Претрага

Упит dcterms_subject_txt:meljuća tela

185 items

  • Hazardous substances in karst aquifer waters - one of the results of the operational monitoring of groundwater in Serbia

    Zoran Stevanović, Veljko Marinović, Branislav Petrović (2020)
    У циљу оцене стања животне средине и разумевања потенцијалних узрока још раније евидентираног лошег хемијског статуса водног тела подземних вода „Крш–север“, извршенa je хидрогеолошка проспекција шире околине лежишта бакра Мајданпек, која је укључилаистраживање површинског копа, флотационог језера и главних карстних врела и пећина. Имајући у виду да се експлоатационо поље рудника бакра Мајданпек директно граничи са карстном издани и водним телом подземних вода „Крш–север“, параметри квалитета подземне воде су анализирани (in situ и лабораторијски) на два главна карстна врела ...
    Опасне супстанце, карстна издан, бакар, флотацијско језеро, Мајданпек, Србија

  • Процена ризика од загађивања водних ресурса под утицајем напуштених рударских радова на простору Србије

    Nebojša B. Atanacković (2018-08-31)
    Велики број напуштених рударских радова и ограничена средства за рекултивацијуи ремедијацију деградираних простора подстакле су развој метода за издвајањеприоритетних локација на које је потребно усмерити даља истраживања. У датомконтексту, у склопу израде дисертације спроведене су научно-истраживачкеактивности које су за предмет имале анализу утицаја значајнијих напуштенихрударских радова на водне ресурсе на простору Србије јужно од Саве и Дунава.Разматрање предметне проблематике извршено је кроз развој и примену семи-квантитативне методологије за анализу ризика од загађивања површинских иподземних вода на регионалној размери. Примењена ...
    анализа ризика, водни ресурси, водна тела, рудничке воде, рударскиотпад, аналитички хијерархијски процеси, кластер анализа, математичка теоријаатрибута, функције припадности, семи-квантитативне методе
    ... водних тела за 2013. годину (АЗЖС 2015б) Небојша Б. Атанацковић Докторска дисертација 57 Од 19 разматраних подземних водних тела, према извештају РХМЗ Србије из 2014, слаб статус је констатован на 6 водних тела подземних вода (АЗЖС 2015б). У односу на издвојена водна тела изражен ...
    ... водног тела, а и међу онима који су предмет мониторинга има водних тела која су неравномерно покривена или са недовољним бројем станица. У стратегији управљања водама износи се податак да само 18 водних тела (12% од укупног броја) има слаб статус, при чему већину (њих 12) чине водна тела у ...
    ... воданих тела. Са друге стране према подацима наведеним у Стратегији управљања водама (ИЈЧa 2015), резултати оцене хемијског статуса подземних вода показују да је 7 водних тела у слабом хемијском статусу, 27 водних тела је вероватно у слабом хемијском статусу, док се за 119 водних тела подземних ...

  • Prostorni položaj ofiolita istočne Vardarske zone: geofizičko-geološki model i njegove geodinamičke implikacije

    Dragana D. Petrović (2015-12-29)
    Centralni deo Balkanskog poluostrva je geotektonski veoma složen. Tetis je zatvorentokom gornjeg mezozoika, a ofioliti na zapadu i ofioliti Vardarske zone predstavljajuostatke nekadašnjih okeanskih prostora. Najistočniji deo Vardarske zone razlikuje se odsvih ostalih ofiolita na Balkanskom poluostrvu i karakteriše se najizraženijim suprasubdukcijskimafinitetom. Istočna vardarska zona locirana je u centralom delu Srbije.Na severu se prostire do Apusena u Rumuniji, a na jugu obuhvata cetralni deoMakedonije i Peonias zonu u severnoj Grčkoj. Istočna vardarska zona se nalazi istočnood geotektonske jedinice Kopaonik ...
    Istočna vardarska zona; ofioliti; 2D i pseudo 3D geofizičko-geološkimodel; geodinamička evolucija
    ... IVZ u ovom delu terena nisu jedinstveno telo kao na područjima lociranim u severnom delu (Srbija i Makedonija), već su sastavljeni od više manjih tela, između kojih se nalaze metamorfiti (Slika 47b). Posebno je izražena promena u padnom uglu ovih tela. U severenoj Grčkoj, a verovatno i sa druge ...
    ... vardarske zone na teritoriji Srbije javljaju se kao tela izdužena u pravcu SSZ-JJI, dugačka 20 km i široka nekoliko km. Ovi izdanci su locirani u okolini Kragujevca i u okolini Kuršumlije. Na teritoriji Makedonije izdanci ofiolita predstavljeni su telima izduženim u pravcu SZ-JI, dugačkim oko 50 km i ...
    ... 18 Ofiolitski kompleks Demir Kapije (OKDK) obuhvata sekvencu sačinjenu od pilou bazalta, nepravilnih tela dijabaza, dijabaznih dajkova i gabrova (Slika 6). Mala, izolovana tela serpentinisanih peridotita predstavljena su dunitom i podređenim lerzolitom (Lepitkova, 2000). Granitoidi i graniti ...

  • Primena termografije u rudarstvu

    Stevan Đenadić, Vesna Damnjanović, Predrag Jovančić, Dragan Ignjatović, Dragutin Jovković, Filip Miletić (2019)
    Danas, gotovo da nema oblasti u nauci i tehnici u kojoj se Infracrvena termografija ne primenjuje kao metoda za lociranje i praćenje zagrejanih objekata ili tela, beskontaktnu procenu temperature površina, i nedestruktivno ispitivanje materijala. U radu su prikazane mogućnosti i perspektive primene ove metode u oblasti rudarstva.
    infracrvena termografija, rudarstvo, monitoring
    ... mogućnosti primene infracrvene termografije (ICT) a da se nešto ne propustiti. Lociranje zagrejanih objekata i tela, kao i beskontaktna kontrola raspodele temperature na površini objekta i tela, koristi se za rešavanje širokog spektra zadataka kako u vojsci i u bezbednosne svrhe, tako i u energetici ...
    ... gotovo da nema oblasti u nauci i tehnici u kojoj se Infracrvena termografija ne primenjuje kao metoda za lociranje i praćenje zagrejanih objekata ili tela, beskontaktnu procenu temperature površina, i nedestruktivno ispitivanje materijala. U radu su prikazane mogućnosti i perspektive primene ove metode ...
    ... trećem atmosferskom prozoru (8 – 14 m), transmisija ovog zračenja je bolja, pa se pri normalnim atmosferskim uslovima, mogu detektovati objekti i tela čije su temperature respektivno 1100 – 1200oC, 500 – 600oC i 30 – 40oC, što je izuzetno važno kada se termografska razmatranja vrše na rastojanjima ...

  • Potencijalnost tercijarnih magmatskih kompleksa Vardarske zone Srbije sa aspekta arhitektonskog građevinskog kamena

    Lidija M. Kurešević (2014-01-22)
    U sastavu Vardarske zone, jedne od tektonski najsloženijih oblasti Balkanskogpoluostrva, u čijem domenu se odvijalo otvaranje i zatvaranje okeanskih prostora isubdukcija koja je dovela do intenzivne magmatske aktivnosti pretežno tokom tercijara,danas se nalazi veći broj magmatskih kompleksa.U ovoj disertaciji su obrađene geološke karakteristike trinaest izabranih magmatskihkompleksa Vardarske zone tercijarne starosti, i laboratorijski određena mineraloškopetrografskasvojstva stena u njihovom sastavu i fizičko-mehanička svojstva kamenaznačajna za utvrđivanje mogućnosti njihove primene za dobijanje blokovaarhitektonskog građevinskog kamena iz kojih se dobijaju ploče za oblaganjegrađevinskih ...
    Arhitektonski građevinski kamen, magmatske stene, Vardarska zona, Srbija
    ... površina iznosi oko 67 km2. Duža osa masiva iznosi oko 15 km. Sastoji se od dva granitoidna tela. Veće telo koje se nalazi na istoku, pluton Cera, ima ukupnu otkrivenu površinu od oko 60 km2. Manje telo koje se nalazi na zapadu, Stražanica, ima otkrivenu površinu od oko 7 km2. U reljefu se ističu ...
    ... Površine pucanja opitnih tela su neravne i hrapave. Na svim površinama pucanja, svih opitnih tela, zapaženo je prisustvo sitnih šupljina (od kojih neke sadrže metalični mineral), ali je teško utvrditi da li je njihovo prisustvo predisponiralo pravce pucanja. Kod jednog opitnog tela za ispitivanje pritisne ...
    ... kamen je tvrd. Površine pucanja opitnih tela su neravne i hrapave. Generalno nisu predisponirane elementima sklopa uprkos mestimičnom prisustvu planparalelne teksture. Jedno opitno telo je puklo duž skrivene naprsline a na površini pucanja drugog tela se nalazi krupna šlira sa povišenim udelom ...

  • Potencijalnost tercijarnih magmatskih kompleksa Vardarske zone Srbije sa aspekta arhitektonskog građevinskog kamena

    Lidija M. Kurešević (2014-01-22)
    U sastavu Vardarske zone, jedne od tektonski najsloženijih oblasti Balkanskogpoluostrva, u čijem domenu se odvijalo otvaranje i zatvaranje okeanskih prostora isubdukcija koja je dovela do intenzivne magmatske aktivnosti pretežno tokom tercijara,danas se nalazi veći broj magmatskih kompleksa.U ovoj disertaciji su obrađene geološke karakteristike trinaest izabranih magmatskihkompleksa Vardarske zone tercijarne starosti, i laboratorijski određena mineraloškopetrografskasvojstva stena u njihovom sastavu i fizičko-mehanička svojstva kamenaznačajna za utvrđivanje mogućnosti njihove primene za dobijanje blokovaarhitektonskog građevinskog kamena iz kojih se dobijaju ploče za oblaganjegrađevinskih ...
    Arhitektonski građevinski kamen, magmatske stene, Vardarska zona, Srbija
    ... površina iznosi oko 67 km2. Duža osa masiva iznosi oko 15 km. Sastoji se od dva granitoidna tela. Veće telo koje se nalazi na istoku, pluton Cera, ima ukupnu otkrivenu površinu od oko 60 km2. Manje telo koje se nalazi na zapadu, Stražanica, ima otkrivenu površinu od oko 7 km2. U reljefu se ističu ...
    ... Površine pucanja opitnih tela su neravne i hrapave. Na svim površinama pucanja, svih opitnih tela, zapaženo je prisustvo sitnih šupljina (od kojih neke sadrže metalični mineral), ali je teško utvrditi da li je njihovo prisustvo predisponiralo pravce pucanja. Kod jednog opitnog tela za ispitivanje pritisne ...
    ... kamen je tvrd. Površine pucanja opitnih tela su neravne i hrapave. Generalno nisu predisponirane elementima sklopa uprkos mestimičnom prisustvu planparalelne teksture. Jedno opitno telo je puklo duž skrivene naprsline a na površini pucanja drugog tela se nalazi krupna šlira sa povišenim udelom ...

  • Utvrđivanje Bondovog radnog indeksa Pb-Cu-Zn rude rudnika Rudnik

    Jovana Jović (2024)
    Završni rad sa temom ,,Utvrđivanje Bondovog radnog indeksa Pb-Cu-Zn rude rudnika Rudnik” sastoji se iz opšteg i specijalnog dela. OPŠTI DEO sadrži: U opštem delu dato je: Uvod, Geografski položaj i istorijski razvoj rudnika "Rudnik", kratak prikaz geologije ležišta i eksploatacije rude kao i opis tehnološkog procesa flotacije rudnika “Rudnik”. SPECIJALNI DEO sadrži:U specijalnom delu dato je:Cilj istraživanja, teorijske osnove usitnjavanja, Bondov radni indeks, metode ispitivanja uzoraka, uzorkovanje i obrada uzorka; Metode ispitivanja; Rezultati ispitivanja po standardnom Bondovom postupku i po ...
    Bondov radni indeks, standardni postupak, skraćeni postupak, ruda olova, bakra i cinka, rudnik „Rudnik“
    ... bubanj mlina, pri radu okreće oko svoje horizontalne ose. Mlin je nešto manje od svoje polovine zapremine napunjen meljućim telima. Pri okretanju bubnja mlina, meljuća tela se podižu do određene visine, sa koje se kotrljaju naniže ili slobodno padaju. Sirovina se dodaje neprekidno kroz Jedan od ...
    ... koje mlin prima snagu od elektromotora. Kao meljuća tela u cilindričnim mlinovima koriste se metalne šipke, metalne kugle, krupan belutak (šljunak) ili krupni komadi sirovine koja se melje (autogeno/semiautogeno mlevenje). Prema vrsti meljućih tela, cilindrični mlinovi se dele na: – mlinove ...
    ... mlinove sa šipkama – mlinove sa kuglama – pebi mlinove (meljuća tela od krupnog šljunka) – autogene mlinove Bubanj mlina obložen je sa svoje unutrašnje strane zamenljivim zaštitnim oblogama. Obloge mlinova koje se koriste u pripremi i koncentraciji, su od legiranog čelika ili gume. U zavisnosti ...

  • Hidrotermalne alteracije kao kontrolni faktor mineralizacije u ležištu bakra Borska reka

    Jovana Mirčeta (2024)
    Rudno polje Bor kome pripada rudno telo Borska reka se nalazi u severnom delu Borsko- Srednjegorske zone Karpato-balkanske metalogenetske provincije. Ležište Borska Reka se nalazi u krajnjim severozapadnim delovima rudnog polja Bor. Smešteno je u intenzivno izmenjenim andezitima i njihovim piroklastitima. Relativno je jednostavne građe. Ležište Borska reka genetski pripada grupi hidrotermalnih ležišta, klasi porfirskih ležišta bakra i zlata. Sastavni je deo velikog hidrotermalnog rudonosnog sistema Bor, koji je po uslovima stvaranja i tipovima rudne mineralizacije sličan hidrotermalnom rudonosnom ...
    petrološka analiza, hidrotermalne alteracije, kontrolni faktor, porfirska ležišta
    ... Taj rased razdvaja rudna tela Borskog ležišta od borskih konglomerata. Njegov pad je, duž pružanja, vrlo promenljiv: kod grupe rudnih tela Tilva Mike Borski rased pada vrlo strmo oko 80% prema JZ, dok je Jjugoistočno od Tilva Mike i od Tilva Rontona prema rudnom telu Kamenjar ugao pada znatno ...
    ... Simić, redovni profesor, član Univerzitet u Beogradu, Rudarsko-geološki fakultet Datum odbrane: REZIME Rudno polje Bor kome pripada rudno telo Borska reka se nalazi u severnom delu Borsko- Srednjegorske zone Karpato-balkanske metalogenetske provincije. Ležište Borska Reka se nalazi u krajnjim ...
    ... Borske metalogenetske zone (Koželj, 2002, dopunjeno). 2.2. METALOGENETSKI POLOŽAJ I MINERALNA POTENCIJALNOST Rudno polje Bor kome pripada rudno telo Borska reka se nalazi u severnom delu Borsko- srednjegorske zone Karpato-balkanske metalogenetske provincije (slika 2.17). Na teritoriji Srbije ...

  • Geostatički proračuni sanacije klizišta šipovima

    Slobodan Ćorić, Dragoslav Rakić, Dušan Berisavljević (2019)
    U ovom radu su, polazeći od rezultata geotehničkih istraživanja, prikazani geostatički proračuni sanacije klizišta vertikalnim šipovima. Metodologija proračuna je složena, jer podrazumeva interakciju klizišta i stabilizirajućih šipova. Stoga se simultano analiziraju stabilnost klizišta i stabilnost šipova. Prilikom određivanja bočne otpornosti tla oko šipova koristi se metoda Brinč Hansena koja uzima u obzir trodimenzionalne uslove u tlu i može da se primeni u složenim geološkim uslovima koji su česti u Srbiji. Analize stabilnosti klizišta vrše se odgovarajućim metodama granične ravnoteže. ...
    sanacija klizišta, interakcija klizišta i šipa, bočna otpornost šipova, stabilnost klizišta i šipova
    ... landslide and piles 294 UVOD Prilikom sanacije klizišta važno je, pre svega, poznavanje geoloških karakteristika terena a posebno oblika kliznog tela klizišta, analizira njegova stabilnost i definišu optimalne sanacione mere (Lokin i sar., 2000). vertikalnim šipovima. okolnog su. To se može da ...
    ... s zahtevani faktor sigurnosti Fs (Slika 5). Figure 5. Stabilizing force s = 1.2 – 1.5, zemljotresa Fs = 1.1. horizontalne sile Hp šip u kliznom telu (Slika 6). Figure 6. Calculation of pile stability 298 1 2 pF - F = H (2) 1 1 2 2F e = F e (3) o 0 površine Lb Navfac, 1982; Poulos et al. ...
    ... sigurnosti Fs s s s s R +HF = D (5) gde je: Rs – otporne sile u klizištu Hs – otporne sile od šipova Ds – - otporne sile, duž - deo kliznog tela, koji je ispred šipova, lizivanje otporne sile Hs. Kao posledica ovoga, dobija se racionalno rešenje sanacije klizišta vertikalnim šipovima. , u ...

  • Arsenopirit iz rudnih ležišta Šumadijsko-kopaoničke oblasti: paregeneza, sastav i produkti oksidacije

    Ivana N. Jelić (2023)
    Arsenopirit, FeAsS je čest pratilac polimetaličnih orudnjenja Šumadijsko-kopaoničke oblasti. Jedan je od sulfida koji u najvećoj meri koncentriše zlato. Nepoželjan je u rudama jer njegovom oksidacijom na jalovištima može doći do oslobađanja arsena koji spada u elemente toksične za životnu sredinu. U okviru ovog doktorata sistematski su ispitivani arsenopiriti iz različitih stadijuma i tipova orudnjenja rudnih ležišta i mineralizacija Šumadijsko-kopaoničke oblasti (Rudnik, Sastavci, Trepča, Gokčanica – Drenjak i Rujak, Golijska reka i Jurija). Uzorci arsenopirita ispitivani su polarizacionom mikroskopijom ...
    arsenopirit, zlato, skorodit, Šumadijsko-kopaonička oblast, parageneza, zonarnost
    ... primarnih rudnih tela odvojeni i mehanički prineti u vulkansku breču. U ležištu Stari Trg postoji veći broj rudnih tela (uglavnom stubastog oblika, žična i sočivasta) koja se mogu grupisati u a) centralna, b) rudna tela “severnog krila” i c) rudna tela “južnog krila”. Prostorno, rudna tela su nastala ...
    ... rudnom ležištu rasprostranjen je gornjokredni fliš (konglomeratični peščari, laporci, alevroliti i krečnjaci) u kome su i smeštena rudna tela. Najveća rudna tela lokalizovana su u krečnjacima i karbonatnoj komponenti peščara. U gornjokredne sedimente utisnuti su kvarclatiti i dacitoandeziti u vidu ...
    ... pepelom (Vuković, 1964/65). U breči se mestimično nalaze i rudna tela, silicijske mase i ostale tvorevine nastale nakon njenog obrazovanja. Polimetalično ležište Rudnik obuhvata preko 90 tipova skarnovskih i hidrotermalnih rudnih tela, smeštenih u sedimentima krede i nešto ređe u oligocenskim dajkovima ...

  • Primena aeromagnetskih i gravimetrijskih podataka pri izrad geofizičkog-geološkog modela dela Timočkog magmatskog kompleksa

    Snežana Ignjatović (2023)
    Geofizičke metode istraživanja imaju veoma veliki značaj pri definisanju Zemljine potpovršine, pošto podaci dobijeni geofizičkim merenjima mogu da se koriste za izradu geofizičko – geološkog modela za prostor koji se istažuje. Na primeru sevrnog dela Timočkog magmatskog kompleksa (TMK) u radu je prikazano kako se primenom geofizičkih (aeromagnetskih i gravimetrijskih) i geoloških podataka može napraviti model istažnog terena u cilju definisanja potpovršine. TMK predstavlja najveće vulkansko područje u Srbiji, koje se nalazi u istočnoj Srbiji. Rezultati geofizičko-geološkog ...
    geofizički podaci, model, severni deo Timočkog magmatskog komleksa

  • Mogućnost korelacije zatezne čvrstoće i dinamičkih svojstava belog venčačkog mermera

    Jelena Majstorović, Vladimir Čebašek, Veljko Rupar, Nebojša Gojković (2022)
    Zatezna čvrstoća se koristi pri dimenzionisanju komora (raspona između stubova), određivanju rezne sile na bagerima, izračunavanja efekata miniranja itd. Iskustvo je pokazalo da zatezna čvrstoća stena predstavlja 10-15% jednoosne č vrstoće na pritisak. Za preciznije određivane ovog parametra pristupa se laboratorijskim ispitivanjima, direktim ili indireknim metodama. U ovom radu su prikazana ispitivanja zatezne čvrstoće indirektnom metodom na uzorcima belog meremera ležišta Venčac. Pre utrđivanja zatezne čvrstoće, na svakom probnom telu izvršeno je merenje brzine longitudinalnih elastičnih talasa. Na osnovu ...
    mermer, zatezna čvrstoća, brzina longitudinalnih elastičnih talasa, indirektna metoda

  • Дефинисање археолошких објеката на локалитету Кремените њиве применом Ојлерове 3Д деконволуције на магнетометријске податке

    Весна Цветков, Илија Васиљевић, Бранислав Сретеновић, Весна Дамњановић (2018)
    ... bljine, na manjoj i većoj dubini zaleganja, kao  i model na kome je prikazano više  tela na različitim dubinama, koja se nalaze u sredini koja ima različitu vrednost magnetske susceptibilosti  u odnosu na zadata tela. Za formiranje sintetičkih modela korišćene su  izmerene vrednosti zapremiske  magnetske  ...
    ... ile dobro definisane. Nešto  bolji rezultat za Lociranu O3DD je dobijen kada su podaci prvo redukovani na pol.   Kod modela na kome se nalazi više tela različitih dubina pokazano je da se bolji rezultati sa obe  metode postižu nakon redukcije na pol. Time se postiže da granice svih uzročnika anomal ...
    ... bilo moguće  jasno  odrediti  ivice  uzročnika  anomalija, nad podacima  sa  lokaliteta Kremenite njive one nisu  jasno naglašene.  Imajući u  vidu da su tela koja su uzročnici anomalija nepravilnog oblika, takav rezultat nije  iznenađenje. Izuzetak  predstavlja jedino rezultat u jugoistočnoj anomalijskoj zoni ...

  • Konzervacija miocenskih kičmenjaka sa lokaliteta Riđake (severozapadna Srbija) iz zbirke Prirodnjačkog muzeja u Beogradu

    Nenad Mladenović (2024)
    U radu je opisana geološka građa terena i metode koje se koriste u paleontologiji za izdvajanje, konzervaciju i restauraciju fosilnog materijala sa lokaliteta Riđake kod Šapca. Prikazana je anatomija fosilnih kičmenjaka. U prosejanom sedimentnom materijalu težine od 4kg pronađeno je 10,798 kostiju, uključujući ostatke Pisces (riba) Amphibia (vodozemaca), Reptilia (gmizavaca), Aves (ptica) i Mammalia (sisara).
    geološka građa, konzervacija, restauracija, Riđake, fosili kičmenjaka
    ... rudimentarnih struktura u svojim telima (Bogićević, 2018). 32 15.1 Klasa PISCES (ribe) Klasa riba predstavlja raznovrsnu grupu vodenih kičmenjaka koji tokom celog života imaju škrge. Ove Žživotinje naseljavaju slatke vode i mora, a njihov torpedni oblik tela je prilagođen kretanju u vodi. Ribe ...
    ... kod različitih organizama mogu se klasifikovati prema poreklu, funkciji i izgledu (Bogićević, 2018). Homologija se odnosi na dva ili više delova tela koji dele zajedničko poreklo. Analogija se odnosi na delove (organe) koji služe sličnoj funkciji. Homoplazija na delove koji izgledaju slično, Tako ...
    ... Pavlović, 1980). Glaveni skelet čini rskavičava ili koštana lobanjska čaura i visceralni aparat. Lobanja je nepomično spojena sa kičmom; vratni deo tela kod ovih kičmenjaka ne postoji (Mitrović i Pavlović, 1980). Peraja su široki kožni nabori poduprti hrskavičavim ili koštanim zracima. Leđno peraje ...

  • Definisanje strukturnih odnosa primenom postupka horizontalni gradijent

    Snežana Ignjatović, Ivana Vasiljević, Natalija Jovanović (2019)
    Različiti postupci matematičkih transformacija se mogu primeniti na gravimetrijskim i magne tometrijskim podacima, kako bi se na istražnom terenu definisali strukturno-tektonski odnosi. U radu su prikazani rezultati dobijeni korišćenjem postupka horizontalni gradijent i ukupni horizontalni gradijent na gravimetrisjkim podacima. Navedeni postupci su pomogli da se detektuju kontakti sa velikim padnim uglom (vertikalni ili subvertikalni kontakti), koji se mogu interpretirati kao rasedi. Za test područije uzet je istražni prostor koji se nalazi na jugoistoku Srbije u okolini Vranjskog basena. Položaji ...
    gravimetrijski podaci, matematičke transformacije, rased, Vranjski basen
    ... x i y pravca. Maksimalna vrednost ukupnog horizontalnog gra- dijenta se nalazi iznad ivice uzročnika anomalije, a nula vrednost je iznad težišta tela, koje je uzročnik anomalije. Na karti ukupnog horizontalnog gradijenta kontakti sa velikim padnim uglom se detektuju kao izduženi maksimumi 6 ...
    ... se da postoje i izvesna odstupanja. U jugoistočnom delu karte (slika 9) defi- nisan kontakt najverovatnije ukazuje na granicu masivnog magmatskog tela (Surdulički masiv) sa oko- lnim metamorfnim stenama. U ostalom delu karte defi- nisani kontakti ukazuju na postojanje raseda koji su stariji, dublji ...
    ... Osim neotektonskih raseda na istražnom prostoru, u jugoistočnom delu detektovani su i kontakti koji predstavljaju granicu masivnog magmatskog tela (Surdulički masiv) sa okolnim metamorfnim stenama terena, dok su ostali definisani kontakti najverovatnije stariji, neaktivni rasedi. LITERATURA ...

  • Proračun osnovnih mehanizama na rotornom bageru ShRs 1300 na PK Polje E

    Luka Nikolić (2024)
    Površinska eksoloatacija ležišta mineralnih sirovina, a posebno uglja (lignita) vrši se primenom različitih rudarskih mašina. U zavisnosti od tipa ležišta, rudarsko-geoloških uslova, ekonomske analize i sl. koriste se sistemi sa kontinualnim ili diskontinualnim načinom rada.Kod kontinualnih sistema, primenjuju se kompleksne rudarske mašine kod kojih se proces odvija neprekidno odnosno bez ciklusa utovara, transporta i odlaganja i najčešće rade u sve tri smene. Rotorni bageri i bageri vedričari, transporteri sa gumenom trakom, odlagači ili deponijske mašine čine tkz BTO ili ...
    rudarstvo, rotorni bager, ugalj, ShRs 1300
    ... čvrstoće konstrukcije Najviše u upotrebi su sledeće konstrukcione forme za izvođenje tela rotornog točka: > telo rotornog točka sa dvostrukim zidovima, > telo rotornog točka sa jednim zidom i paocima, i > telo rotornog točka u obliku zarubljene kupe sa jednim zidom. 30 Diplomski rad Univerzitet ...
    ... Prstenasti prostor, 5. Gumena traka, 6. Vedrica, 7. Telo rotornog točka, 8. Vratilo rotornog točka, 9. Reduktor, 10. elektromotor 29 Diplomski rad Univerzitet u Beogradu – Rudarsko-geološki fakultet 3.3.6.1. Telo rotornog točka Zadatak tela rotornog točka Je da obezbedi čvrstu vezu između vratila ...
    ... bi se sve sile i momenti preneli između ova dva elementa. Takođe, funkcija tela rotornog točka je da obezbedi, uz minimalna prosipanja, odvođenje materijala iz vedrica preko kliznih površina na prijemni transporter. Telo rotornog točka izvodi se zavarivanjem od čeličnih limova kao jednostavna noseća ...

  • Kontaktni metamorfizam gornjokrednih sedimentnih stena Rudnika

    Kostić N. Bojan (2021)
    Kontaktni metamorfizam gornjokrednih sedimentnih stena na planini Rudnik ispitivan je na uzorcima iz pet bušotina. Definisano je šest varijeteta krednih stena (protolita) koji čine dve litološke jedinice izgrađene od klastičnog, karbonatnog i klastično-karbonatnog materijala. Vulkanskom aktivnosti na Rudniku formirana su vulkanska tela koja se utiskuju duž slojevitosti sedimentnih stena, a neka ih presecaju u vidu dajkova. Starost ovog vulkanskog događaja određena je na 23.9 miliona godina. Ovaj miocenski vulkanizam doveo je do kontaktno metamorfnih promena sedimentnih stena i obrazovanja skarnova ...
    Rudnik, kontaktni metamorfizam, sedimentne stene, hornfels, skarn, granati, vezuvijan
    ... odabrana su dva vulkanska tela. Prvo vulkansko telo probija sedimentne stene u vidu dajka u bušotini 330A/18, dok je za drugi uzorak 313/18 izabrano nabušeno vulkansko telo, na udaljenosti oko 5 kilometara severozapadno od ispitivanog područja. Iz ova dva vulkanska tela izdvojena je mineralna separacija ...
    ... sedimente kredne starosti. Ovaj izdanak je opisan kao apikalni deo neotkrivenog plutonskog tela. Prisustvo stene sa zrnastom strukturom potkrepilo je ideje da se ispod planine Rudnik nalazi veće plutonsko telo koje je prouzrokovalo intenzivan kontaktni metamorfizam krednih sedimenata. Metamorfne ...
    ... magmatskog intruziva, dubina na koju se magmatsko telo utiskuje (pritisak i temperaturni kontrast), kao i učešće fluida. Kontaktno metamorfne stene mogu nastati na 84 najrazličitijim dubinama Zemljine kore: neposredno uz plutonska magmatska tela, duž raseda i zona smicanja, u plitkim geotermalnim ...

  • Geohemija

    Dejan Prelević (2021)
    geohemija

  • Modeliranje buke u zoni površinskog kopa Ljubija ležišta Ciganuša - Škorac

    Teodora Kaličanin (2024)
    Svaki neželjeni zvuk u prirodi se može definisati kao buka. Buka svakodnevno utiče na ljude i predstavlja pretnju po ljudsko zdravalje. Zbog toga su nastale mnoge metode za merenje, proračun i saniranje ovog problema.Tema ovog završnog rada master studija je modeliranje buke u zoni površinskog kopa ''Ljubija''. Opisani su pojam buke i zvuka kao osnov za kasnije iznesene podatke, kao i tipovi i različiti izvori buke. Prikazane su metode merenja buke i uređaji koji se u tom procesu koriste. Obrađen ...
    buka, modeliranje, uticaj na čoveka, površinski kop
    ... Ležište Ciganuša-Škorac se sastoji od rudnih tela izgrađenih od limonita i rudnih tela izgrađenih od karbonata gvožđa siderit-ankerita koja su daleko većih 36 razmera od limonitnih tela. U višim nivoima ležišta nalaze se, uglavnom, limonitna tela. Rudna tela na Ciganuši i Škorcu su bila zahvaćena ...
    ... je tri puta brza u helijumu nego u vazduhu; C tvrsta telaŽ> C tečnostŽ> C gas 5 Jača elastična veza između čestica čvrstih tela utiče da brzina zvuka kroz čvrsta tela bude najveća. • Temperature sredine Kod idealnih gasova, kao što je vazduh, pri adijabatskim procesima brzina zvuka je jednaka: ...
    ... 1992. godine. Deo rudnih tela Škorac je eksploatisan u zahvatu površinskog kopa Škorac-Gradina, južno od brda Škorac. Na ovom kopu je završena eksploatacija i služio je kao odlagalište jalovine, a u dubljem delu ovog površinskog kopa formirala se akumulacija vode. Rudna tela su smeštena na prostoru ...

  • Стабилизација косине приступног пута у југоисточном делу површинског копа „Ћерамиде“

    Никола Анђелић (2024)
    Експлоатација дацита као техничког камена се на површинском копу "Ћерамиде" врши дисконтуалном технологијом уз примену бушачко-минерских радова и високо капацитативне и габаритне опреме. Примане наведене технологије захтева стабилне и безбедне транспортне путеве како би се планирана производња и реализовала. Услед клизишта које је настало у зони главног извозног пута на површинском копу дацита "Ћерамиде" неопходно је обезбедити одговарајуће техничко решење којим би се косина пута довела у стабилно стање. У том смислу предложено је техничко решење са насипањем косине ...
    дацит, површинска експлоатација, стабилност косина, Бисхоп
    ... terena koje bi ukazale na širenje kliznog tela i time intenziviranje procesa kretanja stenskog masiva. Prethodno predstavlja samo trenutno stanje i isto se vrlo brzo može promeniti usled povećanih količina padavina. Infiltracijom veće količine vode u telo kosine i stenski masiv u zaleđini kosine ...
    ... sprečavaju pojave erozije stenskog materijala na kontaktu nasutog materijala i podloge, pojavu sufozije materijala u telu nasipa, a što može da ima za posledicu pojavu nestabilnosti u telu nasipa. 80 Nikola 4nđelić 4.1. Sanacija kosine pristupnog puta jugoistočnom delu površinskog. kopa "Ćeramide" ...
    ... geološke građe, odnosno sadrži manji broj geoloških članova. Pored istraživanih dacita u blizini ležišta, na istočnom obodu se nalazi jedno manje telo tamnih krednih peščara. Na površini se u većem delu nalazi površinski pokrivač zemljasto-glinovitog sastava ispod koga se nalazi grusificirani sloj ...