Претрага
835 items
-
Metode merenja poprečnih profila podzemnih rudničkih prostorija
Ganić Aleksandar, Milutinović Aleksandar, Tokalić Rade, Ognjanović Saša. "Metode merenja poprečnih profila podzemnih rudničkih prostorija" in Časopis Podzemni radovi no. 19, Beograd:Rudarsko-geološki fakultet, Beograd (2011): 19-26
-
Doprinos efektivnosti podzemnih metoda otkopavanja za dobijanje zasipnog materijala na osnovu eksperimentalnog rada u Pb-Zn rudnicima "Kopaonik. – Belo Brdo" i "Crnac" - Rogozna
Ratomir Džodić (1974)Ratomir Džodić. Doprinos efektivnosti podzemnih metoda otkopavanja za dobijanje zasipnog materijala na osnovu eksperimentalnog rada u Pb-Zn rudnicima "Kopaonik. – Belo Brdo" i "Crnac" - Rogozna, Beograd:Rudarsko Geološki Fakultet, 1974
-
Istraživanje osnovnih procesa i parametara deformacije površine terena i oštećenja objekata pod uticajem podzemne eksploatacije uglja na području srednjobosanskog basena mrkog uglja -rudnici(Zenica , Breza , Kakanj)
PEHLIĆ, Osman. Istraživanje osnovnih procesa i parametara deformacije površine terena i oštećenja objekata pod uticajem podzemne eksploatacije uglja na području srednjobosanskog basena mrkog uglja -rudnici(Zenica , Breza , Kakanj), Tuzla:, 1989
-
Određivanje parametara pomeranja potkopanog terena u rudnicima uglja sa podzemnom eksploatacijom , sa posebnim osvrtom na rudarske zakone i tehničke normative u Jugoslaviji
Dragan Đorđević (1989)Dragan Đorđević. Određivanje parametara pomeranja potkopanog terena u rudnicima uglja sa podzemnom eksploatacijom , sa posebnim osvrtom na rudarske zakone i tehničke normative u Jugoslaviji, Beograd:Rudarsko Geološki Fakultet, 1989
-
Application of Fuzzy Analytic Hierarchy Process to Underground Mining Method Selection
metode podzemne eksploatacije, znanje eksperta, višekriterijumsko odlučivanje, podzemna eksploatacijaSanja Bajić, Dragoljub Bajić, Branko Gluščević, Vesna Ristić Vakanjac. "Application of Fuzzy Analytic Hierarchy Process to Underground Mining Method Selection" in Symmetry (MDPI) (2020). https://doi.org/10.3390/sym12020192
-
Litijum u mineralnim vodama Srbije – potencijalna lekovita svojstva
Jana Štrbački (2022)Litijum je biološki aktivan mikroelement u ljudskom organizmu: u malim koncentracijama doprinosi pravilnom funkcionisanju pojedinih enzima, hormona i vitamina, dok se u većim, terapeutskim dozama, koristi za lečenje i prevenciju nekoliko psihijatrijskih poremećaja. Eksperimentalno je dokazano da su litijumske mineralne vode bioraspoloživi izvor ovog mikroelementa, u smislu obezbeđivanja njegovog preporučenog dnevnog unosa. Proučavanjem zakonomernosti raspodele litijuma u mineralnim vodama Srbije konstatovano je da barem 50 pojava sadrži koncentracije litijuma potrebne za unapređenje opšteg zdravstvenog stanja ljudi.Jana Štrbački. "Litijum u mineralnim vodama Srbije – potencijalna lekovita svojstva" in XVI Srpski simpozijum o hidrogeologiji sa međunarodnim učešćem, 28.09−02.10.2022, Zlatibor, Srbija, Rudarsko-geološki fakultet (2022)
-
Određivanje zbijenosti starog komunalnog otpada
Bez obzira na savremene tretmane komunalnog otpada u svetu, u Srbiji je i dalje najčešći vid odlaganja na komunalne deponije, pa zbijanje otpada predstavlja jednu od ključnih faza formiranja deponije. Na ovaj način znatno se smanjuje zapremina otpada, ubrzava proces degradacije i produžava radni vek deponije. Zbog toga su geotehničke karakteristike komunalnog otpada prilikom zbijanja, veoma bitne kako u fazi projektovanja tako i u fazi izgradnje deponije i optimizacije prostora. Tu se pre svega misli na maksimalnu suvu zapreminsku ...Jovana Janković, Dragoslav Rakić, Irena Basarić Ikodinović, Tina Đurić. "Određivanje zbijenosti starog komunalnog otpada" in Konferencija Otpadne vode, komunalni čvrsti otpad i opasan otpad, 16-18.06.2021., Beograd : Udruženje za tehnologiju vode i sanitarno inženjerstvo (2021)
-
Pregled povreda u rudnicima Javnog Preduzeća za Podzemnu Eksploataciju Uglja, u periodu 2011-2015.
Milisavljević Vladimir, Milinković D., Cvjetić Aleksandar. "Pregled povreda u rudnicima Javnog Preduzeća za Podzemnu Eksploataciju Uglja, u periodu 2011-2015." in Zbornik radova sa 5. naučno-stručnog skupa Podzemna eksploatacija mineralnih sirovina 2017, Beograd, 8. decembar 2017., Beograd.:University of Belgrade, Faculty of Mining and Geology (2017): 51-62
-
Migracija fluora u mineralnim vodama Srbije
Petar Papić (1993)Petar Papić. Migracija fluora u mineralnim vodama Srbije, Beograd:Rudarsko-geološki fakultet, 1993
-
Zakonomernosti raspodele mikroelemenata u mineralnim vodama SR Srbije
Damnjan Protić (1988)Damnjan Protić. Zakonomernosti raspodele mikroelemenata u mineralnim vodama SR Srbije, Beograd:Rudarsko-geološki fakultet, 1988
-
Ispitivanje geohemijskih karakteristika komponenata nekih prirodnih vodenih sistema nedestruktivnom radioaktivizcionom analizom
Rade Drašković (1977)Rade Drašković. Ispitivanje geohemijskih karakteristika komponenata nekih prirodnih vodenih sistema nedestruktivnom radioaktivizcionom analizom, Beograd:Rudarsko Geološki Fakultet, 1977
-
Hidrogeologijata na mineralnite, termalnite i termomineralnite vodi vo teritorijata na S.R.M.
Georgi Kotevski (1979)Georgi Kotevski. Hidrogeologijata na mineralnite, termalnite i termomineralnite vodi vo teritorijata na S.R.M., Beograd:Rudarsko Geološki Fakultet, 1979
-
Analiza uslova formiranja oticaja reke Resave (istočna Srbija)
Vesna Ristić Vakanjac, Marina Mitrašinović, Veljko Marinović, Saša Milanović, Ljiljana Vasić, Branislav Petrović, Petar Vojnović (2023)Reka Resava zbog veličine sliva i količine vode koju daje Velikoj Moravi predstavlja jednu od najznačajnijih njenih desnih pritoka. U okviru njenog sliva jasno se izdvajaju gornji, geomorfološki raznolik deo sliva, koji je uglavnom izgrađen od karbonatnih sedimenata, i donji deo koji pripada Velikomoravskom basenu. Proticaj reke Resave se beleži u profilima Manastir Manasija koji kontroliše gornji deo sliva u iznosu od 358 km2 i Svilajnac, koji se nalazi na oko 3.5 km pre njenog ušća i koji kontroliše ...Vesna Ristić Vakanjac, Marina Mitrašinović, Veljko Marinović, Saša Milanović, Ljiljana Vasić, Branislav Petrović, Petar Vojnović. "Analiza uslova formiranja oticaja reke Resave (istočna Srbija)" in Zbornik radova III Kongresa geologa Bosne i Hercegovine sa međunarodnim učešćem, Neum, 21-23.9.2023. , Ilidža : Udruženje/udruga geologa u Bosni i Hercegovini (2023)
-
Novel Hybrid MPSI–MARA Decision-Making Model for Support System Selection in an Underground Mine
objektivne težine kriterijuma, MPSI metoda, višekriterijumsko odlučivanje, MARA metoda, izbor sistema podgrade, podzemna eksploatacijaMiloš Gligorić, Zoran Gligorić, Suzana Lutovac, Milanka Negovanović, Zlatko Langović. "Novel Hybrid MPSI–MARA Decision-Making Model for Support System Selection in an Underground Mine" in Systems, MDPI AG (2022). https://doi.org/10.3390/systems10060248
-
Razvoj modela za procenu rizika na deponijama industrijskog otpada mineralnog porekla
Dragana NIŠIĆ, D. (2019)Dragana NIŠIĆ, D.. Razvoj modela za procenu rizika na deponijama industrijskog otpada mineralnog porekla, Beograd:Rudarsko Geološki Fakultet, 2019
-
An example of karst catchment delineation for prioritizing the protection of an intact natural area
Vesna Ristić Vakanjac, Zoran Stevanović, Aleksandra Maran Stevanović, Boris Vakanjac, Marina Čokorilo Ilić (2015)Проучавано је карстни извор Перућац као главни дрен подручја планине Таре у западној Србији у циљу процене његовог режима отицања, резерви воде и дефинисања његове сливне површине. Извор се налази у североисточној, унутрашњој зони класичног динарског крша, коју карактерише доминантно проширење висококарстификованих тријаских кречњака, слабо развијена хидрографска мрежа са много понора и густе шуме. Тара је један од пет националних паркова у Србији. Циљ рада је био да се идентификује заштитна зона високог приоритета у оквиру очуваног природног подручја ...Vesna Ristić Vakanjac, Zoran Stevanović, Aleksandra Maran Stevanović, Boris Vakanjac, Marina Čokorilo Ilić. "An example of karst catchment delineation for prioritizing the protection of an intact natural area" in Environmental Earth Science (2015). https://doi.org/10.1007/s12665-015-4390-y
-
Процена ризика од загађивања водних ресурса под утицајем напуштених рударских радова на простору Србије
Nebojša B. ATANACKOVIĆ (2018)analiza rizika, vodni resursi, vodna tela, rudničke vode, rudarski otpad, analitički hijerarijski procesi, klaster analiza, matematička teorija atributa, semi--kvantitativnae metodeNebojša B. ATANACKOVIĆ. Процена ризика од загађивања водних ресурса под утицајем напуштених рударских радова на простору Србије, Beograd:Rudarsko Geološki Fakultet, 2018
-
Remontni radovi u bušotini sa dubinskom pumpom
Jovana Milošević (2024)Remontni i stimulativni radovi u naftnom inženjerstvu su radovi koji se primenjuju na bušotinama koje su već u proizvodnji ili potencijalno proizvodnim bušotinama, i u zavisnosti od toga imaju različitu svrhu. Remontni radovi predstavljaju sve radove koji su ograničeni na kanal bušotine, dok se stimulativni radovi odnose pribušotinsku zonu.U prvom slučaju remontni i stimulativni radovi kod proizvodnih bušotina služe za otklanjanje problema i povećavanje proizvodnje bušotine. Dok u drugom slučaju, kod potencijalnih bušotina su ovi radovi namenjeni završnim obradama ...... 567,6 m3 vode, 39 686,4 m3 rastvorenog gasa, 4 351 m3 slobodnog gasa. Kumulativna proizvodnja NAFTE 1669,1t GASA(slobodnog) 4351 mš GASA(rastvoronog! ________{39 6864 m VODE ____________|5567 m Nakon godinu dana dnevna proizvodnja fluida je opala, a procenat proizvodnje vode jJe porastao ...
... remontno izolacionim radovima smanjena proizvodnja vode. Na slici 32. je prikazan grafik sa procentualnom proizvodnjom vode i nafte od početka rada bušotine pa do kraja remontnih radova. Vidi se da je posle nekog vremena procenat proizvodnje vode porastao, a proizvodnja nafte smanjena, pa su primenjeni ...
... a a smanjila propusnost za vodu. U slučaju krečnjačkih formacija u glavnom rastvoru je HCI a kod peščara HF. 4.1 Kiselinska obrada peščara Tri tipa rastvora se utiskuje: prethodnica, glavni i potisni rastvor. Prethodnica ima 3 uloge: – da istisne vezanu vodu iz pornog prostora, - hlađenje ...Jovana Milošević . Remontni radovi u bušotini sa dubinskom pumpom, 2024
-
Petrološke karakteristike dunavskog šljunka (Beograd – Zemun)
Miloš Mihajlović (2024)Dunavski šljunak u okolini Zemuna karakterističan je za obalne rečne naslage formirane dugotrajnim procesima erozije i transporta materijala koje reka Dunav nosi sa različitih područja uzvodno. Ispitivanja šljunka sa lokacije „Gemax” su pokazala je šljunak uglavnom zaobljen, najčešće u rasponu od nekoliko milimetara do nekoliko centimetara u prečniku. Kako Dunav nosi materijal sa velikog sliva, ovaj šljunak sadrži raznovrsne sastojke sa dominacijom kvarca i odlomaka stena visokosilicijskog sastava. Mineraloško-petrografska ispitivanja pokazala su prisustvo klasta različitog sastava, čime je potvrđena ...... prirodnu tendenciju ka sezonskim promenama nivoa vode, područje oko separacije je podložno fluvijalnim procesima, što može uticati na stabilnost terena i dovesti do potencijalnih problema kao što su erozija obala ı promene u tokovima podzemnih voda. Sastav sedimenata na „Gemax” lokaciji uključuje ...
... Dunava u Zemunu. Separacije koriste prirodni šljunak iz reke Dunav čiji kvalitet svakodnevno kontroliše AG Institut na lokaciji GP GEMAX u laboratoriji za ispitivanje betona ı kamenog agregata, dok sertifikaciju kvaliteta vrši Institut za puteve Beograd. U okviru ovog završnog rada obavljen je ...
... Equivalent) su prikazani u radnom obrascu Arhitektonsko-građevinskog instituta (Slika 12). Tumačenje rezultata ovog testa Je važno za procenu kvaliteta peska ı donošenje odluke o njegovoj upotrebljivosti u građevinskim projektima. Laboratorija za ispitivanje AGI ID: Datum uzorkovanja: |_ 28 ...Miloš Mihajlović. Petrološke karakteristike dunavskog šljunka (Beograd – Zemun), 2024
-
Fizičko-mehaničke karakteristike otpadne šljake i mulja iz železare Smederevo
Rakić Dragoslav, Basarić Irena, Berisavljević Zoran. "Fizičko-mehaničke karakteristike otpadne šljake i mulja iz železare Smederevo" in International conference – Waste waters, municipal solid wastes and hazardous wastes, Budva, Montenegro:Udruženje za tehnologiju vode i sanitarno inženjerstvo (2015): 237-241