Претрага

Упит dcterms_creator_txt:Marijana Petković

83 items

  • Површинско распадање керсантита из Тешића мајдана у корелацији са начином обраде на примеру малог степеништа (Београдска тврђава)

    Невенка Новаковић (2024)
    Архитектуру Београда на прелазу 19. у 20. век обележила је употреба керсантита из каменолома Тешића мајдана. Kao камен високих декоративних својстава, керсантит је коришћен за јавне споменике, делове или потпуну изградњу објеката (Народна скупштина Србије, Мало степениште, Народни музеј и др.). Како очување споменика културе изискује познавање својстава уграђеног камена, истраживања су обухватила детаљно проучавање петролошких, хемијских и физичких карактеристика керсантита из Тешића мајданa и узорака камена из споменика Мало степениште (студија случаја). Након детаљног мапирања стања керсантита, лабораторијских ...
    керсантит, Мало степениште, споменик културе, архитектонски камен, физичко-хемијско распадање, мапирање, форме распадања, површинска обрада

  • Definisanje specifičnih uslova dreniranja podzemnih voda na karstnim vrelima Krupac 1 i 2

    Kristina Gavrilović (2024)
    Izvorište Krupac se nalazi u jugoistočnom delu Srbije, u blizini grada Pirota i deo je sistema za vodosnabdevanje grada i okolnih mesta. Vrela Krupac 1 i Krupac 2 su gravitaciona karstna vrela, locirana na kontaktu jursko-krednog kompleksa stena sa neogenim naslagama Pirotske kotline, čije su specifičnosti uslova dreniranja, kao i uslova cirkulacije, ispitane hidrohemijskim i izotopskim metodama, kao i opitom obeležavanja ponora Golema dubka. Ustanovljeno je da se radi o mladim vodama i sistemu bez duboke cirkulacije podzemnih voda, ...
    izvorište “Krupac”, specifični uslovi dreniranja, karstna izdan, režim izdani
    ... u godinama posle prvog svetskog rata, kada su o njemu podatke publikovali J. Cvijić (1924, 1926), G. Zlatarski (1927), K. Petković (1927, 1932, 1938), M. Protić, K. Petković i S. Milojević (1932) i dr. M. Protić (1934) bavio se detaljnim ispitivanjima područja Stare planine u tektonskom i str ...
    ... prikazao je St. Zafirov (1950). On je naročitu pažnju posvetio silurskim tvorevinama okoline Zvonačke Banje, koje je tada po prvi put konstatovao. K. Petković i N. Milojević (1956) daju geološku kartu razmere 1 : 25.000, na kojoj su dosta tačno prikazane granice kartiranih jedinica. M. Anđelković (1957- ...
    ... dajući značajan prilog biostratigrafiji silura ove oblasti. Jurske tvorevine su na ovom terenu izučavali Z. Sučić i D. Veselinović (1959). K. Petković (1965) je prikazao razviće titona Ruja. On negira flišni karakter ovih sedimenata zbog odsustva ritmičnosti, dubokovodnog . postanka i naslaga ...

  • Geochemical study of U, Th and REE mineralizations in Jurassic sediments and hydrochemical characterization of groundwaters in Eastern Serbia – Case study: Plavna area

    Jovan Kovačević, Maja Todorović, Marina Ćuk, Petar Papić (2016)
    jurski sedimenti, uran, torijum, elementi retkih zemalja, podzemna voda, istočna Srbija

  • Петрологија црвених пешчара источне Србијe

    Андреј Марковић (2024)
    У источној Србији формација црвених пешчара има велико распрострањење и улази у састав многих планина овог дела наше земље. Формацију чине кластичне стене интензивно црвене боје псамитске, ређе псамитско-псефитске структуре и алевритске структуре. Ове стене леже трансгресивно преко старијих пермо-карбонских и карбонских стена, док навише прелазе у доњотријаске седименте. Формација црвених пешчара захвата два појаса унутар Карпато-балканида – унутрашњи и средишњи део. Узорци анализирани у овом раду део су средишњег појаса. Тема завршног рада је петрологија црвених пешчара источне ...
    источна Србија, црвени пешчар, петролошко-минералошке карактеристике, аркозе
    ... – IlerkoBuh, K. (1937): Problem starosti "formacije crvenih peščara" u istočnoj Srbiji. Geološki anali Balkanskog poluostrva, 14, pp. 43-73 – Petković V. (1935): Geologjja istočne Srbije. Posebna izdanja SAN, knj. CV, Beograd. – IIlerkonuh, K. (1949): O nojaBaMa GakapHHx py/la y IIpBeHHM retmuapHMa ...

  • Badenske školjke jugoistočnog oboda Panonskkog basena (Centralni Paratetis)

    Gordana M. Jovanović (2014-12-05)
    Rad obuhvata detaljnu studiju badenskih školjaka koje potiču sa terenajugoistočnog oboda Panonskog basena (Centralni Paratetis). Proučavani su lokaliteti naprostorima Srbije (Fruška gora, Golubac, okolina Beograda, Aranđelovca, Koceljeva,Loznica) i severoistočne Bosne (Ugljevik). Pored taksonomske analize i paleontološkihopisa bivalvija, u radu je dat i spisak revidovanih vrsta koje su do sada pronađene usedimentima badenskog kata istraživanog terena. Do sada je ukupno poznato 41familija, 108 rodova i 174 taksona. Identifikovano je 170 bivalvijskih vrsta, međukojima su neke prvi put konstatovane na ovim ...
    školjke, baden, Panonski basen (Centralni Paratetis), stratigrafija,paleoekologija, paleogeografija, paleobiogeografija
    ... neogenih sedimenata Fruške gore bavilo se više istraživača (Čičulić, 1977; Čičulić i Veselinović, 1975; Petković i dr., 1976 i dr.). Svi prikupljeni podaci iz Vojvodine ukazuju prema Petković i dr. (1976), Radivojević i dr. (2010) da je morska transgresija zahvatila Frušku goru kada je bila kopnena ...
    ... 7: 97-102, Beograd. Čičulić, M., 1977. Miocen Fruške Gore. U: Petković (ur.) Geologija Srbije, stratigrafija – kenozoik, II-3, 286-294, Beograd. Čičulić, M. 1977a: Marinsko brakični miocen Moravskog rova južno od Resave. U: Petković (ur.) Geologija Srbije, Stratigrafija, Kenozoik, II-3: 64-66. ...
    ... Annali dela Università degli Studi dell” Aquila: 112-154. Petković, K. 1987. Fosili Srbije, Registar. Univerzitet u Beogradu. Zavod za regionalnu geologiju i paleontologiju Rudarsko - geološkog fakulteta, 5, 2, Beograd, 247 str. Petković, K., Čičulić-Trifunović, M., Pašić M., Rakić, M. 1976. Fruška ...

  • Tektonska evolucija ugljevičkog basena (Bosna i Hercegovina)

    Slobodan Dragić (2024)
    U radu je prezentovana šira slika tektonske evolucije ugljevičkog basena, kao i Dinarida uopšte. Prikazani su litostratigrafski odnosi istraživanog područja, kao i kratak pregled tektonskih jedinica koje se nalaze u domenu basena. Najveća pažnja posvećena je kinematskoj analizi rasjednih struktura i interpretaciji podataka u svjetlu tektonske evolucije basena. Ugljevički basen zapunjen je oligocensko-miocenskim sedimentima, a njegovu osnovu grade paleozojsko-mezozojske formacije. Najstarije tvorevine na ovom području su permski sedimenti. Trijaski i kredni deponati, uglavnom krečnjaci, reprezent su tvorevina ...
    oligocensko-miocenski basen, dvosmjerna ekstenzija, supsidencija, kompresija, inverzija
    ... kontinuirane navlake, već da one isklinjavaju i prelaze u normalno ubrane terene. Geologijom ovih prostora bavili su se Cvijić (1905, 1924), kao ı Petković (1930) koji je izvršio rejonizaciju po ugledu na Kosmatu. Prva istraživanja na ovom terenu vršio je Tietze (1880), zatim Hofman (1881), Grimmer ...
    ... terene. Od naših autora, prve tektonske podjele izvršio Je Cvijić (1905) koji je u okviru mlađih ubranih sistema Dinarida izdvojio više zona. Petković (1957) je u više navrata razmatrao građu Dinarida, prilikom čega Jje u okviru rejonizacije Dinarida izdvojio sledeće tektonske jedinice: (1) autothon ...

  • Hidrogeohemija prirodnih radioaktivnih elemenata u podzemnim vodama Srbije

    Marina D. Ćuk (2018-02-23)
    Osnovni cilj doktorske disertacije predstavljao je definisanje prirodnih koncentracija (engl. background values) U, Th, i K u podzemnim vodama, i definisanje hidrogeohemijskih uslova koji utiču na distribuciju navedenih elemenata u podzemnim vodama...
    prirodni radioaktivni elementi, podzemna voda, geohemijske sredine, hidrogeohemijski uslovi, neparametarska statistička analiza, logistički model, hidrohemijsko modeliranje
    ... krečanjaka su izrazito karstifikovani, posebno u zonama kontakta sa slabije-propusnim stenama, gde se formiraju i veće akumucije podzemnih voda (Petković 1976). Intenzivnom tektonskom aktivnošću su stvorene dislokacione linije i rasedi velikih razmera, što omogućava povoljne uslove za cirkulaciju ...
    ... poroznosti koja je formirana u dubljim delovima stenske mase, razvijena i intergranularna poroznost u površinski raspadnutom delu – andezitskom grusu (Petković 1976). U terenima ove jedinice prisutne su pojave podzemnih voda specifičnih karakteristika i povišenih temperatura (Gamzigradska Banja, Brestovačka ...
    ... tektonski pokreti koji su se odvijali u preneogenom i neogenom periodu. Oni su uslovili formiranje nabora, raseda i drugih geoloških struktura (Petković 1976). Slika 3.8. Regionalni hidrogeološki profil Panonskog basena sa izdvojenim hidrogeološkim sistemima (modifikovano prema Marinović 1982): ...

  • Tectonic evolution of the Vršac Mts. (NE Serbia): Inferences from field kinematic and microstructural investigations

    Uroš Stojadinović, Nemanja Krstekanić, Bojan Kostić, Marija Ružić, Aleksa Luković (2021)
    The Vršac Mts. in NE Serbia represent the key area to investigate structural relations between the Northern Serbo-Macedonian Subunit and Supragetic Unit of the Dacia Mega-Unit. The geodynamic events during the Variscan orogeny in the Late Paleozoic colligated the two units and led to their metamorphic differentiation. The Late Cretaceous extension exhumed the medium-grade Serbo-Macedonian metamorphic rocks and structurally juxtaposed them against the low-grade metamorphosed basement of the Supragetic Unit along an E-dipping shear zone, which outcrops in the ...
    severna srpsko-makedonska subjedinica, supragetikum, kinematska analiza, multifazna ekstenzionalna deformacija
    ... Sava-Vardar Zone of the Dinarides and Hellenides versus the Vardar Ocean. Eclogae Geologicae Helvetiae 95, 99–113. https://doi.org/10.5169/seals-168948 Petković K. (Ed.). 1975: Geologija Srbije: Stratigrafija – prekambri- jum i paleozoik. Faculty of Mining and Geology, Belgrade. Reiser M.K., Schuster R., ...

  • Lower Berriasian ammonites from Dedina (Golubac Mountains, eastern Serbia) and their biostratigraphic implication

    Zdenek Vasícek , Dragoman Rabrenović, Petr Skupien, Barbara Radulović (2023)
    Ammonites, Taxonomy, Lower Berriasian, Getic, Northern Tethys, Serbia
    ... dichotomus Zittel and Aptychus lamello- sus Voltz in the upper Tithonian bedded limestones. On the left side of the Dedina Stream, above the path, Petković (1935) recorded Aptychus lammellosus Voltz and specimens of Perisphinctes in the layered reddish limestones. In the marly limestones and marlstones ...
    ... et leurs equivalents, Bulletin de la Socićtć impćriale des Naturalistes de Moscou (nou- velle sćrie), vol. 5 (1891), 4, pp. 181—276, 455–570. Petković, V.K., 1935. Geologija istočne Srbije. Knjiga 1. Srpska kraljevska akademija, Posebna izdanja, Belgrade, p. 218 (in Serbian). Rabrenović, D., 1988 ...

  • Evidence of Variscan and Alpine tectonics in the structural and thermochronological record of the central Serbo-Macedonian Massif (south-eastern Serbia)

    Milorad D. Antić, Alexandre Kounov, Branislav Trivić, Richard Spikings, Andreas Wetzel (2016)
    General Earth and Planetary Sciences
    ... Cretaceous, the Vlasina Unit was thrust to the east onto the Struma and other Getic units along a system of cast- to north-east-vergent thrusts (Petković 1930; Mihailescu et al. 1967; Petrović 1969; Zagorchev and Ruseva 1982; Lilov and Zagorchev 1993; Kounov et al. 2010). The Struma Unit consists ...
    ... G (1998) The nature of Triassic extension-related magma- tism in Greece; evidence from Nd and Pb isotope geochemistry. Geol Mag 135:331-348 Petković V (1930) O tektonskom sklopu istočne Srbije. Glas Srpske kraljevske akademije 140:151—188 Petrović BS (1969) The structure of the Vlasina Crystalline ...

  • Neogena i kvartarna herpetofauna (Anura i Squamata) Srbije : doktorska disertacija

    Dragana D. Đurić (2019)
    U radu je prvi put opisan deo herpetofaune (Anura i Squamata) iz neogenih i kvartarnih lokaliteta Srbije. Obrađeni su lokaliteti Sibnica, Prebreza, Lazarevc, Vračević i Riđake, neogene starosti. Lokaliteti kvartarne starosti su pećine Mala i Velika Balanica, Pešturina, Hadži Prodanova, Baranica, Vrelska pećina i sedimentne ispune fisura u kamenolomima Venčac i Beočin. U radu je prikazana je taksonomska analiza herpetoloških ostataka. Pored taksonomske analize fosilnog materijala dat je kratak geografsko-geološki opis proučavanih lokaliteta, osnovne osteološke karakteristike anura i skvamata ...
    paleoherpetofauna, Anura, Squamata, kvartar, pleistocen, neogen, Srbija, paleoekologija, paleoklima
    ... kičmenjaka u Srbiji imaju dugu tradiciju. Od početka prošlog veka objavljeni su brojni radovi o pronađenim ostacima kičmenjaka (Laskarev 1936, 1948; Petković 1926; Petronijević 1967). Međutim, u ovim proučavanjima opisivani su uglavnom krupni sisari i, u nešto manjoj meri, fosilne ribe. Način prikupljanja ...
    ... 44: 269–394. Pejović, D. 1951. O nalasku vilice fosilnog krokodila u cementnim laporcima Popovca kod Paraćina. Zbornik radova SANU. 16(2): 103–107. Petković; K. 1926. Nalazak ostataka mastodona u kruševačkom tercijarnom basenu. Geološki anali Balkanskog poluostrva, 8(2): 100–102. Petronijević, Ž. 1967 ...
    ... Balkanskoga poluostrva 65: 7–84. Stejić, P. 2009. Godišnji izveštaj za 2009. godinu. Geološki institut Srbije. Stevanović, P. 1977. Kenozoik Srbije. In: Petković, K. (ed.): Geologija Srbije (Stratigrafija, Kenozoik) 2(3): 1–443. – Zavod za Regionalnu geologiju i paleontologiju Rudarsko–geološkog fakulteta ...

  • Hidrogeohemijska valorizacija esencijalnih mikroelemenata mineralnih voda Srbije

    Jana S. Stojković (2013-09-25)
    Mineralne vode još od davnina privlače pažnju ljudi i to kako u pogledu istraživanja iproučavanja, tako i u pogledu njihovog iskorišćavanja. Naročito je važno poznavanjesadržaja mikroelemenata u njima, jer su to komponente njihovog hemijskog sastavakoje ih odvajaju od tzv. „običnih“ malomineralizovanih voda.U ovom radu proučavani su odabrani esencijalni mikroelementi (fluor, bor, litijum,kalijum, stroncijum i silicijum), u mineralnim vodama Srbije, pri čemu je analiziranopreko 130 uzoraka mineralnih voda iz različitih geoloških sredina, to jest hidrogeološkihrejona. Cilj ovog istraživanja bio je ...
    esencijalni mikroelementi, faktori migracije, zakonomernosti rasprostranjenja, hidrogeohemijski procesi, multivarijantna statistička analiza, mineralne vode Srbije
    ... geološko-strukturnim uslovima u zonama odabranih pojava mineralnih voda (Filipović, Krunić i Lazić 2005, Protić 1995, Dimitrijević 1995, Petković 1981, Petković 1977).     Jana S. Stojković Doktorska disertacija 118  Prvi faktor, uslovno nazvan „prirodna mineralizacija“, objašnjava 34 % ukupne ...
    ... Перельман, А. И. (1972) Геохимия элементов в зоне гипергенеза. Москва: Издательство Недра. 84. Petković, K. (1981) Geologija Srbije: III-1, Magmatizam. Beograd: Rudarsko- geološki fakultet. 85. Petković, K. (1977) Geologija Srbije: III-2, Metamorfizam. Beograd: Rudarsko- geološki fakultet. 86. ...

  • Hidrogeološke karakteristike i ocena bilansa Ravaničkih krečnjaka

    Andrijana Stanišić (2024)
    Hidrogeološka problematika koja se vezuje za složene uslove cirkulacije podzemnih voda u karstu kao i kompleksnost karakterizacije karstnih izdanskih voda, predstavljaju ključne faktore za usmeravanje ka istraživanju karsta i definisanje teme završnog rada. Tematikom rada obuhvaćene su prvenstveno hidrogeološke karakteristike područja istraživanja a zatim i analiza elemenata režima i bilansa podzemnih vodnih resursa u cilju njihove pravilne valorizacije.Zapadni krečnjački pojas Karpato-balkanskog luka odvojen je od mezozojskog kompleksa Kučajsko-beljaničkog masiva navlakom crvenih permskih peščara, koja se nastavlja na krepoljinsko-senjsku zonu ...
    karstni tip izdani, bilans podzemnih voda, podzemno isticanje, sifonalna cirkulacija, Ravanički krečnjaci
    ... još nekoliko značajnijih radova o geološkim i tektonskim karakteristikama ove oblasti, K. Petkovića, Lukovića, Pavlovića, Protića i drugih. K. Petković (1958-1960) ı Milovanović (1953–1955), nastavljaju započeta istraživanja ove oblasti, kada i objavljuju svoje najznačajnije radove. Pantić (1956-1960) ...
    ... facije mogu se razlikovati donji urgonski krečnjaci, donji orbitolinski slojevi, gornji urgonski krečnjaci ı mestimično orbitolinski slojevi (Petković, 1922). PALEOGEN (Pg) Vulkanske stene ridanjsko-krepoljinske zone (q.,) U zoni Senjskog Rudnika ove stene probijaju donjokredne krečnjake. Njihova ...

  • Machine learning based landslide assessment of the Belgrade metropolitan area: Pixel resolution effects and a cross-scaling concept

    Uroš Đurić, Miloš Marjanović, Zoran Radić, Biljana Abolmasov (2019)
    Improvements of Machine Learning-based landslide prediction models can be made by optimizing scale, customizing training samples to provide sets with the best examples, feature selection, etc. Herein, a novel approach, named Cross-Scaling, is proposed that includes the mixing of training and testing set resolutions. Hypothetically, training on a coarser resolution dataset and testing the model on a finer resolution should help the algorithm to better generalize ambiguous examples of landslide classes and yield fewer over/underestimations in the model. This ...
    klizišta, podložnost, mašinsko učenje

  • Application of geophysical and multispectral imagery data for predictive mapping of a complex geo-tectonic unit: a case study of the East Vardar Ophiolite Zone, North-Macedonia

    Filip Arnaut, Dragana Đurić, Uroš Đurić, Mileva Samardžić-Petrović, Igor Peshevski (2024)
    General Earth and Planetary Sciences
    ... Random forests for classification in ecology. Ecol 88:2783—2792. https://doi.org/10. 1890/07-0539.1 Cvetkov V, Đurić D, Lesić V, Starčević M, Petković M, Petrović S (2016) Koenigsberger ratio and Total Magnetic Field Anomaly reduction to the pole for the area of Macedonia. Geologica Mac- edonica ...

  • Старење бунара у алувијалним срединама различитог степена оксичности

    Brankica Majkić (2013-09-27)
    Старење бунара настаје као последица процеса корозије и колмирања. Процесекорозије могуће је спречити уградњом филтерских конструкција од материјалаотпорних на корозију. Колмирање може да настане без обзира на врсту материјалаод кога се праве бунарске конструкције, а процесом може бити захваћенаприфилтарска зона па и зона саме водоносне средине. Из тог разлога тезa јеусмеренa на процесе који доводе до колмирања бунара и последицe опадањaкапацитета водозахватних објеката. Полазна хипотеза је да бунари стареразличитом брзином у срединама различитог степена оксичности. Хидрохемијскеи микробиолошке карактеристике подземних ...
    старење бунара, алувијалне издани, степен оксичности средине,колмирање, бунарски талог, локални хидраулички губитак, дозвољене улазнебрзине
    ... подземних вода као и микробиолошке анализе помоћу BART тестова спроведене су у лабораторији Института „Јарослав Черни“. Колегиницама Анђелки Петковић, дипл. техн., Весни Обрадовић, дипл.биол., др Нади Миљевић, дипл.физ.хем., и осталим запосленима у лабораторији дугујем велику захвалност на урађеним ...
    ... Бабац Д. (2005): Београдско извориште подземних вода, бунари са хоризонатлним дреновима, Balby International, Београд 9. Бабић-Младеновић М., Петковић С., Јеремић Ј.(2009): Морфолошки и псамолошки процеси на Великој Морави, Управљање водним ресурсима Србије 09, Институт за водопривреду „Јарослав ...
    ... Бранкица Мајкић докторска дисертација 286 46. Dimkić M., Pušić M., Vidovic D., Petković A. and Đ. Boreli-Zdravković (2011г): Several natural indicators of radial well ageing at the Belgrade groundwater source, part 1. Water Sci. Technol ...

  • Hidrogeoekološki uslovi eksploatacije kamenih i mrkih ugljeva Srbije

    Branko R. Miladinović (2016-04-27)
    Ugalj predstavlja energent na čijoj osnovi se razvija privreda celog sveta.Zato mu se pridaje velika pažnja u eksploataciji i preradi, bez obzira na mnogeštetne uticaje na životnu sredinu, a posebno na efekat staklene bašte koji sestvara emisijom zagađujućih materija u atmosferu radom termoelektrana naugalj.U Srbiji, resurs koji se danas u najvećoj meri koristi u proizvodnjielektrične energije je ugalj i on učestvuje u proseku sa 70 %. U strukturi ukupneproizvodnje ugljeva, dominiraju lignitski ugljevi sa učešćem od 98 %, a ...
    Srbija, kameni i mrki ugalj, podzemna eksploatacija, preradauglja, rudničke vode, hemijski sastav, emisija zagađujućih materija, životnasredina
    ... 65. Prohaska S., Petković T., Ristić V., Ivanović J., 1994: Metodologija proračuna merodavnih hidrograma velikih voda u gravitacionom području površinskog kopa, Zbornik radova RGF-a, sv.32-33., Beograd. 66. Prohaska S., Dragišić V., Miladinović B., Marčetić I., Petković T., 1998: Proračun ...
    ... serije iznosi više od 100 m (Stakić 2006). Ugljonosna serija lijasa (J1), pripada hetanškom i sinemurskom katu, čija debljina varira od 200-300 m (Petković i dr. 1958). Obzirom na njenu ugljonosnost, podeljena je na tri odeljka: podinski odeljak, ugljonosni horizont i povlatni odeljak. 15 ...
    ... permskim peščarima (slika 149.). Slika 149. Hidrogeološki profil terena kroz ležište uglja „Senjski Rudnik”- Lipov deo (geološka podloga: Petković 1980) 1. ugljonosna miocenska serija (hidrogeološki kompleks); 2. andeziti (pukotinski tip izdani); 3. krečnjaci barem-apta (karstni tip idani); ...

  • Tektonske i litostratigrafske karakteristike šireg područja Grivske (Zapadna Srbija)

    Nikola Otašević (2024)
    U ovom radu predstavljene su osnovne geološke karakteristike šireg područja Grivske. U litostratigrafskom pogledu na ovom prostoru prisutne su paleozojske, mezozojske i kenozojske sedimentne, magmatske i metamorfne stene. Tvorevine karbona su predstavljene semimeta-morfisanim tvorevinama.Tvorevine trijaske starosti su predstavljene slojevitim i masivnim krečnjacima, dok su tvorevine jure predstavljeni produktima ofiolitskog melanža. Takođe, prisutne su i tvorevine senona koje su predstavljene masivnim krečnjacima. U neogenoj sukcesiji dominiraju klastiti miocena, dok su u kvartaru zastupljeni različiti tipovi fluvijalnih, deluvijalnih i deluvijalno-proluvijalnih tvorevina. ...
    Arilje, grivska formacija, Drina-Ivanjica, tektonska evolucija

  • Геохемијске карактеристике флотацијског јаловишта рудника Грот (југоисточна Србија)

    Božidar Đokić (2012-07-16)
    У дисертацији су анализиране геохемијске карактеристике флотацијскогјаловишта које се налази на највишој надморској висини у Србији. Јаловиште јенастало преграђивањем узводно од Селишког потока. Географске, геолошке игеоморфолошке карактеристике области у којима је смештено највећим делом суутицали на његову морфологију и морфометрију. Јаловиште чини велики, јужни ијугоисточни плато и велика брана. Делови јаловишта су засебно испитивани, азатим и њихова међусобна интеракција и утицаји на окружење.Прикупљени узорци су испитивани рендгенском дифракциономанализом, скенирајућом електронском микроскопијом, рендгенскомфлуоресцентном спектрометријом, гранулометријском и хемијском анализом.Рендгенском дифракционом анализом ...
    флотација, јаловиште, скенирајућа електронско-микроскопскаанализа, рендгенска флуоресцентна спектрометрија, Pb-Zn руда,тешки метали, контаминација
    ... Благодата. Цвијић (1911) описује језерске терасе између Врањске Бање и Сувојнице, а Динић (1923) „неокретацејске” седименте у Пчињи и Сурдулици. Петковић (1937) указује на Pb-Zn појаве у Караманици. Илић (1939, 1940, 1950 и 1954) истражује петрохемијски састав сурдуличког масива, еруптивних пратиоца ...
    ... Тешки метали од хране до токсичних ефеката. Могу ли тешки метали бити и добри и лоши за људско здравље? (презентација). Марковић Д., Пацић И., Петковић С., Урошевић Д. (2007): Арсен у животној средини и могућност смањења његовог штетног утицаја. Зборник радова. II симпозијум „Рециклажне технологије ...
    ... недалеко од города Босиљграда. VIII конгрес КБГА, том II, Београд, (наведено из тумача за ОГК СФРЈ 1:100,000 лист Трговиште са Радомиром). Петковић К. (1936): Појаве оловних руда у околини села Лука и Караманица северно од Криве Паланке. Гласник Скопског научног друштва, књ. XVIII, св. 5, ...

  • Геохемијске карактеристике флотацијског јаловишта рудника Грот (југоисточна Србија)

    Božidar Đokić (2012-07-16)
    У дисертацији су анализиране геохемијске карактеристике флотацијскогјаловишта које се налази на највишој надморској висини у Србији. Јаловиште јенастало преграђивањем узводно од Селишког потока. Географске, геолошке игеоморфолошке карактеристике области у којима је смештено највећим делом суутицали на његову морфологију и морфометрију. Јаловиште чини велики, јужни ијугоисточни плато и велика брана. Делови јаловишта су засебно испитивани, азатим и њихова међусобна интеракција и утицаји на окружење.Прикупљени узорци су испитивани рендгенском дифракциономанализом, скенирајућом електронском микроскопијом, рендгенскомфлуоресцентном спектрометријом, гранулометријском и хемијском анализом.Рендгенском дифракционом анализом ...
    флотација, јаловиште, скенирајућа електронско-микроскопскаанализа, рендгенска флуоресцентна спектрометрија, Pb-Zn руда,тешки метали, контаминација
    ... Благодата. Цвијић (1911) описује језерске терасе између Врањске Бање и Сувојнице, а Динић (1923) „неокретацејске” седименте у Пчињи и Сурдулици. Петковић (1937) указује на Pb-Zn појаве у Караманици. Илић (1939, 1940, 1950 и 1954) истражује петрохемијски састав сурдуличког масива, еруптивних пратиоца ...
    ... Тешки метали од хране до токсичних ефеката. Могу ли тешки метали бити и добри и лоши за људско здравље? (презентација). Марковић Д., Пацић И., Петковић С., Урошевић Д. (2007): Арсен у животној средини и могућност смањења његовог штетног утицаја. Зборник радова. II симпозијум „Рециклажне технологије ...
    ... недалеко од города Босиљграда. VIII конгрес КБГА, том II, Београд, (наведено из тумача за ОГК СФРЈ 1:100,000 лист Трговиште са Радомиром). Петковић К. (1936): Појаве оловних руда у околини села Лука и Караманица северно од Криве Паланке. Гласник Скопског научног друштва, књ. XVIII, св. 5, ...