Претрага

Упит dcterms_creator_txt:Kristijan Sokol

53 items

  • Late and post-collisional tectonic evolution of the Adria-Europe suture in the Vardar Zone

    Emő Márton, Marinko Toljić, Vesna Cvetkov (2022)
    The Vardar Zone is a product of the Triassic-Jurassic opening of the Neotethys, Jurassic obduction, Late Cretaceous/Paleogene consumption of the oceanic crust and continental collision. During the last process, the Eastern Vardar Zone was thrust over the Central and eventually both onto the Western Vardar Zone. The present paleomagnetic and structural study provided new results from the first two zones in the Belgrade area. The younger set of data, together with published ones from the third zone, provide firm ...
    Adria–Europe suture, Vardar Zone, Paleomagnetism, Thrusting, Vertical axis rotation

  • Lamprofiri Kolaričke reke (Boranja)

    Luka Jović (2024)
    Lamprofiri su grupa egzotičnih ultrakalijskih stena poznatih po sadrţaju nekompatibilnih elemenata i elemenata retkih zemalja. U našem delu sveta pojavljuju se u okviru ultrakalijskih provincija u Španiji, Italiji, Srbiji, Makedoniji i Turskoj. U Srbiji su zastupljeni ponajviše u zapadnim delovima zemlje, oko opština Ljubovija i Mali Zvornik, ali i u široj okolini Rudnika, Kopaonika i u istočnoj Srbiji. Mnoga ispitivanja sprovedena su u rudnom polju Veliki Majdan u zapadnoj Srbiji sa čije jugoistočne strane protiče Kolarička reka. Ovaj lokalitet ...
    geohemija, lamprofiri, ultrakalijski magmatizam, elementi retkih zemalja, mešanje magmi, mineta, kersantit, flogopit
    ... moram se zahvaliti laboratorijskom osoblju na Johannes Gutenberg Univerzitetu u Majncu, Filipu Rajkoviću iz SEM laboratorije, Miloradu Antiću, Sokol Kristijanu, Vojislavu Mrđi, Konstantinu Jovanoviću i mom prijatelju sa Šumarskog faulteta Miljanu Sekuloviću. Najveću zahvalnost ipak dugujem r ...

  • Споменица 1991. – 2015. година: 135 година геологије и 70 година рударства на Универзитету у Београду

    главни и одговорни уредник Душан Поломчић (2016)
    Рударско-геолошки факултет
    ... Милутиновић Александар 15.6.2007. Развој просторног информационог система рудника са подземном експлоатацијом угља на примеру рудника "Соко" Соко Бања Рударство С. Димитријевић С. Димитијевић; И. Обрадовић; М. Кукрика; В. Симеуновић 150. Танасијевић Милош 29.06.2007. Сигурност ...
    ... студије. Докторску дисертацију под називом: "Развој просторног информационог система рудника са подземном експлоатацијом угља на примеру рудника "Соко" Соко Бања, одбранио је 2007. године на истом факултету из уже научне области Рударска мерења. За асистента приправника иза- бран је 1997. године ...
    ... 164 10. Шћекић Д. Велимир 03.07.1991. Рационализација отварања и припреме лежишта угља у функцији дубине откопавања на примеру лежишта "Соко" Подземна експлоатација ЛМС Д. Гагић З. Петковић, Д. Марковић 11. Gasan Ichnan Abbass 07.11.1991. Утицај природних и техничких фактора ...

  • Природни потенцијал минералних вода Србије - Natural potential of mineral waters in Serbia

    Оливера Крунић (2021)
    минералне воде

  • Kontaktni metamorfizam gornjokrednih sedimentnih stena Rudnika

    Kostić N. Bojan (2021)
    Kontaktni metamorfizam gornjokrednih sedimentnih stena na planini Rudnik ispitivan je na uzorcima iz pet bušotina. Definisano je šest varijeteta krednih stena (protolita) koji čine dve litološke jedinice izgrađene od klastičnog, karbonatnog i klastično-karbonatnog materijala. Vulkanskom aktivnosti na Rudniku formirana su vulkanska tela koja se utiskuju duž slojevitosti sedimentnih stena, a neka ih presecaju u vidu dajkova. Starost ovog vulkanskog događaja određena je na 23.9 miliona godina. Ovaj miocenski vulkanizam doveo je do kontaktno metamorfnih promena sedimentnih stena i obrazovanja skarnova ...
    Rudnik, kontaktni metamorfizam, sedimentne stene, hornfels, skarn, granati, vezuvijan
    ... and haplogranite-H2O-HF. Contributions to Mineralogy and Petrology 109, p. 139-150 Kostić, B., Srećković-Batoćanin, D., Filipov, P., Tančić, P., Sokol, K. 2021: Anisotropic grossular-andradite garnets: Evidence of two stage skarn evolution from Rudnik, Central Serbia. Geologica Carpathica 72,1, p ...

  • Mikroorganizmi - biohidrogeološki indikatori odabranih pojava mineralnih voda Srbije

    Vladimir Šaraba (2021)
    Sa namerom definisanja hidrogeološke uloge i značaja mikrobiološkog diverziteta odabranih pojava mineralnih voda Srbije, primenom sistema biodetektora, dokazano je prisustvo gvožđevitih, sulfato-redukujućih, sluz-produkujućih, heterotrofnih aerobnih i denitrifikacionih bakterija, na osnovu čega je proračunat rizik od razvoja procesa biokorozije i biohemijske inkrustacije, te zdravstveni rizik. Uz procenu rizika, izvedene su analize skenirajuće elektronske mikroskopije biofilmova i hidrogeohemijsko modeliranje, te makroskopska, otpička i difrakciona ispitivanja naslaga inkrustacije, dok je fizičko-hemijskim analizama utvrđena vrednost ukupne mineralizacije iznad 1 g/L, kao i povišeni ...
    biohidrogeologija, SEM analize, makroskopska i optička ispitivanja, rendgenska difrakcija praha, hidrogeohemijsko modeliranje, BART analize, metabarkoding analize mikrobioma, fizičko-hemijske analize, starenje bunara (biokorozija, biohemijska inkrustacija i biozarastanje), zdravstveni rizik
    ... anaerobnu oksidaciju ugljen-monoksida stvarajući molekulski vodonik i ugljen-dioksid, te kao stanište života rod Thermincola bira vrele termalne izvore (Sokolova et al., 2005). Nalaz roda Thermincola u mineralnim vodama Slankamen Banje ukazuje na mogućnost opstanka roda i u drugačijim temperaturnim uslovima ...
    ... M. (2000). Biological Denitrification of Groundwater. Water, Air, & Soil Pollution, 123, 183–193. Doi: https://doi.org/10.1023/A:1005242600186 Sokolova, T. G., Kostrikina, N. A., Chernyh, N. A., Kolganova, T. V., Tourova, T. P., & Bonch- Osmolovskaya, E. A. (2005). Thermincola carboxydiphila gen ...

  • Geonasleđe Golije i Peštera

    Ljiljana V. Grujičić-Tešić (2017-09-01)
    Sprovedena istraživanja u ovoj studiji obuhvatila su izdvajanje, opis, evaluaciju i valorizaciju objekata geonasleđa u cilju razvoja istraživane oblasti sa stanovišta geonauka, geoturizma i geoekologije. Na izučavanom području objekti geonasleđa su evidentirani, interpretirani, vrednovani i kategorisani, dat je predlog promocije geoobjekata, i na kraju predložena dopuna inventara objekata geonasleđa Srbije.U protekle četiri godine, na kompleksu geotopa Golije i Peštera istražena su geološka svojstva stena (tip stene, starost, fosilni sadržaj, morfološke i hidrogeološke karakteristike itd.), na osnovu čega je bilo ...
    geodivezitet, geonasleđe, geoturizam, geokonzervacija, Golija, Pešter
    ... utvrđeno za prirodne retkosti u Republici Srbiji (među kojima je su pored beloglavog supa, veliki ronac, jastreb odičar, suri orao, orao zmijar, sivi soko, bela roda), a 50 vrsta je svrstano u grupu međunarodno ugroženih ptica (www.pticesrbije.rs) Pešter je jedno od retkih gnezdišta belih roda Ciconia ...

  • Mineralni i hemijski sastav čestica u atmosferi zone Kolubarskog basena i uticaj na životnu sredinu

    Željko R. Cvetković (2013-11-18)
    Čestice iz vazduha su prikupljane u blizini termoelektrane i površinskih kopovarudnika uglja u Kolubarskom basenu. Izmereni srednji sadržaji koncentracija rastvornih,nerastvornih i ukupnih taložnih materija na godišnjem nivou prelaze 200 mg/m2dan (K-1, K-3, K-4, K-5). Distribucija čestica na svim lokacijama klasifikovana je na česticeveličine veće od 10 μm, zatim na čestice veličine od 10 μm do 2,5 μm i klase česticaveličine ispod 2,5 μm. Ovakva podela je dala odnos koncentracija inhalatornih irespiratornih čestica po mernim mestima. Skenirajuća elektronska mikroskopija jepokazala ...
    mineral, četica, prašina, leteći pepeo, aerosediment, PM10, teški metali,koncentracija, veličina čestice, Kolubara
    ... blizini termoelektrane. Takođe, ova tačka je izabrana i zbog blizine deponije uglja kao potencijalnog zagađivača. Lokalitet K-2 nalazi se između Sokolova i Velikih Crljana u blizini pepelišta TE Kolubare-A. Takođe, prati se i uticaj zagađenja atmosfere ispuštanjem dima iz termoelektrane. U ovoj ...
    ... Ova metoda se pored rendgenske difrakcione analize pokazala kao korisna za mineralošku identifikaciju čestica iz vazduha (Hower at al., 1999; Sokol at al., 2002; Joens at al., 2002; Gieré at al., 2003; Kutchko at al., 2006 and Meseguer at al., 2009). Napomene: 1) ovom analizom nije moguće ...
    ... poreklom iz ugljene prašini ili pepela. U ugljenoj prašini i pepelu čestice sa visokim sadržajem gvožđa se mogu javiti u vidu hematita i magnetita (Sokol at al., 2002). Čestice minerala Fe koje su karakteristične za sve lokacije ispitivanog područja prikazane su na slikama 35 i 36, a njihove hemijske ...

  • Mineralni i hemijski sastav čestica u atmosferi zone Kolubarskog basena i uticaj na životnu sredinu

    Željko R. Cvetković (2013-11-18)
    Čestice iz vazduha su prikupljane u blizini termoelektrane i površinskih kopovarudnika uglja u Kolubarskom basenu. Izmereni srednji sadržaji koncentracija rastvornih,nerastvornih i ukupnih taložnih materija na godišnjem nivou prelaze 200 mg/m2dan (K-1, K-3, K-4, K-5). Distribucija čestica na svim lokacijama klasifikovana je na česticeveličine veće od 10 μm, zatim na čestice veličine od 10 μm do 2,5 μm i klase česticaveličine ispod 2,5 μm. Ovakva podela je dala odnos koncentracija inhalatornih irespiratornih čestica po mernim mestima. Skenirajuća elektronska mikroskopija jepokazala ...
    mineral, četica, prašina, leteći pepeo, aerosediment, PM10, teški metali,koncentracija, veličina čestice, Kolubara
    ... blizini termoelektrane. Takođe, ova tačka je izabrana i zbog blizine deponije uglja kao potencijalnog zagađivača. Lokalitet K-2 nalazi se između Sokolova i Velikih Crljana u blizini pepelišta TE Kolubare-A. Takođe, prati se i uticaj zagađenja atmosfere ispuštanjem dima iz termoelektrane. U ovoj ...
    ... Ova metoda se pored rendgenske difrakcione analize pokazala kao korisna za mineralošku identifikaciju čestica iz vazduha (Hower at al., 1999; Sokol at al., 2002; Joens at al., 2002; Gieré at al., 2003; Kutchko at al., 2006 and Meseguer at al., 2009). Napomene: 1) ovom analizom nije moguće ...
    ... poreklom iz ugljene prašini ili pepela. U ugljenoj prašini i pepelu čestice sa visokim sadržajem gvožđa se mogu javiti u vidu hematita i magnetita (Sokol at al., 2002). Čestice minerala Fe koje su karakteristične za sve lokacije ispitivanog područja prikazane su na slikama 35 i 36, a njihove hemijske ...

  • Хидрогеолошки услови формирања угљокиселих минералних вода Србије

    Goran H. Marinković (2014-06-17)
    Докторском дисертацијом разматране су хидрогеолошке структуре угљокиселихминералних вода литосфере Србије. При истраживањима узети су у обзир:резултати испитивања старости, порекла и физичко – хемијских карактеристикаугљокиселих вода, геотемпературни услови и геотектонска грађа литосфере,резултати изотопских испитивања на δ13С у карбонатима хидротермалнихлежишта, резултати истраживања минималних температура трансформацијекарбоната и структурно - хидрогеолошки услови у областима дренирањаугљокиселих вода.Резултати показују да је угљеник угљокиселих вода пореклом из карбонатахидротермалне фазе младих магматских процеса, а да су матични супстратиовог елемента карбонати мезозојских и палеозојских седиментних иметаморфних стена. Угљендиоксид ...
    литосфера Србије, угљокиселе воде, генеза, супстрати, рејони,хидрогеолошке структуре, дубина залегања, геолошки услови, типови,потенцијал.
    ... балнеотерапеутска, пакована („Карађорђе“), спортско-рекреативна Буковичка бања 14-34 Пакована („Књаз Милош“), балнеолошка Орашје 13 пакована („Соко“) Бела Вода пакована 142 Велуће 11-23 пакована („Мивела“) Врњачка бања (Снежник, топли извор, Слатина, Језеро, Бели извор, Руђинци) ...

  • Mineral Resources of Serbia: Environmental, Societal and Economic Challenges

    Vladimir Simić, Rade Jelenković, Dragana Životić (2019)
    ... brown coals - lignite Kolubara (7), Kostolac (6), Kovin (2), Kosovo (4) 2. Dull brown coals - lignite _ | Krepoljin (12), Lubnica (13), Sjenica (14), Soko Banja (17) 3. Bright brown coals – Bogovina-East field (20), Senje-Resavica (21) sub-bituminous 4. Bituminous coals Ibar (38), Vrška Čuka (48) ...
    ... ranges from 10% to 15% (Ercegovac et al. 2006). The most important basins and deposits are Despotovac, Krepoljin, Lubnica, Sjenica, Zapadna Morava, Soko Banja basin (Figure 3). Lignite from the Krepoljin basin is enriched in As, Co, Cr, Hg, Mn, Ni and Pb than Clarke values for brown coals (Ketris ...
    ... Radivojević, and Mila A. Pavlović. “Comparison and assessment of electricity generation capacity for different types of PV solar plants of IMW In Soko Banja, Serbia.? 7hermal Science 15, no. 3 (2011): 605- 618. Pavlović, Tomislav M., Ivana S. Radonjić, Dragana D. Milosavljević, and Lana S. Pantić ...

  • Konstitutivne zavisnosti komunalnog otpada sa deponija u Srbiji

    Dragoslav Rakić (2013-05-10)
    U disertaciji su prikazani rezultati laboratorijskih ispitivanja uzoraka komunalnogotpada dobijeni u aparatima za direktno smicanje i edometarskim aparatima (jedanedometarski aparat konstruisan je za potrebe ove disertacije). Sva ispitivanja su izvršenana veštački pripremljenim uzorcima, uz uvažavanje preporuka koje se odnose nadimenzije korišćenih aparata i veličinu najvećih frakcija u uzorku (EN 1997-2, ASTM2007-a, 2007-b). Za formiranje uzoraka korišćen je komunalni otpad različite starosti,uzet sa dve deponije u Srbiji (Ade Huje u Beogradu i gradske deponije u Novom Sadu).Interpretacija rezultata dobijenih iz ...
    komunalni otpad, deponija, geotehnička klasifikacija, čvrstoća smicanja,deformabilnost, indeks primarne kompresije, indeks sekundarne kompresije, modelisleganja
    ... 457-466. Rakić, D. (2011). Deponija komunalnog otpada – geotehnička građevina, 6ti Simpozijum Reciklažne tehnologije i održivi razvoj – SRTOR, Soko Banja, 530-537. Rakić, D., Čaki, L., Ćorić, S., Cvetković, V. (2012a), Analiza uticajnih faktora na čvrstoću smicanja komunalnog otpada”, Međunarodna ...

  • Konstitutivne zavisnosti komunalnog otpada sa deponija u Srbiji

    Dragoslav Rakić (2013-05-10)
    U disertaciji su prikazani rezultati laboratorijskih ispitivanja uzoraka komunalnogotpada dobijeni u aparatima za direktno smicanje i edometarskim aparatima (jedanedometarski aparat konstruisan je za potrebe ove disertacije). Sva ispitivanja su izvršenana veštački pripremljenim uzorcima, uz uvažavanje preporuka koje se odnose nadimenzije korišćenih aparata i veličinu najvećih frakcija u uzorku (EN 1997-2, ASTM2007-a, 2007-b). Za formiranje uzoraka korišćen je komunalni otpad različite starosti,uzet sa dve deponije u Srbiji (Ade Huje u Beogradu i gradske deponije u Novom Sadu).Interpretacija rezultata dobijenih iz ...
    komunalni otpad, deponija, geotehnička klasifikacija, čvrstoća smicanja,deformabilnost, indeks primarne kompresije, indeks sekundarne kompresije, modelisleganja
    ... 457-466. Rakić, D. (2011). Deponija komunalnog otpada – geotehnička građevina, 6ti Simpozijum Reciklažne tehnologije i održivi razvoj – SRTOR, Soko Banja, 530-537. Rakić, D., Čaki, L., Ćorić, S., Cvetković, V. (2012a), Analiza uticajnih faktora na čvrstoću smicanja komunalnog otpada”, Međunarodna ...