Претрага

Упит dcterms_subject_txt:Kapacitet jame

151 items

  • Geotehnički uslovi izgradnje metro stanice "Francuska" u Beogradu

    Lazar Pavlović (2024)
    Cilj ovog rada je analiza stabilnosti dijafragme, predviđene kao mere za obezbeđenje dubokog iskopa od zarušavanja okolnog tla koji se izvodi na mestu buduće metro stanice “Francuska” koja je planirana u okviru prve faze, prve linije metroa u Beogradu – sekcije „Centar“. U okviru numeričke analize je izvršena analiza stabilnosti konzolne dijafragme kao i dijafragme sa ankerom – slobodno oslonjene dijafragme, kako bi se moglo napraviti poređenje dobijenih vrednosti koje se odnose na dubinu fundiranja koja je potrebna da ...
    istraživanja, metro stanica, iskop, dijafragma
    ... debljina 0,50 - 1 metar. Njihova osnovna uloga Jeste osiguranje bočnih strana temeljne Jame da bi se dobio prostor unutar kojeg je potrebno izvesti temelje i podzemne delove građevine u suvom. Osim zaštite temeljne jame, najčešće predstavljaju i temelje buduće građevine, kao zidovi podzemnih prostorija ...
    ... povoljne kod izrade dubokih građevinskih Jama u urbanim sredinama) i kao elementi temeljenja („.piloti“); •+ YFododržive dijafragme — imaju ulogu nepropusne barijere; •+ Nosivo — vododržive dijafragme — najčešće se koriste kod zaštite građevinskih jama u naseljenim mestima, gde gabarit predviđenog ...
    ... sa karakterističnim dimenzijama lamela (Ćorić Slobodan — Geostatički proračuni) 36 Dijafragme se koriste kao zaštita bočnih strana temeljne jame i/ili kao sastavni deo budućeg objekta (slika 4). Osim toga, one mogu da se koriste i kao vodozaštitni elementi - naročito kod hidrotehničkih objekata ...

  • Tehno-ekonomska opravdanost uvođenja novih tehnologija u cilju povećanja otkopnih kapaciteta u uslovima rudnika Trepča"- Stari trg"

    Hasan Sadiković (1987)
    Nove tehnologije, otkopni kapaciteti, Trepča

  • Definisanje kapaciteta površinskih kopova uglja po kriterijumu stabilnosti proizvodnje

    Cvjetko Stojanović (2007)
    Kapacitet, površinski kop, ugalj, proizvodnja

  • Uticaj koncentracije rada na kapacitet i ekonomiku podzemnog otkopavanja slojevitih ležišta uglja

    Branislav Genčić (1970)
    Kapacitet, ekonomika, podzemno otkopavanje, ugalj

  • Doprinos metodologiji za iznalaženje računarsko-konstruktivnog časovnog kapaciteta rotornih bagera pri radu u bloku

    Dragoljub Ćirić (1985)
    Računarsko,konstruktivni kapacitet, rotorni bageri

  • Тeхничка и биолошка рекултивација као технолошки процес рада на спољашњем одлагалишту површинског копа „Дрмно“ РБ Костолац

    Александар Милојковић (2024)
    У овом мастер раду приказани су општи и детаљни подаци о спољашњем одлагалишту површинског копа ,,Дрмно“ Костолачког угљеног басена и детаљна концепција коришћења равних и косих површина намењених за рекултивацију.Такође, приказан је и опис спољашњег одлагалишта са тачно утврђеним границама површина које ће бити предмет рекултивације. Као специјалистички део овог мастер рада приказано је извођачко техничко пројектно решење реализације техничке и биолошке рекултивације. Усвојеним решењем приказана је технологија формирања одлагалишних етажа, техника извођења радова применом технолошке усвојене механизације и ...
    Дрмно, површински коп, спољашње одлагалиште, техничка рекултивација, биолошка рекултивација, динамика радова, предмер и предрачун
    ... JČIIOHOBaMbČ. Ha paBHHM roBpriiHHaMa XyMyC Ce KOpHcCTH 3a HacHIabbe y CJIOJy BHCHHe 15 no 20 cm u jomr 3a 3amyMbaBaMbc JaMa, JOK Ce Ha KOCHM IHOBPIHHHaMAa XyMyCOM 3aryMbaBaJy CaMO jaMe Ca/lHHIILa. V ripBe JBe roxaHe peKyJTHBalHje XyMyC Ce OTKOIaBa y OKBHPpy IIpHIpeMHHX panoBa 3a OTKOHaBaMĐe OTKDHBKcC ...
    ... Ha CeBepHOJ H ceBepo3anajiHoj crpaHu ojuIaranumrıra TIOTpeOHO Je H3BPpIHHTH HOHTyMJbaBaHMbe OarpeMOM. /[uMeH3uje JaMa 3a cajHHILy Cy: rpeuHak 40 cm u nyOaMHe 40 cm. Cajmba y JaMe ce 00aBJba IO TDOyraOHOJ HIcČMH Ca pa3MaKOM caJe 1,5*%*1,5 m, mrro onroBapa Opojy oJt 4444 cannurna no xekTapy. 3a ...
    ... CJIOOOJIHHM KOPpeHOBHM CHCTEMOM, JIOOpo (bopMHpaHHM H pa3BHJeHHM. Crapocr cayuna Tpeoa na oyne 1+0. Ha Cn. 3.22. npaKka3aH je IHeMarcku npuHkKa3 oOMKa JaMe 34 CajHHTIC, mreMaTcKu rpHKa3 cabepa cajHHia OarpeMa Ha KOCHM TIOBpImHHaMa H3 IIpojeKra pekKyruHBanuje cHoJbammer OJUaraJmimTa Ha HOBPpIIHHCKOM ...

  • Процена утицаја на животну средину пројекта експлоатације руде из лежишта „Подвирови“ и „Поповица“

    Илија Стојнић (2024)
    Са порастом популације, технолошким развојем и све већом потребом за природнимресурсима расла је и потреба да се ефектно контролишу утицаји развоја на животну средину. Aкције развоја могу имати утицај не само на физичко окружење, већ и на социјално и економско окружење. Савремени приступ очувања и заштите животне средине заснива се на концепту одрживог развоја, односно на прихватљивости пројеката - објеката и делатности који обезбеђују развој уз дугорочно коришћење и очување природних ресурса, природних вредности и животне средине. Процена утицаја на ...
    Подвирови, Поповица, олово, цинк, бакар
    ... I'[TX, rye ce yBo)u Ha VII xopgaoHT y jaMu IIonnupoBuH. OJaTie ce Hoji JIČJCTBOM TJ1AaBHOT BCHTHJIATOA H3BOJUH H3 jaMe. 4.2.2.5 OnBonmmaBame orkona OnBOoJUbaBaĐbC IHDHJMKOM OTKONaBaMa py}nHMx TeMma yKmonmmHhe ce y mocrojehH CHCTEM OJBOJUbaBaMba. Kako jaMa cmama y OpJHcKH THH py/HHKa, CBa BOJMA ...
    ... BEHTHJIATOpa CMeImTeHor Ha IV xopH3oHTy y jaMH IIoBHpoBH ycMepaBa HpeMa HHCKOIIy H TJ1aBHOM TpaHCHOPpTHOM XOJIHHKy yBOJMH Ha VII xopuaoHr y JaMu IIoynniponBH. V jaMu IIoynniponBH cpBexxa BagiyimHa crpyja ya1a3H Ha HHBOy rJaBHor TpaHcnopTHor morkKorma TII a V xopg3oHTa. ManaaHa BanjnlymHa crpyja ce KpO3 ...
    ... CMECDpHHM XOJIHHIHMAa HOMOhHy KaHajla OJIBOJUH JO H3BO3HOT HHCKOHA, OJaKJIĆ he ce NaJbe KaHajJIHMa OJIBOJIHTH JIO I HII, a 3aTHM H3 JaMe. Hy3pajJtoM oBBHx rpocTopHja y JaMu IIloynpoBH o0e30enuhe ce rpaBHTaLHOHO OTHIIaFbC BOJIe H3 IV, V i IX xopH3oHTa. V cnyuajy noBehaHor npuniBa BOJIĆ Ha OTKOIIy, y ...

  • Marginalni kapaciteti površinskog otkopa lignita kao funkcija troškova primarne toplote za sagorevanje i preradu

    Momčilo Simonović (1968)
    Marginalni kapaciteti, lignit, primarna toplota, sagorevanje

  • Proračun kapaciteta bagera u selektivnom radu na Pk ,,Drmno

    Dušan Stanisavljević (2024)
    U ovom Završnom radu obrađena je problematika proračuna kapaciteta bagera u površinskoj eksploataciji ležišta mineralnih sirovina. Dat je prikaz opštih karakteristika i načina rada rotornih bagera, kao i proracun kapaciteta bagera u selektivnom radu na PK ,,Drmno,,. Urađena je analiza dobijenih rezultata I izveden krajinji zaključak iz istih.
    površinski kop, kapacitet, rotorni bager, analiza
    ... specijalni bageri. • Po teoretskom kapacitetu: — malog kapaciteta (do 630 m3/h), — srednjeg kapaciteta (od 630 do 2500 m3/h), — velikog kapaciteta (od 2500 do 5000 m3/h), — vrlo velokog kapaciteta (od 5000 do 10000 m3/h), — izuzetno velikog kapaciteta (preko 10000 m3/h). • Po specifičnoj ...
    ... otkopane mase u jedinici vremena i izražava se kao: – Teoretski kapacitet, – Tehnički kapacitet i - Eksploatacioni kapacitet 1)Teoretski kapacitet dobija se na osnovu konstruktivnih karakteristika bagera. Računa se kao proizvod računske zapremine jedne kašike E (V) i broja istresanja po minuti ...
    ... proračun tehničkog i eksploatacionog kapaciteta, za iskazivanje kapacitetnog iskorišćenja bagera, za dimenzionisanje po kapacitetu ostalih elemenata u sistemu BTO itd. Tehnički kapacitet predstavlja računski kapacitet bagera izražen u (m3čm/h), za određene karakteristike materijala koji se otkopava ...

  • Primena digitalne fotogrametrije u rudniku Rudnik

    Nikola Mirković, Luka Crnogorac, Katarina Urošević (2023)
    Digitalna fotogrametrija, lasersko skeniranje i virtuelizacija sve više pronalaze aktivne uloge u rudarstvu, prvenstveno zbog svoje široke mogućnosti primene. Laserskim skeniranjem i fotogrametrijom snimaju se i kreiraju 3D modeli otkopa, jamskih hodnika, površinskih kopova, površinskih objekata (zgrada, spomenika, predmeta), a vrši se skeniranje celih rudnika koji se rekonstruišu u 3D digitalne modele. Fotogrametrija predstavlja proces fotografisanja objekata pomoću fotoaparata i daljom obradom fotografija u različitim softverskim alatima kreiraju se realne kopije 3D modela objekata ili predmeta u digitalnoj formi. Za ...
    digitalna fotogrametrija, prostorna vizuelizacija, rudarski objekti, podzemna eksploatacija
    ... finansijske investicije kompanije) mogu dobiti 3D modeli podzemnih prostorija koji su na zadovoljavajućem nivou za potrebe geološkog kartiranja u jami, uvida menadžmenta i inženjera u stanje jamskih prostorija i ocene kvaliteta izvedenih rudarskih radova. Pored pomenutog, razvijeni 3D modeli podzemnih ...
    ... dnevnoj svetlosti. Slika 10. 3D model dela potkopa na horizontu „-50“ Sledeći model prikazuje rad bušaćih kola na napadnom čelu jednog od otkopa u jami rudnika Rudnik. Na Slici 11 su obeleženi delovi otkopnog hodnika, pa tako možemo videti da je u gornjoj polovini slike označen i obeležen zalom. Odnosno ...
    ... koristi, u ovom slučaju AutoCAD za potrebe geologije i rudarstva. Ovakvi 3D modeli pružaju mogućnost pregleda jamskih prostorija bez potrebe silazaka u jamu i najbitnije od svega svakome može biti dostupno. Veoma značajnu ulogu imali bi i u konzervaciji rudnika za muzeje, gde bi trajno ostale zabeležene ...

  • Oдређивање броја камиона за транспорт руде на површинском копу Шупља стијена

    Грујичић Стефан (2024)
    Транспорт на површинским коповима се одвија паралелнпо са осталим процесима екаплоатације. Како не би долазило до непредвиђениих трошкова, потребно је усагласити све системе производње. Димензионисање адекватног транспортног система обезбеђује максималну продуктивност механизације и профитабилну експлоатацију. Чињеница да трошкови транспорта заузимају знатан део укупних трошкова иде у прилог томе да је одређивање потребног броја камиона за превоз откопаног материјала од великог значаја. У овом раду извршен је прорачун броја камиона потребног за транспорт руде од откопних етажа до дробилице на ...
    камионски транспорт, руда, транспортна траса, Талпак
    ... MHHCPaJIHM4, IIO BHCHHH MOT y IipaTHTH CBE OJI IIDBOT JIO JIČBETOr xopH3oHTa peBHpa Crapa JaMa. 22 Legenda Kosi profil (od 1365 m do 1472, azimut 160, pad -6) Ime __ Istocna struktura O Stara jama ·} zaapadna struktura Cnuka 2.4 T eonouku njanH – noO0yoicRu npodbun (o) 1365 0o 1472 , axunwym ...
    ... Jlemumre "IHHynxba CrujeHa" oKajm3OBaHO Je y KpOBHHH MjeneHHukKor paceJna y xH/ipoTepMaJIHO H3MCHbĆCHHM aHJle3HTHMa. OOyxBaTa Opy)UbeHy CTpyKTypy Crape JaMe H ĐeeHe THipojiyxkeTKe y npaBny Hcroka (HcrouHa crpykrypa) H saanana (3ananna crpykTypa). OpyyubeMe je JIOKaJIH3OBaHO y XHJIpOTepMaJIHO H3MCHbCHHM ...
    ... OMEeTAaJIO pa/loBe. 24 2.4. I/IH?KCH)CPCKO-I'COJIOIHKC KapaKkTepucTHKe teKHiiTa IIo IIpojeKTy eTaJbHHX TCOJIOHIKHX HcTpaxkMBaMa peBHpa Crape jaMe H 3ananHa crpykTypa mexurmrra IHHKa H OHOBa "IHHynjJba CrujeHa" 3a (bH3Huko — MeXaHHuka HcCIHIHTHB2a!ba IUIaHHpaHo je y3HMabe y3opaka H3 Jesarpa ...

  • Uticaj finoće mlevenja rude rudnika Grot na tehnološke rezultate

    Ivana Božović (2024)
    Diplomski rad sa temom „Uticaj finoće mlevenja rude rudnika Grot na tehnološke rezultate” sastoji se iz dva dijela, opšteg i eksperimentalnog. U opštem dijelu prikazani su: * Istorijski razvoj rudnika „Grot”; * Geografski položaj rudnika „Grot”; * Geološke karakteristike ležišta; * Mineralni sastav i strukturno-teksturne karakteristike; * Prikaz postupaka pripreme mineralnih sirovina koji se primjenjuje u pogonu; * Opis šeme procesa; U drugom dijelu ovog završnog rada prikazani su rezultati eksperimentalnih ispitivanja koja su obuhvatila: uzorak, mineralnu sirovinu, hemijske analize i tehnološka ispitivanja. Na kraju ovog rada dati ...
    flotacijska koncentracija, olovo-cinkova ruda, Grot
    ... je usitnjavanje rovne rude do granulacije koju može dalje da primi proces mlevenja. Prilikom izvoženja rude iz jame, vagonima (poz. 06), ruda se istovara u istovarni buner kapaciteta 240 mž odnosno 540 t (poz 302a) odakle se ekscentričnim dodavačem transportuje u primarnu čeljusnu drobilicu (poz ...
    ... rnoznog tipa ne stvara veće probleme. Prilikom bušenja određenih bušotina sa površine i iz jame prilikom nailaska na tektonske zone dolazilo je do izviranja manje količine vode (<1 l/s) čiji se kapacitet vremenom smanjivao da bi posle nekoliko dana potpuno presušio. Na području Ciganske Čuke ...
    ... Centralna rudna sipka CRS-2 namenjena je gravitacionom transportu rude sa nivoa VII horizonta do nivoa glavnog transportnog potkopa. Dugi niz godina u jami “Grot” u upotrebi je Podetažna metoda otkopavanja otvorenim otkopima sa delimičnim magacioniranjem rude (“Grotska metoda otkopavanja”). Ova metoda ...

  • Upotreba lidar tehnologije i digitalne fotogrametrije primenom iPhone pametnih telefona na primeru rudnika "Rudnik"

    Nikola Mirković, Luka Crnogorac, Aleksa Paunović (2024)

  • Uticaj vrste i karakteristika sirovine na kapacitet drobilice i potrošnju električne energije u tvornici cementa Našice""

    Slavica Dedijer (1992)
    Karakteristike sirovine, kapacitet drobilice, električna energija, Našice

  • Hibridni sistem za planiranje i analizu ventilacije rudnika

    Nikola Lilić, Ranka Stanković, Ivan Obradović (2000)
    Ventilacija rudnika, informacioni sistemi
    ... i prihvatljiva iznosi 05.10.1 g ≤∆≤ . Stanje provetrenosti jame Stanje provetrenosti jame određuje čitav niz parametara, međutim, ocena se može dati uz zadovoljavajuću tačnost na osnovu sledećih parametara : ♦ ekvivalentni otvor jame, ♦ koeficijent iskorišćenja vazdušne struje, ♦ pokazatelj dobave ...
    ... notacija Index About the book Ekvivalentni otvor jame Ekvivalentni otvor rudnika određuje veličinu otvora A (m2) kroz koju bi prolazio ukupan zapreminski protok vazduha Q (m3/s) pod uticajem ukupne depresije rudnika h (Pa). Ekvivalentni otvor jame se određuje prema sledećem obrascu : h Q 19.1A = ...
    ... = , (8.5) gde su : Q - ukupni zapreminski protok vazduha (m3/s), h - depresija (Pa). Vrednost ekvivalentnog otvora jame, prema kojoj je ocena stanja provetrenosti jame zadovoljavajuća i prihvatljiva, iznosi A>1.0 . Koeficijent iskorišćenja vazdušne struje Koeficijent iskorišćenja vazdušne struje ...

  • Hidrogeološke karakteristike i ocena bilansa Ravaničkih krečnjaka

    Andrijana Stanišić (2024)
    Hidrogeološka problematika koja se vezuje za složene uslove cirkulacije podzemnih voda u karstu kao i kompleksnost karakterizacije karstnih izdanskih voda, predstavljaju ključne faktore za usmeravanje ka istraživanju karsta i definisanje teme završnog rada. Tematikom rada obuhvaćene su prvenstveno hidrogeološke karakteristike područja istraživanja a zatim i analiza elemenata režima i bilansa podzemnih vodnih resursa u cilju njihove pravilne valorizacije.Zapadni krečnjački pojas Karpato-balkanskog luka odvojen je od mezozojskog kompleksa Kučajsko-beljaničkog masiva navlakom crvenih permskih peščara, koja se nastavlja na krepoljinsko-senjsku zonu ...
    karstni tip izdani, bilans podzemnih voda, podzemno isticanje, sifonalna cirkulacija, Ravanički krečnjaci
    ... y// Slika 3.3.-2. Prikaz jame na Vrletnici u planu (Mandić, 1990) Jame kao oblik karstnog reljefa koji predstavlja prelaz od površinskih ka podzemnim oblicima prisutne su u okviru južnih delova pojasa Ravaničkih krečnjaka (Samanjac). Predispoziciju za formiranje Jama čini presek dva vertikalna ...
    ... vertikalna, pa čak ı subvertikalna razloma ili više njih. Jama na Vrletnici zauzima krajnje severne delove krečnjačkog platoa Samanjca. Ulaz u Jamu razvijen je duž inicijalne pukotine sa pravcem pružanja istok — zapad. Vertikalnim kanalom na dubini od 35 m dolazi se do vrha sipara odakle se nastavljaju ...
    ... 15 Pećina na južnoj strani Tomin vrh 616 -22 110 pećina povremeno Tominog vrha aktivna 16 Jama na Samanjcu Samanjac 700 -126 126 jama povremeno aktivna 17 Jama na Vrtlenici Samanjac 645 -45 86.8 jama van funkcije 3.3.3.Razvoj ı evolucija karstnog procesa Generalno gledano područje istraživanja ...

  • Отварање и припрема лежишта за примену коморно-стубних метода откопавања

    Никола Станишић (2024)
    Циљ мастер рада је да кроз теоријски преглед и практични пример, прикаже процес отварања и припреме лежишта за примену коморно-стубне методе окопавања. Предмет рада је мало лежиште олово-цинкане руде, а од варијација коморно-стубних метода откопавања, изабрана је коморно-стубна метода етажног откопавања са откопавањем одoздо на доле. Рад се бави темама одабира и описа начина отварања и припреме лежишта, методама откопавања, технологијом израде просторија и откопавања лежишта, организацијом рада и проценом трошкова и економичности експлоатације.
    коморно-стубна метода, отварање, припрема, технологија, откопавање
    ... ca pajnuira, KaO H TpaHCIOpT OTKOHaHoOr MaTepHjaJma y onpelbjenHaM (pa3aMa orkomaBat»a mexxumrra, norpeMa penpoMarepHjaja H BeHTHJTaAHMHJe 11 jaMe. InaBHa paMma ce cacroju o 30 mneoHma, ca HIpOMCHJBHBHM TaJIOM, IIpaBHM ReOHHIAMA, KDy;)KHHM KPDHBHMHaMa H paBHHM JICOHHHAMa. IP CBOJOM JIy)KHHOM ...
    ... JeJiHOJ CMcHH, JiBe OpHrajie he panuru Ha Hapanu rnpocropunja pa3anaunror THma. PanoBHMa Ha H3pajui pyKOBOJM py/lapcKH HH>KeMbep (BHCC), yrpaBHHK JaMe, a HeHIOCPpeJIHO My 3a pa/jlOBe 0J1TOBapa CMCHCKH IIOCJIOBODa, OJIHOCHO py/lapcKuH TexHHuap (CCC). 3a nocnoBe KOjH Ce OOaBJbajy y CBaKOJ CMCHH OJUOBOpaH ...
    ... a3Bpmuotma Ha pa}. 1. Byitetbe H MIHHpaHbC BKB 2 2. YroBap H TpaHcnopr BKB || 3. [lonrpabaBasc BKB 2 6. Han3opHHK CMeCHC CCC || 7- \YrnpaBHHK jaMe BCC || 8. bpanaap BKB || 'YKyHHo 8 Ta6eana 7.29 – IJompe6na paoHa cHaža Ha OHe6HOM HU6Oy nO paOunuuamy Pen.op. Panga onepanuja CrpyuHa cnpeMa ...

  • Просторни положај лежишта угља Ђурђевик: геофизичко-геолошки модел

    Синиша Арсеновић (2019)
    Лежиште угља Ђурђевик представља источни део Бановићког угљеног басена и припада северној страни босанске офиолитске зоне унутрашњих Динарида у чији састав улазе стене палеозојске, мезозојске и кенозојске старости. Језерска доњомиоценска угљоносна серија изграђена је од лапоровито-глиновитих седимената са једним слојем мрког угља. Дебљина угљеног слоја креће се у интервалу од 5 до 25 m са генералним правцем пружања СЗ - ЈИ и падом према ЈЗ. У зони обухваћеноj геофизичким истраживањима изражена je пострудна тектоника у виду раседа мањег и ...
    рефлективна сеизмика, 3Д геофизичко-геолошки модел, угаљ, синтетички модел, моделирање
    ... Дебљина слоја у јами Ђурђевик II се креће од 5 - 25 m, просечно 18 m, са генералним правцем пружања северозапад - југоисток и падом према југозападу. Док је у северном делу Ђурђевичког басена залегање плитко (подручје копова) идући према југу је дубље (подручје јама) па се и нова јама Ђурђевик II ...
    ... утврђени капацитет продора подземних вода са површинског тока Ступница. Укупан доток воде је евидентиран на основу рада пумпи и доказано је да је у директној зависности од интензитета падавина. Ниво је највиши у периоду март - мај а најнижи је у октобру. Максимални доток воде у јами је 4,83 m3min ...
    ... миоценског периода. Међутим, има доста мањих руптура које је тешко оријентисати и одредити којој фази припадају. Током израде јамског ходника у јами Ђурђевик, на малом хоризонталном растојању наилазило се на поремећаје угљеног слоја у дужини од 5 m. На овако малим одстојањима скок износи 1-2 ...

  • Projektovanje optimalnog kapaciteta kao osnov za ekonomsku ocenu ležišta kvarcnog peska Vlaška" kod Vlaškog polja"

    IVan Trajković (1972)
    Optimalni kapacitet, ekonomska ocena, kvarcni pesak, Vlaško polje

  • Terenska nastava iz geofizike: Arheološki lokaliteti na području Trstenika

    Dragana Đurić, Jelena Vukčević, Dejan Vučković, Ivana Vasiljević, Vesna Cvetkov (2020)
    geofizika, geofizička istraživanja u arheologiji, arheologija u okolini Trstenika
    ... istraživanja na pet arheoloških lokaliteta, na uku- pnoj površini od oko 5,5 ha, sa ciljem ot- krivanja nepokretnih arheoloških celina (objekti, jame, bedemi, itd.) nedestruk- tivnim geofizičkim metodama. Rezultati ovih istraživanja, koji su potvrđeni da- ljim arheološkim istraživanjima, stavlje- ...