Претрага

Упит dcterms_subject_txt:minske bušotine

210 items

  • Primena metoda podzemnog otkopavanja sa očuvanjem površine terena

    Uroš Mirković (2024)
    Tema ovog diplomskog rada je primena metoda podzemnog otkopavanja sa očuvanjem površine terena, sa posebnim osvrtom na metodu otkopavanja uz zasipavanje pasta zasipima. Ova metoda omogućava efikasan eksploatacioni proces u podzemnim rudnicima, uz minimalne uticaje na površinu, čime se smanjuju deformacije i sleganja terena iznad eksploatacionih radova. Pasta zasipi, koji se sastoje od mešavine jalovine, vode i cementa, koriste se za popunjavanje ispražnjenih prostorija nakon otkopavanja, čime se obezbeđuje stabilnost okolnih stena i smanjuje rizik od urušavanja. Ovaj rad ...
    podzemna eksploatacija, bakar, otvaranje rudnika, metoda otkopavanja, očuvanje površine terena
    ... broja i rasporeda minskih bušotina Na osnovu konstrukcije lepeze na profilu tj. površini poprečnog preseka po kojoj se izvodi bušenje minskih bušotina, grafičkim putem se određuje raspored lepeza bušotina sa dužinom bušenja i dužinom minskog punjenja u njima. Raspred minskih bušotina je prikazan na ...
    ... zbliženja minskih bušotina, 1,2 izrazi u sledećem obliku za db: db= W> x4xXqXYXK, TXDXK ~Ml = 0,066m _ 22 %4%X0,29x2,7x1 b m x 1.000 x 1,11 db = 66 mm prema standardu bušaćih kruna usvaja se: db = 76 mm 34 Ukupna dužina punjenja minskih bušotina Na osnovu ukupne dužine minskog punjenja ...
    ... 000 kg/m? Kp – koeficijent punjenja minskih bušotina, 0,95 _ 0,076? x a Q, = ——— X84x 1.000 x 0,95 = 362,01 kg Q.= 362,01 kg 4.3.4 Provera linije najmanjeg otpora Kada se zna specifična potrošnja eksploziva, prečnik minske bušotine i dužina minskog punjenja može se izračunati linija najmanjeg ...

  • Priprema ležišta za eksploataciju primenom podetažne metode otkopavanja otkopavanja sa zapunjavanjem

    Mirko Kurdulić (2024)
    Rudarstvo je ključna grana industrije koja obezbeđuje osnovne sirovine neophodne za razvoj savremenih tehnologija i infrastrukturnih projekata. Sa razvojem tehnoloških inovacija i povećanjem globalne potražnje za mineralnim resursima, efikasnost i bezbednost u rudarstvu postaju prioriteti. Ovaj diplomski rad istražuje aspekte koji se odnose na optimizaciju, analizu i unapređenje tehnika eksploatacije i obrade mineralnih resursa, sa posebnim fokusom na pripremu ležišta za eksploataciju primenom podetažne metode otkopavanja sa zapunjavanjem otkopa.Podetažna metoda otkopavanja sa zapunjavanjem otkopa u radu će biti analzirana ...
    rudarstvo, priprema ležišta, optimizacija, eksploatacija, podetažne metode, zapunjavanje, životna sredina
    ... 51 m Određivanje broja i rasporeda minskih bušotina Na osnovu konstrukcije lepeze na profilu tj. površini poprečnog preseka po kojoj se izvodi bušenje minskih bušotina, grafičkim putem se određuje raspored lepeza bušotina sa dužinom bušenja ı dužinom minskog punjenja u njima. Slika 9. Prostorni ...
    ... preseka prostorija (m?) lp - dužina bušotine (m) n - koeficijent iskorišćenja bušotine 35 U cilju postizanja predviđenog oblika poprečnog preseka prostorije i efikasnog izbijanja preostale stenske mase, koriste se konturne minske bušotine. Ove bušotine se obično buše prečnika 150 do 200 mm ...
    ... zbliženja minskih bušotina, 1,2 izrazi u sledećem obliku za db: fWZX4><4><0,29><2,7><1_0066 P | mx1lO000x1lı 00m db = 66 mm prema standardu bušaćih kruna usvaja se: db = 76 mm Ukupna dužina punjenja minskih bušotina Na osnovu ukupne dužine minskog punjenja ...

  • Geološke karakteristike neogenih sedimenta na prostoru šire okoline Ledinaca

    Aleksandar Tričković (2024)
    Sagledavanje evolucije neogenih sedimenata na prostoru šire okoline sela Ledinci omogućeno je primenom različitih stratigrafskih metoda na površinskim i potpovršinskim podacima. Za izradu rada korišćene su sedimentološke, biostratigrafske, geofizičke i riftno sekvencione metode, koje su primenjene na površinskim izdancima i bušotinama. Primenom principa riftne sekvencione stratigrafije na podacima dobijenim geofizičkim karotažnim merenjima dobijeni su podaci o vremenu ekstenzije u Panonskom basenu. Pored toga ovi podaci zajedno sa sedimentološkim i stratigrafskim metodama omogućili su izdvajanje depozicionih sredina tokom neogena. Generalno ...
    depozicioni sistemi, neogen, Panonski basen, ekstenzija, formacije, riftna sekvenciona stratigrafija
    ... analizirano je ukupno četiri bušotine sa jezgrima ı dijagramima geofizičkih karotažnih merenja (GFK) i jedna bušotina za koju postoje samo geofizički podaci. Osnovni podaci o bušotinama dati su u tabeli ispod (tabela 2). 10 Tabela 2 Podaci o NIS bušotinama Naziv Bušotine | Konačna dubina (m) Nabušene ...
    ... sastava, sa ostacima ostrakoda. Bušotina X3 je najudaljenija bušotina na istraživanom području. Pored toga za nju ne postoje podaci za prvih 300 m geološkog stuba pa su na dobijeni na osnovu SP i EO krive. Radi se o glinama i peskovima koje se smenjuju ciklično. Bušotina ide do 824 m dubine ı nabušila ...
    ... a vezane su za progradacioni deltni sistem (slika 21). U bušotinama X1, X2, X3 konstantovane su Alđe, Ujfalu i Zađva formacije. U bušotini X4, diskordantno preko sarmata deponovani su sedimenti Zađva formacije. Korelacija između bušotina prikazana je na slici ispod (slika 21). 28 L | muođiO ...

  • Geotehnički uslovi izgradnje metro stanice "Francuska" u Beogradu

    Lazar Pavlović (2024)
    Cilj ovog rada je analiza stabilnosti dijafragme, predviđene kao mere za obezbeđenje dubokog iskopa od zarušavanja okolnog tla koji se izvodi na mestu buduće metro stanice “Francuska” koja je planirana u okviru prve faze, prve linije metroa u Beogradu – sekcije „Centar“. U okviru numeričke analize je izvršena analiza stabilnosti konzolne dijafragme kao i dijafragme sa ankerom – slobodno oslonjene dijafragme, kako bi se moglo napraviti poređenje dobijenih vrednosti koje se odnose na dubinu fundiranja koja je potrebna da ...
    istraživanja, metro stanica, iskop, dijafragma
    ... buduće metro stanice „Francuska”. Pri tome, istražne bušotine na trasi metroa imaju oznake Bt dok bušotine na mestima budućih stanica imaju oznake Bs, a Bps su oznake bušotina sa ugrađenim pijezometarskim konstrukcijama. Sve tri istražne bušotine su izvedene do dubine od 41 m, u ukupnoj metraži od ...
    ... (km 13+305 – 13+380) 3.1. . . . . 1:100 Inženjerskogeološki profil istražne bušotine Bs-40 3.2. Inženjerskogeološki profil istražne bušotine Bps-41 1:100 3.3. . . . . 1:100 Inženjerskogeološki profil istražne bušotine Bs-42 Tabelarni prikaz rezultata laboratorijskih geomehaničkih 4.1. / i ...
    ... m. U narednoj tabeli dat je pregled izvedenih bušotina na trasi metroa za deonicu stanice „Francuska“ (km 73+305 — 13+380), sa njihovim apsolutnim kotama, koordinatama ı dubinama: Redni broj Oznaka Koordinate istražnih bušotina Dubina bušotine X y z (m) 1. Bs-40 7458282.418 | 4963941.987 85 ...

  • Izbor metode otkopavanja u horizontalnim pojasima odozgo naniže na primeru ležišta Cu

    Tomislav Lazić (2024)
    Nakon brojnih geoloških i rudarskih istražnih radova, i sa površine terena i iz jame, pristupa se otkopavanju rudnog tela lociranog u centralnom delu jednog velikog ležišta bakra.Eksploatacija se obavlja u odnosu na već postojeći jamski sistem, ali i kroz novoizrađene prostorije. Za postizanje najboljih rezultata primenjena je metoda za otkopavanje rude u I eksploatacionom pojasu vrši „: Metoda otkopavanja sa zapunjavanjem otkopanog prostora odozgo naniže“.Koristi se najvećim delom dizel mehanizacija, a usklađivanjem radnih operacija postiže se veliki kapacitet na ...
    podzemna eksploatacija, bakar, otvaranje rudnika, metoda otkopavanja
    ... preseka prostorije, lb — dužina bušotine, m — koeficijent iskorišćenja bušotine (0,9). 44 U cilju dobijanja predviđenog oblika poprečnog preseka prostorije, kao i izbijanja preostale količine stenske mase koriste se konturne misnke bušotine. Pomenute minske bušotine obično se buše 150+200 mm od ...
    ... Bušenje minskih bušotina na čelu prostorije vrši se pomoću bušaćih kola (Boomer L2 D) opremljenih sa dva bušaća čekića. [} Materijal: Za bušenje se koriste bušaće šipke dužine 3,5— m i bušaće krune prečnika O 45 mm. 2.Eksplozivno Punjenje: o Materijal: Nakon izrade minske bušotine, one se pune ...
    ... otkopnih hodnika (OH) zasnovana Je na klasičnom sistemu iskopa stenskog materijala bušačko-minerskim radovima, i obuhvata: bušenje minskih bušotina, punjenje bušotina eksplozivnim materijalom, miniranje, provetravanje, utovar odminiranog materijala, transport odminiranog materijala. Treba ...

  • Optimizacija ispirnih fluida za bušenje dirigovanih bušotina

    Vukoman Krgović (1994)
    Ispirni fluidi, dirigovano bušenje

  • Hidrogeoekološki aspekti aksploatacije uglja u Pelagonijskom basenu (Makedonija)

    Kostadin J. Jovanov (2016-06-24)
    Leţišta uglja „Suvodol“, „Brod-Gneotino“ su u eksploataciji, a leţište uglja „Ţivojno“je u fazi pripremi. Nalaze se u krajnjem jugoistočnom i juţnom delu Pelagonijskekotline. Sva tri leţišta stvorena su u neogenim sedimentima u jezerskim uslovimasedimentacije u zoni kontakta sa prekambrijumskim kristalastim stenama. Kod sva trileţišta ugalja se javljaju više slojeva različite debljine, u okviru kojih se nalaze klastičnisedimenti (gline, peskovi i dr.). U podini ugljenog basena nalaze se kristalaste steneprekambrijumske starosti.Teren u okolini leţišta uglja karakteriše se umereno kontinentalnom klimom, ...
    ugalj, podzemne vode, površinske vode, neogeni kompleks, izdani,transmisibilnost, nivo podzemne vode, sniţenje nivoa
    ... Ca14 Bušotina 161/IX HCO 3 92 (Na+K)36 Mg35 Ca29 Ţivojno (% ekv) (% ekv) Bušotina 47/16 HCO 3 84SO 4 13 Mg45 Ca44 (Na+K)11 Bušotina 77/20A HCO 3 83SO 4 10 Cl6 Ca54 Mg45 Bušotina 61/18A HCO 3 85SO 4 9 Cl5 Ca61 Mg31 (Na+K)8 Bušotina 47/24A HCO 3 97 (Na+K)44 Ca31 Mg25 Bušotina 43/14A ...
    ... Ca47 Mg38 (Na+K)14 Bušotina s.Logovardi HCO 3 77 SO 4 13 Cl10 Ca49 Mg27 (Na+K)23 Bušotina Sredno Egri HCO 3 92 Cl5 Mg42 Ca37 (Na+K)21 Bušotina G2-18 rud. Suvodol SO 4 51 Cl26 HCO 3 23 Mg24 Ca58 (Na+K)17 Bušotina G2-18 rud.Suvodol HCO 3 89 Cl8 Mg12 Ca16 (Na+K)72 Bušotina D-1 s. MiĎitlija SO ...
    ... Cl19SO 4 8 Ca41(Na+K)33 Mg25 Bušotina 8/VIII HCO 3 71 Cl18SO 4 11 (Na+K)52 Mg39 Ca9 Bušotina 10/VIII HCO 3 69 Cl21SO 4 10 (Na+K)57 Mg27 Ca16 Bušotina 12/VI1 HCO 3 70 Cl21SO 4 9 (Na+K)50 Mg40 Ca10 Bušotina 15/VI1 HCO 3 87 Cl7SO 4 6 Mg47 (Na+K)43 Ca10 Bušotina 15/IX’ HCO 3 77 Cl16SO 4 7 ...

  • Otklanjanje prihvata alata za bušenje kao uslov uspešnog završetka izrade bušotine

    Dušan Lj. Janačković (2018)
    diferencijalni prihvat, bušeći alat, bušotinski kanal, isplaka, formacija

  • Doprinos tehnologiji bušenja u krečnjačko-dolomitskim formacijama na primeru duboke bušotine Ulcinj-kopno 1

    Branko Leković (1994)
    Tehnologija bušenja, krečnjak, dolomit, Ulcinj

  • Mašine i uređaji za bušenje i opremanje naftnih i gasnih bušotina

    Batalović Veselin (2011)

  • Optimizacija procesa cementacije eksploatacionih kolona zaštitnih cevi dubokih bušotina u jugoistočnom delu Panonskog basena

    Zvonimir Bošković (2007)
    Cementacija, eksploatacione kolone, zaštitne cevi, Panonski basen

  • Tehnologija izrade jamskog magacina eksploziva i eksplozivnih sredstava

    Sara Nikolić (2024)
    Završni rad sa temom „Tehnologija izrade jamskog magacina eksploziva i eksplozivnih sredstava” sastoji je iz opšteg dela i specijalnog dela. U opštem delu prikazani su : geologija ležišta, određivanje kapaciteta magacina eksplozivnih sredstava, lokacija i opis magacina. U specijalnom – drugom delu ovog završnog rada prikazani su: potrebni proračuni, tehnologija izrade magacina, predmer i predračun radova, normativi materijala, energije i radne snage, organizacija i dinamika izvodjenja radova. Prilikom izrade završnog rada, uz primenu svih propisa vezanih za ovu oblast, korišćene su ...
    magacin, eksploziv, sredstva za iniciranje, hodnik, komor
    ... usvojeno q=0,70kg/buš. U jednu minsku bušotinu se stavljaju 3 patrone eksploziva mase 200 g i jedna patrona mase 100g što znači da je dužina minskog punjenja jedne minske bušotine 3:300mm + 1·150mm=1050mm, ili 70% od dužine minske bušotine. Preostala dužina minske bušotine (550mm) se zatvara glinenim ...
    ... zalomnim bušotinama se povećava za 10%, odnosno: q:=0,7 · 1,1=0,77kg, usvojeno q;=0,80kg/buš. Dakle, u svaku zalomnu minsku bušotinu se stavljaju 4 patrone eksploziva mase m=200g, što znači da je dužina minskog punjenja jedne zalomne minske bušotine 4-300mm=1200mm, ili 80% od dužine minske bušotine ...
    ... Parametar Sak=6,37m?” 1. Broj minskih bušotina 20 kom 2 Zalomne 4 kom 3 Pomoćne 3 kom 4. Periferne 13 kom 5. Broj električnih detonatora 20 det. 6 Dužina minskih bušotina 1,50m 7 Ukupna dužina misnkih bušotina 30.00 m & Aktivna dužina minskih bušotina 1,40m 9. Vreme potrebno za bušenje ...

  • Odlaganje otpadnog materijala iz procesa bušenja naftnih i gasnih bušotina

    Лековић Бранко, Каровић-Маричић Весна, Даниловић Душан (2014)

  • Deep oil wells between production and disaster - Duboke naftne bušotine između proizvodnje i katastrofe

    Bošković Zvonimir, Mitrović Vladimir, Malbašić Tatjana, Stupar Jelka (2012)

  • Kumulativna eksplozivna sredstva za perforiranje naftnih i gasnih bušotina

    Petar Šućur, Jelka Stupar, Malbašić Tatjana, Mitrović Vladimir (2010)

  • Базалтоидне стене чачанско‐краљевачког басена: нови подаци из бушотине Јелица‐1. Српски геолошки конгрес, Врњачка Бања, 17‐20. мај 2018, Књига апстраката 1, 86-90.

    Цветковић Владица, Цвијић Предраг, Шарић Кристина, Дулић Иван (2018)

  • Анализа избора механичке методе експлоатације нафтних бушотина на истражном подручју Србије

    Црногорац Мирослав, Каровић-Маричић Весна, Лековић Бранко, Даниловић Душан (2016)

  • Базалтоидне стене чачанско‐краљевачког басена: нови подаци из бушотине Јелица‐1. Српски геолошки конгрес, Врњачка Бања, 17‐20. мај 2018, Књига апстраката 1, 86-90.

    Цветковић Владица, Цвијић Предраг, Шарић Кристина, Дулић Иван (2018)

  • Повећање енергетске ефикасности површинског копа угља Дрмно у Републици Српској применом хоризонталних дренажних бушотина

    Шубарановић Томислав, Степановић Саша, Димитријевић Бојан, Петровић Бранко (2011)

  • Tehnika i tehnologija izrade koso-usmerenih i horizontalnih lateralnih bušotina za potrebe odvodnjavanja površinskih kopova

    Мitrović Vladimir, Dimitrijević Bojan, Stupar Jelka (2010)