Претрага

Упит dcterms_subject_txt:metamorfni obod

116 items

  • Geotermalne karakteristike područja Semberije , Republika Srpska

    Igor Glavaš (2024)
    Cilj završnog rada predstavlja, opis geotermalnih karakteristika područja Semberije, Republika Srpska, BiH.Rad se sastoji od opšteg dijela u kojem se navode osnovne karakteristike područja (geomorfološke, geografske, hidrološke,hidrometeorološke, geološke, tektonske i hidrogeološke) i specijalnog dijela koji detaljnije ulazi u tematiku osobina geotermalne energije i njihovih karakteristika u zadatom području kao i definisanje geotermalnog potencijala koje to područje ima.Sa prognoznim litološkim profilima 6 dubokih istražnih bušotina su izrađena 2 regionalna geološka, a njegovom konverzijom i hidrogeološka profila na osnovu kojih je, stečena ...
    geotermalna energija, Semberija, geotermalni potencijal
    ... od kojih je primarni jedini izdvojen kao bitan za odgovor na temu završnog rada. Primarni sektor — poljoprivreda - Povoljan prirodni položaj na obodu Panonske nizije i skoro potpuno ravničarski teren su omogućili razvoj poljoprivrede, pa je preovlađujući dio privrede zasnovan na poljoprivrednoj ...
    ... nog dijela Bosne i Hercegovine se nalazi na oko 87 mnm. Mlađe terase rijeke Drine, pravca SZ-JI, se nalaze na zapadnom, odnosno Jugozapadnom obodu aluvijalne ravni Semberije. Rijeka Sava, u svom pomjeranju prema sjeveru, stvorila Je slabo izražene terase na samoj aluvijalnoj ravni. 3. PREGLED ...
    ... te alevritima lesoidnog habitusa. Prosječna debljina im Je oko 60 m, mada mogu ići i dublje. Holocenski sedimenti (Q») se nalaze uglavnom duž oboda glavna 2 toka područja i u manjim oblicima na obroncima Majevice. Maksimalna dubina se viđa do 43 m, ali se mogu naći ıi debljine ovih naslaga i ...

  • Хидрогеохемијске карактеристике и квалитет вода слива Требишњице, Република Српска, Босна и Херцеговина

    Dragoslav R. Banjak (2016-08-25)
    Упркос неповољном временском и просторном распореду, воде су најзначајнијиприродни ресурс Источне Херцеговине. Ова чињеница довела је до реализацијепројекта „Вишенамјенског хидросистема Требишњица“, којим је, премаМилановићу (2006), до сада обухваћено: седам хидроелектрана, шестакумулација, шест брана, шест тунела укупне дужине 59,7 km, неколикоприступних тунела, 62,5 km бетонског канала кроз Попово поље, канал крозДабарско (6750 m) и Фатничко поље (2770 m) и систем тунел-канал или цјевоводпрема Дубравама.У почетку са доминантним енергетским предзнаком, концепција јетрансформисана у интегрално рјешење вишенамјенског коришћења и заштитевода и животне ...
    хидрогеохемијски процеси, мултиваријантна статистичкаанализа, инверзно геохемијско моделовање, квалитет воде, употребиљивост водеза наводњавање, слив Требишњице
    ... формирано дуж реверсног расједа динарског правца пружања уз свој сјевероисточни обод. Спада у категорију једног од најчешће плављених поља. Изворску зону му чине повремена врела на сјевероисточном ободу поља, и то Обод, Баба Јама и Прибабићи (Милановић, 2006). Планински простор Планинским ...
    ... поља. Након подземног тока од око 14 km, вода се појављује на повременим врелима Обод и Баба Јама, у Фатничком пољу. Ова вода формира кратак површински ток који се највећим дијелом губи у понору Пасмици, на јужном ободу поља. Подземни ток отиче кроз високу крашку зараван и избија на врелима Требишњице ...
    ... њиховог регионалног значаја. Наводи да се ради о широкој расједној зони дужине више од 20 km, која се протеже западним ободом Орјена, од Молунта, преко Дубравке, Граба, ободом Зубаца, пресијеца Требишњицу узводно од Врела „Око“ и наставља према љубомирском пољу. Сливнички расјед, који пресијеца ...

  • Konzervacija miocenskih kičmenjaka sa lokaliteta Riđake (severozapadna Srbija) iz zbirke Prirodnjačkog muzeja u Beogradu

    Nenad Mladenović (2024)
    U radu je opisana geološka građa terena i metode koje se koriste u paleontologiji za izdvajanje, konzervaciju i restauraciju fosilnog materijala sa lokaliteta Riđake kod Šapca. Prikazana je anatomija fosilnih kičmenjaka. U prosejanom sedimentnom materijalu težine od 4kg pronađeno je 10,798 kostiju, uključujući ostatke Pisces (riba) Amphibia (vodozemaca), Reptilia (gmizavaca), Aves (ptica) i Mammalia (sisara).
    geološka građa, konzervacija, restauracija, Riđake, fosili kičmenjaka
    ... Jezgro antiklinorijuma čini kompleks peščara i škriljaca, dok se na obodu nalaze karbonatne i terigene tvorevine iz gornjeg devona, karbona, perma i trijasa, raspoređene tako da stariji sedimenti leže ispod mlađih prema obodu antiklinorijuma (Filipović i dr. 1967). Ispitivana oblast ima jednostavnu ...
    ... lokalitet, otkriveno je izuzetno bogato nalazište fosilnih ostataka kičmenjaka. Crvene nekompaktne gline potkapinskog tipa skoncentrisane su na obodu krečnjačke formacije koja se nalazi severno i severozapadno, a prekrivena je slojem kvartarnih naslaga (fluvijalni sediment ı les) (Slika 12) (Marković ...

  • Terenska nastava iz geofizike: Arheološki lokaliteti na području Trstenika

    Dragana Đurić, Jelena Vukčević, Dejan Vučković, Ivana Vasiljević, Vesna Cvetkov (2020)
    geofizika, geofizička istraživanja u arheologiji, arheologija u okolini Trstenika
    ... metara. Sam objekat je gotovo potpuno devastiran, osim u temeljnim zonama, pri čemu su meštani „popravljali“ zidine dodajući kamene blokove po obodu (Вукчевић, 2018; 2019). Geofizičke metode Primena geofizičkih istraživa- nja u arheologiji počela je 1946. godine (Wynn, 1986). Najčeščće primenjivane ...

  • Geonasleđe Golije i Peštera

    Ljiljana V. Grujičić-Tešić (2017-09-01)
    Sprovedena istraživanja u ovoj studiji obuhvatila su izdvajanje, opis, evaluaciju i valorizaciju objekata geonasleđa u cilju razvoja istraživane oblasti sa stanovišta geonauka, geoturizma i geoekologije. Na izučavanom području objekti geonasleđa su evidentirani, interpretirani, vrednovani i kategorisani, dat je predlog promocije geoobjekata, i na kraju predložena dopuna inventara objekata geonasleđa Srbije.U protekle četiri godine, na kompleksu geotopa Golije i Peštera istražena su geološka svojstva stena (tip stene, starost, fosilni sadržaj, morfološke i hidrogeološke karakteristike itd.), na osnovu čega je bilo ...
    geodivezitet, geonasleđe, geoturizam, geokonzervacija, Golija, Pešter
    ... razvoj geološke nauke Izvor: Wimbledon, 1996a Prema strukturama geoobjekati mogu biti: stratigrafski objekti; paleontološki objekti; magmatski, metamorfni i sedimentni objekti; strukturni objekti; hidrološki objekti geomorfološke pojave, erozioni i denudacioni procesi i pojave (Wimbledon et al. ...
    ... Ljiljana V. Grujičić - Tešić Doktorska disertacilja GEONASLEĐE GOLIJE I PEŠTERA 10 Slika 2. Pećinski nakit Đalovića pećine na zapadnom obodu Pešterske visoravni kod Bijelog Polja, foto J. Kovačević Geonasleđe kao segment nacionalne prirodne baštine nalazi se pod ingerencijom Ministarstva ...
    ... „Sjenica“. Došlo je do poremećaja vodenih tokova (reke Boroštice) tako da su tresave izdrenirane podzemnim tokovima. Slika 15. Peštersko polje uz obod naselja Karajukića Bunari, foto Lj. Grujičić - Tešić Sjeničko polje je najniži deo Pešterske visoravni 900 mnv, površine približno 120 km2. Koštam ...

  • Геохемијске карактеристике флотацијског јаловишта рудника Грот (југоисточна Србија)

    Božidar Đokić (2012-07-16)
    У дисертацији су анализиране геохемијске карактеристике флотацијскогјаловишта које се налази на највишој надморској висини у Србији. Јаловиште јенастало преграђивањем узводно од Селишког потока. Географске, геолошке игеоморфолошке карактеристике области у којима је смештено највећим делом суутицали на његову морфологију и морфометрију. Јаловиште чини велики, јужни ијугоисточни плато и велика брана. Делови јаловишта су засебно испитивани, азатим и њихова међусобна интеракција и утицаји на окружење.Прикупљени узорци су испитивани рендгенском дифракциономанализом, скенирајућом електронском микроскопијом, рендгенскомфлуоресцентном спектрометријом, гранулометријском и хемијском анализом.Рендгенском дифракционом анализом ...
    флотација, јаловиште, скенирајућа електронско-микроскопскаанализа, рендгенска флуоресцентна спектрометрија, Pb-Zn руда,тешки метали, контаминација
    ... . У бању дотичу воде дуж крупних разломних зона по ободу врањске котлине или у оквиру шкриљавих и других комплекса. Слично је порекло вода констатованих у доводном тунелу ХЕ „Врла 3‟ код Масурице, а уочени су и јаки термални извори при ободу речне терасе Јужне Мораве код железничке станице Врањска ...
    ... и у окцастом гнајсу. Карактер интрузије сурдуличког плутона указује да се утискивање обавило у већ охлађеном стању. По новијим истраживањима метаморфни развој серије Врањске Бање дешавао се у три различите фазе деформација и метаморфизма (Васковић 1997): Прва фаза метаморфизма праћена са развићем ...
    ... биолошког вакуума. Концентрације тешких метала у јаловишту чине да можемо да га третирамо и као полиметалично рудно лежиште (Ђокић и др., 2009). На ободу јаловишта је варошица Крива Феја са око 2,000 становника (Ђокић и Јовановић, 2008). Крајолик околине јаловишта Грот ...

  • Геохемијске карактеристике флотацијског јаловишта рудника Грот (југоисточна Србија)

    Božidar Đokić (2012-07-16)
    У дисертацији су анализиране геохемијске карактеристике флотацијскогјаловишта које се налази на највишој надморској висини у Србији. Јаловиште јенастало преграђивањем узводно од Селишког потока. Географске, геолошке игеоморфолошке карактеристике области у којима је смештено највећим делом суутицали на његову морфологију и морфометрију. Јаловиште чини велики, јужни ијугоисточни плато и велика брана. Делови јаловишта су засебно испитивани, азатим и њихова међусобна интеракција и утицаји на окружење.Прикупљени узорци су испитивани рендгенском дифракциономанализом, скенирајућом електронском микроскопијом, рендгенскомфлуоресцентном спектрометријом, гранулометријском и хемијском анализом.Рендгенском дифракционом анализом ...
    флотација, јаловиште, скенирајућа електронско-микроскопскаанализа, рендгенска флуоресцентна спектрометрија, Pb-Zn руда,тешки метали, контаминација
    ... . У бању дотичу воде дуж крупних разломних зона по ободу врањске котлине или у оквиру шкриљавих и других комплекса. Слично је порекло вода констатованих у доводном тунелу ХЕ „Врла 3‟ код Масурице, а уочени су и јаки термални извори при ободу речне терасе Јужне Мораве код железничке станице Врањска ...
    ... и у окцастом гнајсу. Карактер интрузије сурдуличког плутона указује да се утискивање обавило у већ охлађеном стању. По новијим истраживањима метаморфни развој серије Врањске Бање дешавао се у три различите фазе деформација и метаморфизма (Васковић 1997): Прва фаза метаморфизма праћена са развићем ...
    ... биолошког вакуума. Концентрације тешких метала у јаловишту чине да можемо да га третирамо и као полиметалично рудно лежиште (Ђокић и др., 2009). На ободу јаловишта је варошица Крива Феја са око 2,000 становника (Ђокић и Јовановић, 2008). Крајолик околине јаловишта Грот ...

  • Why classical sequence stratigraphy doesn't work in Pannonian basin?

    Dejan Radivojević (2018)
    basen iza ostrvskog luka, detačment, miocen, Panonski basen, riftogeneza, sekvenciona stratigrafija
    ... vod‐ nim  sedimentima. Druga  sekvenca  (P2)  razlikuje  se od povlatnih  jedinica po unutrašnjoj  konfiguraciji  refleksija. Progradacija  ide od oboda profila ka njegovom centru, koji se nalazi  između 65  i 160 km na  regionalnom  profilu  (slika  1).  Progradaciona  sekvenca može  biti  korelisana  ...

  • Geološko-geofizički model dela Timočkog magmatskog kompleksa

    Snežana M. Ignjatović (2014-06-30)
    Timočki magmatski kompleks (TMK) u geotektonskom smislu pripada KarpatoBalkanidimaistočne Srbije, koji su deo Tekijsko-Dakijske jedinice. TMK je nastaotokom kontinuirane vulkanske aktivnosti, koja je trajala oko deset miliona godina iodvijala se generalno u tri faze (Zimmerman et al., 2008, Kolb et al., 2013, Banješević,2006). Pomeranje vulkanskog fronta je išlo od istoka ka zapadu (von Quadt et al., 2002,2003, 2007). Ovaj kompleks pripada tetijskom evroazijskom metalogenetskom pojasu usvetu poznat po ležištima bakra i zlata (Janković, 1990).U doktorskoj disertaciji su prikazani rezultati ...
    Timočki magmatski kompleks, aeromagnetska istraživanja, gravimetrijskaistraživanja, 2D geološko-geofizički model, Valja Strž, magmatsko telo
    ... kompleksa. Jura U područjima duţ celog oboda TMK izdvojene su stene Jurske starosti. Ove stene leţe diskordantno preko paleozojskih stena, a u povlati su im donjokredni sedimenti, koji su razvijeni, kao i jurski sedimenti, na širokom prostoru uz obod TMK. Jurske tvorevine su predstavljene k ...
    ... zauzimaju dominatu površinu istraţnog terena, dok se tvorevine donje krede nalaze duţ oboda TMK. Donja kreda Preko stena jurske starosti konkordantno leţe sedimenti donje krede i izdvojeni su skoro duţ celog oboda TMK. Donjokredni sedimenti su u manjoj meri konstatovani u unutrašnjim delovima ...
    ... su sa gornjokrednim tvorevinama. Donjokredni sedimenti jedino izostaju u severnom i severozapadnom delu, na prostoru izmeĎu Majdanpeka i zapadnog oboda plutona Valja Strţ. Tvorevine donje krede su predstavljene masivnim i bankovitim krečnjacima, slojevitim i masivnim krečnjacima, slojevitim i bankovitim ...

  • Eksploatacioni učinci ugljenih sistema na površinskom kopu Tamnava–Zapadno polje

    Marko Lazić, Filip Miletić, Milena Lekić, Veljko Rupar, Željko Petrović, Lazar Žujović (2021)
    U radu su analizirani eksploatacioni učinci ugljenih sistema na površinskom kopu Tamnava–Zapadno polje. Period analize je prvih šest meseci tekuće godine. Analiza je vršena sa aspekta ostvarene proizvodnje, kvaliteta uglja, efektivnog vremena rada, kapacitetnog i vremenskog iskoršćenja i zastoja sistema. Za poređenje podataka različitih parametara koji po svojoj prirodi nisu međusobno uporedivi, u radu su korišćene metode višekriterijumskog odlučivanja.
    proizvodnja uglja, zastoji, metode višekriterijumskog odlučivanja
    ... podrazumevao je otkopavanje većih količina jalovine sa ciljem otvaranja donjih slojeva uglja za IV BTD liniju. Najveća raslojenost u ležištu javlja se na obodu kopa koji predstavlja zapadnu granicu eksploatacionog polja. Sa aspekta kvaliteta otkopanog uglja, podaci su preuzeti iz mesečnih operativnih planova ...

  • Генеза хидротермалног Cu-Au система Чукару Пеки (Источна Србија)

    Милош Велојић (2021)
    Главни циљ испитивања хидротермалног система Чукару Пеки је разумевање процеса који су довели до његовог настанка, а посебно еволуције рудоносних флуида из којих је настала рудна минерализација. Утврђено је да је овај систем настао у периоду пре 86,78 - 85,19 Ma из магматског интрузива који је био богат водом и имао висок оксидативни потенцијал. Током хлађења, из овог магматског интрузива су издвојени веома врели флуиди, који су имали температуре изнад 600°С и висок салинитет. У ...
    Борска металогенетска зона, Тимочки магматски комплекс, порфирска лежишта, високосулфидациона лежишта, флуидне инклузије, рудне парагенезе, геохронологија, хидротермалне алтерације, LA-ICP-MS
    ... који се простире на растојању од приближно 100 m од обода високосулфидационе зоне, у фрактурама преовлађују смектит и монтморилонит. Слабије развијени аргилитски фронт се уочава и изнад лежишта, док се главна зона аргилитске алтерацие налази по ободу и испод Горње зоне. Sillitoe (2017) сматра да је ...
    ... Sillitoe (2010) наводи да се фације хидротермалних алтерација у порфирским системима смењују по следећем распореду (идући од магматског интрузива ка ободу лежишта): 1) калијска алтерација, 2) хлоритско-серицитска алтерација, 3) серицитска алтерација и 4) напредна аргилитска алтерација. Поред поменутих ...
    ... алтерациони фронт око високосулфидационе минерализације) и дистални ореол аргилитске алтерације (који се простире на растојању од приближно 100 m од обода високосулфидационе зоне). Ова алтерација је вероватно довела до формирања зона богатих глином, које су због своје ниске пропусности представљале баријеру ...

  • Hidrotermalne alteracije kao kontrolni faktor mineralizacije u ležištu bakra Borska reka

    Jovana Mirčeta (2024)
    Rudno polje Bor kome pripada rudno telo Borska reka se nalazi u severnom delu Borsko- Srednjegorske zone Karpato-balkanske metalogenetske provincije. Ležište Borska Reka se nalazi u krajnjim severozapadnim delovima rudnog polja Bor. Smešteno je u intenzivno izmenjenim andezitima i njihovim piroklastitima. Relativno je jednostavne građe. Ležište Borska reka genetski pripada grupi hidrotermalnih ležišta, klasi porfirskih ležišta bakra i zlata. Sastavni je deo velikog hidrotermalnog rudonosnog sistema Bor, koji je po uslovima stvaranja i tipovima rudne mineralizacije sličan hidrotermalnom rudonosnom ...
    petrološka analiza, hidrotermalne alteracije, kontrolni faktor, porfirska ležišta
    ... tekstu: TMK), odnosno Borske metalogenetske zone sa ekonomski značajnim rudnim ležištima: Bor, Majdanpek, V. Krivelj, Cerovo i dr. Na istočnom obodu TMK nalazi se ı više ležišta nemetaličnih mineralnih sirovina: ležište krečnjaka Zagrađe, kvarcnih peščara Deo - Donja Bela Reka, kvarcnog peska ...
    ... sericit (desno), uvećanje 5xX, propuštena svetlost . 30 Slika 17. Uzorak BR-JM-1. Hornblenda i biotit postepeno prelaze u hlorit i hematit po obodima, struktura je još uvek vidljiva uvećanje 5x, propuštena svetlost. 4.2. Uzorak BR-JM-2 Makroskopski opis uzorka oznake BR-JM-2 je sledeći: ...

  • Geološke karakteristike neogenih sedimenta na prostoru šire okoline Ledinaca

    Aleksandar Tričković (2024)
    Sagledavanje evolucije neogenih sedimenata na prostoru šire okoline sela Ledinci omogućeno je primenom različitih stratigrafskih metoda na površinskim i potpovršinskim podacima. Za izradu rada korišćene su sedimentološke, biostratigrafske, geofizičke i riftno sekvencione metode, koje su primenjene na površinskim izdancima i bušotinama. Primenom principa riftne sekvencione stratigrafije na podacima dobijenim geofizičkim karotažnim merenjima dobijeni su podaci o vremenu ekstenzije u Panonskom basenu. Pored toga ovi podaci zajedno sa sedimentološkim i stratigrafskim metodama omogućili su izdvajanje depozicionih sredina tokom neogena. Generalno ...
    depozicioni sistemi, neogen, Panonski basen, ekstenzija, formacije, riftna sekvenciona stratigrafija
    ... geomorfološke karakteristike područja istraživanja Fruška gora je niska planina koja se nalazi na severu Srema, između Save i Dunava, na jJužnom obodu Panonskog basena (slika 1). Ona predstavlja izduženu antiformu, koja se pruža pravcem istok-zapad sa dužinom od oko 78 km i najvećom širinom od ...
    ... D., 1971. Osnovna geološka karta SFRJ, Novi Sad, 1:100000, Savezni geološki zavod, Beograd. Jovanović, G., 2014. Badenske školjke jugoistočnog oboda Panonskog basena (Centralni Paratetis), doktorska disertacija, Rudarsko-geološki fakultet, Univerzitet u Beogradu str. 1-272. Martins-Neto, M ...

  • Uticaj površinske obrade kamena na promenu primarne poroznosti

    Ana Radivojević (2024)
    Površinska obrada kamena je izuzetno bitna kod stena koje se koriste u izgradnji svih vrsta objekata. Površinskom obradom se direktno utiče, ne samo na estetska svojstva kamena nego i na njegove fizičko-mehaničke karakteristike. Cilj ovog završnog rada je analiza uticaja poliranja i rezanja kao tehnoloških procesa obrade na poroznost odabranih vrsta arhitektonsko-građevinskog kamena. Ispitivane stene su gabro „Nero Assoluto“, granit sa površinskog kopa „Ploče“, granit African Red, krečnjak sa lokaliteta „Skržut“ i krečnjak poznat pod nazivom „Sirogojno crveni“.
    polirana površinska obrada kamena, rezana površinska obrada, poroznost, kapilarno upijanje vode
    ... Srbiji, u selu Bukovik, a od Aranđelovca je udaljen 5,5 km zapadno. Pripada granitoidnom masivu Bukulje i pruža se po njegovom severoistočnom obodu. Put koji vodi do površinskog kopa je asfaltiran i dobro povezan sa saobraćajnicom Aranđelovac — Lazarevac. Istoimeni potok Ploča prolazi kroz ovo ...
    ... imaju visok reljef i visoke interferenste boje (cpx), odnosno niske interferentne boje (opx). Lako se prepoznaju po jasnoj cepljivosti (<90%). Po obodima zrna piroksena primećuju se minerali amfibola, koji pod paralelnim nikolima pokazuju jarku zelenu boju i izražen polihroizam. Zrna apatita su ...
    ... su kalcit, hlorit i albit, a od akcesornih je prisutan epidot. Stena je izgrađena od gusto pakovanih ortoklasa hipidiomorfnog oblika, koji su po obodu zma značajno alterisani, dok je centralni deo zrna očuvan. Usled narušene ravnoteže, po ortoklasu dolazi do izdvajanja, (najverovatnije) albita ...

  • Tehno – ekonomska ocena ležišta bakra i zlata u istočnoj Srbiji

    Strahinja Sarajlić (2024)
    U svrhu postizanja optimalnih rezultata pri eksploataciji ovog ležišta bakra i zlata, koje se nalazi u istočnom delu Srbije, biće primenjena metoda podetažnog zarušavanja rude i okolnih stena.Tehno-ekonomska ocena opravdanosti eksploatacije rude bakra iz ovog ležišta, urađena je na bazi projektovanih parametara datih u tehničkom projektu. Urađena je analiza i ocenjena je rentabilnost ovog projekta na bazi predviđenog veka eksploatacije od 19 godina.Procenjeno je da je investicioni projekat u celini rentabilan i ekonomski potpuno opravdan. opravdan.
    tehno – ekonomska ocena, investicioni projekat, otvaranje rudnika, metoda otkopavanja, ekonomska ocena, kapitalna investicija
    ... nastavlja tzv. distalni oreol argilitske alteracije, na rastojanju od približno 100 m od oboda ležišta. Slabije razvijeni argilitski oreol se uočava i iznad ležišta, dok se glavna zona argilitske alteracie nalazi po obodu i ispod Gornje rudne zone. Srednji sadržaju bakra u graničnim konturama geoloških ...
    ... pirofilit i dijaspor. Oreol kaolinit-pirit je alteracioni front oko mineralizovanih tela; karakteriše se visokim sadržajima Au bez Cu, naročito po obodu zona sa visokim koncentracijama bakra i zlata (1 - 10 g/t Au). U ovoj zoni su uočene i diskontinuirane, ali visoke anomalne vrednosti sadržaja Pb ...

  • Poboljšanje geotehničkih uslova izgradnje nasipa upotrebom geosintetika

    Anastasija Radovanović (2024)
    Za potrebe izrade rada na Master akademskim studijama ,,Rudarsko-geološkog fakulteta,,, studijskog programa Geotehnika, pod mentorstvom prof. dr Gordane Hadži-Niković , izvršena je detaljna analiza stabilnosti kosina nasipa na Vranjskoj petlji. Geotehnička istraţivanja i ispitivanja terena izveo je “Zavod za geotehniku iz Instituta za puteve a.d. Beograd”, a investitor je “Javno preduzeće, Putevi Srbije”.Metodološki pristup koji je korišćen za analizu stabilnosti kosina nasipa jeste kabinetsko istraživanje dostavljene dokumentacije i geostatički proračuni analize stabilnosti kosina nasipa, korišćenjem savremenih softverskih alata.Krajnji zaključak izvedenih istraţivanja je da ...
    tlo, nasip, analiza stabilnosti, faktor sigurnosti, geosintetici
    ... strmog uzdužnog profila. Terasni sedimenti (t) uz Moravu u znatnoj meri su erodovani usjecanjem rijeke koja je napravila širok aluvion, po čijem obodu leže ostaci terase sa slabo izraženim odsjekom. To su pretežno pjeskoviti šljunkovi sa raznovrsnim valucima, dobro zaobljenim i promjenljive krupnoće ...
    ... pripadaju III kategoriji zemljišta. 5.3.3.2. Kvartarni sedimenti — Proluvijalni depoziti (pr) - Moštaničke rijeke i povremenih bujičnih tokova po obodu vranjskog basena, formiraju lepezaste nanose haotično izmiješanog pretežno nekoheretnog materijala. Prašinasto-pjeskoviti (pr'”) i glinovito- š ...
    ... često plavna rijeka. Njene pritoke su Banjska i Moštanička rijeka, koje su veoma brze i povremeno bujične, što dovodi do erozije stijenskih masa po obodu i samim tim stvara nanos materijala u Južnoj Moravi. Na prostoru petlje u podlozi se nalaze aluvijalne i proluvijalne naslage — vodonosne sredine ...

  • Poređenje rezultata interferometrijske analize za zemljotrese na istočnom anatolijskom rasedu od 2020. i 2023. godine

    Dragan Živković (2024)
    Ovaj rad se bavi analizom površinskih deformacija izazvanih zemljotresima u Turskoj iz 2020. i 2023. godine korišćenjem diferencijalne satelitske radarske interferometrije (DInSAR tehnike). Cilj istraživanja bio je da se kvantifikuju i uporede deformacije terena izazvane ovim seizmičkim događajima i da se razumeju mehanizmi koji stoje iza oslobađanja seizmičke energije u regionu. Analizom DInSAR snimaka, identifikovane su različite deformacije duž rasednih zona za svaki zemljotres. Dok je zemljotres iz 2020. godine (M 6,7) izazvao lokalizovane deformacije duž Istočno anatolijskog raseda, zemljotres ...
    DInSAR, Istočno anatolijski rased, Kahramanmaraški trostruki spoj

  • Uporedna analiza stabilnosti završnih kosina površinskog kopa „Veliki Krivelj“

    Mihajlo Topalović (2023)
    Površinski kop „Veliki Krivelj“ nalazi se u blizina grada Bora i u neposrednoj blizini sela Krivelj. Od 2018. godine je u vlasništvu kineske kompanije „Zijin“ koja ima udeo od 63% vlasništva celokupnog RTB-a Bor. Na površinskom kopu obavlja se masovna eksploatacija rude bakra opremom visokog kapaciteta. Za bušenje se koriste bušilice prečnika od 250 do 310 mm, a za utovar minirane rude i jalovine bageri čija je zapremina kašike 15 m3 i 22 m3. Za površinski kop „Veliki Krivelj“ ...
    stabilnost kosina, metoda konačnih elemenata, površinski kop, Veliki Krivelj, završna kosina

  • Просторни положај лежишта угља Ђурђевик: геофизичко-геолошки модел

    Синиша Арсеновић (2019)
    Лежиште угља Ђурђевик представља источни део Бановићког угљеног басена и припада северној страни босанске офиолитске зоне унутрашњих Динарида у чији састав улазе стене палеозојске, мезозојске и кенозојске старости. Језерска доњомиоценска угљоносна серија изграђена је од лапоровито-глиновитих седимената са једним слојем мрког угља. Дебљина угљеног слоја креће се у интервалу од 5 до 25 m са генералним правцем пружања СЗ - ЈИ и падом према ЈЗ. У зони обухваћеноj геофизичким истраживањима изражена je пострудна тектоника у виду раседа мањег и ...
    рефлективна сеизмика, 3Д геофизичко-геолошки модел, угаљ, синтетички модел, моделирање
    ... у северном, западном и јужном ободу Ђурђевичког басена изграђују амфиболити и комплекс ултрабазично- перидотитских стена, вероватно палеозојске (PZ) старости. Положај који данас заузимају резултат је интензивног издизања, нарочито у току алпске орогенезе. Дуж обода као и у зонама већих тектонских ...
    ... тектонских линија перидотитске масе су серпентинисане. Горњепермски битуминозни кречњаци и шкриљци јављају се дуж јужног обода басена. 2.3.2. Мезозоик Мезозоик (MZ) је представљен стенама тријаске и јурске старости. Тријас (Т) На ширем подручју басена развијен је комплетан тријас. Доњи тријас ...
    ... представљен је белим, пешчарима, кварцитима и кварцним конгломератима, дебљине до 200 m. Ови седименти изграђују југозападни обод басена. Творевине средњег и горњег тријаса развијене су у јужном ободном делу басена, а изграђене су од кречњака, кречњака са рожнацима, местимично од чистих рожнаца ...

  • Mineragenetske karakteristike i potencijalnostjuvelirskih mineralnih resursa leckog vulkanskog kompleksa

    Zoran Ž. Miladinović (2012-12-11)
    Jedan od najznačajnijih regiona u Srbiji, sa stanovišta potencijalnosti juvelirskih mneralnih resursa, predstavlja lecki vulkanski kompleks, tercijarne starosti i dominantno andezitskog sastava. Ovaj vulkanski kompleks površine preko 700km2 nalazi se u južnojSrbiji na prostoru imeđu Kuršumlije, Lebana i Medveđe.Prvi su pažnju na juvelirske mineralne sirovine ovog prostora obratili graditeljiJustinijane Prima-e (VI vek). Najintenzivnija istraživanja izvršena su u periodu 1980–1982. ali samo na malom prostoru krajnjeg jugoistočnog dela vulkanskog kompleksa.U Leckom vulkanskom kompleksu dominiraju andezitske stene i njihovi piroklastiti.Smatra se ...
    vulkanski kompleks, mineragenetske karakteristike, juvelirski mineralni resursi, nalazišta, potencijalnost, kvarc, ametist, ahat, kalcedon, jaspis, prognoza
    ... Ovi putevi su povezani sa putevima od regionalnog značaja koji prolaze obodom kompleksa. Mineragenetske karakteristike i potencijalnost juvelirskih mineralnih resursa leckog vulkanskog kompleksa 8 Severnim obodom kompleksa prolazi regionalni put Prokuplje-Kuršumlija, koji se nastavlja ...
    ... severozapadni i zapadni deo kompleksa. Sa istočne strane vulkanskog kompleksa značajni su asfaltni putevi Lebane–Bojnik i Bojnik–Magaš. Južnim obodom kompleksa, dolinom reke Jablanice, prolazi regionalni put Leskovac– Lebane–Medveđa–Tulare. Oko kompleksa prolaze značajni regionalni putevi koji ...
    ... termama sa temperaturama od 26 do 31,5°C. Za lecki vulkanski kompleks vezana je i Sijarinska banja koja se nalazi na njegovom krajnjem južnom obodu. Predstavljena je većim brojem izvora čije su vode različitog hemijskog sastava (alkalne, kisele i gvožđevite) sa temperaturom od 68-76oC. Ove dve ...