Претрага

Упит dcterms_subject_txt:гранична носивост

73 items

  • Oдређивање броја камиона за транспорт руде на површинском копу Шупља стијена

    Грујичић Стефан (2024)
    Транспорт на површинским коповима се одвија паралелнпо са осталим процесима екаплоатације. Како не би долазило до непредвиђениих трошкова, потребно је усагласити све системе производње. Димензионисање адекватног транспортног система обезбеђује максималну продуктивност механизације и профитабилну експлоатацију. Чињеница да трошкови транспорта заузимају знатан део укупних трошкова иде у прилог томе да је одређивање потребног броја камиона за превоз откопаног материјала од великог значаја. У овом раду извршен је прорачун броја камиона потребног за транспорт руде од откопних етажа до дробилице на ...
    камионски транспорт, руда, транспортна траса, Талпак
    ... 7735 mm. 4.140 mm 3.660 mm 8. 00 5 mm 3. 20 0 mm 2.630 mm ninien: 2550 mm 2.320 mm 3.750 mm 8.700 mm 53 0 mm 3.660 mm 371kW Nosivost 32t Snaga 24m" - Težina praznog vozila . 31,6t Zapremina sanduka (2:1, S4E) Cnuka 5.1. KaMuon Komatsu HD 325-5 49 Pos|| A30D A 10 297 ...
    ... F 4175 G 1 670 H 1 688 || 608 J 2 856 K 2181 L 686 M 6592 N 8105 N, 4 037 Snaga 251 kW Zapremina sanduka (2:1, SAE) 18 m3 Nosivost 28 t Težina vozila 23,06 t Cnuka 5.2. KaMuon Polvo 430E 50 A 11 182 o 3106 W 6%0 |O 3305 B 5531 P 2870 (8 SIZU|| |E 580. C, 8545 |M ...
    ... ig 2 625 K 2514 e 39258 L 899 750 5410 M 7 246 % 9038 N 8826 - 70e N, 448 | 45e Snaga 309 kW Zapremina sanduka (2:1, SAE) 20,5 m3 Nosivost 33,5 t Težina vozila 28,1t Cnuka 5.3. KaMuon Polvo 435E Bpoj HpHCyTHMX KaMHMOHa (yKymHoO 13, TaOema 5.2) mpepBa3uMma3H KanmanmTaTHBHc moTpeOc ...

  • Primena metoda podzemnog otkopavanja sa očuvanjem površine terena

    Uroš Mirković (2024)
    Tema ovog diplomskog rada je primena metoda podzemnog otkopavanja sa očuvanjem površine terena, sa posebnim osvrtom na metodu otkopavanja uz zasipavanje pasta zasipima. Ova metoda omogućava efikasan eksploatacioni proces u podzemnim rudnicima, uz minimalne uticaje na površinu, čime se smanjuju deformacije i sleganja terena iznad eksploatacionih radova. Pasta zasipi, koji se sastoje od mešavine jalovine, vode i cementa, koriste se za popunjavanje ispražnjenih prostorija nakon otkopavanja, čime se obezbeđuje stabilnost okolnih stena i smanjuje rizik od urušavanja. Ovaj rad ...
    podzemna eksploatacija, bakar, otvaranje rudnika, metoda otkopavanja, očuvanje površine terena
    ... hidrotermalno izmenjenim stenama taj interval oprobavanja bio 2m. Prilikom analiza postavljen je granični sadržaj bakra od 0,3% ı upravo zbog toga delovi istražnih radova, sa srednjim sadržajem ispod graničnog, ostali su van granica rudnog tela. Dobijeni podaci iz prospekcijske faze bušenja ukazali ...
    ... dužina transporta iznosi Ls = 150 m; Ukoliko se usvoji vreme utovara, istovara i manevra od 2 min i brzina kretanja mašine od v = 10 km/h, za nosivost kašike od 9 t dobijamo da je mogući časovni kapacitet: 16,67x10 UTIč = 118,4 t/h Potreban kapacitet proizvodnje rude Smenska proizvodnja ...
    ... transporta (odvoza) rude kamionima Za dalji transport do rudnih okana (RO!1 i RO2) koristiti se Jamski kamion tipa Atlas Copco Minetruck MT2010 nosivosti 18 t (10 m*). Za proračun kapaciteta kamiona možemo koristiti obrazac koji predlaže proizvođač opreme: 50x KK,, 2>

  • Proračun osnovnih mehanizama na rotornom bageru ShRs 1300 na PK Polje E

    Luka Nikolić (2024)
    Površinska eksoloatacija ležišta mineralnih sirovina, a posebno uglja (lignita) vrši se primenom različitih rudarskih mašina. U zavisnosti od tipa ležišta, rudarsko-geoloških uslova, ekonomske analize i sl. koriste se sistemi sa kontinualnim ili diskontinualnim načinom rada.Kod kontinualnih sistema, primenjuju se kompleksne rudarske mašine kod kojih se proces odvija neprekidno odnosno bez ciklusa utovara, transporta i odlaganja i najčešće rade u sve tri smene. Rotorni bageri i bageri vedričari, transporteri sa gumenom trakom, odlagači ili deponijske mašine čine tkz BTO ili ...
    rudarstvo, rotorni bager, ugalj, ShRs 1300
    ... .................. 2303 t Pritisak na tlo..............c. iii 12 N/cm? 4.9. Kran Montažni portalni kran koji se kreće na gornjoj gradnji: Nosivost....a dtttv ataı 2x50 KN Najviši položaj kuke od planuma....................anancacn.. 28m Najniži položaj kuke od planuma ..................nnaanacnn ...
    ... transporta bagera Vvi- Ćm/min > Koeficijent korisnog dejstva pogona transporta nu= 0,90 > Težina bagera Gb=22592,43kN > Masa bagera m=2303t »> Nosivost tla pi= 12 N/cm? »> Širina gusenicne papuce Bc= 2,8m > Dužina gusenice Lc= 8,4m > Poluprečnik pogonske zvezde R= 0,75m > Fiksna gusenica na ...

  • Petrološke karakteristike dunavskog šljunka (Beograd – Zemun)

    Miloš Mihajlović (2024)
    Dunavski šljunak u okolini Zemuna karakterističan je za obalne rečne naslage formirane dugotrajnim procesima erozije i transporta materijala koje reka Dunav nosi sa različitih područja uzvodno. Ispitivanja šljunka sa lokacije „Gemax” su pokazala je šljunak uglavnom zaobljen, najčešće u rasponu od nekoliko milimetara do nekoliko centimetara u prečniku. Kako Dunav nosi materijal sa velikog sliva, ovaj šljunak sadrži raznovrsne sastojke sa dominacijom kvarca i odlomaka stena visokosilicijskog sastava. Mineraloško-petrografska ispitivanja pokazala su prisustvo klasta različitog sastava, čime je potvrđena ...
    Dunav, šljunak, mineraloško-petrografska ispitivanja, građevinarstvo
    ... predstavljaju materijale koji su generalno dobri za upotrebu u temeljnim slojevima ili nasipima jer Je stabilan, dobro drenira vodu i ima visoku nosivost. Ovakav šljunak ima visoki udeo zrna većih od 2 mm dok finih čestica ima malo. Minimalno 50% materijala mora biti veće od 2 mm u prečniku dok ...

  • Geotehničko istraživanje terena za potrebe izgradnje mosta „Mihajlo Pupin“ u Zemunu

    Luka Malenov (2024)
    Za potrebe izrade završnog rada na četvrtoj godini Rudarsko-geološkog fakulteta, studijskog programa Geotehnika, pod mentorstvom doc. dr Dušana Berisavljevića, analizirani su parametri dobijeni laboratorijskim ispitivanjima, kao i in-situ istraživanjima terena i ustanovljeni su geotehnički uslovi izgradnje mosta Zemun-Borča. Takođe, izvršeno je određivanje karakterističnih vrednosti geotehničkih parametara, koje se izučava u sklopu obaveznog predmeta u četvrtoj godini: Projektovanje inženjerskogeoloških radova. Detaljna geotehnička istraživanja terena, izveo je Saobraćajni institut CIP iz Beograda, za potrebe izrade Glavnog projekta mosta Mihajlo Pupin preko Dunava, ...
    tlo, most, geotehnički parametri, karakteristične vrednosti geotehničkih parametara
    ... vrednosti su ključne za izračunavanje stabilnosti tla, nosivosti temelja, i drugih aspekata inženjerskih proračuna. Karakteristična vrednost se usvaja za malu verovatnoću pojave nepovoljnije vrednosti parametra koji kontroliše to granično stanje. Kada se karakteristična vrednost (Xk) određuje ...
    ... imaju izraženu sklonost ka kolapsibilnosti. U suvom stanju, les ima relativno visoku nosivost, ali kada dođe do provlažavanja, struktura tla se naglo urušava, uz drastično smanjenje zapremine i gubitka nosivosti. Ovo može izazvati nagla sleganja tla koja su opasna po građevinske objekte. 5.3. ...

  • Geotehničko istraživanje terena za potrebe izgradnje mosta „Mihajlo Pupin“ u Zemunu

    Luka Malenov (2024)
    Za potrebe izrade završnog rada na četvrtoj godini Rudarsko-geološkog fakulteta, studijskog programa Geotehnika, pod mentorstvom doc. dr Dušana Berisavljevića, analizirani su parametri dobijeni laboratorijskim ispitivanjima, kao i in-situ istraživanjima terena i ustanovljeni su geotehnički uslovi izgradnje mosta Zemun-Borča. Takođe, izvršeno je određivanje karakterističnih vrednosti geotehničkih parametara, koje se izučava u sklopu obaveznog predmeta u četvrtoj godini: Projektovanje inženjerskogeoloških radova. Detaljna geotehnička istraživanja terena, izveo je Saobraćajni institut CIP iz Beograda, za potrebe izrade Glavnog projekta mosta Mihajlo Pupin preko Dunava, ...
    tlo, most, geotehnički parametri, karakteristične vrednosti geotehničkih parametara
    ... vrednosti su ključne za izračunavanje stabilnosti tla, nosivosti temelja, i drugih aspekata inženjerskih proračuna. Karakteristična vrednost se usvaja za malu verovatnoću pojave nepovoljnije vrednosti parametra koji kontroliše to granično stanje. Kada se karakteristična vrednost (Xk) određuje ...
    ... imaju izraženu sklonost ka kolapsibilnosti. U suvom stanju, les ima relativno visoku nosivost, ali kada dođe do provlažavanja, struktura tla se naglo urušava, uz drastično smanjenje zapremine i gubitka nosivosti. Ovo može izazvati nagla sleganja tla koja su opasna po građevinske objekte. 5.3. ...

  • Konstitutivne zavisnosti komunalnog otpada sa deponija u Srbiji

    Dragoslav Rakić (2013-05-10)
    U disertaciji su prikazani rezultati laboratorijskih ispitivanja uzoraka komunalnogotpada dobijeni u aparatima za direktno smicanje i edometarskim aparatima (jedanedometarski aparat konstruisan je za potrebe ove disertacije). Sva ispitivanja su izvršenana veštački pripremljenim uzorcima, uz uvažavanje preporuka koje se odnose nadimenzije korišćenih aparata i veličinu najvećih frakcija u uzorku (EN 1997-2, ASTM2007-a, 2007-b). Za formiranje uzoraka korišćen je komunalni otpad različite starosti,uzet sa dve deponije u Srbiji (Ade Huje u Beogradu i gradske deponije u Novom Sadu).Interpretacija rezultata dobijenih iz ...
    komunalni otpad, deponija, geotehnička klasifikacija, čvrstoća smicanja,deformabilnost, indeks primarne kompresije, indeks sekundarne kompresije, modelisleganja
    ... oblika, dale su dobro slaganje pri normalnim efektivnim naponima σ'n < 150 kPa. Na osnovu toga, predloženo je njihovo korišćenje u analizama nosivosti i stabilnosti kosina komunalnih deponija u Srbiji, čija visina ne prelazi 10-15 m. Za komunalne deponije većih visina, preporučena je krivolinijska ...
    ... filtrata u okolnim podzemnim vodama, odnosno emisije gasova. S druge strane, ponašanje komunalnog otpada na deponiji, sa aspekta stabilnosti, nosivosti i sleganja, po pravilu se 1 - Uvod 6   zanemaruje. U svetu je to po nekada znalo da opomene, jer je dolazilo do rušenja čitavih ...
    ... Tu se pre svega misli na primenu eksperimentalno određenih parametara za različite vidove geotehničkog modeliranja prilikom analiza sleganja, nosivosti i stabilnosti kosina komunalnih deponija, kako u eksploatacionoj fazi, tako i nakon zatvaranja deponije. Pored toga, očekuje se i animiranje naučne ...

  • Konstitutivne zavisnosti komunalnog otpada sa deponija u Srbiji

    Dragoslav Rakić (2013-05-10)
    U disertaciji su prikazani rezultati laboratorijskih ispitivanja uzoraka komunalnogotpada dobijeni u aparatima za direktno smicanje i edometarskim aparatima (jedanedometarski aparat konstruisan je za potrebe ove disertacije). Sva ispitivanja su izvršenana veštački pripremljenim uzorcima, uz uvažavanje preporuka koje se odnose nadimenzije korišćenih aparata i veličinu najvećih frakcija u uzorku (EN 1997-2, ASTM2007-a, 2007-b). Za formiranje uzoraka korišćen je komunalni otpad različite starosti,uzet sa dve deponije u Srbiji (Ade Huje u Beogradu i gradske deponije u Novom Sadu).Interpretacija rezultata dobijenih iz ...
    komunalni otpad, deponija, geotehnička klasifikacija, čvrstoća smicanja,deformabilnost, indeks primarne kompresije, indeks sekundarne kompresije, modelisleganja
    ... oblika, dale su dobro slaganje pri normalnim efektivnim naponima σ'n < 150 kPa. Na osnovu toga, predloženo je njihovo korišćenje u analizama nosivosti i stabilnosti kosina komunalnih deponija u Srbiji, čija visina ne prelazi 10-15 m. Za komunalne deponije većih visina, preporučena je krivolinijska ...
    ... filtrata u okolnim podzemnim vodama, odnosno emisije gasova. S druge strane, ponašanje komunalnog otpada na deponiji, sa aspekta stabilnosti, nosivosti i sleganja, po pravilu se 1 - Uvod 6   zanemaruje. U svetu je to po nekada znalo da opomene, jer je dolazilo do rušenja čitavih ...
    ... Tu se pre svega misli na primenu eksperimentalno određenih parametara za različite vidove geotehničkog modeliranja prilikom analiza sleganja, nosivosti i stabilnosti kosina komunalnih deponija, kako u eksploatacionoj fazi, tako i nakon zatvaranja deponije. Pored toga, očekuje se i animiranje naučne ...

  • Optimizacija dužine strele rotornih bagera u funkciji stabilnosti kosina i efektivnosti rada na površinskim kopovima lignita Srbije

    Branko M. Petrović (2016-07-12)
    Rotorni bageri su mašine koje se u današnje vreme najviše primenjuju uprocesu masovne eksploatacije uglja zahvaljujući, pre svega, nizu tehničkoeksploatacionihprednosti u odnosu na druge vrste bagera. Raznovrsnirudarsko-tehnički zahtevi otkopavanja doprineli su razvoju nekoliko tipova ovihmašina, tako da svaki od njih ima svoje prednosti i nedostatke u odnosu nadrugi tip.Predmet istraživanja u disertaciji odnosi se na izbor optimalnekonstrukcije strele bagera i njene usaglašenosti sa uslovima radne sredine kojiće vladati na površinskim kopovima lignita Srbije, imajući u vidu složene usloveeksploatacije (velika ...
    površinski kop, parametri bloka, kapacitet, rotorni bager, strelabagera, geomehanika, stabilnost kosina, ekonomija
    ... zasivaju se na iznalaženju graničnog naponskog stanja, odnosno na određivanju uslova koji dovode do stvaranja plastičnih deformacija u kosinama. Manje se primenjuju nego navedene metode granične ravnoteže, ali imaju teoretski i razvojni značaj naročito prilikom analize nosivosti temelja i pritiska ...
    ... čeone kosine može se kretati u granicama: 𝛽č𝑔𝑟 < 𝛽č < 𝜋2 (3.20) Slika 3.13. - Šema za određivanje graničnog ugla nagiba čeone kosine Granični ugao nagiba čeone kosine zavisi od visine otkopavanja i konstruktivnih karakteristika bagera : 𝛽č𝑔𝑟 = 𝑎𝑟𝑐𝑡𝑔( �ℎ𝑟𝑔−𝑟� ...
    ... uglova završnih kosina površinskog kopa 90 Faktor sigurnosti (Fs) predstavlja uslove ravnoteže u kosini i to u odnosu na graničnu ravnotežu. Graničnom ravnotežom smatramo uslove kada su sile koje teže da pomere materijal duž ravni klizanja, jednake otpornim silama koje deluju duž te ...

  • Remontni radovi u bušotini sa dubinskom pumpom

    Jovana Milošević (2024)
    Remontni i stimulativni radovi u naftnom inženjerstvu su radovi koji se primenjuju na bušotinama koje su već u proizvodnji ili potencijalno proizvodnim bušotinama, i u zavisnosti od toga imaju različitu svrhu. Remontni radovi predstavljaju sve radove koji su ograničeni na kanal bušotine, dok se stimulativni radovi odnose pribušotinsku zonu.U prvom slučaju remontni i stimulativni radovi kod proizvodnih bušotina služe za otklanjanje problema i povećavanje proizvodnje bušotine. Dok u drugom slučaju, kod potencijalnih bušotina su ovi radovi namenjeni završnim obradama ...
    remontni radovi, hemijska obrada, Gravel Pack, alat za instrumentaciju, puške za perforaciju
    ... postrojenje za izvođenje remontnog zahvata u bušotini. Osnovni kriterijumi za izbor odgovarajućeg remontnog postrojenja su: dubina bušotine, trenutna nosivost remontnog postrojenja i vrsta remontnog zahvata koji je potrebno izvršiti. 23 7. SLUČAJ BUŠOTINE J Remont je rađen na bušotini J , na naftnom ...

  • Procena aktivnosti upravljanja održavanjem opreme za dubinsko bušenje nafte i prirodnog gasa

    Iva Filipov (2024)
    Primarni fokus održavanja je sprečavanje zastoja u radu, koji može dovesti do značajnih finansijskih gubitaka. Redovne provere i monitoring performansi opreme omogućavaju pravovremeno otkrivanje problema i smanjenje rizika od havarija. U ovom kontekstu, korišćenje naprednih tehnologija, poput softverskih alata za upravljanje održavanjem, igra značajnu ulogu u optimizaciji procesa. Osim tehničkog održavanja, obuka osoblja o pravilnoj upotrebi opreme i sigurnosnim procedurama je od suštinskog značaja. Efikasna komunikacija između članova tima i jasne smernice za rad doprinose smanjenju rizika i povećanju produktivnosti. Upravljanje održavanjem takođe zahteva analizu troškova, kako bi ...
    održavanje, zastoj, oprema, upravljanje, efikasnost, ekonomičnost
    ... ima svoje specifične tehničke zahteve i izazove u vezi s transportom, opremom i infrastrukturom. (2) Osnovne veličine bušaćeg postrojenja su: nosivost tornja (na kuki) – glavna karakteristika snaga postrojenja, tj. mogućnost dizanja i spuštanja određene količine bušaćih alatki i brzina kojom ...

  • Дефинисање параметра песковитог тла за потребе прорачуна слегања плиткох темеља преко CPTm и CPTu опита

    Александар Јаковљевић (2024)
    Дефинисање меродавних геотехничких параметара тла за потребе прорачуна слегања.(a и носивости)темељног тла један је од главних задатака инжењера геотехнике.Од поузданости ових параметара и последично резултата прорачуна слегања и носивости, директно зависи који ће се тип, врста и димензије темеља као и начин фундирања истог примењивати.Да би се поуздано дефинисали неопходни геотехнички параметри а потом и извели потребни прорачуни слегања, потребно је на првом месту познавање деформабилних карактеристика тла.Подаци о збијености тла могу се добити или лабораторијским испитивањима на претходно ...
    CPT, песак, слегање, параметри, корелације
    ... CpOuje, Mapr 2007. 59 7. MHM-Projekt D.O.O Novi Sad, rezultati CPT opita za potrebe izgradnje Brze Saobraćajnice IB reda, granični prelaz sa Mađarskom (Bački Breg) – granični prelaz sa Rumunijom (Nakovo) – deonica BečeJ, CPTu-P09 mali most 2, jul 2022. 9. Predavanja Mehanika tla 2 (TERENSKI OPITI ...

  • Тeхничка и биолошка рекултивација као технолошки процес рада на спољашњем одлагалишту површинског копа „Дрмно“ РБ Костолац

    Александар Милојковић (2024)
    У овом мастер раду приказани су општи и детаљни подаци о спољашњем одлагалишту површинског копа ,,Дрмно“ Костолачког угљеног басена и детаљна концепција коришћења равних и косих површина намењених за рекултивацију.Такође, приказан је и опис спољашњег одлагалишта са тачно утврђеним границама површина које ће бити предмет рекултивације. Као специјалистички део овог мастер рада приказано је извођачко техничко пројектно решење реализације техничке и биолошке рекултивације. Усвојеним решењем приказана је технологија формирања одлагалишних етажа, техника извођења радова применом технолошке усвојене механизације и ...
    Дрмно, површински коп, спољашње одлагалиште, техничка рекултивација, биолошка рекултивација, динамика радова, предмер и предрачун
    ... UREĐAJ - Zapremina standardne kašike 3,0mš — Širina kašike, unutrašnja . . . 2850 mm Maksimalna visina istovara i , . 3055 mm — Korisna nosivost kašike . .. .. 5400kg Opterećenje pri prevrtanju — Prizaokretu od 40"... . 12500 kg u pravoj vožnji . 14150kg Cauka 3.8. Ocnoane mexnuuke ...

  • Utvrđivanje Bondovog radnog indeksa Pb-Cu-Zn rude rudnika Rudnik

    Jovana Jović (2024)
    Završni rad sa temom ,,Utvrđivanje Bondovog radnog indeksa Pb-Cu-Zn rude rudnika Rudnik” sastoji se iz opšteg i specijalnog dela. OPŠTI DEO sadrži: U opštem delu dato je: Uvod, Geografski položaj i istorijski razvoj rudnika "Rudnik", kratak prikaz geologije ležišta i eksploatacije rude kao i opis tehnološkog procesa flotacije rudnika “Rudnik”. SPECIJALNI DEO sadrži:U specijalnom delu dato je:Cilj istraživanja, teorijske osnove usitnjavanja, Bondov radni indeks, metode ispitivanja uzoraka, uzorkovanje i obrada uzorka; Metode ispitivanja; Rezultati ispitivanja po standardnom Bondovom postupku i po ...
    Bondov radni indeks, standardni postupak, skraćeni postupak, ruda olova, bakra i cinka, rudnik „Rudnik“
    ... je. Gornja granična krupnoća definitivnog proizvoda mlevenja, koji ide u proces koncentracije, zavisi od krupnoće zrna korisnih minerala i primenjenog postupka koncentracije. Obzirom da se za veći broj mineralnih sirovina primenjuje proces flotacijske koncentracije, gornja granična krupnoća izmlevene ...
    ... a. Utovar i otprema koncentrata Utovar sva tri koncentrata se vrši utovarivačem marke ULT-220 u kamione kojima se vrši otprema. Kamioni su nosivosti 24 do 25 t. 37 2.4.5. Pomoćne operacije Kontrola procesa Kontrola rada postrojenja vrši se kroz više operacija, i to: - merenje mase rude ...
    ... Kapacitet ove drobilice je Q = 140 t/h, a širina i dužina ulaznog otvora su BxL = 800 x 1100 mm. Stepen usitnjavanja ove drobilice Je Sı = 3,10 a gornja granična krupnoća izdrobljene rude je D = 125 mm, otvor za pražnjenje i = 80 mm. Snaga elektromotora koji pokreće drobilicu iznosi N = 110 kW. Nakon ...

  • Uporedna analiza stabilnosti završnih kosina površinskog kopa „Veliki Krivelj“

    Mihajlo Topalović (2023)
    Površinski kop „Veliki Krivelj“ nalazi se u blizina grada Bora i u neposrednoj blizini sela Krivelj. Od 2018. godine je u vlasništvu kineske kompanije „Zijin“ koja ima udeo od 63% vlasništva celokupnog RTB-a Bor. Na površinskom kopu obavlja se masovna eksploatacija rude bakra opremom visokog kapaciteta. Za bušenje se koriste bušilice prečnika od 250 do 310 mm, a za utovar minirane rude i jalovine bageri čija je zapremina kašike 15 m3 i 22 m3. Za površinski kop „Veliki Krivelj“ ...
    stabilnost kosina, metoda konačnih elemenata, površinski kop, Veliki Krivelj, završna kosina

  • Proračun recirkulacionih pumpi u postrojenju za odsumporavanje dimnih gasova ,,TENT B"

    Tomislav Trpković (2024)
    Predmet ovog rada baziraće se na proračunu i usvajanju mašinskih instalacija potrebnih za nesmetano funkcionisanje sistema dve međusobno povezane celine Absorber - Pumpna stanica, preko FRP ( Fiberglass Reinforced Plastic) cevovoda kojim se odvija transport suspenzije krečnjaka neophodnog u samom procesu odsumporavanja dimnih gasova. Pored tehničkog opisa same tehnologije koja uključuje tri objekta: Absorber, Pumpna Stanica i cevovod, glavni deo rada odnosiće se na proračun i usvajanje mašinskih instalacija koji uključuju recirkulacione radijalne centrifugalne pumpe i cevovode kojima ...
    postrojenje za odsumporavanje dimnih gasova, termoelektrana, pumpna stanica, FRP cevovod, Absorber, transport suspenzije gipsa, prirubnica, ventil, potisni cevovod, usisni cevovod
    ... zoni absorbera B1, koja se nalazi u pumpnoj stanici 3. Za transport i montažu pumpi i cevovoda unutar pumpne stanice koristi se mostna dizalica nosivosti 15t. Ona se kreće duž šina oslonjenih na stubove glavnih nosača. Rad recirkulacionih pumpi kontrolisan Je PLC sistemom smeštenim u elektro zgradi ...

  • Analiza parametara bušenja i miniranja na površinskom kopu „Čokoće“ - Novi Popovacu softverskom paketu O-Pitblast

    Aleksandar Đorđević (2024)
    Bušenje i miniranje predstavlja prvu fazu u otkopavanju čvrstih mineralnih sirovina, kako u podzemnoj tako i u površinskoj eksploataciji.Bušenjem i miniranjem vrši se njihovo odvajanje iz masiva i drobljenje na komade neophodne krupnoće.Uprkos razvijenoj mehanizaciji, praktično jedini efikasni postupak otkopavanja čvrstih stenskih masiva zasnovan je na primeni eksploziva.Ležište krečnjaka “Čokoće” kao i cementara “Moravacem” nalaze se u Popovcu kod Paraćina u centralnom delu Srbije. Preduzeće datira još iz davne 1928.godine, koje je tada, u improvizovanim pećima, peklo i proizvodilo kreč.Od 2015. ...
    PK „Čokoće“, moravacem, krečnjak, eksploatacija, miniranje, bušenje, O-pitblast
    ... m čije su zapremine kašika 5,2 m? i 7,0 m*, respektivno. Transport krečnjaka od površinskog kopa do primarne drobilice vršiće se kamionima nosivosti 54,26 t. Istim kamionima vršiće se ı transport Jalovine do odlagališta. Odlaganje jalovine vršiće se na postojećem odlagalištu zapadno od p ...
    ... moguće korigovati dobijene parametre. Tabela 4.6. Tehničke karakteristike primenjenih eksploziva Parametri Jenc}lerll·leca Usvojeni parametri Granični parametri Prečnik bušotine (D) mm 90 85 -95 Visina etaže (H) m 10 10 Linija na]m\ilnjeg otpora m 3,0 2,78 = 3,30 Rastojanje između redova ...
    ... moguće korigovati dobijene parametre. Tabela 4.9. Tehničke karakteristike primenjenih eksploziva Parametri Jencllel:·leca Usvojeni parametri Granični parametri Prečnik bušotine (D) mm 110 100 + 115 Visina etaže (H) m 10,0 10 Linija na]m\ilnjeg otpora m 3,50 3,00 - 4,20 Rastojanje između ...

  • Optimizacija parametara reza rotornog bagera pri otkopavanju materijala sa povećanom čvrstoćom

    Saša D. Bošković (2016-09-09)
    Otkopavanje materijala rotornim bagerom je veoma sloţen fiziĉko-mehaniĉki proces. Pokazatelji efektivnosti tog procesa zavise od velikog broja raznovrsnih ĉinilaca od kojih se posebno mogu istaći: fiziĉko-mehaniĉke karakteristike materijala koji se otkopava, reţim rada bagera i izbor tehnoloških parametara bloka, odreska i reza, geometrije vedrica i zuba itd. Poseban problem se javlja kod otkopavanja materijala povećane ĉvrstoće, što je ĉest sluĉaj na našim površinskim kopovima. Dimenzionisanje specifiĉne sile kopanja bagera prema manjim masama izuzetno ĉvrstog materijala je neracionalno i rešenje ...
    rotorni bager, parametri reza, otpor na kopanje, dinamika bagera, kapacitet, optimizacija, specifična potrošnja energije
    ... Kod rotornih bagera je najrasprostranjeniji guseniĉni mehanizam za kretanje, pri ĉemu se broj gusenica kreće od 2 do 16 zavisno od mase bagera, nosivosti tla, potrebne uĉestanosti transporta, rada u krivinama, itd. Guseniĉni ureĊaj za transport obezbeĊuje zadovoljavajuće manevarske sposobnosti bagera ...
    ... M M M e x y z x y z x y z x y z T  1 1 1 1 1 1 2 2 2 2 2 2 . (5.3) Matrica masa bez momenata inercije nosivosti glasi:             112 1 3 1 3 1 3 1 3 10101 0 0 0 1 1 1 0 0 0 1 1 2 ALρ dijag 2 m dijagm e  . (5 ...

  • Rezultati ispitivanja parametara čvrstoće i dinamičkih svojstava mermera i mogućnost njihove korelacije

    Jelena Majstorović-Necković, Vladimir Čebašek, Veljko Rupar (2023)
    Ispitivanja stena kao radne sredine, odnosno materijala sa kojim se gradi, na kome se gradi i u kome se gradi, svojom složenošću zahteva njeno svestrano izučavanje po velikom broju parametara. Zadatak Mehanike stena je da što bolje upozna ponašanje stenske mase i njenu otpornost na dejstvo pritiska, zatezanja i smicanja, kao i dinamičkih svojstava. Poznavanje navedenih parametara i njihova korelacija omogućavaju pouzdaniji izbor parametara za projektovanje danas sve zahtevnijih uslova kako podzemne, tako i površinske eksploatacije. U ovom radu ...
    mermer, jednoosna čvrstoća na pritisak, čvrstoća na istezanje, brzina longitudinalnih elastičnih talasa, korelacija

  • Hronološki pregled razvoja površinske eksploatacije lignita u Srbiji

    Bojan Dimitrijević, Radmila Gaćina, Bogoljub Vučković (2023)
    U ovom preglednom radu dat je istorijski pregled razvoja površinske eksploatacije lignita na teritoriji Srbije, uz kratak osvrt na geološki nastanak i kvalitet i rezerve uglja, kao i mogućnosti korišćenja za dalju upotrebu. Kolubarski, Kostolački i Kovinski ugljeni baseni lignita u Srbiji, ne računajući Kosovsko-Metohijski i Drenički u sastavu AP Kosovo i Metohija po Rezoluciji 1244 UN, su ležišta najrasprostranjenijeg uglja - lignita u Srbiji koji se eksploatiše od druge polovine 20. veka na velikom broju površinskih kopova ...
    površinska eksploatacija ugalja, lignit, Kolubara, Kostolac, Srbija