Претрага

Упит dcterms_subject_txt:Bosansko Petrovo selo

149 items

  • Минерагенија зеолитских туфова Србије

    Vladan Kašić (2018-02-05)
    Лежишта наших зеолитских туфова (Златокоп, Игрош, Јабланица 1, Беочин, Топоница и Сланци) која су овде била предмет детаљних истраживања, просторно и генетски везана су за вулканске и вулканокластичне стене маринских средина сенонске и неогенске старости и језерске седименте неогене старости и настала су као продукт девитрификације вулканског стакла.Током лабораторијских испитивања при изради ове докторске дисертације, примењене су следеће аналитичке методе: оптичка испитивања петрографских препарата; рендгенска дифракција праха (XRD); скенирајућа електронска микроскопија (СЕМ метода); хемијска карактеризација зеолитских туфова у оквиру ...
    минерагенија, зеолитски туф, Србија, клиноптилолит, хојландит
    ... Стевановића и Стангачиловића (1954) и Стевановића (1975). Слојеви туфова набушени су приликом истражног бушења за одводни колектор између села Сланци и Великог Села (Цмиљановић и Баталовић, 1977). У једном од слојева туфова у бушотини Б-8 је констатовано и присуство зеолитских туфова (Обрадовић и ...
    ... Vukićević O., Masić Z., Zurovac-Kuzman O., Daković A., (1997): Adsorption of mycotoxins on modified clinoptilolite, in 166 Kirov G.,Filizova l., Petrov O., eds., Natural Zeolites-’95: Proceedings of the Sofia Zeolite Meeting ’95: Sofia, Bulgaria, Pensoft Publishers, 127-132. Томашевић-Чановић М ...
    ... Топоница 43 2.6. Геологија лежишта зеолитског туфа Јабланица 1 44 2.7. Појаве зеолитисаног туфа: 47 2.7.1. Зеолитисани туф из околине села Лужница (Шумадија) 47 2.8. Појаве и налазишта зеолитисаног туфа у региону – Република Српска 49 3. MИНЕРАЛОШКА И ГЕОХЕМИЈСКА ПРОУЧАВАЊА ...

  • Оптимизација управљања процесима рекултивације површинских копова угља

    Bojan S. Dimitrijević (2014-05-30)
    Ширење површинске експлоатације минералних сировина а нарочито енергетских ресурсафосилних горива, чине површинске копове угља просторно доминантним објектима великих рударскихбасена како у нас тако и у свету. Експлоатациона активност, прати негативне еколошке утицаје наживотну средину шире околине, што нас обавезује на интегрално планирање, ревитализацију,рекултивацију и уређење нарушеног простора за његово поновно хумано коришћење упостексплоатационом периоду. Постексплоатационо санирање и уређење предела површинских коповаи одлагалишта односно нарушеног простора изазваног рударским радовима и пратећих објеката,представља синтетички мултидисциплинарно-интердисциплинаран веома комплексан вишефазниинжењерски пројектни задатак.У уводном ...
    рекултивација, постексплоатациони предео, површински коп угља,вишеатрибутна анализа, одлучивање, процеси, рекултивационо решење
    ... обављена су у периоду од 1958. до 1962. године, када су на подручју Богутово Село - Северни ревир и Богутово Село - Јужни ревир избушене потребне истражне бушотине. Детаљна геолошка истраживања сировинске базе ревира Богутово Село - Север изведена су 1975. године када је избушено 55 истражних бушотина ...
    ... ........................................ 173 Табела 6.12. - Површински коп Богутово село (описне вредности) ...................................................... 174 Табела 6.13. - Површински коп Богутово село (нумеричке вредности) ................................................ 175 Табела 6 ...
    ... 1997. године до данас на простору површинског копа Богутово Село - Север углавном су реализована инжењерско - геолошка и геомеханичка истраживања југозападне, западне, северне и источне косине. Геолошка грађа: Лежиште угља Богутово Село представља приближно средишњи део генетски и депозиционо ...

  • Hidrološki i hidraulički mehanizam isticanja vrela Rijeka Crnojevića

    Golub Ćulafić, Veljko Marinović, Branislav Petrović, Jelena Krstajić (2022)
    Rijeka Crnojevića predstavlja karstno (kraško) vrelo, koje u teritоrijalnom pogledu pripada Opštini Cetinje, u gеоlоškо-tеktоnskоm pоglеdu pripаdа zоni Visоkоg kršа (оblаst stаrе Crnе Gоrе), dоk prema hidrogeološkoj rejonizaciji spаdа u prоstоr Spoljašnjih Dinarida. Izvire iz Obodske (ili Crnojevića) pećine u selu Obod (81 m.n.m.). Voda koja ističe iz Obodske pećine vodi porijeklo od atmosferskih voda, koje se formiraju na prostoru Cetinjskog polja i Dobrskog sela. Vоdе nа оbоdu pоljа pоniru i kreću se uglаvnоm podzemnim kаvеrnаmа i kаnаlimа, nаstаlim ...
    Riјеkа Crnoјеvićа, karstnо vrelo, mehanizmi isticanja

  • Tektono-termalna evolucija kontakta Dinarida i Karpato-Balkanida u području Jastrepca

    Dalibor Erak (2019)
    Predmet istraživanja doktorske disertacije je tektonska evolucija područja planine Jastrebac u centralnoj Srbiji, gde višefazna tektonska aktivnost od mezozoika do danas komplikuje rekonstrukciju strukturnih odnosa i geološke evolucije ovog prostora. Kompleksna višefazna evolucija planine Jastrebac u Srbiji je demonstrirana kombinovanjem kinematskih podataka prikupljenih na terenu i mikrostrukturnih opservacija sa dodatnim termohronološkim podacima “fission track” i podacima odredbe starosti metodom U-Pb na cirkonima. Gornjokredna ekshumacija bila je praćena gornjokredno-eocenskim navlačenjem i magmatizmom vezanim za kontinentalnu koliziju, pri čemu je akreciona ...
    kinematika, termohronologija, ekstenzioni detačmenti, Dinaridi, Karpato-Balkanidi
    ... evolucija kontakta Dinarida i Karpato-balkanida u području Jastrepca 24 Fotografija 5-4: Srednjozrni gnajsevi kod sela G. Jošanica. Fotografija 5-5: Trakasti gnajsevi u okolini sela Pridvorice. U istočnim i jugoistočnim delovima Velikog Jastrepca, sitnozrni trakasti gnajsevi (Fotografija 5-2) ...
    ... h minerala kao što su sfen, epidot i turmalin. Fotografija 5-16: Izdanak migmatita kod sela Klisure. Fotografija 5-17: Migmatiti u blizini Krajkovačke reke. Fotografija 5-18: Migmatiti kod sela Klisure. Fotografija 5-19: Migmatiti u dolini reke Klisure. Aplitoidni gnajsevi se k ...
    ... gnajsevima na južnim padinama Malog Jastrepca, dok se u području sela Krajkovca na južnim padinama i D. Erak: Tektono-termalna evolucija kontakta Dinarida i Karpato-balkanida u području Jastrepca 32 znatno manje u blizini sela Kuline na severnim padinama, nalaze dve veće izdužene mase gran ...

  • Geotehnički uslovi izgradnje nadvožnjaka "Balajnac" na autoputu E-80 deonica: Niš - Merošina

    Dragoslav Rakić, Nikola Božović (2024)
    U sklopu prve deonice autoputa E-80 Niš – Merošina, izgrađen je nadvožnjak u zoni sela Balajnac koji je oslonjen na tri stubna mesta na međusobnom rastojanju od oko 26 m. Svaki stub je fundiran na šipovima i to sa predloženim rasporedom od 2 šipa u grupi na međusobnom rastojanju od 3.6 m. U radu su na osnovu izvršenih geotehničkih istraživanja terena, analizirani rezultati nosivosti vertikalno opterećenog šipa prečnika 1.2 m i dužine šipa od L = 23 m. Analiza ...
    nadvožnjak Balajnac, šip, probno opterećenje šipa, projektni pristup, granična stanja

  • Analiza uporednog praćenja temperature površine ohlađenih materijala pri njihovom zagrevanju do ambijentalne temperature

    Stevan Đenadić, Ljubiša Tomić, Vesna Damnjanović, Katarina Nestorović (2021)
    U datom eksperimentalnom radu su termografskim metodama ispitivane termofizičke karakteristike različitih materijala. Za ispitivanja su izabrani mesingani niovčić, ugalj i pelet, jer imaju različita termoizolaciona svojstava i različito stanje površine. Uzorci su najpre hlađeni, a zatim je njihovo zagrevanje na sobnoj temperaturi praćeno termalnom kamerom. U drugom delu eksperimenta, korišćena je impulsna termografija, a zagrevanje površine uzoraka vršeno je svetlosnom pobudom.
    termografija, impulsna termografija, nedestruktivno testiranje materijala, mesing, ugalj, pelet

  • Prvi nalazi repatih vodozemaca (Urodela) u pleistocenskoj pećinskoj fauni Srbije; još jedna kockica u slagalici

    Dragana Đurić, Katarina Bogićević, Draženko Nenadić, Mihajlo Jovanović, Aleksandra Savković (2023)
    Fosilna fauna pleistocenskih pećina odslikava sastav faune njihove okoline. Najčešće se u njima naleze ostaci krupnih sisara ledenog doba koji su je koristili kao stanište. Uz njih česti su i ostaci drugih sitnih kičmenjaka kao što su sitni sisari, ribe, vodozemci, gmizavci i ptice. Ostaci sitnih kičmenjaka u većini slučajeva u pećinu dospevaju kao plen grabljivica (ptice i sisari) ali je manji broj njih pećinu koristio i kao sklonište ili stanište. U proučavanje fluktuacija pleistocenske klime sve češće se ...
    ... ma Arheološkog instituta u pećinama Mala Balanica i Mirosava pronađen jJe samo po jedan pršljen salamandrida. Mala Balanica nalazi se u blizini sela Sićevo u Sićevačkoj klisuri (jugoistočna Srbija), dok se pećina Mirosava nalazi u centralnoj Srbiji istočnood Ćuprije. U Maloj Balanici pronađeni ...

  • Geološke karakteristike neogenih sedimenta na prostoru šire okoline Ledinaca

    Aleksandar Tričković (2024)
    Sagledavanje evolucije neogenih sedimenata na prostoru šire okoline sela Ledinci omogućeno je primenom različitih stratigrafskih metoda na površinskim i potpovršinskim podacima. Za izradu rada korišćene su sedimentološke, biostratigrafske, geofizičke i riftno sekvencione metode, koje su primenjene na površinskim izdancima i bušotinama. Primenom principa riftne sekvencione stratigrafije na podacima dobijenim geofizičkim karotažnim merenjima dobijeni su podaci o vremenu ekstenzije u Panonskom basenu. Pored toga ovi podaci zajedno sa sedimentološkim i stratigrafskim metodama omogućili su izdvajanje depozicionih sredina tokom neogena. Generalno ...
    depozicioni sistemi, neogen, Panonski basen, ekstenzija, formacije, riftna sekvenciona stratigrafija
    ... profesor, član Rudarsko-geološki fakultet, Beograd Datum odbrane: REZIME Sagledavanje evolucije neogenih sedimenata na prostoru šire okoline sela Ledinci omogućeno je primenom različitih stratigrafskih metoda na površinskim i potpovršinskim podacima. Za izradu rada korišćene su sedimentološke ...
    ... h i geofizičkih karakteristika neogenih sedimenata na prostoru Fruške gore. Cilj istraživanja je razumevanje depozicionih sredina u široj okolini sela Ledinci, a zadatak primena različitih stratigrafskih metoda. Za izradu rada korišćena Je objavljena literatura, podaci koji su prikupljeni terenskim ...
    ... stubova NIS bušotina sa geofizičkim karotažnim krivama sa tačkom 10 — NEXE grupa, Sremska Kamenica. 29 5. DISKUSIJA Na prostoru šire okoline sela Ledinci, na osnovu proučavanja stena podloge i neogenih sedimenata dobijeni su rezultati o rifinim sekvencama u Panonskom basenu. Na osnovu principa ...

  • Sedimentologija gornje krede centralnog dela vardarske zone

    Violeta M. Gajić (2014-09-04)
    Područje istraţivanja obuhvaćeno doktorskom disertacijom nalazi se ucentralnim delovima Vardarske zone. Karakteriše se sloţenom geološkomgrađom koju grade mezozojske tvorevine trijaske, jurske i kredne starosti, kao ikvartarni sedimenti. U trijasu je istraţivano područje pokrivalo more, sve dogranice sa Šumadijom. Tokom jure sloţenim geotektonskim procesima stvarajuse ofiolitske stene rasprostranjene u juţnim i delom u centralnim delovimaistraţivanog područja. U donjoj kredi se pokretima dinarske faze izdiglo kopno,koje je egzistiralo skoro u celoj donjoj kredi područja istraţivanja.U alb-cenomanu pojedini delovi istraţivanog područja se ...
    Vardarska zona, gornja kreda, transgresija, litostratigrafskejedinice, sedimentologija, turbiditi
    ... jugoistočno od Valjeva i jugozapadno od Gornjeg Milanovca (Slika 1.1). Ograničeno je Ljigom na severu, na zapadu se prostire do sela Osečenice, na istoku do sela Štavice, dok je na jugu planinski venac Suvobora i Maljena. Istočna granica predstavlja granicu zapadne Srbije i Šumadije. Putna ...
    ... (po abecednom redu): CBES – Karpato-balkanidi istočne Srbije; DIU – Drinsko-ivanjička jedinica; DOB – Dinaridsko-ofiolitski pojas; EBDU – Istočna bosansko-durmitorska jedinica; EVZ – istočna Vardarska zona; JB – Jadarska jedinica; KB – Kopaonička jedinica; SMM – Srpsko-makedonska masa; WVZ – zapadna ...
    ... je brdsko-planinski prostor sa umereno-kontinentalnom klimom. Nalazi se na teritoriji opština Ljig i Mionica koje pripadaju Kolubarskom okrugu. Sela ovih opština su šumadijskog ili starovlaškog tipa rasuta po obroncima Maljena i Suvobora. Planinski venac Maljena i Suvobora prostire se pravcem ...

  • Badenske školjke jugoistočnog oboda Panonskkog basena (Centralni Paratetis)

    Gordana M. Jovanović (2014-12-05)
    Rad obuhvata detaljnu studiju badenskih školjaka koje potiču sa terenajugoistočnog oboda Panonskog basena (Centralni Paratetis). Proučavani su lokaliteti naprostorima Srbije (Fruška gora, Golubac, okolina Beograda, Aranđelovca, Koceljeva,Loznica) i severoistočne Bosne (Ugljevik). Pored taksonomske analize i paleontološkihopisa bivalvija, u radu je dat i spisak revidovanih vrsta koje su do sada pronađene usedimentima badenskog kata istraživanog terena. Do sada je ukupno poznato 41familija, 108 rodova i 174 taksona. Identifikovano je 170 bivalvijskih vrsta, međukojima su neke prvi put konstatovane na ovim ...
    školjke, baden, Panonski basen (Centralni Paratetis), stratigrafija,paleoekologija, paleogeografija, paleobiogeografija
    ... Tutnjevca kod Bogutovog sela, navodi se fauna mekušaca donjeg badena. Na užem prostoru Ugljevika prema Pantić i dr. (1964) marinski tip sedimentacije je nastao tek u srednjem badenu. Autori smatraju da je paralelno sa marinskim režimom u oblasti Tutnjevca i okolini Bogutovog sela kod Ugljevika vladao ...
    ... (Linnaeus). Lajtovačke krečnjake Nedeljica pominje još (Stevanović, 1949), a za sedimente u basenu Korenite-Jadra smatra da više odgovaraju bosanskom tipu naslaga. Podudaraju se sa sinhroničnim naslagama severoistočne Bosne u oblasti planine Majevice u kojoj gline i ”šlir“ imaju veliko rasp ...
    ... disertacija 5 Proučavani teren u severoistočnoj Srbiji se nalazi jugozapadno od Golupca i zahvata uzak pojas počev od Dunava na severu, preko sela Sladinaca, Vojilova, Maleševa do Bariča i Kudreža na jugu. Tereni Srbije su od terena Bosne i Hercegovine odvojeni rekom Drinom. Na zapadnom ...

  • Kvantitativna ocena režima i bilansa podzemnih voda u aluvijonu Velike Morave od Bagrdana do ušća u Dunavu

    Aleksandar Balubdžić (2024)
    Aluvijalni sedimenti velikih reka raspolažu značajnim količinama podzemnih voda, što je zajedno sa površinskim vodama dozvolilo razvoj naselja i ljudskih aktivnosti. Ovaj razvoj uslovljava veće potrebe za vodnim resursima i njihovim kvalitetom. Sa povećanjem eksploatacije podzemnih voda, uticaj iste je značajniji i može da dovede do opadanja nivoa podzemnih voda i pogoršanja kvaliteta. Aluvijon Velike Morave ima značajno rasprostranjenje, usled čega predstavlja važno ležište izdanskih voda sa velikim eksploatacionim mogućnostima. Izradom hidrodinamičkog modela aluvijona Velike Morave od Bagrdana do ...
    režim podzemnih voda, bilans podzemnih voda, intergranularna izdan, hidrodinamički model
    ... time što su izgrađene od klastičnih, stenskih i mineralnih komponenti koje su genetski vezane za bazične stene. PIROKSENSKI MIKROGABRO (vpy) Kod sela Sedlare u okolini Kupinovca formirana je asocijacija gabroidnih stena. U mineralni sastav piroksenskih gabrova ulaze piroksen ı plagioklas, zatim ...
    ... krupnim blokovima i konglobrečama. Najtipičnije je izražen istočno i južno od naselja Brzan, na levoj dolinskoj strani Velike Morave, i u okolini sela Gložane i Radošin na desnoj obali Velike Morave. U tipičnim delovima razvića dominiraju peščari i peskovi čija Je debljina oko 200 m. Krupni blokovi ...
    ... kosom laminacijom. Debljina serije iznosi oko 200 metara. PONT (PL) Razvijene su na severnom delu Požarevačke grede, između Prugova na jugu ı sela Ćirikovca na severu, na ukupnoj površini oko 15 km?. Leže preko panonskih sedimenata, iz kojih se postepeno i razvijaju. Osnovni sastav ponta čine: ...

  • Sastav i teksture minerala FeO-Fe2O3-TiO2 sistema u vulkanskim stenama i porfirskim ležištima bakra Borske metalogenetske zone

    Aleksandar Luković (2021)
    Proces obrazovanja minerala iz sistema FeO-Fe2O3-TiO2 u uzorcima vulkanskih stena i porfirskih orudnjenja borske zone prikazan kroz pojavu magnetita/hematita i njihovih alteracija. Minerali ove zone su ispitivani optičkim metodama (odbijena i propuštena svetlost), SEM-EDS/BSD, XRPD, LA-ICP-MS metodama. Rezultati ispitivanja su, pored glavnih Fe – Ti oksida, otkrili prisustvo ferijskog ilmenita u hornblenda andezitima I vulkanske faze kao i magnetita sa većim koncetracija Cr u zoni zlotske magnetne anomalije. Ispitivanje uzoraka iz bušotina porfirskih sistema borske zone otkriva postojanje nekoliko ...
    magnetit, hematit, hemoilmenit, Borska metalogenetska zona, porfirska ležišta
    ... svakog lokaliteta i načina odabira uzoraka. 3.1.1. Profili i izdanci andezita I vulkanske faze Lokalitet Krivelj. U blizini sela Krivelj, pored puta koji vodi od sela severno prema lokalnosti mali Krivelj, otkriveni su izdanci hornblenda andezita sa fenokristalima hornblende centimetarskih dimenzija ...
    ... veličine od 6-7 m u dužinu i do 4-5 m u visinu. Lokalitet Brestovac. U oblasti sela Brestovca uzeta su dva uzorka iz napuštenog kamenoloma delimično alterisanog hornblende andezita koji se nalazi na južnom kraju sela. Ovaj kamenelom je poslednjih godina u više navrata istraživan zbog karakteristične ...
    ... pojava Si u magnetitu. Silicijum zamenjuje gvožđe u strukturi u formi čvrstog rastvora, gde Si4+, što je i očekivano, zauzima tetraedarske položaje (Petrova & Tatarsky, 1975; Stout & Bayliss, 1975; Shcheka et al., 1977; Newberry et al., 1982; Xu et al., 2014). Savremena ispitivanja, upotrebom transmisionog ...

  • Hydrogeochemistry of Uranium in the Groundwaters of Serbia

    Marina Ćuk, Maja Todorović, Petar Papić, Jovan Kovačević, Zoran Nikić (2015)

  • XRD dertermination od hydrothermal phases related to epithermal mineralization in the Čukaru Peki deposit

    Dragana Bosić, Vladica Cvetković, Miodrag Banješević, Kristina Šarić (2024)
    Čukaru Peki, epithermal mineralization, hydrothermal alterations

  • Održivo korišćenje mađarsko-srpskih međugraničnih vodnih tela

    Dušan Polomčić, Zoran Stevanović, Saša Milanović, Stanko Sorajić, Bojan Hajdin, Željko Kljajić (2010)
    ... II 80 120 Subotica (Vodozahvat 1) I II 250 Subotica Subotica (Vodozahvat 2) I II 73 100 Vrbas (Ravno selo) II 16.7 Vrbas (Savino selo) II 44 Vrbas Vrbas (kucura) II 25 35 Kanjiža Duboka bušotina IV 9.2 Ba ka Topola Duboka bušotina ...
    ... 50 Sombor Bunari u gradu II 80 120 Subotica Subotica (Vodozahvat 1) | I Il 250 100 Subotica (Vodozahvat 2) | I Il 73 Vrbas (Ravno selo) II 16.7 Vrbas Vrbas (Savino selo) II 44 35 Vrbas (kucura) II 25 Kanjiza Duboka buSotina IV 9.2 Backa Topola Duboka buSotina IV 10.8 Palic Duboka buSotina IV 17.7 ...

  • Vodosnabdevanje i održivo upravljanje podzemnim vodnim resursima u Srbiji

    Dušan Polomčić, Zoran Stevanović, Dragoljub Bajić, Bojan Hajdin, Vesna Ristić-Vakanjac, Petar Dokmanović, Saša Milanović (2012)
    Slično većini evropskih zemalja, udeo podzemnih voda u javnom vodosnabdevanju u Srbiji je oko 75%. Najveće rezerve su akumulirane u vodonosnim naslagama intergranularne poroznosti neogene i kvartarne starosti, kao i u karstnim izdanima. One su jedini izvor vodosnabdevanja pijacom vodom za Vojvodinu i veći deo Srbije. Delovi sa malim rezervama podzemnih voda su Šumadija i južni delovi zemlje, gde se koriste u većoj meri površinske vode. Do sada izvedena hidrogeološka istraživanja pokazuju da se zahvata oko 30% obnovljivih rezervi ...
    ... [3] Institut za vodoprivredu “Jaroslav erni”: Vodoprivredna osnova Republika Srbije, Beograd, 2001 [4] Milanovi S., Stevanovi Z., uri D., Petrovi T, Milovanovi M.: Regionalni pristup izradi karte ugroženosti podzemnih voda srbije – nova metoda “izdan”, Zbornik radova 15 Kongresa geologa ...
    ... hidrogeologiju“ pp. 45 - 78. Rudarsko-geološki fakultet. Beograd., 2011 [6] Stevanovi , Z. Hajdin B., Risti Vakanjac V., Dokmanovi P., Milanovi S., Petrovi B.: Bilans podzemnih voda u Srbiji (Ocena rezeri podzemnih voda Srbije i mogu nosti regulacije izdani), God. izv. za grupu Strateških projekata ...

  • Hidrogeološke karakteristike i ocena bilansa Ravaničkih krečnjaka

    Andrijana Stanišić (2024)
    Hidrogeološka problematika koja se vezuje za složene uslove cirkulacije podzemnih voda u karstu kao i kompleksnost karakterizacije karstnih izdanskih voda, predstavljaju ključne faktore za usmeravanje ka istraživanju karsta i definisanje teme završnog rada. Tematikom rada obuhvaćene su prvenstveno hidrogeološke karakteristike područja istraživanja a zatim i analiza elemenata režima i bilansa podzemnih vodnih resursa u cilju njihove pravilne valorizacije.Zapadni krečnjački pojas Karpato-balkanskog luka odvojen je od mezozojskog kompleksa Kučajsko-beljaničkog masiva navlakom crvenih permskih peščara, koja se nastavlja na krepoljinsko-senjsku zonu ...
    karstni tip izdani, bilans podzemnih voda, podzemno isticanje, sifonalna cirkulacija, Ravanički krečnjaci
    ... 360 -3 9 pećina van funkcije potoka 9 Pećina u Sisevcu Sisevac 347 0 138 pećina aktivna 10 Pećina u Zabregi selo Zabrega 245 + 120 pećina van funkcije 11 Pećina u kanjonu Crnice selo Zabrega 220 0 45 pećina van funkcije 12 Pećina na sevemoj strani Krstasta stena 260 +6 51 pećina van funkcije ...
    ... u kotlinu zadobijaju karakter ravničarskih reka. Velika Morava nastaje spajanjem Južne ı Zapadne Morave kod Stalaća. Do svog ušća u Dunav kod sela Dubravice u blizini Smedereva, teče pravcem jug, jJugoistok-sever, severozapad. Sliv Crnice i Grze zauzima površinu od 339 km? između Paraćina na ...
    ... Grza dalje teče erozionim proširenjem Donje Mutnice sve do ulaska u krečnjačku klisuru planine Babe, gde se uliva desna pritoka Suvača. Nizvodno od sela Lešje, Grza ponovo ulazi u dolinsko proširenje do sastava sa Crnicom. Na ovom delu Grza prima samo Jednu pritoku sa leve strane, koja dolazi od ...

  • Analiza primene višekriterijumskih metoda u optimizaciji izbora hidruličnih bagera na površinskim kopovima uglja

    Stevan Đenadić, Predrag Jovančić, Dragan Ignjatović, Filip Miletić, Ivan Janković (2019)
    Hidraulični bageri primenjuju se u različitim oblastima privrede a najzastupljeniji su u građevinarstvu i rudarstvu. Na površinskim kopovima sa kontinualnim sistemima, klasifikuju kao pomoćna mehanizacija a na površinskim kopovima sa diskontinualnim sistemima, kao osnovna mehanizacija. Kako je u oba slučaja njihova primena neizostavna, važno je izvršiti adekvatnu analizu postojećih podataka, u cilju optimizacije izbora tipa hidrauličnog bagera u odnosu na uslove rada datog površinskog kopa. U radu su opisane različite višekriterijumske metode koje su korišćene za analizu hidrauličnih bagera. ...
    višekriterijumske metode, površinski kop uglja, pomoćna mehanizacija, hidraulični bager
    ... Rudarsko-geološki fakultet, Beograd, 2018. [4] Đenadić S, Miletić F, Jovančić P, Janković I, Lazić M, Analitičko hijerarhijski proces primenjen za sele- kciju hidrauličnih bagera na površinskim kopovima, VIII Međunarodna konferencija OMC 2018, Jugo- slovenski komitet za površinsku eksploataciju, Zlati- ...
    ... 112-125, 2009. DOI: 10.1016/j.energy.2008.09.004 [10] Ashrafzadeh M, Rafiei F M, Isfahani M-N, Zare Z, Application of fuzzy TOPSIS method for the sele- ction of Warehouse Location: A Case Study. Interdi- sciplinary, Journal Of Contemporary Research In Business, 3, pp. 655-671, 2012. [11] Dalapati ...

  • Hidrogeoekološki uslovi eksploatacije kamenih i mrkih ugljeva Srbije

    Branko R. Miladinović (2016-04-27)
    Ugalj predstavlja energent na čijoj osnovi se razvija privreda celog sveta.Zato mu se pridaje velika pažnja u eksploataciji i preradi, bez obzira na mnogeštetne uticaje na životnu sredinu, a posebno na efekat staklene bašte koji sestvara emisijom zagađujućih materija u atmosferu radom termoelektrana naugalj.U Srbiji, resurs koji se danas u najvećoj meri koristi u proizvodnjielektrične energije je ugalj i on učestvuje u proseku sa 70 %. U strukturi ukupneproizvodnje ugljeva, dominiraju lignitski ugljevi sa učešćem od 98 %, a ...
    Srbija, kameni i mrki ugalj, podzemna eksploatacija, preradauglja, rudničke vode, hemijski sastav, emisija zagađujućih materija, životnasredina
    ... čitlučkog homogenog bloka. Zapadnu granicu ovom bloku čine rasedi na potezu selo Milušinac-Milušinačka reka, prema istoku-severoistoku sistem kaskadnih gravitacionih raseda na pravcu reke Izgara - selo Levovik - selo Orešac. Čitlučki tektonski blok ima izrazit parketni sklop izgrađen od ...
    ... je od bankovitih, ređe masivnih krečnjaka. Dacito-andeziti (α) paleogene su starosti, a najveće mase ovih stena su zastupljene kod sela Medveđica i između sela Milanovca i Sige (slika 18.). Na prostoru krepoljinskog basena, dacito-andeziti su probili i metamorfisali crvene LEGENDA: al – aluvijum; ...
    ... ugljonosnoj seriji sjeničkog basena (slika 29.). Na površini terena su otkriveni duž severnog oboda basena (od sela Stupa do Čipalja), zatim južnije od Brnjice, kao i u području vrela Vape (sela Gradac). Izgrađuju ih krečnjaci koji su tektonski oštećeni i zahvaćeni intenzivnim procesom karstifikacije ...

  • Improvement of education through the cooperation between CEEPUS EURO Geo-Sci network and scientific projects: examples from UB-FMG

    Kristina Šarić, Dejan Prelević, Miloš Marjanović, Uroš Stojadinović, Vladimir Simić (2024)
    CIII-RS-0038, Recon Tethys, DEMONITOR, TMCmod, REASONING