Претрага
209 items
-
Geološke karakteristike neogenih sedimenta na prostoru šire okoline Ledinaca
Aleksandar Tričković (2024)Sagledavanje evolucije neogenih sedimenata na prostoru šire okoline sela Ledinci omogućeno je primenom različitih stratigrafskih metoda na površinskim i potpovršinskim podacima. Za izradu rada korišćene su sedimentološke, biostratigrafske, geofizičke i riftno sekvencione metode, koje su primenjene na površinskim izdancima i bušotinama. Primenom principa riftne sekvencione stratigrafije na podacima dobijenim geofizičkim karotažnim merenjima dobijeni su podaci o vremenu ekstenzije u Panonskom basenu. Pored toga ovi podaci zajedno sa sedimentološkim i stratigrafskim metodama omogućili su izdvajanje depozicionih sredina tokom neogena. Generalno ...depozicioni sistemi, neogen, Panonski basen, ekstenzija, formacije, riftna sekvenciona stratigrafija... analizirano je ukupno četiri bušotine sa jezgrima ı dijagramima geofizičkih karotažnih merenja (GFK) i jedna bušotina za koju postoje samo geofizički podaci. Osnovni podaci o bušotinama dati su u tabeli ispod (tabela 2). 10 Tabela 2 Podaci o NIS bušotinama Naziv Bušotine | Konačna dubina (m) Nabušene ...
... sastava, sa ostacima ostrakoda. Bušotina X3 je najudaljenija bušotina na istraživanom području. Pored toga za nju ne postoje podaci za prvih 300 m geološkog stuba pa su na dobijeni na osnovu SP i EO krive. Radi se o glinama i peskovima koje se smenjuju ciklično. Bušotina ide do 824 m dubine ı nabušila ...
... a vezane su za progradacioni deltni sistem (slika 21). U bušotinama X1, X2, X3 konstantovane su Alđe, Ujfalu i Zađva formacije. U bušotini X4, diskordantno preko sarmata deponovani su sedimenti Zađva formacije. Korelacija između bušotina prikazana je na slici ispod (slika 21). 28 L | muođiO ...Aleksandar Tričković. Geološke karakteristike neogenih sedimenta na prostoru šire okoline Ledinaca, 2024
-
Geotehnički uslovi izgradnje metro stanice "Francuska" u Beogradu
Lazar Pavlović (2024)Cilj ovog rada je analiza stabilnosti dijafragme, predviđene kao mere za obezbeđenje dubokog iskopa od zarušavanja okolnog tla koji se izvodi na mestu buduće metro stanice “Francuska” koja je planirana u okviru prve faze, prve linije metroa u Beogradu – sekcije „Centar“. U okviru numeričke analize je izvršena analiza stabilnosti konzolne dijafragme kao i dijafragme sa ankerom – slobodno oslonjene dijafragme, kako bi se moglo napraviti poređenje dobijenih vrednosti koje se odnose na dubinu fundiranja koja je potrebna da ...... buduće metro stanice „Francuska”. Pri tome, istražne bušotine na trasi metroa imaju oznake Bt dok bušotine na mestima budućih stanica imaju oznake Bs, a Bps su oznake bušotina sa ugrađenim pijezometarskim konstrukcijama. Sve tri istražne bušotine su izvedene do dubine od 41 m, u ukupnoj metraži od ...
... (km 13+305 – 13+380) 3.1. . . . . 1:100 Inženjerskogeološki profil istražne bušotine Bs-40 3.2. Inženjerskogeološki profil istražne bušotine Bps-41 1:100 3.3. . . . . 1:100 Inženjerskogeološki profil istražne bušotine Bs-42 Tabelarni prikaz rezultata laboratorijskih geomehaničkih 4.1. / i ...
... m. U narednoj tabeli dat je pregled izvedenih bušotina na trasi metroa za deonicu stanice „Francuska“ (km 73+305 — 13+380), sa njihovim apsolutnim kotama, koordinatama ı dubinama: Redni broj Oznaka Koordinate istražnih bušotina Dubina bušotine X y z (m) 1. Bs-40 7458282.418 | 4963941.987 85 ...Lazar Pavlović. Geotehnički uslovi izgradnje metro stanice "Francuska" u Beogradu, 2024
-
Izbor metode otkopavanja u horizontalnim pojasima odozgo naniže na primeru ležišta Cu
Tomislav Lazić (2024)Nakon brojnih geoloških i rudarskih istražnih radova, i sa površine terena i iz jame, pristupa se otkopavanju rudnog tela lociranog u centralnom delu jednog velikog ležišta bakra.Eksploatacija se obavlja u odnosu na već postojeći jamski sistem, ali i kroz novoizrađene prostorije. Za postizanje najboljih rezultata primenjena je metoda za otkopavanje rude u I eksploatacionom pojasu vrši „: Metoda otkopavanja sa zapunjavanjem otkopanog prostora odozgo naniže“.Koristi se najvećim delom dizel mehanizacija, a usklađivanjem radnih operacija postiže se veliki kapacitet na ...... konturne bušotine se pune sa oko 40-50% manje eksploziva nego ostale, dok se kod zalomnih bušotina, obzirom da su ove bušotine i najviše opterećene, povećava za 20 + 30%. Količina eksploziva po pomoćnim bušotinama prosečno iznosi: Qe Qp _ N—a' kg Količina eksploziva po konturnim bušotinama prosečno ...
... preseka prostorije, lb — dužina bušotine, m — koeficijent iskorišćenja bušotine (0,9). 44 U cilju dobijanja predviđenog oblika poprečnog preseka prostorije, kao i izbijanja preostale količine stenske mase koriste se konturne misnke bušotine. Pomenute minske bušotine obično se buše 150+200 mm od ...
... su: L – dužina svih bušotina, V – brzina bušenja, N – broj bušotina, n — broj bušaćih čekića (2), tpb — vreme promene bušotine (0,25 min), tps— vreme pripremno završnihoperacija (10 min), t — prosečno vreme zastoja (10 min). Vreme punjenja i začepljenja jedne bušotine traje 1 min, a povezivanje ...Tomislav Lazić. Izbor metode otkopavanja u horizontalnim pojasima odozgo naniže na primeru ležišta Cu, 2024
-
Optimizacija ispirnih fluida za bušenje dirigovanih bušotina
Vukoman Krgović (1994)Vukoman Krgović. Optimizacija ispirnih fluida za bušenje dirigovanih bušotina, Beograd:Rudarsko Geološki Fakultet, 1994
-
Hidrogeoekološki aspekti aksploatacije uglja u Pelagonijskom basenu (Makedonija)
Kostadin J. Jovanov (2016-06-24)Leţišta uglja „Suvodol“, „Brod-Gneotino“ su u eksploataciji, a leţište uglja „Ţivojno“je u fazi pripremi. Nalaze se u krajnjem jugoistočnom i juţnom delu Pelagonijskekotline. Sva tri leţišta stvorena su u neogenim sedimentima u jezerskim uslovimasedimentacije u zoni kontakta sa prekambrijumskim kristalastim stenama. Kod sva trileţišta ugalja se javljaju više slojeva različite debljine, u okviru kojih se nalaze klastičnisedimenti (gline, peskovi i dr.). U podini ugljenog basena nalaze se kristalaste steneprekambrijumske starosti.Teren u okolini leţišta uglja karakteriše se umereno kontinentalnom klimom, ...ugalj, podzemne vode, površinske vode, neogeni kompleks, izdani,transmisibilnost, nivo podzemne vode, sniţenje nivoa... Ca14 Bušotina 161/IX HCO 3 92 (Na+K)36 Mg35 Ca29 Ţivojno (% ekv) (% ekv) Bušotina 47/16 HCO 3 84SO 4 13 Mg45 Ca44 (Na+K)11 Bušotina 77/20A HCO 3 83SO 4 10 Cl6 Ca54 Mg45 Bušotina 61/18A HCO 3 85SO 4 9 Cl5 Ca61 Mg31 (Na+K)8 Bušotina 47/24A HCO 3 97 (Na+K)44 Ca31 Mg25 Bušotina 43/14A ...
... Ca47 Mg38 (Na+K)14 Bušotina s.Logovardi HCO 3 77 SO 4 13 Cl10 Ca49 Mg27 (Na+K)23 Bušotina Sredno Egri HCO 3 92 Cl5 Mg42 Ca37 (Na+K)21 Bušotina G2-18 rud. Suvodol SO 4 51 Cl26 HCO 3 23 Mg24 Ca58 (Na+K)17 Bušotina G2-18 rud.Suvodol HCO 3 89 Cl8 Mg12 Ca16 (Na+K)72 Bušotina D-1 s. MiĎitlija SO ...
... Cl19SO 4 8 Ca41(Na+K)33 Mg25 Bušotina 8/VIII HCO 3 71 Cl18SO 4 11 (Na+K)52 Mg39 Ca9 Bušotina 10/VIII HCO 3 69 Cl21SO 4 10 (Na+K)57 Mg27 Ca16 Bušotina 12/VI1 HCO 3 70 Cl21SO 4 9 (Na+K)50 Mg40 Ca10 Bušotina 15/VI1 HCO 3 87 Cl7SO 4 6 Mg47 (Na+K)43 Ca10 Bušotina 15/IX’ HCO 3 77 Cl16SO 4 7 ...Kostadin J. Jovanov. "Hidrogeoekološki aspekti aksploatacije uglja u Pelagonijskom basenu (Makedonija)" in Универзитет у Београду, Универзитет у Београду, Рударско-геолошки факултет (2016-06-24)
-
Otklanjanje prihvata alata za bušenje kao uslov uspešnog završetka izrade bušotine
Dušan Lj. Janačković (2018)Dušan Lj. Janačković. Otklanjanje prihvata alata za bušenje kao uslov uspešnog završetka izrade bušotine, Beograd:Rudarsko-geološki fakultet, 2018
-
Doprinos tehnologiji bušenja u krečnjačko-dolomitskim formacijama na primeru duboke bušotine Ulcinj-kopno 1
Branko Leković (1994)Branko Leković. Doprinos tehnologiji bušenja u krečnjačko-dolomitskim formacijama na primeru duboke bušotine Ulcinj-kopno 1, Beograd:Rudarsko-geološki fakultet, 1994
-
Mašine i uređaji za bušenje i opremanje naftnih i gasnih bušotina
Batalović Veselin (2011)Batalović Veselin. Mašine i uređaji za bušenje i opremanje naftnih i gasnih bušotina, Beograd:Univerzitet u Beogradu, Rudarsko-geološki fakultet"", 2011
-
Optimizacija procesa cementacije eksploatacionih kolona zaštitnih cevi dubokih bušotina u jugoistočnom delu Panonskog basena
Zvonimir Bošković (2007)Zvonimir Bošković. Optimizacija procesa cementacije eksploatacionih kolona zaštitnih cevi dubokih bušotina u jugoistočnom delu Panonskog basena, Beograd:Rudarsko Geološki Fakultet, 2007
-
Tehnologija izrade jamskog magacina eksploziva i eksplozivnih sredstava
Sara Nikolić (2024)Završni rad sa temom „Tehnologija izrade jamskog magacina eksploziva i eksplozivnih sredstava” sastoji je iz opšteg dela i specijalnog dela. U opštem delu prikazani su : geologija ležišta, određivanje kapaciteta magacina eksplozivnih sredstava, lokacija i opis magacina. U specijalnom – drugom delu ovog završnog rada prikazani su: potrebni proračuni, tehnologija izrade magacina, predmer i predračun radova, normativi materijala, energije i radne snage, organizacija i dinamika izvodjenja radova. Prilikom izrade završnog rada, uz primenu svih propisa vezanih za ovu oblast, korišćene su ...... mina (usvojeno a=0,66). 28 =__27-551 41 — —16.46 bušotina. 0,028“ ·1100·0,66 Nus=17 bušotina. Usvojeni broj minskih bušotina iznosi N=17, od toga: - zalomne, nx=4, - pomoćnih np=2, - perifernih npe=11. Raspored minskih bušotina i redosled paljenja mina po tipovima jamskih prostorija ...
... q=0,70kg/buš. U jednu minsku bušotinu se stavljaju 3 patrone eksploziva mase 200 g i jedna patrona mase 100g što znači da je dužina minskog punjenja jedne minske bušotine 3:300mm + 1·150mm=1050mm, ili 70% od dužine minske bušotine. Preostala dužina minske bušotine (550mm) se zatvara glinenim čepom ...
... 7-5,15 mž broj 1. Broj minskih bušotina 17 kom 2. Zalomne 4 kom 3. Pomoćne 2 kom 4. Periferne 11 kom 5. Broj električnih detonatora 17 det. 6. Dužina minskih bušotina 1,3m 7. Ukupna dužina misnskih bušotina 25,50 m 8. Aktivna dužina misnkih bušotina 1,40 m 9. Vreme potrebno ta bušenje ...Sara Nikolić. Tehnologija izrade jamskog magacina eksploziva i eksplozivnih sredstava, 2024
-
Odlaganje otpadnog materijala iz procesa bušenja naftnih i gasnih bušotina
Лековић Бранко, Каровић-Маричић Весна, Даниловић Душан. "Odlaganje otpadnog materijala iz procesa bušenja naftnih i gasnih bušotina" in 9. Simpozijum Reciklažne tehnologije i održivi razvoj, Zaječar:Tehnički fakultet u Boru (2014): 200-205
-
Deep oil wells between production and disaster - Duboke naftne bušotine između proizvodnje i katastrofe
Bošković Zvonimir, Mitrović Vladimir, Malbašić Tatjana, Stupar Jelka. "Deep oil wells between production and disaster - Duboke naftne bušotine između proizvodnje i katastrofe" in Technics Technologies Education Management / TTEM 7 no. No.2, Sarajevo: (2012): 580-585
-
Kumulativna eksplozivna sredstva za perforiranje naftnih i gasnih bušotina
Petar Šućur, Jelka Stupar, Malbašić Tatjana, Mitrović Vladimir. "Kumulativna eksplozivna sredstva za perforiranje naftnih i gasnih bušotina" in Podzemni radovi (Underground Mining Engineering) no. 17, Beograd:Univerzitet u Beogradu - Rudrsko-geološki fakultet (2010): 69-76
-
Базалтоидне стене чачанско‐краљевачког басена: нови подаци из бушотине Јелица‐1. Српски геолошки конгрес, Врњачка Бања, 17‐20. мај 2018, Књига апстраката 1, 86-90.
Цветковић Владица, Цвијић Предраг, Шарић Кристина, Дулић Иван. Базалтоидне стене чачанско‐краљевачког басена: нови подаци из бушотине Јелица‐1. Српски геолошки конгрес, Врњачка Бања, 17‐20. мај 2018, Књига апстраката 1, 86-90. no. 1, Врњачка Бања:Српско геолошко друштво, 2018: 86-90
-
Анализа избора механичке методе експлоатације нафтних бушотина на истражном подручју Србије
Црногорац Мирослав, Каровић-Маричић Весна, Лековић Бранко, Даниловић Душан. "Анализа избора механичке методе експлоатације нафтних бушотина на истражном подручју Србије" in Енергија no. 01-Feb, Београд:Удружење енергетичара (2016): 187-193
-
Базалтоидне стене чачанско‐краљевачког басена: нови подаци из бушотине Јелица‐1. Српски геолошки конгрес, Врњачка Бања, 17‐20. мај 2018, Књига апстраката 1, 86-90.
Цветковић Владица, Цвијић Предраг, Шарић Кристина, Дулић Иван. "Базалтоидне стене чачанско‐краљевачког басена: нови подаци из бушотине Јелица‐1. Српски геолошки конгрес, Врњачка Бања, 17‐20. мај 2018, Књига апстраката 1, 86-90." in Српски геолошки конгрес, Врњачка Бања, 17‐20. мај 2018 no. 1, Врњачка Бања: (2018): 86-90
-
Повећање енергетске ефикасности површинског копа угља Дрмно у Републици Српској применом хоризонталних дренажних бушотина
Шубарановић Томислав, Степановић Саша, Димитријевић Бојан, Петровић Бранко. "Повећање енергетске ефикасности површинског копа угља Дрмно у Републици Српској применом хоризонталних дренажних бушотина" in Зборник радова Међународна конференција термоенергетика и одрживи развој TENOR 2011, Угљевик, Република Српска, БиХ:Народна Библиотека Филип Вишњић -Бијељина (2011)
-
Tehnika i tehnologija izrade koso-usmerenih i horizontalnih lateralnih bušotina za potrebe odvodnjavanja površinskih kopova
Мitrović Vladimir, Dimitrijević Bojan, Stupar Jelka. "Tehnika i tehnologija izrade koso-usmerenih i horizontalnih lateralnih bušotina za potrebe odvodnjavanja površinskih kopova" in Časopis “Podzemni radovi” Undergraund Mining Engineering no. XVII, Beograd:Univerzitet u Beogradu, Rudarsko-geološki fakultet (2010): 55-60
-
Параметри који дефинишу оптималну производњу нафтних бушотина при примени механичке методе експлоатације
Даниловић Душан, Каровић-Маричић Весна, Лековић Бранко, Црногорац Мирослав, Танасијевић Милош (2016)Даниловић Душан, Каровић-Маричић Весна, Лековић Бранко, Црногорац Мирослав, Танасијевић Милош. "Параметри који дефинишу оптималну производњу нафтних бушотина при примени механичке методе експлоатације" in Техника no. 2, Београд:Савез инжењера и техничара Србије (2016): 209-214
-
Vulkaniti Karađorđevo formacije: novi podaci iz bušotina u srednjem Banatu
Vladica Cvetković, Milena Dunčić, Ivan Dulić, Predrag Cvijić, Dejan Prelević, Kristina Šarić. "Vulkaniti Karađorđevo formacije: novi podaci iz bušotina u srednjem Banatu" in 18. Kongres geologa Srbije „Geologija rešava probleme”, Divčibare, 1-4 jun 2022., Beograd : Srpsko geološko društvo (2022)