Претрага

Упит dcterms_subject_txt:upravljnje podzemnim vodama

789 items

  • Sedimentologija gornje krede centralnog dela vardarske zone

    Violeta M. Gajić (2014-09-04)
    Područje istraţivanja obuhvaćeno doktorskom disertacijom nalazi se ucentralnim delovima Vardarske zone. Karakteriše se sloţenom geološkomgrađom koju grade mezozojske tvorevine trijaske, jurske i kredne starosti, kao ikvartarni sedimenti. U trijasu je istraţivano područje pokrivalo more, sve dogranice sa Šumadijom. Tokom jure sloţenim geotektonskim procesima stvarajuse ofiolitske stene rasprostranjene u juţnim i delom u centralnim delovimaistraţivanog područja. U donjoj kredi se pokretima dinarske faze izdiglo kopno,koje je egzistiralo skoro u celoj donjoj kredi područja istraţivanja.U alb-cenomanu pojedini delovi istraţivanog područja se ...
    Vardarska zona, gornja kreda, transgresija, litostratigrafskejedinice, sedimentologija, turbiditi
    ... plitko, litoralnog karaktera sa zonama pojačane energije vode. U ovoj depozicionoj sredini egzistovala je plitkovodna fauna i organizmi sa debelom ljušturom. Asocijacija faune i karakter sedimenata ukazuju da je „salinitet morske vode bio normalan, kao i temperatura mora“ (Mitrović-Petrović & ...
    ... energijom vode gde su velike pojave pelaških organizama (radiolarija i foraminifera – Globotruncana) Sedimentologija gornje krede centralnog dela Vardarske zone 97 i makrofaune (amonita i inoceramusa). Pelaški mikrofosili, kao i inoceramusi, ukazuju na dublju i mirniju vodu, nižu temperaturu ...
    ... energija vode (kontinentalna padina, batijal), horizontalni tragovi ili plitki tuneli. Posebno je interesantan trag vertikalnog bušača što je atipično za ovu sredinu (Slika 8.109f). Vertikalni tragovi (Cruziana ihnofacija) vezuju se za zaštićene sredine, umerene do niske energije vode (subtajdal) ...

  • Zaštita od miniranja

    Suzana Lutovac, Miloš Gligorić (2024)
    Miniranje

  • Uticaj klimatskih promena na vodne resurse: primer sliv reke Mlave

    Vesna Ristić Vakanjac, Saša Milanović, Ljiljana Vasić, Boris Vakanjac, Saša Bakrač, Radoje Banković, Veljko Marinović (2023)
    Na teritoriji Jugositočne Evrope, pa samim tim i u delu gde živimo (Republika Srbija i Republika Bosna i Hercegovina) za očekivati je da dođe do značajnijeg porasta temperature vazduha u značajnijoj meri, što će imati značajnijeg uticaja na padavine, njihovu unutargodišnju raspodelu, kao i pojavu sve više prisutnih ekstremnih vrednosti (izuzetno sušnih i kišnih godina). Sve ovo će uticati i na sam režim površinskih i podzemnih voda, resursa bez kojih život na ovoj planeti ne bi ni postojao. Da ...

  • Potencijalnost tercijarnih magmatskih kompleksa Vardarske zone Srbije sa aspekta arhitektonskog građevinskog kamena

    Lidija M. Kurešević (2014-01-22)
    U sastavu Vardarske zone, jedne od tektonski najsloženijih oblasti Balkanskogpoluostrva, u čijem domenu se odvijalo otvaranje i zatvaranje okeanskih prostora isubdukcija koja je dovela do intenzivne magmatske aktivnosti pretežno tokom tercijara,danas se nalazi veći broj magmatskih kompleksa.U ovoj disertaciji su obrađene geološke karakteristike trinaest izabranih magmatskihkompleksa Vardarske zone tercijarne starosti, i laboratorijski određena mineraloškopetrografskasvojstva stena u njihovom sastavu i fizičko-mehanička svojstva kamenaznačajna za utvrđivanje mogućnosti njihove primene za dobijanje blokovaarhitektonskog građevinskog kamena iz kojih se dobijaju ploče za oblaganjegrađevinskih ...
    Arhitektonski građevinski kamen, magmatske stene, Vardarska zona, Srbija
    ... terene i morfološki su istaknuti u reljefu. Iako je prisutno oceđivanje manjih količina atmosferske vode kroz sisteme pukotina u stenskoj masi, postoji vrlo mali rizik da troškovi odvođenja vode iz ležišta predstavljaju ekonomsko opterećenje tokom eksploatacije. 4. tehnološki faktori podrazumevaju ...
    ... odvija pod uticajem vode koja mrzne (i kristalizacije soli u urbanim uslovima), i stoga je otpornost kamena na dejstvo mraza i na kristalizaciju soli pokazatelj njegove otpornosti na ovaj vid raspadanja. Trajnost kamena se može proceniti i preko poroznosti, gustine, upijanja vode, zapreminske mase ...
    ... (tabela 4.9-2): prema zapreminskoj masi, kamen je težak. Prema poroznosti, kamen je kompaktan. Upijanje vode je vrlo malo. Čvrstoća na pritisak je visoka u suvom stanju, a srednje visoka u vodom zasićenom stanju i nakon ciklusa mržnjenja i kravljenja. Prema otpornosti na habanje, kamen je tvrd ...

  • Potencijalnost tercijarnih magmatskih kompleksa Vardarske zone Srbije sa aspekta arhitektonskog građevinskog kamena

    Lidija M. Kurešević (2014-01-22)
    U sastavu Vardarske zone, jedne od tektonski najsloženijih oblasti Balkanskogpoluostrva, u čijem domenu se odvijalo otvaranje i zatvaranje okeanskih prostora isubdukcija koja je dovela do intenzivne magmatske aktivnosti pretežno tokom tercijara,danas se nalazi veći broj magmatskih kompleksa.U ovoj disertaciji su obrađene geološke karakteristike trinaest izabranih magmatskihkompleksa Vardarske zone tercijarne starosti, i laboratorijski određena mineraloškopetrografskasvojstva stena u njihovom sastavu i fizičko-mehanička svojstva kamenaznačajna za utvrđivanje mogućnosti njihove primene za dobijanje blokovaarhitektonskog građevinskog kamena iz kojih se dobijaju ploče za oblaganjegrađevinskih ...
    Arhitektonski građevinski kamen, magmatske stene, Vardarska zona, Srbija
    ... terene i morfološki su istaknuti u reljefu. Iako je prisutno oceđivanje manjih količina atmosferske vode kroz sisteme pukotina u stenskoj masi, postoji vrlo mali rizik da troškovi odvođenja vode iz ležišta predstavljaju ekonomsko opterećenje tokom eksploatacije. 4. tehnološki faktori podrazumevaju ...
    ... odvija pod uticajem vode koja mrzne (i kristalizacije soli u urbanim uslovima), i stoga je otpornost kamena na dejstvo mraza i na kristalizaciju soli pokazatelj njegove otpornosti na ovaj vid raspadanja. Trajnost kamena se može proceniti i preko poroznosti, gustine, upijanja vode, zapreminske mase ...
    ... (tabela 4.9-2): prema zapreminskoj masi, kamen je težak. Prema poroznosti, kamen je kompaktan. Upijanje vode je vrlo malo. Čvrstoća na pritisak je visoka u suvom stanju, a srednje visoka u vodom zasićenom stanju i nakon ciklusa mržnjenja i kravljenja. Prema otpornosti na habanje, kamen je tvrd ...

  • Геомеханички мониторинг у површинској експлоатацији

    Владимир Чебашек, Александар Милутиновић, Бојан Димитријевић, Небојша Гојковић (2010)
    ... Učestvovalo je dvadeset pozvanih eksperata (10 iz Akademije), a Okrugli sto je vodio generalni sekretar Akademije M.Smiljanić (11.05.2010.); 2. Okrugli sto „Vode i vodoprivreda u prostornom planu Srbije“. Učestvovalo je 16 pozvanih ekperata (9 članova Akademije). Predsedavao je član Akademije Đ.Vuksanović(11 ...
    ... va.   b)      Agencija za prostorno planiranje. Za potrebe agencije pri izradi prostornog plana angažovana je Akademija za oblasti energetika i vode. Aktivnosti akademije su opisane u tački 3 ovog izveštaja. Iz ove saradnje je proistekla i značajna finansijska korist (videti finansijski izveštaj) ...

  • Badenske školjke jugoistočnog oboda Panonskkog basena (Centralni Paratetis)

    Gordana M. Jovanović (2014-12-05)
    Rad obuhvata detaljnu studiju badenskih školjaka koje potiču sa terenajugoistočnog oboda Panonskog basena (Centralni Paratetis). Proučavani su lokaliteti naprostorima Srbije (Fruška gora, Golubac, okolina Beograda, Aranđelovca, Koceljeva,Loznica) i severoistočne Bosne (Ugljevik). Pored taksonomske analize i paleontološkihopisa bivalvija, u radu je dat i spisak revidovanih vrsta koje su do sada pronađene usedimentima badenskog kata istraživanog terena. Do sada je ukupno poznato 41familija, 108 rodova i 174 taksona. Identifikovano je 170 bivalvijskih vrsta, međukojima su neke prvi put konstatovane na ovim ...
    školjke, baden, Panonski basen (Centralni Paratetis), stratigrafija,paleoekologija, paleogeografija, paleobiogeografija
    ... dubinama. Badenski sedimenti Beograda i šire okoline su takođe deponovani pretežno u plitkoj vodi. Fauna rakovičkog tipa zastupljena je u centru grada, kao i u njegovoj široj okolini, ukazuje da dubina vode nije bila veća od 50 m (Luković, 1922). Oslanjući se na upadljivu litološku sličnost ovih glina ...
    ... dok Schizaster ukazuje na dublje vode prema Kroh (2007). Zajednice većine organizamaiz badenskih sedimenta Srbije kao i iz lajtovačkih krečnjaka okoline Ugljevika, ukazuju na tropsko-suptropski karakter vodene sredine, normalan salinitet, snažne pokrete vode. Ovakvi uslovi omogućavaju dovoljno ...
    ... saliniteta (Žuti Breg kod Golupca, Macanin grob u Višnjici kod Beograda i dr.). Sniženje saliniteta je prouzrokovano prilivom slatke vode iz obližnjih reka. Dubina vode u proseku nije bila velika, litoral i sublitoral, pretežno sublitoral, o čemu svedoče brojne zajednice mekušaca, naročito infauna ...

  • Geohemija

    Dejan Prelević (2021)
    geohemija

  • The challenges for Z-generation geologists

    Dejan Radivojević (2022)
    Nastupajuća generacija geologa suočava se sa nekim problemima koji su poznati i njihovim prethodnicima, ali takođe i sa do sada novim i nepoznatim izazovima. Činjenica da mnogi geologiju povezuju sa „prljavim“ industrijama u kojima će biti sve manje prilika za zaposlenje u vreme kada se teži čistoj vodi, zemljištu i vazduhu kao i to da je smatraju zastarelom u sadašnje vreme brzog tehnološkog razvoja dovela je do velikog pada interesovanja za studije geologije svuda u svetu. Neophodno je još ...
    zumeri, obrazovanje, napredne tehnologije, energetska tranzicija, COVID 19

  • Konstitutivne zavisnosti komunalnog otpada sa deponija u Srbiji

    Dragoslav Rakić (2013-05-10)
    U disertaciji su prikazani rezultati laboratorijskih ispitivanja uzoraka komunalnogotpada dobijeni u aparatima za direktno smicanje i edometarskim aparatima (jedanedometarski aparat konstruisan je za potrebe ove disertacije). Sva ispitivanja su izvršenana veštački pripremljenim uzorcima, uz uvažavanje preporuka koje se odnose nadimenzije korišćenih aparata i veličinu najvećih frakcija u uzorku (EN 1997-2, ASTM2007-a, 2007-b). Za formiranje uzoraka korišćen je komunalni otpad različite starosti,uzet sa dve deponije u Srbiji (Ade Huje u Beogradu i gradske deponije u Novom Sadu).Interpretacija rezultata dobijenih iz ...
    komunalni otpad, deponija, geotehnička klasifikacija, čvrstoća smicanja,deformabilnost, indeks primarne kompresije, indeks sekundarne kompresije, modelisleganja
    ... i deponije, njenim kapacitetima, načinom i metodologijom izgradnje, sprečavanju pojave neprihvatljivo visokog sadržaja filtrata u okolnim podzemnim vodama, odnosno emisije gasova. S druge strane, ponašanje komunalnog otpada na deponiji, sa aspekta stabilnosti, nosivosti i sleganja, po pravilu se ...
    ... karata, namenskih geoloških sa karakteristikama terena kao što su: sastav, struktura, stabilnost, uslovi iskopa, vodopropustljivost, nivo podzemne vode i njen kvalitet, kapacitet i upotrebljivost, poprečni preseci sa fazama formiranja deponijskog tela i sl., Rakić i dr., 2005; Rakić i dr., 2006); ...
    ... terena tako da predstavlja kombinaciju prethodna dva tipa. Dubina iskopa zavisi od dubine prirodne nepropusne podloge - najčešće gline i nivoa podzemne vode. prirodni teren završna prekrivka I II III Slika 2.3 Deponija formirana nasipanjem ispod i na površini terena - zatrpavanje ...

  • Konstitutivne zavisnosti komunalnog otpada sa deponija u Srbiji

    Dragoslav Rakić (2013-05-10)
    U disertaciji su prikazani rezultati laboratorijskih ispitivanja uzoraka komunalnogotpada dobijeni u aparatima za direktno smicanje i edometarskim aparatima (jedanedometarski aparat konstruisan je za potrebe ove disertacije). Sva ispitivanja su izvršenana veštački pripremljenim uzorcima, uz uvažavanje preporuka koje se odnose nadimenzije korišćenih aparata i veličinu najvećih frakcija u uzorku (EN 1997-2, ASTM2007-a, 2007-b). Za formiranje uzoraka korišćen je komunalni otpad različite starosti,uzet sa dve deponije u Srbiji (Ade Huje u Beogradu i gradske deponije u Novom Sadu).Interpretacija rezultata dobijenih iz ...
    komunalni otpad, deponija, geotehnička klasifikacija, čvrstoća smicanja,deformabilnost, indeks primarne kompresije, indeks sekundarne kompresije, modelisleganja
    ... i deponije, njenim kapacitetima, načinom i metodologijom izgradnje, sprečavanju pojave neprihvatljivo visokog sadržaja filtrata u okolnim podzemnim vodama, odnosno emisije gasova. S druge strane, ponašanje komunalnog otpada na deponiji, sa aspekta stabilnosti, nosivosti i sleganja, po pravilu se ...
    ... karata, namenskih geoloških sa karakteristikama terena kao što su: sastav, struktura, stabilnost, uslovi iskopa, vodopropustljivost, nivo podzemne vode i njen kvalitet, kapacitet i upotrebljivost, poprečni preseci sa fazama formiranja deponijskog tela i sl., Rakić i dr., 2005; Rakić i dr., 2006); ...
    ... terena tako da predstavlja kombinaciju prethodna dva tipa. Dubina iskopa zavisi od dubine prirodne nepropusne podloge - najčešće gline i nivoa podzemne vode. prirodni teren završna prekrivka I II III Slika 2.3 Deponija formirana nasipanjem ispod i na površini terena - zatrpavanje ...

  • Analiza uslova formiranja oticaja reke Resave (istočna Srbija)

    Vesna Ristić Vakanjac, Marina Mitrašinović, Veljko Marinović, Saša Milanović, Ljiljana Vasić, Branislav Petrović, Petar Vojnović (2023)
    Reka Resava zbog veličine sliva i količine vode koju daje Velikoj Moravi predstavlja jednu od najznačajnijih njenih desnih pritoka. U okviru njenog sliva jasno se izdvajaju gornji, geomorfološki raznolik deo sliva, koji je uglavnom izgrađen od karbonatnih sedimenata, i donji deo koji pripada Velikomoravskom basenu. Proticaj reke Resave se beleži u profilima Manastir Manasija koji kontroliše gornji deo sliva u iznosu od 358 km2 i Svilajnac, koji se nalazi na oko 3.5 km pre njenog ušća i koji kontroliše ...

  • Mineragenija i potencijalnost karbonatnih sirovina rudnog reona Bjelopavlića (Crna Gora)

    Darko M. Božović (2016-09-28)
    Karbonatne sirovine, obzirom na geološku građu Crne Gore predstavljaju jednu od najznačajnijih nemetaličnih mineralnih sirovina. U Crnoj Gori postoje brojna leţišta karbonatnih sirovina (arhitektonsko - građevinskog i tehničko - građevinskog kamena) koja su istraţena ili su u eksploataciji, među kojima rudni reon Bjelopavlića zauzima najznačajnije mjesto.Dosadašnja istraţivanja karbonatnih sirovina na ovom području imala su, međutim, prevashodno uzak istraţivački cilj, utvrđivanje rezervi arhitektonsko - građevinskog i tehničko - građevinskog kamena određenog leţišta, ili preliminarna ispitivanja kvaliteta krečnjaka u njima, sa ...
    karbonatne mineralne sirovine, arhitektonsko - građevinski kamen, tehničko - građevinski kamen, karbonatna punila, rudni reon Bjelopavlića, potencijalnost.
    ... malim upijanjem vode (ispod 0,5%), malim upijanjem vode, odnosno sa vrijednostima upijanja vode (0,5 - 1,0%) i umjerenim upijanjem D. Božović: Mineragenija i potencijalnost resursa karbonatnih sirovina rudnog reona Bjelopavlića (Crna Gora) - doktorska disertacija 162 vode (1,0 – 2,5 %), što ...
    ... Određivanje upijanja vode ispitivanih krečnjaka rađeno je na način što su u čašu od 100 ml stavljani usitnjeni (mikronizirani) uzorci krečnjaka mase oko 20 gr, a zatim se dodavala destilovana voda sve do momenta njihovog potpunog zasićenja vodom. Iz odnosa zapremine potrebne vode sa zasićenje uzorka ...
    ... dolomite). Slika 6.16: Dijagram veličina otpornosti na habanje Upijanje vode, odnosno sposobnost kamena da, potopljen u vodu pod određenim uslovima, u svoje pore i šupljine primi određenu količine vode i da je u njima zadrţi (adsorbuje i apsorbuje), izraţena u zapreminskim procentima ...

  • Upotreba lidar tehnologije i digitalne fotogrametrije primenom iPhone pametnih telefona na primeru rudnika "Rudnik"

    Nikola Mirković, Luka Crnogorac, Aleksa Paunović (2024)

  • Geološke karakteristike neogenih sedimenta na prostoru šire okoline Ledinaca

    Aleksandar Tričković (2024)
    Sagledavanje evolucije neogenih sedimenata na prostoru šire okoline sela Ledinci omogućeno je primenom različitih stratigrafskih metoda na površinskim i potpovršinskim podacima. Za izradu rada korišćene su sedimentološke, biostratigrafske, geofizičke i riftno sekvencione metode, koje su primenjene na površinskim izdancima i bušotinama. Primenom principa riftne sekvencione stratigrafije na podacima dobijenim geofizičkim karotažnim merenjima dobijeni su podaci o vremenu ekstenzije u Panonskom basenu. Pored toga ovi podaci zajedno sa sedimentološkim i stratigrafskim metodama omogućili su izdvajanje depozicionih sredina tokom neogena. Generalno ...
    depozicioni sistemi, neogen, Panonski basen, ekstenzija, formacije, riftna sekvenciona stratigrafija
    ... su u sublitoralnoj plitkoj vodi oko sprudova. Lajtovački krečnjaci su deponovani u toplom moru i odgovaraju periodu srednjemiocenskog klimatskom optimuma (Zachos et al. 2001). Na osnovu ostaka školjki Pecfen ı Ostrea može se zaključiti da je nivo kiseonika u vodi bio visok. Takođe, prisustvo ...
    ... glina sa karakterističnom fosilnom faunom. Fosilni ostaci prvenstveno puževa i školjki ukazuju na smanjeni salinintet vode ı kaspibrakične uslove koji su posledica priliva sltake vode u basen. Peskoviti i glinoviti sedimenti deponovani su u sistemu čela delte, dok pojave uglja verovatno ukazuju na ...
    ... dve elektrode, jedna koja je spuštena u bušotinu i Jedna koja se nalazi na površini. Napon nastaje zbog elektrohemijskih razlika između isplake i vode koja se nalazi u okolnim stenama (Asquith & Krygowski 2004). Sopstveni potencijal se koristi za određivanje vodopropusnih slojeva (pesak) i njihovih ...

  • Industrial Waste Heat Potential for Meeting Heat Demand in the Republic of Serbia

    Dejan Ivezić, Marija Živković (2023)
    Finalna potrošnja energije u industrijskom sektoru čini skoro 25% finalne potrošnje energije u Republici Srbiji. Procenjuje se da je 50-70% potrošnje energije u industriji namenjeno proizvodnji toplotne energije u različitim industrijskim procesima. Deo proizvedene toplotne energije se nepovratno gubi kao energija odvedena u okolinu: prenosom toplote kroz zidove procesne opreme, dimnim gasovim, otpadnim vodama itd. Korišćenjem otpadne toplote povećava se efikasnost korišćenja primarne energije i smanjuje ukupna potreba za energijom. Otpadna toplota se može koristiti u samom industrijskom objektu ...
    otpadna toplota, industrija, toplotne potrebe

  • An example of karst catchment delineation for prioritizing the protection of an intact natural area

    Vesna Ristić Vakanjac, Zoran Stevanović, Aleksandra Maran Stevanović, Boris Vakanjac, Marina Čokorilo Ilić (2015)
    Проучавано је карстни извор Перућац као главни дрен подручја планине Таре у западној Србији у циљу процене његовог режима отицања, резерви воде и дефинисања његове сливне површине. Извор се налази у североисточној, унутрашњој зони класичног динарског крша, коју карактерише доминантно проширење висококарстификованих тријаских кречњака, слабо развијена хидрографска мрежа са много понора и густе шуме. Тара је један од пет националних паркова у Србији. Циљ рада је био да се идентификује заштитна зона високог приоритета у оквиру очуваног природног подручја ...
    карстна издан, сливна површина, делинеација, заштита, менаџмент

  • Investigation of accessory elements of representative petrologic radioactivity carriers at Stara Planina, Serbia

    Boris Vakanjac, Ivana Jelic, Milena Rikalovic, Vesna Ristic-Vakanjac, Dusan Nikezic, Zorana Naunovic, Slavko Dimovic (2019)
    Ова студија се бави обиљем најчешћих акцесорних елемената носилаца радиоактивности на Старој планини на четири дефинисане локације. Све истраживане локације имају повећану радиоактивност, већу од 200 цпс, до 1250 цпс. У свим испитиваним узорцима детектовани су следећи елементи и одређене њихове концентрације: Зр, Рб, В, Мо, Сн, Зн, Цу, Ас, Сб, Ба, Ни, Цр, В и Ти. Анализа је показала да су у зависности од узорка утврђене повишене концентрације свих детектованих елемената осим титана. Како се сви локалитети који ...
    ацесорни елемент, радиоактивност, токсичност, биохазард, животна средина

  • Ispitivanja stenskog masiva za potrebe utvrđivanja kriterijuma loma

    Čebašek Vladimir, Gojković Nebojša (2010)

  • Mikroelementi u kvartarnim sedimentima i lignitu Kostolačko-kovinskog ugljonosnog basena, istočna Srbija – odabrani primeri

    Bogoljub Vučković, Biljana Radovanović, Dragana Životić (2022)
    Sadržaj, distribucija i način pojavljivanja elemenata u tragovima (mikroelemenata), posebno potencijalno toksičnih i radioaktivnih elemenata u uglju, su od velikog značaja, posebno ako se koriste kao gorivo u termoelektranama (TE). Na osnovu sistematski prikupljenih podataka o elementima u tragovima u uglju, zemljištu i sedimentima, moguće je utvrditi stepen zagađenosti vazduha, zemljišta, vode, kao i negativan uticaj na zdravlje ljudi. Eksploatacija i istraživanje lignita u Kostolcu i Kovinu traje više od jednog veka, dok se sagorevanje lignita sa površinskih kopa ...
    mikroelementi, sedimenti, lignit, Kostolac