Претрага

Упит dcterms_subject_txt:израда бунара

97 items

  • Hidrohemijske karakteristike termomineralnih voda Mataruške Banje

    Snežana Kretić, Jana Štrbački (2022)
    Mataruška Banja je naseljeno mesto u Centralnoj Srbiji, koje teritorijalno pripada opštini Kraljevo. Banja je poznata po prirodnim lekovitim vodama visokih temperatura. Formiranje termomineralnih voda vezuje se za rasprostranjenje magmatskih stena. Cilj rada je definisanje hidrohemijskog sastava ovih voda i razmatran je kroz rezultate osam kompletnih hemijskih analiza i jedne skraćene hemijske analize, uzete sa bunara MB-2/81. Hidrogeološka istraživanja, uzorkovanje i izrada kompletnih hemijskih analiza izvršeni su u periodu od 1981. do 2004. godine, dok je uzorkovanje i izrada ...
    Mataruška Banja, termomineralne vode, kvalitet podzemnih voda, vodonik-sulfid, metasilicijumska kiselina

  • Povećanje brzine izrade horizontalnih i blagonagnutih jamskih prostorija uz pomoć kombinovanih mašina na primjeru jame Đurđevik

    Zijad Ibrišimović (1983)
    Jamske prostorije, brzina izrade, mašine, Đurđevik

  • Modeliranje kriterijuma za izbor racionalne tehnologije izrade podzemnih prostorija

    Rade Tokalić (2008)
    Modeliranje, racionalna tehnologija, podzemne prostorije, izrada.

  • Tehno-ekonomski parametri izrade dubokih bušotina malog prečnika sa perspektivom primene u Panonskom basenu

    Branko Leković (2007)
    Duboke bušotine, parametri izrade, panonski basen

  • Vodosnabdevanje i održivo upravljanje podzemnim vodnim resursima u Srbiji

    Dušan Polomčić, Zoran Stevanović, Dragoljub Bajić, Bojan Hajdin, Vesna Ristić-Vakanjac, Petar Dokmanović, Saša Milanović (2012)
    Slično većini evropskih zemalja, udeo podzemnih voda u javnom vodosnabdevanju u Srbiji je oko 75%. Najveće rezerve su akumulirane u vodonosnim naslagama intergranularne poroznosti neogene i kvartarne starosti, kao i u karstnim izdanima. One su jedini izvor vodosnabdevanja pijacom vodom za Vojvodinu i veći deo Srbije. Delovi sa malim rezervama podzemnih voda su Šumadija i južni delovi zemlje, gde se koriste u većoj meri površinske vode. Do sada izvedena hidrogeološka istraživanja pokazuju da se zahvata oko 30% obnovljivih rezervi ...
    ... jedan od rezultata projekta „Monitoring resursa podzemnih voda u Srbiji“ u završnoj fazi izrade je Karta ugroženosti podzemnih voda za podru je cele republike u razmeri 1:500.000. Iako je metodologija izrade ove vrste karte dobro poznata i razvijena tokom prethodne dve decenije, ovo je jedan od ...
    ... projekta ,,Monitoring resursa podzemnih voda u Srbiji* u zavrsnoj fazi izrade je Karta ugrozenosti podzemnih voda za podruéje cele republike u razmeri 1:500.000. Iako je metodologija VODOPRIVREDA 0350-0519, 44 (2012) 258-260 p. 225-231 izrade ove vrste karte dobro poznata i razvijena tokom prethodne dve decenije ...
    ... Tokom zahvatanja podzemnih voda, javljaju se i problemi razli itih vrsta. Aluvijalne izdani esto prati relativno brzo starenje eksploatacionih bunara, dok je nadeksploatacija neogenih izdani zabeležena na više mesta u Srbiji. U Vojvodini je zabeleženo opadanje pijezometarskog nivoa zbog višed ...

  • Konceptualni model hidrogeotermalnog sistema šire okoline Brusa - geološki, geofizički i hidrogeološki uslovi / Conceptual model of hydrothermal system of Brus area - geological, geophysical and hydrogeological condition

    Dejan Milenić, Ana Vranješ, Marinko Toljić, Ivana Vasiljević, Natalija Radosavljević, Matija Ognjanović (2024)
    Na širem području Brusa izvedena su naučna multidisciplinarna istraživanja za potrebe ocene geotermalnog potencijala sa zadatkom de9inisanja uslova formiranja geotermalnih i termomineralnih resursa. Interpretacijom podataka zaključeno je da je na predmetnom terenu formiran "hibridni" hidrogeotermalni sistem, koji sadrži elemente sistema u rov-strukturi i elemente konvektivnog hidrogeotermalnog sistema sa rezervoarom u pokrivaču granitoidne intruzije. Sistem čine dva nezavisna hidrogeotermalna rezervoara. Prvi rezervoar formiran je u gornjokrednim krečnjacima na dubini od oko 1550 m. Maksimalne prognozne temperature hidrogeotermalnih resursa u krečnjačkom ...
    hidrogeotermalni sistem, gornjokredni krečnjaci, trijaski mermeri, Brus

  • Metodologija određivanja vremena i putanje zagađivača na primeru zaštite izvorišta podzemnih voda

    Dušan Polomčić, Dragoljub Bajić, Vesna Ristić Vakanjac, Jelena Ratković, Marina Čokorilo Ilić (2018)
    Analiza vremena putovanja potencijalnog zagađivača do bunara izvorišta podzemnih voda predstavlja veoma bitan segment kod upravljanja i zaštite podzemnih voda. Ova metodologija se zasniva na simulaciji kretanja nereagujuće čestice sa podzemnim vodama i poroznom sredinom (“idealna” čestica). Rezultati hidrodinamičkog modela, kojim se vrši simulacija režima podzemnih voda, predstavljaju osnovu za model praćenja “idealne” čestice. Postoje različiti softveri koji se koriste u hidrogeološkoj praksi za analizu problema zagađivača. U ovom radu korišćen je numerički kod Modpath, dok je za simulaciju ...
    upravljnje podzemnim vodama, zaštita podzemnih voda, hidrodinamički model, metoda praćenja „idealne“ čestice, modflow, modpath.

  • Razvoj algoritma fuzzy optimizacije u hidrodinamičkoj analizi za potrebe projektovanja sistema odbrane od podzemnih voda

    Dragoljub Bajić, Dušan Polomčić (2019)
    Sistemi za odbranu od podzemnih voda se koriste za zaštitu hidrotehničkih objekata, priobalja, meliorativnih područja, naselja, rudnika, industrijskih područja, predstavljajući značajne segmente bez kojih bi funkcionalnost ovih objekata i područja bila dovedena u pitanje. Posebno složeni sistemi odbrane od podzemnih voda se karakterišu kod ležišta mineralnih sirovina, imajući u vidu njihovu dinamičnost, koja se ogleda u stalnom širenju ležišta, kao i činjenicu da ova ležišta prodiru duboko u stensku masu različitog strukturnog tipa poroznosti, a time i u podzemne ...
    upravljanje podzemnim vodama, hidrodinamički model, fuzzy logika, trougaoni fuzzy brojevi, znanje eksperta, optimizacija

  • Prirodno prečišćavanje i stimulisana bioremedijacija podzemnih voda zagađenih naftnim ugljovodonicima

    Nenad M. Marić (2016-09-26)
    Disertacija se konceptualno sastoji iz dva dela kojima je obuhvaćen pasivan (prirodnoprečišćavanje) i aktivan remedijacioni pristup (stimulisana bioremedijacija) kodpodzemnih voda zagađenih naftnim ugljovodonicima.U prvom delu disertacije prikazani su rezultati osmatranja procesa prirodnogprečišćavanja u podzemnim vodama na lokaciji istorijskog zagađenja kerozinom.Tragovi zagađenja naftnim ugljovodonicima pronađeni su 20 godina nakon prosipanjakerozina. Ovo je stvorilo osnovu za proučavanje efekata dugotrajne izloženostipodzemnih voda procesima biodegradacije u terenskim uslovima. Uočeno je da sesnižene koncentracije elektron akceptora (O2, NO3-, SO42-) i povišene koncentracijemetaboličkih produkata biodegradacije ...
    podzemne vode, naftni ugljovodonici, kerozin, prirodno prečišćavanje,stimulisana bioremedijacija
    ... bioremedijacionog tretmana podzemnih voda započeta je izradom dva injekciona i jednog eksploatacionog bunara. Injekcioni bunari (B-1 i B-3) locirani su uzvodno, dok je eksploatacioni bunar (B-4) izveden u nizvodnom delu izdani (slika 4.56). Bunari su raspoređeni u pravcu kretanja Nenad M. Marić ...
    ... sanacionih radova (slika 4.6 - 4.9). Sanacioni radovi obuhvatili su izradu dva kopana bunara, u zoni bušotine P-9 u kojoj je registrovano prisustvo čistog kerozina. U periodu od 10. do 16.02.1994. iz pomenutih bunara u toku 60 časova iscrpljeno je 30 tona kerozina (Matić, 1994). Periodičnim ...
    ... može predstavljati inhibirajući faktor bioremedijacije, tako U.S. EPA (1995) ukazuje da pri koncentracijama Fe > 20 mg/l nije preporučljiva izrada bunara za bioremedijaciju. Utvrđeno je da koncentracije gvožđa u podzemnim vodama od 8,6 mg/l, ne mogu predstavljati ograničavajući faktor za primenu ...

  • Ocena kvaliteta i mogućnost korišćenja podzemnih voda za piće i navodnjavanje u slivu reke Ralje

    Sunčica Ninković, Nebojša Atanacković, Sava Magazinović, Jakov Andrijašević, Mihailo Šević (2016)
    Analiza mogućnosti korišćenja podzemnih voda za potrebe vodosnabdevanje stanovništva kao i za navodnjavanje vršena je na prostoru sliva reke Ralje. Istražni prostor veličine oko 280 km2 je obuhvatio veći deo sliva reke Ralje koji se administrativno nalaze na području grada Beograda. Podzemne vode su glavni izvor za vodosnabdevanje i navodnjavanje u ovom području. Seoska naselja nemaju urađenu komunalnu infrastrukturu pa predstavljaju značajan faktor za degradaciju kvaliteta podzemnih voda na ovom području. U periodu 2012-2014 godine prikupljeno je 100 uzorka ...
    kvalitet voda, hidrohemijski parametri, navodnjavanje, zagađenje, reka Ralja

  • Jeleč grad- još nepriznati objekat geonasleđa

    Marija Radisavljević, Danica Srećković Batoćanin, Vladan Vidosavljević, Irena Kajtez (2022)
    Остаци средњовековног града Јелеча на једном од врхова планине Рогозне (1262 m), по неким веровањима представљаju купу угашеног вулкана. Рогозна je позната по појавама скарновске Cu–Au минерализације, а трагови рударске активности и важних путева још од античких времена и даље постоје у непосредној околини. О томе сведочи и османски назив за Рогозну: Gümüş Dağ (Сребрна планина). Време изградње Јелеча је непознато. Постоје индиције да је постојао још у 6. веку, али се помиње први пут средином 12. века. Поуздан податак ...
    Rogozna, Jeleč, srednjevekovno utvrdjenje, kvarc latit, objekat geonasledja

  • Uticaj tehničko-ekonomskih parametara na brzinu izrade horizontalnih rudničkih prostorija| u čvrstoj radnoj sredini

    Nebojša Ilinčić (2004)
    Tehničko, ekonomski parametri, rudničke prostorije, brzina izrade, radna sredina

  • Производња и одржавање рударске опреме на примеру предузећа Колубара метал

    Вања Миловановић (2024)
    У раду је извршено пројектовање технолошког процеса израде вратила на стругу. Кроз теоријску анализу, дати су основни постулати обраде стругањем, стругови као машине алатке, врсте стругова, начини стругања и примењени алати. У практичном делу, дефинисани су редоследи операција и захвата, режими обраде, изабрана машина алатка и алати за све захвате и одређено укупно време обраде потребно да се направи финални производ. Вратило из студије случаја представља компоненту редуктора погона за копање роторног багера SRs.1200.24/4+VR.
    производно машинство, обрада метала резањем, израда вратила на стругу

  • Примена беспилотне летелице „Wingtra One“ при решавању геодетско-мерачких задатака на руднику угља „Костолац“

    Милица Лунгић (2024)
    Беспилотне летелице су нашле широку примену у разним гранама индустрије и привреде данашњице, укључујући геодетско-мерачка снимања. Са усавршавањем самог начина подршке хардвера и софтвера, дошло је до могућности у напредовању развоја самих беспилотних летелица. Самим тим се отворила сфера могућности да у релевантно кратком временском периоду дође до самог снимања, обраде и израде поузданих ортофото модела, дигиталних модела надморских висина (ДЕМ), дигиталних модела површи (ДСМ), 3D модела површи.У овом раду је детаљније објашњен сам принцип рада беспилотнелетелице ,,Wingtra One,, ...
    БАС систем, беспилотна летелица Wingtra, план лета, израда модела, рудник угља „КостолацБАС систем, беспилотна летелица Wingtra, план лета, израда модела, рудник угља „Костолац''

  • Konceptualni model hidrogeotermalnog sistema šire okoline Brusa - geotermalna karakterizacija sistema / Conceptual model of hydrothermal system of Brus area - system geothermal characterization

    Dejan Milenić, Ana Vranješ, Marinko Toljić, Ivana Vasiljević, Natalija Radosavljević, Matija Ognjanović (2024)
    Postavljeni konceptualni model hidrogeotermalnog sistema Brusa sa širom okolinom testiran je primenom različitih hidrohemijskih i izotopskih metoda u cilju njegove verifikacije i karakterizacije. Rezultati su ukazali na atomsfersko poreklo geotermalnih fluida i na razviće primarnih rezervoara u okviru karbonatnih stena. Prvi rezervoar formiran je u okviru krečnjaka gornjotrijakse starosti, dok drugi rezervoar egzistira u okviru trijskaih mermera. Zone prihranjivanja locirane su u zapadnom delu terena. Sistemi gravitacionih raseda kontrolišu kretanje fluida u sistemu, dok proces jonske izmene dominira u ...
    hidrogeotermalni sistem, hidrohemijske i izotopske metode, mladi intruzivi

  • Centar za hidrogeologiju karsta - 15 godina nauke i struke

    urednici Saša Milanović, Ljiljana Vasić, Zoran Stevanović, Branislav Petrović (2023)
    Centar za hidrogeologiju karsta
    ... za potrebe izrade ili sanacije hidrotehničkih objekata u karstu, projektovanjem i izradom hidrogeoloških objekata (bušotina, bunara i „kaptaža), specijalističkim speleološkim i „speleoronilačkim istraživanjima arstne podzemne «morfologije, monitoringom podzemnih voda i izradom baze podataka ...
    ... ocenom bilansa podzemnih karstnih voda, kao i projektovanjem istražnih bušotina i eksploatacionih bunara. Petar aktivno učestvuje u održavanju nastave na OAS (istražno bušenje u hidrogeologiji, Izrada bunara) i MAS (Metodologija naučnog rada, Menadžment „podzemnih vodnih „resumsa i Karakterizacija i ...
    ... kaptaža, bušotina i bunara; zaštite karstnih PV; istraživanju karstnih izdani; rudničke hidrogeologije karsta; speleoloških i speleoronilačkih istraživanja; radova na problematici izgradnje i sanacije brana i akumulacija; 3D modeliranja karstnih izdani, monitoringa i izrade baza podataka podzemnih ...

  • Optimizacija vodosnabdevanja podzemnim vodama u Srbiji

    Dušan Polomčić, Zoran Stevanović, Petar Dokmanović, Vesna Ristić-Vakanjac, Bojan Hajdin, Saša Milanović, Dragoljub Bajić (2012)
    ... u nizu sliénih pravilnika u evropskim zemljama. Najvaznije aktivnosti u oblasti zakonodavstva koje su pred nama su vezane sa izradu podzakonskih akata, u koje spadaju izrada novog Pravilnika o klasifikaciji i kategorizaciji rezervi podzemnih voda, uspostavljanje graniénih vrednosti po pitanju kvaliteta ...
    ... Kao jedan od rezultata projekta ,Monitoring resursa podzemnih voda u Srbiji* u zavrSnoj fazi izrade je Karta ugroZenosti podzemnih voda za podru¢je cele republike u razmeri 1:500.000. lako je metodologija izrade ove vrste karte dobro poznata i razvijena tokom prethodne dve decenije, ovo je jedan od prvih ...
    ... same podzemne vodne resurse i na tehni¢ke probleme u vezi sa eksploatacijom. Aluvijalne izdani €esto prati relativno brzo starenje eksploatacionih bunara. Intenzivno zahvatanje voda iz Osnovnog vodonosnog kompleksa u Vojvodini, uslovilo je znatno opadanje pijezometarskog nivoa kao rezultat visedecenijskog ...

  • Истраживањe могућности коришћења нискотемпературних извора топлоте за одрживи развој енергетике градова

    Miodrag M. Grujić (2014-06-04)
    Одрживост је континуиран процес балансирања између животне средине, економске исоцијалне димензије, који се односи на системска побољшања животног окружења.Енергија се налази међу покретачима одрживог развоја везано за потребу за повећањесоцијалног благостања, његову кључну улогу у економском развоју и утицај на животнусредину. Урбане зоне, као центри потреба за енергијом и емисија угљеника, пружајузначајне могућности за промоцију одрживости енергетског система заједнице.Планирање нових енергетских капацитета, у складу са принципима одрживог развоја,обухвата спровођење политике повећања енергетске ефикасности и увођења обновљивихизвора енергије. Дисертација ставља ...
    одрживи развој, даљинско грејање, модел, сценарио, вишекритеријумскаанализа, нискотемпературни извори, ELECTRE, Београд
    ... инсталисаном капацитету, издашности бунара итд. Међутим, ко што је већ поменуто, степен примене геотермалне енергије у Београду се повећава, тј. дуплирао се у периоду од 2010. до 2012.г. Томе је допринела и активна политика Градске управе која је, осим израде студије о геотермалним потенцијалима ...
    ... систем се састоји од топлотне пумпе на површини терена и експлоатационог бунара. Подземна вода из бунара долази до топлотне пумпе где се врши размена топлоте, док се охлађена бунарска вода враћа под земљу кроз упојни бунар или се пушта да слободно отиче. Овде топлотна пумпа у режиму грејања на ...
    ... објекта. Важно је напоменути да је за овакав процес грејања неопходно имати довољну количину воде из бунара и одговарајућу температуру бунарске воде.. Топлотне пумпе вода-вода које су везане за бунар могу се користити у реверзибилном режиму за хлађење у летњем периоду. Сталним развојем технологије ...

  • Uticaj proširenja nuklearne elektrane “Pakš” (Mađarska) na resurse podzemnih voda u Vojvodini

    Bojan Hajdin, Dušan Polomčić (2016)
    ... e površinskih voda kroz korito reke. Opisani procesi imali bi negativan uticaj za regi- onalno izvorište kod Apatina, na kojem je planirana izrada bunara na obali Dunava, u nizu od više stotina metara, kao što je u radu prikazano. Iako se u studiji uticaja navodi da bi na granici sa našom državom ...
    ... dručju severne i severozapadne Bačke predstavlja iz- gradnja regionalnog izvorišta na levoj obali Dunava, kod Apatina (sl. 4), na kojem bi se nizom bunara zah- vatale podzemne vode iz aluvijalnih naslaga [3]. Izv- orište čini osnov tzv. Bačkog regionalnog sistema iz kojeg je predviđeno da se vodom ...

  • Geonasleđe Golije i Peštera

    Ljiljana V. Grujičić-Tešić (2017-09-01)
    Sprovedena istraživanja u ovoj studiji obuhvatila su izdvajanje, opis, evaluaciju i valorizaciju objekata geonasleđa u cilju razvoja istraživane oblasti sa stanovišta geonauka, geoturizma i geoekologije. Na izučavanom području objekti geonasleđa su evidentirani, interpretirani, vrednovani i kategorisani, dat je predlog promocije geoobjekata, i na kraju predložena dopuna inventara objekata geonasleđa Srbije.U protekle četiri godine, na kompleksu geotopa Golije i Peštera istražena su geološka svojstva stena (tip stene, starost, fosilni sadržaj, morfološke i hidrogeološke karakteristike itd.), na osnovu čega je bilo ...
    geodivezitet, geonasleđe, geoturizam, geokonzervacija, Golija, Pešter
    ... termalniog voda izvora „Banjica“ i „Aksov izvor“. (8 l/s) ukazuje na velike količine termalnih podzemnih voda koje bi se mogle kaptirati izradom bušenih bunara (Dragišić i dr., 2007). Izvor „Banjica“ (Slika 90E) je kružnog oblika poput jezera, površine oko 80 m2. Voda iz Banjice otiče kanalom ...
    ... predviđene programom doktorskih studija sa prihvaćenom temom za izradu doktorske disertacije pod nazivom “Geonasleđe Golije i Peštera”. U periodu od 2007. - 2013.god. radila u projektnom birou „Contractor“ d.o.o. u Beogradu. Učestvovala u izradi domaćih studija, projekata i elaborata. Bila je autor i ...
    ... ......................... 76 8.1.4. Košaninova jezera ispod Crepuljinka, Golija - objekat br. 4 ................ 77 8.1.5. Džomba - Karajukića bunar, Pešter - objekat br. 5 ............................ 78 8.1.6. Suva kraška dolina - Koštam polje - Delimeđa, Pešter - objekat br. 6 .......... ...