Претрага

Упит dcterms_subject_txt:Лева река

229 items

  • The polarized spectra (400 – 1600 nm) of antigorite from Aldina Reka (Serbia)

    Logar Mihovil, Poharc-Logar Vesna, Erić Suzana (2010)

  • Jedan primer očuvane životne sredine - kanjon reke Zabave

    Đekić Tatjana, Srećković Batoćanin Danica, Šaćirović Selim, Stanković Aleksandra, Gajić Violeta (2013)

  • Utvrđivanje porekla policikličnih aromatičnih ugljovodonika u sedimentima reke Tise

    Štrbac Snežana, Gajica Gordana, Šajnović Aleksandra, Kašanin Grubin Milica, Vasić Nebojša, Jovančićević Branimir (2015)

  • Validacija postojećih indeksa za utvrđivanje porekla teških metala u sedimentima reke Tise

    Štrbac Snežana, Kašanin-Grubin Milica, Vasić Nebojša, Brčeski Ilija, Jovančićević Branimir (2015)

  • Preliminary results of numerical modelling of debris flow - case study Leva reka, Serbia

    Krušić Jelka, Samardžić Petrović Mileva, Marjanović Miloš, Abolmasov Biljana, Miljković Stevan (2018)

  • Forecasting the Behaviour of the Rock Mass Before Taking Up the Excavation on a Deeper Layers of the Ore Body Borska Reka

    Zlatanović Dragan, Milisavljević Vladimir, Milenko Ljubojev, Dragan Ignjatović, Zoran Stojanović (2015)

  • Prirodna ranjivost karstnih izdani srednjetrijaskih krečnjaka u oblasti između reka Bistrice, Uvca i Lima

    Branislav Petrović, Veljko Marinović, Zoran Stevanović (2022)
    karstna izdan, Priboj, prirodna ranjivost izdani, COP metoda

  • Prilog poznavanju režima podzemnih voda leve obale reke Save na potezu Obrenovac - Beograd

    Đorđe Momirov, Vesna Ristić Vakanjac, Dušan Polomčić, Dragoljub Bajić, Bojan Hajdin, Marina Čokorilo Ilić (2022)

  • Stanje i perspektivnost vodosnabdevanja Obrenovca i naselja opštine posle poplava, 2014. godine

    Bojan Hajdin, Dušan Polomčić, Dragoljub Bajić (2017)
    Obrenovac i okolna naselja su tokom 2014. godine zbog poplava u Srbiji pretpeli veliku materijalnu štetu, a pored brojnih privrednih preduzeća ozbiljno je bio ugrožen i sistem vodosnabdevanja. Izvorište „Vić bare“ za vodosnabdevanje grada u selu Zabrežje, na Savi, u potpunosti je potopljeno, a vodovodna mreža, u pojedinim delovima već veoma stara, dodatno je oštećena. Poslednjih nekoliko decenija kao glavni razlozi za probleme u vodosnabdevanju Obrenovca isticane su nedovoljne rezerve podzemnih voda na izvorištu. Novijim istraživanjima utvrđene su rezerve ...
    ... m3/s. Poplave koje su usledile naročito veliku materijalnu štetu nanele su Obrenovcu koji je pre izlivanja Save, stradao izlivanjem reke Kolubare, buji- čne reke poznate po brzom, kratkotrajnom, ali kata- strofalnom plavljenju, naročito u zoni ušća u Savu. Neposredno pre izlivanja Save u zoni ...
    ... usled neracionalnog korišćenja, ali i velikih gubitaka u vodovodnoj mreži. Obzirom na prirodu prihranjivanja ovog izvorišta, infiltracijom voda reke Save, period poplava bio je značajan za ovo izvorište sa hidrogeološkog aspekta, zbog čega su u radu analizirani prikupljeni podaci u uslovima ekstremno ...
    ... izvrši analiza odnosa poršinskih i podzemnih voda, kroz poređenje stanja eksploatacije u periodu pre i nakon poplava. Ključne reči: podzemne vode, reka Sava, vodosnabdevanje 1. UVOD Katastrofalne poplave koje su u proleće 2014. go- dine zadesile Srbiju, načinile su veliku materijalnu štetu na ...

  • Uticaj proširenja nuklearne elektrane “Pakš” (Mađarska) na resurse podzemnih voda u Vojvodini

    Bojan Hajdin, Dušan Polomčić (2016)
    ... nova nuklearna bloka, neposredno uz postojeću elektranu. Nuklearna elektrana “Pakš”, nalazi se kod istoimenog naselja na levoj obali Dunava, udaljena je oko 95 km, idući tokom reke, od državne granice sa Srbijom (slika 1). U rad je puštena 1982. godine. Izgrađena je prema sovjetskoj tehnologiji, instalirana ...
    ... budućeg vodosnabde- vanja gradova i naselja u severnom delu Vojvodine, koje je već konkretizovano hidrogeološkim i hidro- dinamičkim istraživanjima na levoj obali Dunava, uzvodno i nizvodno od Apatina. 3. GEOLOŠKA GRAĐA I HIDROGEOLOŠKE KARAKTERSITIKE PODRUČJA Panonski basen predstavlja jedinstvenu geotekon- ...
    ... Bačkoj [3] Jedno od mogućih rešenja vodosnabdevanja na po- dručju severne i severozapadne Bačke predstavlja iz- gradnja regionalnog izvorišta na levoj obali Dunava, kod Apatina (sl. 4), na kojem bi se nizom bunara zah- vatale podzemne vode iz aluvijalnih naslaga [3]. Izv- orište čini osnov tzv. Bačkog ...

  • Konceptualni model hidrogeotermalnog sistema šire okoline Brusa - geološki, geofizički i hidrogeološki uslovi / Conceptual model of hydrothermal system of Brus area - geological, geophysical and hydrogeological condition

    Dejan Milenić, Ana Vranješ, Marinko Toljić, Ivana Vasiljević, Natalija Radosavljević, Matija Ognjanović (2024)
    Na širem području Brusa izvedena su naučna multidisciplinarna istraživanja za potrebe ocene geotermalnog potencijala sa zadatkom de9inisanja uslova formiranja geotermalnih i termomineralnih resursa. Interpretacijom podataka zaključeno je da je na predmetnom terenu formiran "hibridni" hidrogeotermalni sistem, koji sadrži elemente sistema u rov-strukturi i elemente konvektivnog hidrogeotermalnog sistema sa rezervoarom u pokrivaču granitoidne intruzije. Sistem čine dva nezavisna hidrogeotermalna rezervoara. Prvi rezervoar formiran je u gornjokrednim krečnjacima na dubini od oko 1550 m. Maksimalne prognozne temperature hidrogeotermalnih resursa u krečnjačkom ...
    hidrogeotermalni sistem, gornjokredni krečnjaci, trijaski mermeri, Brus

  • Numerical Models of Debris Flows with Entrainment Analysis-Case Studies from the Republic of Serbia

    Jelka Krušić , Biljana Abolmasov, Miloš Marjanović (2021)
    The results of material entrainment analysis in RAMMS debris flow software, as well as numerical models of final flow heights for two case studies from the Republic of Serbia are presented. Both of debris flow cases started with initial sliding of huge volume block, prolonging to behave as flowing process. Results of the analysis showed that entrainment material affects final results of transportation model, runout distance, deposition area and volume of debris flow. In both cases entrainment volume is very ...
    tecišta, zadržavanje nanosa, RAMMS, validacija

  • Hidrogeoekološki uslovi eksploatacije kamenih i mrkih ugljeva Srbije

    Branko R. Miladinović (2016-04-27)
    Ugalj predstavlja energent na čijoj osnovi se razvija privreda celog sveta.Zato mu se pridaje velika pažnja u eksploataciji i preradi, bez obzira na mnogeštetne uticaje na životnu sredinu, a posebno na efekat staklene bašte koji sestvara emisijom zagađujućih materija u atmosferu radom termoelektrana naugalj.U Srbiji, resurs koji se danas u najvećoj meri koristi u proizvodnjielektrične energije je ugalj i on učestvuje u proseku sa 70 %. U strukturi ukupneproizvodnje ugljeva, dominiraju lignitski ugljevi sa učešćem od 98 %, a ...
    Srbija, kameni i mrki ugalj, podzemna eksploatacija, preradauglja, rudničke vode, hemijski sastav, emisija zagađujućih materija, životnasredina
    ... Južnim obodom bogovinskog basena protiče reka Crni Timok, tako da svi površinski tokovi koji su formirali svoja korita kroz bogovinski basen, predstavljaju njene leve pritoke. Najznačajnije su: Bogovinska reka, Velika reka, Ogašu Asak, Saraka i Zlotska reka. Ukupna površina sliva Crnog Timoka ...
    ... Ležištu uglja „Lubnica“, osnovno hidrografsko obeležje daje Lubnička reka, leva pritoka Belog Timoka (slika 32.). U području samog ležišta uglja, Lubnička reka protiče neposredno duž severnog oboda ležišta. Lubnička reka ima tokom godine izražene oscilacije u proticaju. Periodi visokih vodostaja ...
    ... tokove čini reka Resava i njena leva pritoka Resavica, koje zajedno daju i najznačajnije hidrološko obeležje basenu. 74 Drugoj grupi bi pripadali tokovi čija se izvorišta i izvorišne čelenke, nalaze u samom basenu ili neposrednom obodu. Oni su brojni, a najznačajniji su: Gorunska reka, Vodnički ...

  • Lamprofiri Kolaričke reke (Boranja)

    Luka Jović (2024)
    Lamprofiri su grupa egzotičnih ultrakalijskih stena poznatih po sadrţaju nekompatibilnih elemenata i elemenata retkih zemalja. U našem delu sveta pojavljuju se u okviru ultrakalijskih provincija u Španiji, Italiji, Srbiji, Makedoniji i Turskoj. U Srbiji su zastupljeni ponajviše u zapadnim delovima zemlje, oko opština Ljubovija i Mali Zvornik, ali i u široj okolini Rudnika, Kopaonika i u istočnoj Srbiji. Mnoga ispitivanja sprovedena su u rudnom polju Veliki Majdan u zapadnoj Srbiji sa čije jugoistočne strane protiče Kolarička reka. Ovaj lokalitet ...
    geohemija, lamprofiri, ultrakalijski magmatizam, elementi retkih zemalja, mešanje magmi, mineta, kersantit, flogopit
    ... Kolaričke reke primene odabrene laboratorijske i druge metode i preispitaju neka prethodna naučna shvatanja u vezi sa istim stenama Velikog Majdana. 2. OPŠTI DEO 2.1 GEOGRAFSKI POLOŽAJ Teren gde je vršeno uzorkovanje nalazi se u opštini Ljubovija, u slivu Kolaričke reke. Kolarička reka pripada ...
    ... Измењено: 2024-10-03 07:36:32 Lamprofiri Kolaričke reke (Boranja) Luka Jović Дигитални репозиторијум Рударско-геолошког факултета Универзитета у Београду [ДР РГФ] Lamprofiri Kolaričke reke (Boranja) | Luka Jović | | 2024 | | http://dr.rgf.bg.ac.rs/s/repo/item/0008941 ...
    ... Kolarička reka. Ovaj lokalitet pripada kenozojskoj vulkanskoj formaciji zapadne Srbije čija je starost oligocenska do ranomiocenska. U njoj se lamprofiri pojavljuju u vidu brojnih malih intruzivnih tela, najčešće dajkova. Tri primerka lamprofirskih stena uzorkovanih u slivu Kolaričke reke obrađena ...

  • Geonasleđe Golije i Peštera

    Ljiljana V. Grujičić-Tešić (2017-09-01)
    Sprovedena istraživanja u ovoj studiji obuhvatila su izdvajanje, opis, evaluaciju i valorizaciju objekata geonasleđa u cilju razvoja istraživane oblasti sa stanovišta geonauka, geoturizma i geoekologije. Na izučavanom području objekti geonasleđa su evidentirani, interpretirani, vrednovani i kategorisani, dat je predlog promocije geoobjekata, i na kraju predložena dopuna inventara objekata geonasleđa Srbije.U protekle četiri godine, na kompleksu geotopa Golije i Peštera istražena su geološka svojstva stena (tip stene, starost, fosilni sadržaj, morfološke i hidrogeološke karakteristike itd.), na osnovu čega je bilo ...
    geodivezitet, geonasleđe, geoturizam, geokonzervacija, Golija, Pešter
    ... Veljušnica je leva pritoka Uvca. Nastaje spajanjem Male i Goračanske reke u selu Donji Goračići, zaseok Varvarin ispod Golog brda. U selu Mišići prima pritoku, Miševićku reku i uliva se u Sjeničko jezero (JZ deo). Ukupna dužina ove reke od izvora do ušća u jezero iznosi 19 kilometara. Reke i potoci ...
    ... Nezaštićen. Opis: U području sela Čedovo (Slika 90B), nalazi se 20 karstnih izvora termalnih voda (u zoni dužine 500 m), koji ističu na levoj i desnoj obali reke Vape (Slika 90D) Dragišić i dr. (2007). Neki od izvora su kaptirani (Slika 90C), dok je većina obrasla gustom vegetacijom. Termomineralni ...
    ... tokovi Golije pripadaju slivovima Moravice i Ibra. Ove reke pripadaju slivu Zapadne Morave i Crnomorskom slivu. Na severnoj strani Moravica odvodi vode Golijske reke i Nošnice u Zapadnu Moravu. Dolinski delovi reka Nošnice, Moravice i Golijske reke odlikuju se neobično dubokom disekcijom, neprohodnošću ...

  • Hidrodinamička analiza procesa starenja bunara sa horzontalnim drenovima na beogradskom izvorištu podzemnih voda

    Đorđije M. Božović (2023)
    Predmet istraživanja doktorske disertacije su bunari sa horizontalnim drenovima beogradskog izvorišta podzemnih voda, drugog najvećeg izvorišta ovog tipa na svetu, čiji je režim rada opterećen procesima intenzivnog starenja prisutnog od samog početka formiranja izvorišta, početkom 1950‒ih godina. Istraživanja sprovedena u okviru izrade disertacije su imala za cilj definisanje nove metodologije izučavanja procesa mehaničkog i biohemijskog kolmiranja drenova izradom detaljnih 3D numeričkih hidrodinamičkih modela, upotrebom postojećih, dostupnih i široko rasprostranjenih računarskih programa. Istraživanja su realizovana simulacijom ostvarenog režima podzemnih voda ...
    modeliranje podzemnih voda, hidrauličke karakteristike drenova, koeficijent propusnosti drenova, prifilterska zona drena, hidraulički otpori na drenovima, kolmiranje drenova, ulazne brzine podzemnih voda, MODFLOW, CLN Package
    ... određena na osnovu položaja pijezometara koji se nalaze u zaleđu vodozahvatnih objekata. Na desnoj obali reke je granični uslov postavljen dublje u zaleđu u odnosu na granicu na levoj obali reke (slika 16). Na ovaj način su uticaji prihranjivanja izdani iz pravca zaleđa predstavljeni reprezentativnije ...
    ... horizontalnim drenovima u Beogradu (RB–1) 1952. g. Do kraja 1960. godine izgrađena su još dva bunara na levoj obali Save u neposrednoj blizini njenog ušća u Dunav i tri bunara na desnoj obali reke u središnjem delu Makiša. Do kraja sedme decenije 20. veka izgrađen je još 21 bunar sa horizontalnim drenovima ...
    ... dnu korita reke na modelu zadate sa debljinom od jednog metra. Graničnim uslovom treće vrste, uz upotrebu numeričkog paketa „opšti pijezometarski nivo“, su simulirani još i vremenski promenljivi pijezometarski nivoi na spoljnim konturama modela, u zaleđu bunarskog niza na prostoru leve i desne obale ...

  • Hidrogeološke karakteristike i ocena bilansa Ravaničkih krečnjaka

    Andrijana Stanišić (2024)
    Hidrogeološka problematika koja se vezuje za složene uslove cirkulacije podzemnih voda u karstu kao i kompleksnost karakterizacije karstnih izdanskih voda, predstavljaju ključne faktore za usmeravanje ka istraživanju karsta i definisanje teme završnog rada. Tematikom rada obuhvaćene su prvenstveno hidrogeološke karakteristike područja istraživanja a zatim i analiza elemenata režima i bilansa podzemnih vodnih resursa u cilju njihove pravilne valorizacije.Zapadni krečnjački pojas Karpato-balkanskog luka odvojen je od mezozojskog kompleksa Kučajsko-beljaničkog masiva navlakom crvenih permskih peščara, koja se nastavlja na krepoljinsko-senjsku zonu ...
    karstni tip izdani, bilans podzemnih voda, podzemno isticanje, sifonalna cirkulacija, Ravanički krečnjaci
    ... karbonatnih i neogenih tvorevina. Izvori “Klisura” ı “Nemanja” jJavljaju se na relativno kratkom rastojanju, neposredno u koritu reke Mirosave ili nešto iznad njega, na levoj ili desnoj dolinskoj strani i predstavljaju razbijeno izvorište gravitacionog tipa (Stevanović, 1985). Ukupna slivna površina ...
    ... 6–9 1/s (“Klisura 1”). Oba vrela Javljaju se u rasednim zonama pravca pružanja I-Z, to jeste upravno na korito reke. Vrela “Nemanja I” (203 m) ı “Nemanja II” (211 m) javljaju se na levoj dolinskoj strani, oko 250 m nizvodno od izvora “Klisure”. Vrelo “Nemanja I” je kaptirano za vodosnadbevanje ...
    ... Bigrenica — reka Mirosava; Ćuprija — reka Ravanica; Paraćin — reka Crnica; Izvori — Nemanja I ı II, Republički hidrometeorološki zavod Srbije, Beograd, 1982. Grupa autora, Rezultati hidroloških osmatranja ı merenja u 1983. godini na sledećim vodotocima: Bigrenica — reka Mirosava; Ćuprija — reka Ravanica; ...

  • Vodosnabdevanje podzemnim vodama u Srbiji-stanje i perspektive

    Dušan Polomčić, Zoran Stevanović, Petar Dokmanović, Petar Papić, Vesna Ristić-Vakanjac, Bojan Hajdin, Saša Milanović, Dragoljub Bajić (2011)
    ... i kvartara od rečnih (Drine i Save) i rečno-jezerskih sedimenata. Najdeblji vodonosni sedimenti nalaze se u Mačvi, kao i uz levu obalu Save gde su deponovani sedimenti reke Drine. Uzvodno od Beograda, aluvijalne naslage Save dostižu debljinu od 20-30 metara i u okviru njih je formirano izvorište za ...
    ... pliocena i kvartara od re¢nih (Drine i Save) i reéno-jezerskih sedimenata. Najdeblji vodonosni sedimenti nalaze se u Ma¢vi, kao i uz levu obalu Save gde su deponovani sedimenti reke Drine. Uzvodno od Beograda, aluvijalne naslage Save dostizu debljinu od 20-30 metara i u okviru njih je formirano izvoriste za ...
    ... e komisije za zaštitu reke Dunav (ICPDR). Srbija je 2004.god. učestvovala u pripremi Okvirnog izveštaja za područje sliva reke Dunav, u pripremi Plana upravljanja slivom reke Dunav (DRBMP 2009), kao i u pripremi Planova upravljanja podslivova reke Tise (završeno 2010) i reke Save (u toku). Usvajanjem ...

  • Хидрогеолошки услови формирања угљокиселих минералних вода Србије

    Goran H. Marinković (2014-06-17)
    Докторском дисертацијом разматране су хидрогеолошке структуре угљокиселихминералних вода литосфере Србије. При истраживањима узети су у обзир:резултати испитивања старости, порекла и физичко – хемијских карактеристикаугљокиселих вода, геотемпературни услови и геотектонска грађа литосфере,резултати изотопских испитивања на δ13С у карбонатима хидротермалнихлежишта, резултати истраживања минималних температура трансформацијекарбоната и структурно - хидрогеолошки услови у областима дренирањаугљокиселих вода.Резултати показују да је угљеник угљокиселих вода пореклом из карбонатахидротермалне фазе младих магматских процеса, а да су матични супстратиовог елемента карбонати мезозојских и палеозојских седиментних иметаморфних стена. Угљендиоксид ...
    литосфера Србије, угљокиселе воде, генеза, супстрати, рејони,хидрогеолошке структуре, дубина залегања, геолошки услови, типови,потенцијал.
    ... речним коритима Туларске и Бањске реке. То су такође области где се ове линијске хидрогеолошке структуре укрштају са долинама поменутих река. На изворишту Сијаринске бање угљокиселе воде се јављају линијски, долином Бањске реке, на дужини од око 2 km; најчешће у левој, а ређе и у десној обалској страни ...
    ... стена (слика 6). Ове воде маркирају зону укрштања раседа који се пружа долином Буковске реке (Кисела вода) и раседа који се пружа левом долинском страном Пека. Раседна структура у долини Буковске реке, геофизички детектована, представља источну границу термоминералне издани (Поповић, 2005, фонд ...
    ... У области Доњих Левића угљокиселе воде се дренирају на десној обалској страни Блажевске реке, преко артеске бушотине издашности 1,6 l/s, чија је температуром воде 20,5 оС. На левој обалској страни реке Качаруше воде се дренирају преко две артеске бушотине издашности мање од 0,001 l/s, са температуром ...

  • Хидрогеолошке карактеристике изворишта за водоснабдевање Kањиже

    Vladimir Jović ( 2024)
    Rad se bavi hidrogeoloskim karakteristikama izvorista za vodosnabdevanje opstine Kanjiza. Istrazivanja su sprovedena na tri hidrogeoloska kompleksa, od kojih su drugi i treći kompleks kljućni za vodosnabdevanje. Ovi kompleksi se nalaze u sedimentima pleistoćenske i paludinske starosti, na dubinama od 60 do 260 metara, sa subarteskim nivoom vode. Ukupne rezerve podzemnih voda u okviru drugog i treć eg hidrogeoloskog kompleksa iznose 935 l/s, a klasifikovane su u dve kategorije: B i C1. Kvalitet podzemnih voda je stabilan i pripada ...
    hidrogeologija, podzemne vode, vodosnabdevanje, hidrogeološki kompleksi, Kanjiža
    ... pravcu toka reke Tise (SI-JZ). Izgrađena je od slabo vezanog peska i aleverit-peska. Ove peskovite naslage nemaju karakteristike klasične terase zbog svoje visine od 3-5 m koja ne dominira terenom. Slični sedimenti javljaju se i južnije, u zoni lučnog povijanja na levoj obali reke Tise. Boja sedimenata ...
    ... nastali u rečnim terasama. Facija povodnja: Ova facija se odnosi na područja povodnja reke Tise i reke Maroš (a1z-w). Barski sedimenti reke Maroš: Ovi sedimenti, označeni kao b-w, su specifični za barske uslove reke Maroš. Les i lesoidi sa pogrebenom zemljom: Označeni kao l-w, ovi sedimenti uključuju ...
    ... Najvažnija hidrološka pojava na teritoriji opštine Kanjiža je reka Tisa, koja prolazi kroz opštinu sa severa prema jugu. Reka Tisa igra ključnu ulogu u životu lokalnog stanovništva, kako u privredi, tako i u rekreaciji. Vodostaj reke varira u zavisnosti od sezonskih padavina, ali i usled topljenja ...