Претрага
817 items
-
Pregled povreda u rudnicima Javnog Preduzeća za Podzemnu Eksploataciju Uglja, u periodu 2011-2015.
Milisavljević Vladimir, Milinković D., Cvjetić Aleksandar. "Pregled povreda u rudnicima Javnog Preduzeća za Podzemnu Eksploataciju Uglja, u periodu 2011-2015." in Zbornik radova sa 5. naučno-stručnog skupa Podzemna eksploatacija mineralnih sirovina 2017, Beograd, 8. decembar 2017., Beograd.:University of Belgrade, Faculty of Mining and Geology (2017): 51-62
-
Migracija fluora u mineralnim vodama Srbije
Petar Papić (1993)Petar Papić. Migracija fluora u mineralnim vodama Srbije, Beograd:Rudarsko-geološki fakultet, 1993
-
Zakonomernosti raspodele mikroelemenata u mineralnim vodama SR Srbije
Damnjan Protić (1988)Damnjan Protić. Zakonomernosti raspodele mikroelemenata u mineralnim vodama SR Srbije, Beograd:Rudarsko-geološki fakultet, 1988
-
Ispitivanje geohemijskih karakteristika komponenata nekih prirodnih vodenih sistema nedestruktivnom radioaktivizcionom analizom
Rade Drašković (1977)Rade Drašković. Ispitivanje geohemijskih karakteristika komponenata nekih prirodnih vodenih sistema nedestruktivnom radioaktivizcionom analizom, Beograd:Rudarsko Geološki Fakultet, 1977
-
Hidrogeologijata na mineralnite, termalnite i termomineralnite vodi vo teritorijata na S.R.M.
Georgi Kotevski (1979)Georgi Kotevski. Hidrogeologijata na mineralnite, termalnite i termomineralnite vodi vo teritorijata na S.R.M., Beograd:Rudarsko Geološki Fakultet, 1979
-
Analiza uslova formiranja oticaja reke Resave (istočna Srbija)
Vesna Ristić Vakanjac, Marina Mitrašinović, Veljko Marinović, Saša Milanović, Ljiljana Vasić, Branislav Petrović, Petar Vojnović (2023)Reka Resava zbog veličine sliva i količine vode koju daje Velikoj Moravi predstavlja jednu od najznačajnijih njenih desnih pritoka. U okviru njenog sliva jasno se izdvajaju gornji, geomorfološki raznolik deo sliva, koji je uglavnom izgrađen od karbonatnih sedimenata, i donji deo koji pripada Velikomoravskom basenu. Proticaj reke Resave se beleži u profilima Manastir Manasija koji kontroliše gornji deo sliva u iznosu od 358 km2 i Svilajnac, koji se nalazi na oko 3.5 km pre njenog ušća i koji kontroliše ...Vesna Ristić Vakanjac, Marina Mitrašinović, Veljko Marinović, Saša Milanović, Ljiljana Vasić, Branislav Petrović, Petar Vojnović. "Analiza uslova formiranja oticaja reke Resave (istočna Srbija)" in Zbornik radova III Kongresa geologa Bosne i Hercegovine sa međunarodnim učešćem, Neum, 21-23.9.2023. , Ilidža : Udruženje/udruga geologa u Bosni i Hercegovini (2023)
-
Novel Hybrid MPSI–MARA Decision-Making Model for Support System Selection in an Underground Mine
objektivne težine kriterijuma, MPSI metoda, višekriterijumsko odlučivanje, MARA metoda, izbor sistema podgrade, podzemna eksploatacijaMiloš Gligorić, Zoran Gligorić, Suzana Lutovac, Milanka Negovanović, Zlatko Langović. "Novel Hybrid MPSI–MARA Decision-Making Model for Support System Selection in an Underground Mine" in Systems, MDPI AG (2022). https://doi.org/10.3390/systems10060248
-
Razvoj modela za procenu rizika na deponijama industrijskog otpada mineralnog porekla
Dragana NIŠIĆ, D. (2019)Dragana NIŠIĆ, D.. Razvoj modela za procenu rizika na deponijama industrijskog otpada mineralnog porekla, Beograd:Rudarsko Geološki Fakultet, 2019
-
An example of karst catchment delineation for prioritizing the protection of an intact natural area
Vesna Ristić Vakanjac, Zoran Stevanović, Aleksandra Maran Stevanović, Boris Vakanjac, Marina Čokorilo Ilić (2015)Проучавано је карстни извор Перућац као главни дрен подручја планине Таре у западној Србији у циљу процене његовог режима отицања, резерви воде и дефинисања његове сливне површине. Извор се налази у североисточној, унутрашњој зони класичног динарског крша, коју карактерише доминантно проширење висококарстификованих тријаских кречњака, слабо развијена хидрографска мрежа са много понора и густе шуме. Тара је један од пет националних паркова у Србији. Циљ рада је био да се идентификује заштитна зона високог приоритета у оквиру очуваног природног подручја ...Vesna Ristić Vakanjac, Zoran Stevanović, Aleksandra Maran Stevanović, Boris Vakanjac, Marina Čokorilo Ilić. "An example of karst catchment delineation for prioritizing the protection of an intact natural area" in Environmental Earth Science (2015). https://doi.org/10.1007/s12665-015-4390-y
-
Процена ризика од загађивања водних ресурса под утицајем напуштених рударских радова на простору Србије
Nebojša B. ATANACKOVIĆ (2018)analiza rizika, vodni resursi, vodna tela, rudničke vode, rudarski otpad, analitički hijerarijski procesi, klaster analiza, matematička teorija atributa, semi--kvantitativnae metodeNebojša B. ATANACKOVIĆ. Процена ризика од загађивања водних ресурса под утицајем напуштених рударских радова на простору Србије, Beograd:Rudarsko Geološki Fakultet, 2018
-
Remontni radovi u bušotini sa dubinskom pumpom
Jovana Milošević (2024)Remontni i stimulativni radovi u naftnom inženjerstvu su radovi koji se primenjuju na bušotinama koje su već u proizvodnji ili potencijalno proizvodnim bušotinama, i u zavisnosti od toga imaju različitu svrhu. Remontni radovi predstavljaju sve radove koji su ograničeni na kanal bušotine, dok se stimulativni radovi odnose pribušotinsku zonu.U prvom slučaju remontni i stimulativni radovi kod proizvodnih bušotina služe za otklanjanje problema i povećavanje proizvodnje bušotine. Dok u drugom slučaju, kod potencijalnih bušotina su ovi radovi namenjeni završnim obradama ...... 567,6 m3 vode, 39 686,4 m3 rastvorenog gasa, 4 351 m3 slobodnog gasa. Kumulativna proizvodnja NAFTE 1669,1t GASA(slobodnog) 4351 mš GASA(rastvoronog! ________{39 6864 m VODE ____________|5567 m Nakon godinu dana dnevna proizvodnja fluida je opala, a procenat proizvodnje vode jJe porastao ...
... remontno izolacionim radovima smanjena proizvodnja vode. Na slici 32. je prikazan grafik sa procentualnom proizvodnjom vode i nafte od početka rada bušotine pa do kraja remontnih radova. Vidi se da je posle nekog vremena procenat proizvodnje vode porastao, a proizvodnja nafte smanjena, pa su primenjeni ...
... a a smanjila propusnost za vodu. U slučaju krečnjačkih formacija u glavnom rastvoru je HCI a kod peščara HF. 4.1 Kiselinska obrada peščara Tri tipa rastvora se utiskuje: prethodnica, glavni i potisni rastvor. Prethodnica ima 3 uloge: – da istisne vezanu vodu iz pornog prostora, - hlađenje ...Jovana Milošević . Remontni radovi u bušotini sa dubinskom pumpom, 2024
-
Fizičko-mehaničke karakteristike otpadne šljake i mulja iz železare Smederevo
Rakić Dragoslav, Basarić Irena, Berisavljević Zoran. "Fizičko-mehaničke karakteristike otpadne šljake i mulja iz železare Smederevo" in International conference – Waste waters, municipal solid wastes and hazardous wastes, Budva, Montenegro:Udruženje za tehnologiju vode i sanitarno inženjerstvo (2015): 237-241
-
Petrološke karakteristike dunavskog šljunka (Beograd – Zemun)
Miloš Mihajlović (2024)Dunavski šljunak u okolini Zemuna karakterističan je za obalne rečne naslage formirane dugotrajnim procesima erozije i transporta materijala koje reka Dunav nosi sa različitih područja uzvodno. Ispitivanja šljunka sa lokacije „Gemax” su pokazala je šljunak uglavnom zaobljen, najčešće u rasponu od nekoliko milimetara do nekoliko centimetara u prečniku. Kako Dunav nosi materijal sa velikog sliva, ovaj šljunak sadrži raznovrsne sastojke sa dominacijom kvarca i odlomaka stena visokosilicijskog sastava. Mineraloško-petrografska ispitivanja pokazala su prisustvo klasta različitog sastava, čime je potvrđena ...... prirodnu tendenciju ka sezonskim promenama nivoa vode, područje oko separacije je podložno fluvijalnim procesima, što može uticati na stabilnost terena i dovesti do potencijalnih problema kao što su erozija obala ı promene u tokovima podzemnih voda. Sastav sedimenata na „Gemax” lokaciji uključuje ...
... u građevinarstvu predstavljaju materijale koji su generalno dobri za upotrebu u temeljnim slojevima ili nasipima jer Je stabilan, dobro drenira vodu i ima visoku nosivost. Ovakav šljunak ima visoki udeo zrna većih od 2 mm dok finih čestica ima malo. Minimalno 50% materijala mora biti veće od ...Miloš Mihajlović. Petrološke karakteristike dunavskog šljunka (Beograd – Zemun), 2024
-
Упоредна анализа ризика старе и нове депоније фосфогипса у Прахову
Нишић Драгана, Кнежевић Динко, Цвјетић Александар, Пантелић Урош. "Упоредна анализа ризика старе и нове депоније фосфогипса у Прахову" in Зборник радова II саветовања са међународним учешћем „Опасан идустријски отпад, рударски отпад и третман индустријских отпадних вода“, Зрењанин: (2016): 56-66
-
Geotehnički aspekti izgradnje transfer stanice „Prelići“ u Čačku
Rakić Dragoslav, Basarić Irena, Janković Jovana, Bogdanović Snežana, Djurić Tina. "Geotehnički aspekti izgradnje transfer stanice „Prelići“ u Čačku" in International conference – Konferencija: Otpadne vode, komunalni čvrsti otpad i opasan otpad, Brzeće: (2018): 174-178
-
Izučavanje kontaminacije radonom (222 Rn) i potomcima u podzemnoj eksploataciji metaličnih ruda
Danilo Hajduković (1976)Danilo Hajduković. Izučavanje kontaminacije radonom (222 Rn) i potomcima u podzemnoj eksploataciji metaličnih ruda, Beograd:Rudarsko Geološki Fakultet, 1976
-
Hidrogeološki uslovi izvođenja, eksploatacije i konzervacije podzemnih skladišta nafte i naftnih derivata
(2003)Hidrogeološki uslovi izvođenja, eksploatacije i konzervacije podzemnih skladišta nafte i naftnih derivata, Beograd:Rudarsko Geološki Fakultet, 2003
-
Određivanje parametara potrebnih za projektovanje optimalnog bezbednog rastojanja podzemnih magacina eksploziva od susednih objekata
Jevto Bralić (1972)Jevto Bralić. Određivanje parametara potrebnih za projektovanje optimalnog bezbednog rastojanja podzemnih magacina eksploziva od susednih objekata, Beograd:Rudarsko-geološki fakultet, 1972
-
Doprinos optimizaciji herološke zaštite od agresivnog dejstva mineralne prašine u rudnicima sa podzemnom eksploatacijom
Aleksandar Ćurčić (1977)Aleksandar Ćurčić. Doprinos optimizaciji herološke zaštite od agresivnog dejstva mineralne prašine u rudnicima sa podzemnom eksploatacijom, Beograd:Rudarsko Geološki Fakultet, 1977
-
Развој модела конструкције просторија отварања рудника са подземном експлоатацијом
Dražana M. TOŠIĆ (2016)Dražana M. TOŠIĆ. Развој модела конструкције просторија отварања рудника са подземном експлоатацијом, Beograd:Rudarsko Geološki Fakultet, 2016