Претрага

Упит dcterms_subject_txt:bočna nosivost šipova

78 items

  • Optimizacija utovarno-transportnih sistema u funkciji planiranja površinskog kopa

    Mirjana V. Banković (2018-07-13)
    Profitabilna eksploatacija sve složenijih ležišta je težak zadatak koji zavisi odtemeljnog procesa analize, planiranja i projektovanja rudnika. Izvodljiv strateškiplan mora da zadovoljava društvena, regulatorna, tehnološka, geometrijska iekonomska ograničenja. Kako bi se postigao osnovni cilj, odnosno profitabilnost iodrživost rudarskog projekta na duži period, neophodno je unapređenjematematičkih modela i informatičke podrške procesima planiranja i optimizacijekoji će omogućiti efikasnu realizaciju ovih ciljeva...
    tehnološki model, integralni model, planiranje, optimizacija,utovarno-transportni sistem, neto sadašnja vrednost projekta
    ... eksploatacije u značajnoj meri će se razlikovati zavisno od prirode korisne mineralne sirovine (metali, nemetali, ugalj), strukture ležišta, od tvrdoće i nosivosti stena u ležištu, morfologije terena, od nivoa potrebne selektivnosti, stepena razvijenosti potrebne infrastrukture, itd. Većina autora (Lizotte, 1988 ...
    ... kategorizacija rudarskih mašina, kao i odabir vrednosti kriterijuma koji određenu mašinu kvalifikuje kao rudarsku (npr. težina materijala u kašici, nosivost kamiona, instalisana snaga) preuzeta je u originalnom obliku od spomenutog izvora. Imajući u vidu veliki tehnološki značaj utovarno-transportnog sistema ...
    ... koristiti dizel (užetni bageri su isključivo pogonjeni električnom energijom) čime u uslovima slabe infrastrukture mogu ostvariti veću autonomiju. Nosivost tla kao i litoloških komponenti od kojih je ležište sačinjeno, bitno mogu uticati na odabir utovarno-transportnog sistema. Diskontinualni sistemi ...

  • Tehnička i biološka rekultivacija deponije pepela i šljake na Površinskom kopu Gračanica, Gacko

    Boban Crnogorac (2024)
    U završnom radu prikazane su faze rekultivacije u cilju uklanjanja degradiranih površina nastale usled deponovanja pepela i šljake, tehnološki proces nastajanja istih, kao i način transporta i odlaganja šljake i pepela. Primenjena je optimalna rekultivacija koja se sastoji od tehničke i biološke rekultivacije. Detaljno je predstavljen opis izvođenja radova tehničke i biološke rekultivacije, ukupni troškovi svih radova, kao i izbor metoda prevođenja degradiranih površina izazvanih odlaganjem šljake i pepela, u cilju njihove rekultivacije i rehabilitacije u njihov koliko je moguće prvobitni oblik. Ovi ciljevi se ...
    Površinska eksploatacija, PK „Gračanica“, Tehnička rekultivacija, Biološka rekultivacija, zaštita životne sredine, pepeo, šljaka
    ... Ukupno 4922 36 4914 3.3.1.3. Transport laporca Transport laporca obaviće se kamionima tipa kamion Caterpillar CAT 725 snage motora 230 kW, nosivosti 26 t i zapremine sanduka (2:1) 14,3 m”. Udaljenost odlagališta laporca do deponije je 1500 m. Slika 3.6 - Izgled kamiona Caterpillar CAT 725 ...
    ... Tabela 3.15 - Prikaz potrebnih mašina i uređaja Mašina Proizvođač x; 3 Utovarivač CATERPILLAR 966 Kašika 3 m Kamion CATERPILLAR CAT 725 Nosivost 14,3 m Buldozer CATERPILLAR D8R Valjak CATERPILLAR CAT CP76 Rovokopač ZMKM 3.7. Organizacija rada na rekultivaciji Rad na tehničkoj fazi ...
    ... pepela je 1:1, odnosno gustina od 50% čvrstog, što prevedeno na masu iznosi 1482 kg/mš. Otvor za pražnjenje kondicionera postavljen je na najnižoj bočnoj stranici konusnog dna na koti 948,1 m.n.v. Hidraulički transport hidromešavine vrši se gravitacijski i prinudno uz pomoć pumpi kada se zbog nadgradnje ...

  • Oдређивање броја камиона за транспорт руде на површинском копу Шупља стијена

    Грујичић Стефан (2024)
    Транспорт на површинским коповима се одвија паралелнпо са осталим процесима екаплоатације. Како не би долазило до непредвиђениих трошкова, потребно је усагласити све системе производње. Димензионисање адекватног транспортног система обезбеђује максималну продуктивност механизације и профитабилну експлоатацију. Чињеница да трошкови транспорта заузимају знатан део укупних трошкова иде у прилог томе да је одређивање потребног броја камиона за превоз откопаног материјала од великог значаја. У овом раду извршен је прорачун броја камиона потребног за транспорт руде од откопних етажа до дробилице на ...
    камионски транспорт, руда, транспортна траса, Талпак
    ... 7735 mm. 4.140 mm 3.660 mm 8. 00 5 mm 3. 20 0 mm 2.630 mm ninien: 2550 mm 2.320 mm 3.750 mm 8.700 mm 53 0 mm 3.660 mm 371kW Nosivost 32t Snaga 24m" - Težina praznog vozila . 31,6t Zapremina sanduka (2:1, S4E) Cnuka 5.1. KaMuon Komatsu HD 325-5 49 Pos|| A30D A 10 297 ...
    ... F 4175 G 1 670 H 1 688 || 608 J 2 856 K 2181 L 686 M 6592 N 8105 N, 4 037 Snaga 251 kW Zapremina sanduka (2:1, SAE) 18 m3 Nosivost 28 t Težina vozila 23,06 t Cnuka 5.2. KaMuon Polvo 430E 50 A 11 182 o 3106 W 6%0 |O 3305 B 5531 P 2870 (8 SIZU|| |E 580. C, 8545 |M ...
    ... ig 2 625 K 2514 e 39258 L 899 750 5410 M 7 246 % 9038 N 8826 - 70e N, 448 | 45e Snaga 309 kW Zapremina sanduka (2:1, SAE) 20,5 m3 Nosivost 33,5 t Težina vozila 28,1t Cnuka 5.3. KaMuon Polvo 435E Bpoj HpHCyTHMX KaMHMOHa (yKymHoO 13, TaOema 5.2) mpepBa3uMma3H KanmanmTaTHBHc moTpeOc ...

  • Konstitutivne zavisnosti komunalnog otpada sa deponija u Srbiji

    Dragoslav Rakić (2013-05-10)
    U disertaciji su prikazani rezultati laboratorijskih ispitivanja uzoraka komunalnogotpada dobijeni u aparatima za direktno smicanje i edometarskim aparatima (jedanedometarski aparat konstruisan je za potrebe ove disertacije). Sva ispitivanja su izvršenana veštački pripremljenim uzorcima, uz uvažavanje preporuka koje se odnose nadimenzije korišćenih aparata i veličinu najvećih frakcija u uzorku (EN 1997-2, ASTM2007-a, 2007-b). Za formiranje uzoraka korišćen je komunalni otpad različite starosti,uzet sa dve deponije u Srbiji (Ade Huje u Beogradu i gradske deponije u Novom Sadu).Interpretacija rezultata dobijenih iz ...
    komunalni otpad, deponija, geotehnička klasifikacija, čvrstoća smicanja,deformabilnost, indeks primarne kompresije, indeks sekundarne kompresije, modelisleganja
    ... matematičko - tehnički. Dipolomirao je 1991. godine, a magistarsku tezu pod nazivom “Geotehnički činioci i njihov uticaj na nosivost i sleganje vertikalno opterećenih šipova“ odbranio je 1997. godine na Rudarsko-geološkom fakultetu, na smeru za Geotehniku. U periodu od 1992. do 1994. godine radio ...
    ... sprečavanje nekontrolisanog prodiranja filtrata i deponijskog gasa u tlo, kao i za zaštitu od prodora podzemne vode u telo deponije; Bočni obložni sistem – zaštita bočnih strana deponije koja je slična baznom obložnom sistemu; Prekrivni zaštitni sistem – zaštita gornje površine tela deponije za sprečavanje ...
    ... dr. (2005) navode da sleganje otpada može da utiče i na sisteme obloge bočnih kosina. Naime, stišljivost otpada i procesi raspadanja, dovode do velikih sleganja unutar deponije a time, i do znatnog pomeranja otpada uz bočne zaštitne sisteme, što za posledicu može da ima rušenje čitave deponije ...

  • Konstitutivne zavisnosti komunalnog otpada sa deponija u Srbiji

    Dragoslav Rakić (2013-05-10)
    U disertaciji su prikazani rezultati laboratorijskih ispitivanja uzoraka komunalnogotpada dobijeni u aparatima za direktno smicanje i edometarskim aparatima (jedanedometarski aparat konstruisan je za potrebe ove disertacije). Sva ispitivanja su izvršenana veštački pripremljenim uzorcima, uz uvažavanje preporuka koje se odnose nadimenzije korišćenih aparata i veličinu najvećih frakcija u uzorku (EN 1997-2, ASTM2007-a, 2007-b). Za formiranje uzoraka korišćen je komunalni otpad različite starosti,uzet sa dve deponije u Srbiji (Ade Huje u Beogradu i gradske deponije u Novom Sadu).Interpretacija rezultata dobijenih iz ...
    komunalni otpad, deponija, geotehnička klasifikacija, čvrstoća smicanja,deformabilnost, indeks primarne kompresije, indeks sekundarne kompresije, modelisleganja
    ... matematičko - tehnički. Dipolomirao je 1991. godine, a magistarsku tezu pod nazivom “Geotehnički činioci i njihov uticaj na nosivost i sleganje vertikalno opterećenih šipova“ odbranio je 1997. godine na Rudarsko-geološkom fakultetu, na smeru za Geotehniku. U periodu od 1992. do 1994. godine radio ...
    ... sprečavanje nekontrolisanog prodiranja filtrata i deponijskog gasa u tlo, kao i za zaštitu od prodora podzemne vode u telo deponije; Bočni obložni sistem – zaštita bočnih strana deponije koja je slična baznom obložnom sistemu; Prekrivni zaštitni sistem – zaštita gornje površine tela deponije za sprečavanje ...
    ... dr. (2005) navode da sleganje otpada može da utiče i na sisteme obloge bočnih kosina. Naime, stišljivost otpada i procesi raspadanja, dovode do velikih sleganja unutar deponije a time, i do znatnog pomeranja otpada uz bočne zaštitne sisteme, što za posledicu može da ima rušenje čitave deponije ...

  • Primena metoda podzemnog otkopavanja sa očuvanjem površine terena

    Uroš Mirković (2024)
    Tema ovog diplomskog rada je primena metoda podzemnog otkopavanja sa očuvanjem površine terena, sa posebnim osvrtom na metodu otkopavanja uz zasipavanje pasta zasipima. Ova metoda omogućava efikasan eksploatacioni proces u podzemnim rudnicima, uz minimalne uticaje na površinu, čime se smanjuju deformacije i sleganja terena iznad eksploatacionih radova. Pasta zasipi, koji se sastoje od mešavine jalovine, vode i cementa, koriste se za popunjavanje ispražnjenih prostorija nakon otkopavanja, čime se obezbeđuje stabilnost okolnih stena i smanjuje rizik od urušavanja. Ovaj rad ...
    podzemna eksploatacija, bakar, otvaranje rudnika, metoda otkopavanja, očuvanje površine terena
    ... dužina transporta iznosi Ls = 150 m; Ukoliko se usvoji vreme utovara, istovara i manevra od 2 min i brzina kretanja mašine od v = 10 km/h, za nosivost kašike od 9 t dobijamo da je mogući časovni kapacitet: 16,67x10 UTIč = 118,4 t/h Potreban kapacitet proizvodnje rude Smenska proizvodnja ...
    ... transporta (odvoza) rude kamionima Za dalji transport do rudnih okana (RO!1 i RO2) koristiti se Jamski kamion tipa Atlas Copco Minetruck MT2010 nosivosti 18 t (10 m*). Za proračun kapaciteta kamiona možemo koristiti obrazac koji predlaže proizvođač opreme: 50x KK,, 2>

  • Proračun osnovnih mehanizama na rotornom bageru ShRs 1300 na PK Polje E

    Luka Nikolić (2024)
    Površinska eksoloatacija ležišta mineralnih sirovina, a posebno uglja (lignita) vrši se primenom različitih rudarskih mašina. U zavisnosti od tipa ležišta, rudarsko-geoloških uslova, ekonomske analize i sl. koriste se sistemi sa kontinualnim ili diskontinualnim načinom rada.Kod kontinualnih sistema, primenjuju se kompleksne rudarske mašine kod kojih se proces odvija neprekidno odnosno bez ciklusa utovara, transporta i odlaganja i najčešće rade u sve tri smene. Rotorni bageri i bageri vedričari, transporteri sa gumenom trakom, odlagači ili deponijske mašine čine tkz BTO ili ...
    rudarstvo, rotorni bager, ugalj, ShRs 1300
    ... koeficijent korisnog dejstva pogona Moment otpora od bočne komponente (Mb) Mb= Pb *r Pb – bočna komponenta otpora na kopanje r — radijus dejstva bočne komponente sile kopanja u odnosu na vertikalnu osu okretanja Moment otpora od bočne komponente (Mb) Mn = g* (mgs + my,s)) * T, * siny mgs ...
    ... 10,9m Ugao slobodnog rezanja rotornog točka \= 429 Ugao zaokretanja rotorne strele prema unutrašnjoj bočnoj kosini pri otkopavanju poslednje najveće etaže (pgu= 909% -II-- spoljašnjoj bočnoj kosini pri otkopavanju poslednje najniže etaže oas=30 Prečnik rotornog točka D=9000mm Dužina guseničnog ...
    ... Ograničenje dok strela ne udari u drugu, donju podetazu Zo2 Ako Je vrednost ugla čeone kosine manja od ugla bočne kosine, usvaja se za proracun dužine otkopavanja bloka veća vrednost ugla bočne kosine. Razlog je taj što se vrlo često menja izgled čeone kosine. Zo1 = R — (Fg + f„) -- (hrg -- r) * ...

  • Petrološke karakteristike dunavskog šljunka (Beograd – Zemun)

    Miloš Mihajlović (2024)
    Dunavski šljunak u okolini Zemuna karakterističan je za obalne rečne naslage formirane dugotrajnim procesima erozije i transporta materijala koje reka Dunav nosi sa različitih područja uzvodno. Ispitivanja šljunka sa lokacije „Gemax” su pokazala je šljunak uglavnom zaobljen, najčešće u rasponu od nekoliko milimetara do nekoliko centimetara u prečniku. Kako Dunav nosi materijal sa velikog sliva, ovaj šljunak sadrži raznovrsne sastojke sa dominacijom kvarca i odlomaka stena visokosilicijskog sastava. Mineraloško-petrografska ispitivanja pokazala su prisustvo klasta različitog sastava, čime je potvrđena ...
    Dunav, šljunak, mineraloško-petrografska ispitivanja, građevinarstvo
    ... predstavljaju materijale koji su generalno dobri za upotrebu u temeljnim slojevima ili nasipima jer Je stabilan, dobro drenira vodu i ima visoku nosivost. Ovakav šljunak ima visoki udeo zrna većih od 2 mm dok finih čestica ima malo. Minimalno 50% materijala mora biti veće od 2 mm u prečniku dok ...

  • Optimizacija dužine strele rotornih bagera u funkciji stabilnosti kosina i efektivnosti rada na površinskim kopovima lignita Srbije

    Branko M. Petrović (2016-07-12)
    Rotorni bageri su mašine koje se u današnje vreme najviše primenjuju uprocesu masovne eksploatacije uglja zahvaljujući, pre svega, nizu tehničkoeksploatacionihprednosti u odnosu na druge vrste bagera. Raznovrsnirudarsko-tehnički zahtevi otkopavanja doprineli su razvoju nekoliko tipova ovihmašina, tako da svaki od njih ima svoje prednosti i nedostatke u odnosu nadrugi tip.Predmet istraživanja u disertaciji odnosi se na izbor optimalnekonstrukcije strele bagera i njene usaglašenosti sa uslovima radne sredine kojiće vladati na površinskim kopovima lignita Srbije, imajući u vidu složene usloveeksploatacije (velika ...
    površinski kop, parametri bloka, kapacitet, rotorni bager, strelabagera, geomehanika, stabilnost kosina, ekonomija
    ... stabilnosti, od interesa je da ugao nagiba bočne kosine bude što manji, kako bi se izbeglo obrušavanje bočne kosine sa svim negativnim posledicama koje takvo obrušavanje materijala iz kosine može izazvati. U cilju dobijanja što blažeg ugla nagiba bočne kosine neophodno je prvu podetažu otkopavati ...
    ... na ugao nagiba bočne kosine (βb) Rezultati analize uticaja dužine strele bagera (𝐿𝑠) na ugao nagiba bočne kosine (βb) za svaki od navedenih bagera prikazani su na Slikama 8.1., 8.2., 8.3. i 8.4. Slika 8.1. - Uticaj dužine strele bagera (𝐿𝑠) na ugao nagiba bočne kosine (βb) za ...
    ... - Uticaj dužine strele bagera (𝐿𝑠) na ugao nagiba bočne kosine (βb) za bager C-700 ............................................................ 133 Slika 8.2. - Uticaj dužine strele bagera (𝐿𝑠) na ugao nagiba bočne kosine (βb) za bager SchRs-630x25/6 ...

  • Remontni radovi u bušotini sa dubinskom pumpom

    Jovana Milošević (2024)
    Remontni i stimulativni radovi u naftnom inženjerstvu su radovi koji se primenjuju na bušotinama koje su već u proizvodnji ili potencijalno proizvodnim bušotinama, i u zavisnosti od toga imaju različitu svrhu. Remontni radovi predstavljaju sve radove koji su ograničeni na kanal bušotine, dok se stimulativni radovi odnose pribušotinsku zonu.U prvom slučaju remontni i stimulativni radovi kod proizvodnih bušotina služe za otklanjanje problema i povećavanje proizvodnje bušotine. Dok u drugom slučaju, kod potencijalnih bušotina su ovi radovi namenjeni završnim obradama ...
    remontni radovi, hemijska obrada, Gravel Pack, alat za instrumentaciju, puške za perforaciju
    ... kroz tubing, cirkulacija 7.5 PROČIŠĆAVANJE BUŠOTINE BOČNIM FREZEROM Posle vađenja ovog tubinga sa bravom ubacuje se kompozicija bušaćih šipki uz njihovu kalibraciju i kalibraciju opreme koja se definiše API standardom, poput: dleta, bočnog frezera.. Pročišćavanje bušotine (slika 22) minimalno ...
    ... postrojenje za izvođenje remontnog zahvata u bušotini. Osnovni kriterijumi za izbor odgovarajućeg remontnog postrojenja su: dubina bušotine, trenutna nosivost remontnog postrojenja i vrsta remontnog zahvata koji je potrebno izvršiti. 23 7. SLUČAJ BUŠOTINE J Remont je rađen na bušotini J , na naftnom ...
    ... TUBINGOM SA USADNIM KOMADOM I J 0: 4 I/KK6j:4:0, 4 17 (HROAAAAAAAAAAAAAAAAAAAARARAAAAARARARARARRARARRAR RRRAAAAAA 33 7.5 PROČIŠĆAVANJE BUŠOTINE BOČNIM FREZEROM ... 34 7.6 VAĐENJE BUŠAĆIH ŠIPKI .......aaaaaaaaaaaaaa iii iii a aaaa iii ii aaaa iii ii adiaaiiı 36 7.7 OPERACIONI TUBING I CEMENTACIJA ...

  • Procena aktivnosti upravljanja održavanjem opreme za dubinsko bušenje nafte i prirodnog gasa

    Iva Filipov (2024)
    Primarni fokus održavanja je sprečavanje zastoja u radu, koji može dovesti do značajnih finansijskih gubitaka. Redovne provere i monitoring performansi opreme omogućavaju pravovremeno otkrivanje problema i smanjenje rizika od havarija. U ovom kontekstu, korišćenje naprednih tehnologija, poput softverskih alata za upravljanje održavanjem, igra značajnu ulogu u optimizaciji procesa. Osim tehničkog održavanja, obuka osoblja o pravilnoj upotrebi opreme i sigurnosnim procedurama je od suštinskog značaja. Efikasna komunikacija između članova tima i jasne smernice za rad doprinose smanjenju rizika i povećanju produktivnosti. Upravljanje održavanjem takođe zahteva analizu troškova, kako bi ...
    održavanje, zastoj, oprema, upravljanje, efikasnost, ekonomičnost
    ... ima svoje specifične tehničke zahteve i izazove u vezi s transportom, opremom i infrastrukturom. (2) Osnovne veličine bušaćeg postrojenja su: nosivost tornja (na kuki) – glavna karakteristika snaga postrojenja, tj. mogućnost dizanja i spuštanja određene količine bušaćih alatki i brzina kojom ...

  • Petrofizička svojstva krečnjaka postamenta spomenika „Pobednik” na Beogradskoj tvrđavi

    Dijana Trajković (2024)
    Spomenik „Pobednik” je podignut 1928. godine na Gornjem gradu Beogradske tvrđave. Spomenik je predstavljen bronzanom muškom figurom sa orlom u desnoj ruci i spuštenim mačem u levoj ruci i delo je vajara Ivana Meštrovića, dok je postament delo arhitekte Petra Bajalovića. Postament je u vidu dorskog stuba sa kanelurama na visokoj kubičnoj bazi i izgrađen je od krečnjaka o čijem poreklu ne postoje zvanični literaturni podaci, ali u korelaciji sa ostalim objektima Beogradske tvrđave, pretpostavlja se da je za ...
    spomenik „Pobednik”, krečnjak, petrofizička svojstva, kompatibilnost
    ... pločama debljine na postamentu od 27 do 29 cm, a na stubu oko 25 cm. Tokom 1996. godine izvršeni su radovi na sanaciji spomenika utiskivanjem „mega” šipova, ali tada nisu postignuti očekivani rezultati (Novaković, 2019). Tokom 2016. godine, redovnim osmatranjem, na spomeniku jJe konstatovano prilično ...

  • Дефинисање параметра песковитог тла за потребе прорачуна слегања плиткох темеља преко CPTm и CPTu опита

    Александар Јаковљевић (2024)
    Дефинисање меродавних геотехничких параметара тла за потребе прорачуна слегања.(a и носивости)темељног тла један је од главних задатака инжењера геотехнике.Од поузданости ових параметара и последично резултата прорачуна слегања и носивости, директно зависи који ће се тип, врста и димензије темеља као и начин фундирања истог примењивати.Да би се поуздано дефинисали неопходни геотехнички параметри а потом и извели потребни прорачуни слегања, потребно је на првом месту познавање деформабилних карактеристика тла.Подаци о збијености тла могу се добити или лабораторијским испитивањима на претходно ...
    CPT, песак, слегање, параметри, корелације
    ... qc H OOuHO TpeMbe po omotaču cevi („.„pyKkaBy“) fs Koju ce HaJ1a3H H3HaJI KOHyCHOT BpXa. Cujta yrHckuBaba je oOBuHo oJ 100 no 200 kN. Lokalno bočno trenje se - | hidraulički > Rue sistem meri na osenčenim površinama tip M3 Mehanički konusi i E o tip M2 o E P o o 200kN H ? tip ...

  • Тeхничка и биолошка рекултивација као технолошки процес рада на спољашњем одлагалишту површинског копа „Дрмно“ РБ Костолац

    Александар Милојковић (2024)
    У овом мастер раду приказани су општи и детаљни подаци о спољашњем одлагалишту површинског копа ,,Дрмно“ Костолачког угљеног басена и детаљна концепција коришћења равних и косих површина намењених за рекултивацију.Такође, приказан је и опис спољашњег одлагалишта са тачно утврђеним границама површина које ће бити предмет рекултивације. Као специјалистички део овог мастер рада приказано је извођачко техничко пројектно решење реализације техничке и биолошке рекултивације. Усвојеним решењем приказана је технологија формирања одлагалишних етажа, техника извођења радова применом технолошке усвојене механизације и ...
    Дрмно, површински коп, спољашње одлагалиште, техничка рекултивација, биолошка рекултивација, динамика радова, предмер и предрачун
    ... UREĐAJ - Zapremina standardne kašike 3,0mš — Širina kašike, unutrašnja . . . 2850 mm Maksimalna visina istovara i , . 3055 mm — Korisna nosivost kašike . .. .. 5400kg Opterećenje pri prevrtanju — Prizaokretu od 40"... . 12500 kg u pravoj vožnji . 14150kg Cauka 3.8. Ocnoane mexnuuke ...

  • Utvrđivanje Bondovog radnog indeksa Pb-Cu-Zn rude rudnika Rudnik

    Jovana Jović (2024)
    Završni rad sa temom ,,Utvrđivanje Bondovog radnog indeksa Pb-Cu-Zn rude rudnika Rudnik” sastoji se iz opšteg i specijalnog dela. OPŠTI DEO sadrži: U opštem delu dato je: Uvod, Geografski položaj i istorijski razvoj rudnika "Rudnik", kratak prikaz geologije ležišta i eksploatacije rude kao i opis tehnološkog procesa flotacije rudnika “Rudnik”. SPECIJALNI DEO sadrži:U specijalnom delu dato je:Cilj istraživanja, teorijske osnove usitnjavanja, Bondov radni indeks, metode ispitivanja uzoraka, uzorkovanje i obrada uzorka; Metode ispitivanja; Rezultati ispitivanja po standardnom Bondovom postupku i po ...
    Bondov radni indeks, standardni postupak, skraćeni postupak, ruda olova, bakra i cinka, rudnik „Rudnik“
    ... najširu primenu našli su cilindrični mlinovi. Cilindrični mlin se sastoji iz horizontalnog bubnja, koji Je sa oba kraja zatvoren bočnim stranama (čelima). U središtu bočnih strana nalaze se rukavci mlina. Ovim rukavcima se bubanj mlina oslanja na dva klizna ležaja. Na taj način je omogućeno da se ...
    ... a. Utovar i otprema koncentrata Utovar sva tri koncentrata se vrši utovarivačem marke ULT-220 u kamione kojima se vrši otprema. Kamioni su nosivosti 24 do 25 t. 37 2.4.5. Pomoćne operacije Kontrola procesa Kontrola rada postrojenja vrši se kroz više operacija, i to: - merenje mase rude ...
    ... kućišta ojačana Je rebrima. Za njega su pričvršćene čelične obložne ploče. One čine nepokretnu čeljust. Ležišta ekscentrične osovine su smeštena u bočnim stranama kućišta. U njima je smeštena ekscentrična osovina, na kojoj je obešena pokretna čeljust, dok su na krajevima naglavljeni zamajci. Donji ...

  • Geotehnički uslovi izgradnje metro stanice "Francuska" u Beogradu

    Lazar Pavlović (2024)
    Cilj ovog rada je analiza stabilnosti dijafragme, predviđene kao mere za obezbeđenje dubokog iskopa od zarušavanja okolnog tla koji se izvodi na mestu buduće metro stanice “Francuska” koja je planirana u okviru prve faze, prve linije metroa u Beogradu – sekcije „Centar“. U okviru numeričke analize je izvršena analiza stabilnosti konzolne dijafragme kao i dijafragme sa ankerom – slobodno oslonjene dijafragme, kako bi se moglo napraviti poređenje dobijenih vrednosti koje se odnose na dubinu fundiranja koja je potrebna da ...
    istraživanja, metro stanica, iskop, dijafragma
    ... građenja, za trasu metroa na ovoj deonici, potrebno je, pre svega, sagledati sledeće probleme: *+ osiguranje bočnih strana dubokog iskopa; + priliv podocemne vode u iskop; Za osiguranje bočnih strana dubokog iskopa je predviđeno izvođenje armiranobetonske dijafragme, kako bi se dobio prostor unutar ...
    ... Slobodan — Geostatički proračuni): a) pomeranja, b) teorijska raspodela bočnih pritisaka tla; c) uprošćena raspodela bočhnih pritisaka tla, d) dijagram momenata savijanja/ U postupku proračuna pretpostavlja se da se pod dejstvom bočnih pritisaka tla, dijafragma rotira oko tačke C koja se nalazi nešto ...
    ... kome Jje ugrađen. Dijafragme, kao nosivi elementi dubokih temelja, mogu biti: « nezavisni (pojedinačni) elementi dubokih temelja (dijafragma — šipovi); «• nezavisni temelji (bunari i kesoni) formirani od dijafragmi; Nezavisni duboki temelji, kao što su bunari ı kesoni, najčešće su temelji mostovskih ...

  • Uporedna analiza stabilnosti završnih kosina površinskog kopa „Veliki Krivelj“

    Mihajlo Topalović (2023)
    Površinski kop „Veliki Krivelj“ nalazi se u blizina grada Bora i u neposrednoj blizini sela Krivelj. Od 2018. godine je u vlasništvu kineske kompanije „Zijin“ koja ima udeo od 63% vlasništva celokupnog RTB-a Bor. Na površinskom kopu obavlja se masovna eksploatacija rude bakra opremom visokog kapaciteta. Za bušenje se koriste bušilice prečnika od 250 do 310 mm, a za utovar minirane rude i jalovine bageri čija je zapremina kašike 15 m3 i 22 m3. Za površinski kop „Veliki Krivelj“ ...
    stabilnost kosina, metoda konačnih elemenata, površinski kop, Veliki Krivelj, završna kosina

  • Proračun recirkulacionih pumpi u postrojenju za odsumporavanje dimnih gasova ,,TENT B"

    Tomislav Trpković (2024)
    Predmet ovog rada baziraće se na proračunu i usvajanju mašinskih instalacija potrebnih za nesmetano funkcionisanje sistema dve međusobno povezane celine Absorber - Pumpna stanica, preko FRP ( Fiberglass Reinforced Plastic) cevovoda kojim se odvija transport suspenzije krečnjaka neophodnog u samom procesu odsumporavanja dimnih gasova. Pored tehničkog opisa same tehnologije koja uključuje tri objekta: Absorber, Pumpna Stanica i cevovod, glavni deo rada odnosiće se na proračun i usvajanje mašinskih instalacija koji uključuju recirkulacione radijalne centrifugalne pumpe i cevovode kojima ...
    postrojenje za odsumporavanje dimnih gasova, termoelektrana, pumpna stanica, FRP cevovod, Absorber, transport suspenzije gipsa, prirubnica, ventil, potisni cevovod, usisni cevovod
    ... zoni absorbera B1, koja se nalazi u pumpnoj stanici 3. Za transport i montažu pumpi i cevovoda unutar pumpne stanice koristi se mostna dizalica nosivosti 15t. Ona se kreće duž šina oslonjenih na stubove glavnih nosača. Rad recirkulacionih pumpi kontrolisan Je PLC sistemom smeštenim u elektro zgradi ...
    ... 50m. Pumpna stanica je prizemna (P+)) i dizajnirana Je za smeštaj 8 pumpi za recirkulaciju sorbenta za absorber. Ulazi u objekat su smešteni sa bočnih strana, sa ukupno dva ulaza u fasadnom zidu – jedan u osi 1 ı drugi u osi 5, sa segmentnim vratima dimenzija 290/500cm, uz pešačka vrata dimenzija ...

  • Analiza parametara bušenja i miniranja na površinskom kopu „Čokoće“ - Novi Popovacu softverskom paketu O-Pitblast

    Aleksandar Đorđević (2024)
    Bušenje i miniranje predstavlja prvu fazu u otkopavanju čvrstih mineralnih sirovina, kako u podzemnoj tako i u površinskoj eksploataciji.Bušenjem i miniranjem vrši se njihovo odvajanje iz masiva i drobljenje na komade neophodne krupnoće.Uprkos razvijenoj mehanizaciji, praktično jedini efikasni postupak otkopavanja čvrstih stenskih masiva zasnovan je na primeni eksploziva.Ležište krečnjaka “Čokoće” kao i cementara “Moravacem” nalaze se u Popovcu kod Paraćina u centralnom delu Srbije. Preduzeće datira još iz davne 1928.godine, koje je tada, u improvizovanim pećima, peklo i proizvodilo kreč.Od 2015. ...
    PK „Čokoće“, moravacem, krečnjak, eksploatacija, miniranje, bušenje, O-pitblast
    ... m čije su zapremine kašika 5,2 m? i 7,0 m*, respektivno. Transport krečnjaka od površinskog kopa do primarne drobilice vršiće se kamionima nosivosti 54,26 t. Istim kamionima vršiće se ı transport Jalovine do odlagališta. Odlaganje jalovine vršiće se na postojećem odlagalištu zapadno od p ...

  • Optimizacija parametara reza rotornog bagera pri otkopavanju materijala sa povećanom čvrstoćom

    Saša D. Bošković (2016-09-09)
    Otkopavanje materijala rotornim bagerom je veoma sloţen fiziĉko-mehaniĉki proces. Pokazatelji efektivnosti tog procesa zavise od velikog broja raznovrsnih ĉinilaca od kojih se posebno mogu istaći: fiziĉko-mehaniĉke karakteristike materijala koji se otkopava, reţim rada bagera i izbor tehnoloških parametara bloka, odreska i reza, geometrije vedrica i zuba itd. Poseban problem se javlja kod otkopavanja materijala povećane ĉvrstoće, što je ĉest sluĉaj na našim površinskim kopovima. Dimenzionisanje specifiĉne sile kopanja bagera prema manjim masama izuzetno ĉvrstog materijala je neracionalno i rešenje ...
    rotorni bager, parametri reza, otpor na kopanje, dinamika bagera, kapacitet, optimizacija, specifična potrošnja energije
    ... 2 3 4 5 6 7 8 9 U b rz a n je , m /s 2 Broj merenja Vertikalni pravac Bočni pravac Uzdužni pravac 0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 1 2 3 4 5 6 7 8 9 U b rz a n je , m /s 2 Broj merenja Vertikalni pravac Bočni pravac Uzdužni pravac 156 a) ...
    ... 7 8 9 U b rz a n je , m /s 2 Broj merenja Vertikalni pravac Bočni pravac Uzdužni pravac 0,0 0,5 1,0 1,5 2,0 2,5 3,0 3,5 4,0 4,5 1 2 3 4 5 6 7 8 9 U b rz a n je , m /s 2 Broj merenja Vertikalni pravac Bočni pravac Uzdužni pravac 157 9. OPTIMIZACIJA PARAMETARA REZA ROTORNOG ...
    ... Kod rotornih bagera je najrasprostranjeniji guseniĉni mehanizam za kretanje, pri ĉemu se broj gusenica kreće od 2 do 16 zavisno od mase bagera, nosivosti tla, potrebne uĉestanosti transporta, rada u krivinama, itd. Guseniĉni ureĊaj za transport obezbeĊuje zadovoljavajuće manevarske sposobnosti bagera ...