Претрага

Упит dcterms_subject_txt:30 cm

1567 items

  • Техничко решење површинског копа Галовићи код Косјерића од вода

    Јован Тодоровић (2024)
    Површинска експлоатација лежишта минералних сировина, поред експлоатације и прераде подразумева и успешно одводњавање површинског копа. Одводњавање једног површинског копа треба да буде добро одабрано, да објекати одводњавања својим капацитетима могу да обезбеде сакупљање и одвођење површинских вода и успешну заштиту од подземних вода. Циљ израде овог завршног рада је избор техничког решења заштите површинског копа Галовићи од површинских и подземних вода, како би се обезбедила сигурност рада, стабилност косина и ефикасност експлоатације.Добро изабрано техничко решење одводњавања омогућава смањење ризика ...
    Површински коп,, Галовићи,, површинске воде, подземне воде, објекти одводњавања
    ... Mapanyuru H npar maMeH3uHJa 25*30 cm Ha Kpajy OJIBOJIHOT KaHajJIa KaMEHOM y OCTOHY. IIorpeOHo Je HaGaBaru H yrpanaru IIBII epg 3a KaHaniaanujy DN315 nyxxaHe 6 m ucnpe) nocrojeher nponycra Ha cranHoHaxku km 0+288,44 ca oOGpaoM cmoja IIpeMa TeXHHUKHM yIIyTCTBHM4. 30 Jasepunu pao Pyoapcko-zeonouiku ...
    ... oOaBHTH TcOJIĆTCKO CHHMAaMe, KaO H CcucM-C TyCTOT mn0Jba H craOama npeuHuHKa no 10 cm y nojacy KojH oOyxBara Oyayhy Tpacy oGonHor KaHana. OGaBuhe ce MaIIIHHCKH HCKOII 3EMJbe 2. H 3. KaTeropHje y IIHDpOKOM OTKOIIy 30 (opMupame kKaHana mmipHHe nHa H MmyOMHe O0,80 m ca HarH0oM KocHHa 1:1. Takobe Tpe0a ...
    ... 81 x 2 + 30% = 23 l/s IIyMrnna cranumna PS 8,89 x 2 + 30% = 23 l/s IIyMrnna cranumna PS 9,14 x 2 + 30% = 24 l/s IIyMrnna cranumna PS 9,22 x 2 + 30% = 24 l/s IIyMrnna cranumna PS 9,38 x 2 + 30% = 25 l/s IIyMrnna cranumna PS 12,37 x 2 + 30% = 33 l/s IIyMrnna cranumna PS 12,37 x 2 + 30% = 33 l/s ...

  • Uticaj površinske obrade kamena na promenu primarne poroznosti

    Ana Radivojević (2024)
    Površinska obrada kamena je izuzetno bitna kod stena koje se koriste u izgradnji svih vrsta objekata. Površinskom obradom se direktno utiče, ne samo na estetska svojstva kamena nego i na njegove fizičko-mehaničke karakteristike. Cilj ovog završnog rada je analiza uticaja poliranja i rezanja kao tehnoloških procesa obrade na poroznost odabranih vrsta arhitektonsko-građevinskog kamena. Ispitivane stene su gabro „Nero Assoluto“, granit sa površinskog kopa „Ploče“, granit African Red, krečnjak sa lokaliteta „Skržut“ i krečnjak poznat pod nazivom „Sirogojno crveni“.
    polirana površinska obrada kamena, rezana površinska obrada, poroznost, kapilarno upijanje vode
    ... uzoraka. Izračunata je njihova srednja vrednost koja iznosi 3.10 g/cm*. Tabela 3.1: Rezultati ispitivanja specifične mase NE Masa Specifična Uzorak | Masa uzorka | piknometra sa | piknometra sa P . masa (pr) (me) [g] uzorkom i vodom [e/cm"] vodom (mi) [g] | ___(m») [g] i 1.1. 10.01 85.82 79.05 3 ...
    ... iznosi 3.088 g/cm*. Tabela 3.2: Rezultati ispitivanja prividne zapreminske mase (pnq:o 0,997323 na 24 ()C) Masa suvog Masa Masa :. NE uzorka posle azorka u zasićenog, Prividna Uzorak sušenja do gedli ((ii) površinski zapreminska masa konstantne mase [e] ı| suvog uzorka (Pb) [g/cm*] (mo) [g] ...
    ... 56 %. 39 Tabela 3.10: Rezultati ispitivanja ukupne poroznosti Pri.vidna ; Ukupna Uzorak zapreminska masa | Sprecifična masa (p») [g/cm"] (pr) [g/cm?] ___ POroznošt [“ 2.1. 2.62 1,50 2.2. 2.62 1,50 2.3. 2.62 1,50 2.4. 2.62 2.66 1,50 2.5. 2.62 1,50 2.6. 2.61 1,88 Srednja vrednost ...

  • Epidotizacija sanidina u kvarclatitima Grota

    Danica Srećković-Batoćanin, Suzana Erić, Nikola Novičić, Nikola Pašajlić, Natalija Batoćanin (2023)
    Propilitska alteracija je veoma česta u gornjokredno-tercijarnim vulkanitima Srbije. Kvarclatiti Grota, otkriveni na dubini od oko 550 m u jednoj od istražnih bušotina su holokristalaste porfirske strukture sa fenokristalima sanidina dimenzija i do 1,5 x 2 cm. Optičkim ispitivanjima su u kvarclatitu potvrdjeni i elementi sitaste, pojkilitske i glomeroporfirske strukture. Kao fenokristali prisutni su sanidin, plagioklas, kvarc, biotit i amfiboli. Sekundarni minerali su hlorit, epidot, coisit, Fe-hidroksidi, redak kalcit i ilit. U fenokristalima sanidina se zapažaju „lepeze“ izduženih kristala ...
    Grot, kvarclatiti, sanidin, epidot

  • Epidotized sanidine in quartzlatites from Grot

    Danica Srećković-Batoćanin, Suzana Erić, Nikola Novičić, Nikola Pašajlić, Natalija Batoćanin (2023)
    Propilitska alteracija je veoma česta u gornjokredno-tercijarnim vulkanitima Srbije. Kvarclatiti Grota, otkriveni na dubini od oko 550 m u jednoj od istražnih bušotina su holokristalaste porfirske strukture sa fenokristalima sanidina dimenzija i do 1,5 x 2 cm. Optičkim ispitivanjima su u kvarclatitu potvrdjeni i elementi sitaste, pojkilitske i glomeroporfirske strukture. Kao fenokristali prisutni su sanidin, plagioklas, kvarc, biotit i amfiboli. Sekundarni minerali su hlorit, epidot, coisit, Fe-hidroksidi, redak kalcit i ilit. U fenokristalima sanidina se zapažaju „lepeze“ izduženih kristala ...
    Grot, kvarc latiti, sanidin, epidot

  • Adsorption and degradation of some psychiatric drugs by sol-gel synthesized titania-based photocatalysts: influence of tungsten and sodium content

    Nina L. Finčur, Maja J. Šćepanović, Mirjana Grujić-Brojčin, Biljana F. Abramović, Jugoslav B. Krstić, Aleksandar Kremenović, Tatjana Srećković, Aleksandar Golubović (2019)
    Mesoporous anatase nanopowders were doped with 0.05−0.5 mol% of W6, in order to obtain more efficient photocatalyst than TiO2 Degussa P25 in the degradation of amitriptyline (AMI) under simulated solar irradiation (SSI). Dominant XRPD peaks were ascribed to anatase phase, with additional peaks which could correspond to brookite, TiO2 bronze and sodium titanate, Na2Ti9O19. The Raman scattering measurements have confirmed anatase as dominant phase, with broad Raman feature at ~270 cm−1 possibly related to Ti–O–Na stretching vibration. All W-doped ...
    Sol-gel synthesis, Doped titania nanopowders, XRPD, Raman spectroscopy, Adsorption and photocatalytic degradation, Psychiatric drugs

  • Sinteza i strukturna karakterizacija mikroporoznih arsenata i fosfata

    Sabina Z. Kovač (2015-09-28)
    Predmet rada i istraživanja ove doktorske disertacije su sinteza i strukturnekarakteristike novih kristalnih arsenata i fosfata koji sadrže Mg, K, Ca, Mn, Fe, Co, Ni,Cu, Zn, Sr, Ba i druge katjone. U strukturama arsenata i fosfata, AsO4- i PO4-tetraedrinajčešće se vezuju sa tetraedarski ili oktaedarski koordinisanim katjonima prelaznihmetala formirajući otvorene strukture (slojeve ili 3D mreže) sa širokim opsegomrazličitih topologija. U šupljinama ili porama u obliku povezanih ili nepovezanihkanala, tunela, kaveza i međuslojnog prostora mogu se ugraditi različiti vanmrežni joni(obično ...
    hidrotermalna sinteza, mikroporozna jedinjenja, arsenati, fosfati,rendgenska strukturna analiza
    ... (4000‒1200 cm‒1) srednjeg intenziteta pokazuje trake N‒H istežućih vibracija (slika 28). Opseg od 3400‒3100 cm-1 čine tri trake istežućih νN‒H [νasimNH3: 3275 cm-1, νsimNH3: 3330 cm-1 i νsimNH4 +: 3198 cm-1]. U delu spektra oko 1600 cm-1 javljaju se savijajuće vibracije, scNH3, a oko 1280 cm-1 twCH2/NH3 ...
    ... Trake ispod 1200 cm‒1 potiču od vibracija PO4 i Znφ4-grupa i rešetke. Pikovi između 1200 i 750 cm‒1 predstavljaju asimetrične i simetrične istežuće P‒O vibracije [νasimPO4: 1120 (m), 1104(m), 1067(m), 1015 (vs), 1005 (vs) cm‒1 i νsimPO4: 957(m) i 947 (sh) cm-1]. U regionu ispod 750 cm‒1 pojavljuju ...
    ... brojevi od 4000 do 1700 cm‒1) pokazuje trake istežućih i savijajućih vibracija NH3 i CH2. Pikovi na 3016 (vw), 2994 (s) i 2981 (s) cm‒1 u ZnAs i pikovi na 3008 (w), 3002 (sh) i 2988 (m) cm‒1 u ZnP pripadaju asimetričnim νasimNH3 istezanjima. Pikovi između 2945 i 2810 cm‒1 pripadaju C‒H asimetričnim ...

  • Study of the Synergetic Effect of Co-Pyrolysis of Lignite and High-Density Polyethylene Aiming to Improve Utilization of Low-Rank Coal

    Ivan Kojić, Achim Bechtel, Nikoleta Aleksić, Dragana Životić, Snežana Trifunović, Gordana Gajica, Ksenija Stojanović (2021)
    Polimeri i plastika, opšta hemija
    ... mainly consists of water vapour (O–H stretching peaks around 3700 cm−1 and O–H bending peaks from 1400 to 1700 cm−1), CO2 (peaks between 2300 cm−1 and 2400 cm−1 corresponding to C=O stretching), and CO (peaks between 2100 cm−1 and 2200 cm−1 representing C–O stretching). Peaks corresponding to water vapour ...
    ... alkanes are characterized by peaks around 2950 cm−1, representing C–H stretching, and peaks around 1370 cm−1, representing C–H scissoring and bending. Gaseous alkenes are represented by peaks at around 3100 cm−1, corresponding to C–H stretching; peaks around 1450 cm−1, corresponding to C=C stretch- ing; as ...
    ... they are represented mainly by gaseous alkenes, as documented by very small peaks at around 3100 cm−1, corresponding to C–H stretching; around 1650 cm−1 corresponding to C=C stretching; and around 950 cm−1, corresponding to C–H bending (Figure S8a). − − − − − − − − − − − − − Figure 5. Enlarged ...

  • Tektonika terena okoline Aleksinca

    Miladin TANASKOVIĆ (1986)

  • Pegmatiti S.F.R. Jugoslavije

    Dragoslav Nikolić (1963)
    Pegmatiti, Jugoslavija

  • Tercijarne ribe Srbije

    Jelena Anđelković (1970)
    Tercijar, Srbija

  • Hidrogeologija severo-istočne Bosne

    Jovan Josipović (1965)
    Hidrogeologija, Bosna

  • Metalogenetske odlike Majdanpečkog rejona

    Todor SPASOV (1965)

  • Metalogenija boksita zapadne Srbije

    Slađan Timotijević (1984)

  • Hidrogeologija granodiorita Srbije

    Dušan Mijović (1996)
    Hidrogeologija, granodioriti

  • Seizmomagnetizam Kopaonika

    Milena Cukavac (2014)
    geofizika, seizmometrija, Kopaonik

  • Tipomorfne genetske karakteristike magnetita,

    Petar Zarić (1977)
    Magnetit

  • Pleistocenske Cricetinae Srbije

    Zoran Marković (1997)
    Pleistocen, cricetinae, Srbija

  • Hidrogeotermalna potencijalnost Mačve

    Mića Martinović (2008)
    Hidrogeotermalna potencijalnost, Mačva.

  • Trijasko metalogenetsko područje Vareš

    Miroljub Petković (1960)
    Vareš, metalogenija

  • Prilog teoriji i praksi hidrocikloniranja

    Jovan Gavrilović (1964)
    Hidrocikloniranje