

    Dragana Đurić, Jelena Vukčević, Dejan Vučković, Ivana Vasiljević, Vesna Cvetkov (2020)
    geofizika, geofizička istraživanja u arheologiji, arheologija u okolini Trstenika
    ... rekognosciranjem te- rena, pronađeni brojni ulomci keramike svetlo sive ili svetlo crvene boje pečenja, cigle i tegule, kućnog lepa, kao i zgura i sirova ruda (Васиљевић, 2014; Ропкић Ђорђевић, 2016). Ovaj lokalitet je geofi- zički ispitivan 2018. i 2019. godine. Tokom 2019. godine, geofizička istraživanja ...

  • Mikrobiološki diverzitet kiselog jezera Robule i uticaj jezerske vode na oksidaciju sulfidnih minerala

    Srđan B. Stanković (2016-09-11)
    Jezero Robule, formirano u podnožju rudničke raskrivke Oštreljski planir (Rudnik bakra Bor), je nastalo kao posledica rudarskih aktivnosti. Mikrobiološki diverzitet ekstremno kiselog jezera Robule ispitivan je primenom kako klasičnih mikrobioloških metoda (svetlosna mikroskopija i kultivacija na selektivnim podlogama) tako i primenom savremene metode molekularne biologije (analiza polimorfizama terminalnih restrikcionih fragmenata; T-RFLP). Takođe, ispitivan je i potencijal i efikasnost jezerske vode u biološkom luženju mineralnog koncentrata, kao i u bioluženju uzoraka stare flotacijske jalovine Rudnika bakra Bor.Na osnovu dobijenih rezultata ...
    jezero Robule, acidofilne bakterije, bioluženje, kisele rudničke vode, flotacijska jalovina
    ... a za proizvodnju bakra, pirometalurgija, predstavlja tehnološki proces proizvodnje bakra u topionicama. Ruda se prvo prži da bi se oslobodila sumpora, zatim se drobi i melje. Samlevena ruda se koncentriše u pogonima flotacije radi dobijanja mineralnog koncentrata koji obično sadrži 20-30 % bakra ...
    ... luženja ubrzao, pa je razvijena tehnologija bioluženja na uređenim nasipima. Ruda se prvo drobi da bi se uvećala površina koja će biti u kontaktu sa oksidacionim agensima i mikroorganizmima, zatim se izdrobljena ruda kvasi kiselim rastvorom i nasipa na gomile oblika zarubljene piramide. Acidofilni ...
    ... Bor stvaraju velike količine kiselih voda koje godišnje zagade vodotokove sa približno 1285 t gvožđa, 500 t bakra, 52 tcinka, 62 t mangana, 1,8 t olova, 1,3 t nikla, 400 kg arsena i oko 250 kg kadmijuma (Korać and Kamberović, 2007). U Borsku i Kriveljsku reku, koje pripadaju dunavskom slivu, dnevno ...

  • Oдређивање броја камиона за транспорт руде на површинском копу Шупља стијена

    Грујичић Стефан (2024)
    Транспорт на површинским коповима се одвија паралелнпо са осталим процесима екаплоатације. Како не би долазило до непредвиђениих трошкова, потребно је усагласити све системе производње. Димензионисање адекватног транспортног система обезбеђује максималну продуктивност механизације и профитабилну експлоатацију. Чињеница да трошкови транспорта заузимају знатан део укупних трошкова иде у прилог томе да је одређивање потребног броја камиона за превоз откопаног материјала од великог значаја. У овом раду извршен је прорачун броја камиона потребног за транспорт руде од откопних етажа до дробилице на ...
    камионски транспорт, руда, транспортна траса, Талпак
    ... nSVMWONM E=[5] VHMHI/O.I 'S nHnoo2 fouou 4 p W a l u 2 n Q Dwaounhpupuy ofhhprAiwno nubunuAscao, '/'c DI20DI 59 5. Godina, Faza 2, Ruda |= e es ||s __DI | 4 | oO |00 | 0 | __D? | 10 | o | oo | i | __D3 | 20 | 2 |aoo| 70 | |__D4 | 20 | 3 _ 150 | 30.5 | |_DS | 19 | 2 |105| 0O | ...
    ... __D22 | 117| ı | #5 | o | |__D23 | 15.9 |__O__| 0.0 | 858 | mnmu Canuka 5.5. TpaRcnopmna mpaca 3a Oayy 2, pyoa y 5. zoOunu 5. Godina, Faza 3, Ruda -l Š | | ezo0unu pyoa y 5. ? Cnuka 5.6. Tpancnopmna mpaca 3a Đayy 3 61 Peganuaurynanuuja eKcnnoaramHoHux rpopauyHa paa 3a CHcreM_1 y meroj ...

  • Određivanje broja kamiona za transport jalovine na površinskom kopu „Šuplja Stijena“

    Siniša Bujišić (2024)
    U radu će se govoriti o praktičnoj primeni programskog paketa Talpac za određivanje broja kamiona za transport jalovine na površinskom kopu „Šuplja Stijena“, kao i o ulozi i značaju ovog programa u savremenom rudarstvu. Na osnovu ulaznih podataka i informacija vezanih za Šuplju Stijenu, uz pomoć programskog paketa Talpac izvršeno je projektovanje transportnih trasa. Transportne trase projektovane su tako da obezbede siguran rad ljudstva i opreme, a optimizovane su po pitanju transportnih dužina i organizacije proizvodnje. Kako bi se ...
    alpac, Površinski kop, Transport, Jalovina, Kamion, Šuplja Stijena
    ... pružanju i padu kreće se 1-30 m. Česte promene moćnosti rudnih tela po pružanju i padu uslovljene su velikom varijabilnosti raspodele metala cinka i olova u okviru rudnih tela. Ona Je prouzrokovana tektogenezom ležišta. Rudna tela ( žice i žiličastocimpregnacione mineralizacije ), izgrađena su od minerala ...
    ... sistema, odnosno 2 bagera i 4 kamiona. 69 Završni rad Siniša Bujišić R44/20 7. LITERATURA 1. Glavni rudarski projekat za eksploataciju rude olova i cinka na ležištu Šuplja Stijena- Rudnik „Šuplja Stijena”,2018. Rudarsko-geološki fakultet,Univerzitet u Beogradu. 2. Borović,R.2003.Ciklični ...
    ... rada angažovana su 4 sistema, a nakon toga od pete do desete godine angažovana su dva sistema od kojih je Sistem I (severno odlagalište) eksploatiše rudu ı Jalovinu, a Sistem II (južno odlagalište) eksploatiše samo jalovinu. Po istom principu u tabeli 5.2 prikazana je ı osnovna transportna oprema ...