Претрага

Упит dcterms_subject_txt:zapadni pojas Vardarske zone

527 items

  • Metalogenija južnog dela Vardarske zone

    Tomislav Ivanov (1965)
    Metalogenija, Vardar

  • Geomagnetska i gravimetrijska istraživanja tercijarnih magnetita Vardarske zone

    Biljana Smiljanić (2001)
    Geomagnetska, gravimetrijska istraživanja, magnetit, Vardar

  • Seizmičko modelovanje Vardarske zone inverzijom hodohrona zapreminskih talasa bliskih zemljotresa

    Slavica Radovanović (1995)
    Seizmičko modelovanje, hodohrone, zemljotresi, Vardar

  • Најмлађа тектонска активност централног дела Вардарске зоне: закључци на основу фокалних механизама земљотреса у околини Краљева.

    Младеновић, А., Тривић, Б., Цветковић, В., Павловић, Р. (2014)

  • Hemijske karakteristike podzemnih voda u ofiolitskim masivima Dinarida i Vardarske zone

    Marković Strahinja, Milovanović Dragan (2012)

  • Да ли су сви калкоалкални интраофилолитски гранитоиди источне Вардарске зоне јурске старости?

    Шарић Кристина, Цветковић Владица, von Quadt, Albrecht, Peytcheva Irena, Малбашић Јована (2018)

  • Да ли су сви калкоалкални интраофилолитски гранитоиди источне Вардарске зоне јурске старости?

    Шарић Кристина, Цветковић Владица, von Quadt, Albrecht, Peytcheva Irena, Малбашић Јована (2018)

  • Приказ јединице шелфних карбонатно-кластичних стена (централни део Вардарске зоне)

    Гајић Виолета, Дунчић Милена, Гајић Владислав, Васић Небојша (2018)

  • Геофизичко-геолошка испитивања источног обода Вардарске зоне ( Geophysical-geological inferences on the geotectonic position of the East Vardar ophiolites)

    Петровић Драгана (2013)

  • Geoloski profil planine Avale (severna Šumadija) - uvid u litostratigrafiju i tektonske strukture

    Marinko Toljić, Bojan Glavaš-Trbić, Maja Maleš, Nikola Ranđelović (2022)
    Mezozojske formacije Šumadije dele tektonsko-stratigrafsku evoluciju južnijih delova suture jedinica Adrijskog i Evropskog afiniteta, uključujući gornjojursku obdukciju, krednu subdukciju i paleogenu kontinentalnu koliziju. Finalni rezultat dugovremene evolucije u geodinamički složenom ambijentu su komplikovani tektonski i litostratigrafski odnosi različitih mezozojskih formacija suture. Geološki profil kroz planinu Avalu omogućava uvid u skoro potpunu sukcesiju mezozojskih formacija i prostorne pozicije i kinematiku značajnih tektonskih struktura najsevernijih segmenata suture u Šumadiji. U tektonskom kontekstu, mezozojske formacije okoline Beograda najčešće su interpretirane kao deo Istočne ...
    sutura, parafliš, bazalna navlaka, transkurentni rased

  • Петрогенеза интраофиолитских калкоалкалних и толеитских гранитоида источног обода Вардарске зоне у Србији

    Шарић Kристина, Цветковић Владица, Romer R.L., Peytcheva Irena, von Quadt Albrecht (2010)

  • Kvartarni klastiti iz bušotine kod Aranđelovca (rasadnik Mladost)

    Miroslav Radeta (2024)
    U ovom radu analizirani su kvartarni klastiti iz bušotine kod Aranđelovca IB 18-3, sa ciljem boljeg razumevanja njihovih sedimentoloških i litoloških karakteristika. Kvartarni sedimenti su prilično homogenog/uniformisanog sastava i čine ih finozrni klastiti (dominantno alevroliti) sa određenim procentom peskovite i glinovite frakcije. Oni su iskartirani u samoj povlati i debljina im je 27 m. U podini su gornjokredne karbonatne stene (krečnjaci, laporci, rekristalisali/mermerisani karbonati) i miocenski sediment predstavljeni raznovrsnim varijetetima klastično karbonatnih stena. Ispitivani kvartarni sedimenti odlikuju se odsustvom ...
    kvartarni klastiti, alevriti, Aranđelovac, granulometrija, mineraloško petrografski sastav
    ... Dimitrijević M. N., (1975a): "DIJABAZ-Ro2NACKA FORMACIJA" OFIOLITSKOG POJASA I VARDARSKE ZONE: 'GBNETSKO UPOREDENJE. Acta Geologica VIII, Zagreb. Dimitrijević M. D., Dimitrijević M. N., (1975b): OFIOLITSKI MELAN2? DINARIDA I VARDARSKE. ZONE: GENEZA I GEOTEKTONSKO ZNACENJE. Radovi Znanstvenog savjJeta za ...
    ... 1937, Beograd. Gočanin M., (1939): OMEZOZOJSKOM FLIŠU U ŠUMADIJI. Zapisnici SGD za 1938., Beograd. Grubić 4., 1966): FEKTONSKE KARAKTERISTIKE VARDARSKE ZONE. Referati VI Savetovanja geologa SFRJ, Ohrid. Komatina M., (1976): HIDROGEOLOGIJA ŠUMADIJE. Rasprave Geozavoda Vol. XVII, Beograd. Krstić ...
    ... DINARIDA. Geol. Anali Balk. Pol. knj. XXIX., Beograd. Anđelković M. (1966): RASPROSTRANJENJE ŠUMADIJSKE ZONE PREMA SEVERU I JUGU INJENA GEOTEKTONSKA PRIPADNOST. . 4nđelković M., (1967): ŠUMADIJSKA ZONA - STRATIGRAFIJA, PALEOGEOGRAFIJA, MAGMATIZAM I TEKTONIKA. Goeol. Anali Balk. Pol., knj. XXXIII, 1-17 ...

  • Hidrogeohemija prirodnih radioaktivnih elemenata u podzemnim vodama Srbije

    Marina D. Ćuk (2018-02-23)
    Osnovni cilj doktorske disertacije predstavljao je definisanje prirodnih koncentracija (engl. background values) U, Th, i K u podzemnim vodama, i definisanje hidrogeohemijskih uslova koji utiču na distribuciju navedenih elemenata u podzemnim vodama...
    prirodni radioaktivni elementi, podzemna voda, geohemijske sredine, hidrogeohemijski uslovi, neparametarska statistička analiza, logistički model, hidrohemijsko modeliranje
    ... ofiolitski pojas Vardarske zone. Na prostoru Karpato-balkanida izdvaja se samo jedna lokacija sa povišenim koncentracijama Th - lokalitet Plavne 73 (pordučje izdvojeno kao važna mineraloška i petrološka sredina u pogledu U i Th mineralizacija, Kovačević et al. 2016). Obodna zona Panonskog ...
    ... Legenda:1) Zona gornjokrednog magmatizma istočne Srbije; 2) Oligocensko-miocenski plutonsko- vulkanski pojas, 3) Intrakontinentalni tercijarni baseni, 4) Ofiolitski pojas, 5) Obodna zona Panonskog basena, 6) Panonski basen, 7) Područje Plavne, 8) Područje Bujanovca. 30 Zona gornjokrednog ...
    ... h sistemima u okviru sledećih oblasti (Slika 3.1.): 1. Zona gornjokrednog magmatizma istočne Srbije; 2. Oligocensko-miocenski plutonsko-vulkanski pojas, 3. Intrakontinentalni tercijarni baseni, 4. Ofiolitski pojas, 5. Obodna zona Panonskog basena, 6. Panonski basen. Pored navedenih ...

  • Hidrogeološke karakteristike i ocena bilansa Ravaničkih krečnjaka

    Andrijana Stanišić (2024)
    Hidrogeološka problematika koja se vezuje za složene uslove cirkulacije podzemnih voda u karstu kao i kompleksnost karakterizacije karstnih izdanskih voda, predstavljaju ključne faktore za usmeravanje ka istraživanju karsta i definisanje teme završnog rada. Tematikom rada obuhvaćene su prvenstveno hidrogeološke karakteristike područja istraživanja a zatim i analiza elemenata režima i bilansa podzemnih vodnih resursa u cilju njihove pravilne valorizacije.Zapadni krečnjački pojas Karpato-balkanskog luka odvojen je od mezozojskog kompleksa Kučajsko-beljaničkog masiva navlakom crvenih permskih peščara, koja se nastavlja na krepoljinsko-senjsku zonu ...
    karstni tip izdani, bilans podzemnih voda, podzemno isticanje, sifonalna cirkulacija, Ravanički krečnjaci
    ... predstavljaju jedne od glavnih zona prihranjivanja i dreniranja izdanskih voda. Reljef područja istraživanja izgrađen je pretežno od karbonatnih stena. Karbonatni kompleks obuhvataju zapadni krečnjački pojas (Ravanički krečnjaci) i manjim delom istočni krečnjački pojas. 3.1. Pregled ranije izvedenih ...
    ... resursa u cilju njihove pravilne valorizacije. Zapadni krečnjački pojas Karpato-balkanskog luka odvojen je od mezozojskog kompleksa Kučajsko-beljaničkog masiva navlakom crvenih permskih peščara, koja se nastavlja na krepoljinsko-senjsku zonu navlačenja ı predstavlja Jasnu granicu između rejona ...
    ... koja se u vidu padavina izluči tokom godine. Pojas crvenih permskih peščara zauzima prostor između pojasa Ravaničkih krečnjaka i istočnog krečnjačkog pojasa. Prosečna nadmorska visina u zoni pojasa crvenih permskih peščara kreće se ı do 700 m. Ovaj pojas je ispresecan gustom drenažnom mrežom. Ne ...

  • Izbor metode otkopavanja u horizontalnim pojasima odozgo naniže na primeru ležišta Cu

    Tomislav Lazić (2024)
    Nakon brojnih geoloških i rudarskih istražnih radova, i sa površine terena i iz jame, pristupa se otkopavanju rudnog tela lociranog u centralnom delu jednog velikog ležišta bakra.Eksploatacija se obavlja u odnosu na već postojeći jamski sistem, ali i kroz novoizrađene prostorije. Za postizanje najboljih rezultata primenjena je metoda za otkopavanje rude u I eksploatacionom pojasu vrši „: Metoda otkopavanja sa zapunjavanjem otkopanog prostora odozgo naniže“.Koristi se najvećim delom dizel mehanizacija, a usklađivanjem radnih operacija postiže se veliki kapacitet na ...
    podzemna eksploatacija, bakar, otvaranje rudnika, metoda otkopavanja
    ... rude Površina zahvaćena ngremma Zapremina Količina rude » Kota vrha | Kota dna : : horizontalnog, » (t) Etaža ; ; otkopnim pojasom ; etaže pojasa (m) | pojasa (m) > pojasa 3 (m) 0 (m') -40 -45 6.444,47 32.223,87 93.087,04 -40/-55 -45 -50 6.444,47 32.223,87 96.671,62 93.087,04 -50 -55 6.444,47 ...
    ... tipova mineralizacije uslovno podeljen u dve zone (slike v-1. i v-2.): Gornju i Donju zonu. Slika v-1. Položaj i međusobni odnosi projektovanih kontura mineralizacije bakra ı zlata Gornje, Donje i Istočne zone hidroternalnog Sistema Gornja zona ležišta predstavljena je mineralizacijom tipa visoke ...
    ... Slika 3.2.1. Raspored prostorija pripreme i razrade ležišta u I eksploatacionom pojasu Sistem ı formiranje pripremnih prostorija za svaku otkopnu etažu su identični. Za potrebe otkopavanja „gornjeg“ otkopnog pojasa, iz prostorija razrade (EH ı PEH), predviđena Je izrada pristupnih hodnika (PH) ...

  • Tektonske i litostratigrafske karakteristike šireg područja Grivske (Zapadna Srbija)

    Nikola Otašević (2024)
    U ovom radu predstavljene su osnovne geološke karakteristike šireg područja Grivske. U litostratigrafskom pogledu na ovom prostoru prisutne su paleozojske, mezozojske i kenozojske sedimentne, magmatske i metamorfne stene. Tvorevine karbona su predstavljene semimeta-morfisanim tvorevinama.Tvorevine trijaske starosti su predstavljene slojevitim i masivnim krečnjacima, dok su tvorevine jure predstavljeni produktima ofiolitskog melanža. Takođe, prisutne su i tvorevine senona koje su predstavljene masivnim krečnjacima. U neogenoj sukcesiji dominiraju klastiti miocena, dok su u kvartaru zastupljeni različiti tipovi fluvijalnih, deluvijalnih i deluvijalno-proluvijalnih tvorevina. ...
    Arilje, grivska formacija, Drina-Ivanjica, tektonska evolucija

  • Konceptualni model hidrogeotermalnog sistema šire okoline Brusa - geološki, geofizički i hidrogeološki uslovi / Conceptual model of hydrothermal system of Brus area - geological, geophysical and hydrogeological condition

    Dejan Milenić, Ana Vranješ, Marinko Toljić, Ivana Vasiljević, Natalija Radosavljević, Matija Ognjanović (2024)
    Na širem području Brusa izvedena su naučna multidisciplinarna istraživanja za potrebe ocene geotermalnog potencijala sa zadatkom de9inisanja uslova formiranja geotermalnih i termomineralnih resursa. Interpretacijom podataka zaključeno je da je na predmetnom terenu formiran "hibridni" hidrogeotermalni sistem, koji sadrži elemente sistema u rov-strukturi i elemente konvektivnog hidrogeotermalnog sistema sa rezervoarom u pokrivaču granitoidne intruzije. Sistem čine dva nezavisna hidrogeotermalna rezervoara. Prvi rezervoar formiran je u gornjokrednim krečnjacima na dubini od oko 1550 m. Maksimalne prognozne temperature hidrogeotermalnih resursa u krečnjačkom ...
    hidrogeotermalni sistem, gornjokredni krečnjaci, trijaski mermeri, Brus

  • Горњокредне творевине северозападне Србије

    Bojan M. Glavaš-Trbić (2013-11-26)
    У раду су приказане палеогеографске карактеристике и геотектонски положајширег подручја (Јадарског блока и Вардарске зоне) које су утицале на условеталожења, односно карактеристике горњокредних творевина на простору данашњесеверозападне Србије.Описани су карактеристични локални геолошки стубови уз приказ њиховихлитолошких, биостратиграфских и седиментолошких карактеристика. При томе сукоришћена досадашња сазнања о предметном простору изложена у домаћим радовима,и извршена је компарација и корелација са подацима суседних терена, ширеперитетиског ареала.Истраживања у првој фази су вршена на међусобно удаљеним и релативномалим профилима – често само ерозионим крпама ...
    горња креда, стратиграфија, микрофосили, макрофосили, Јадарскиблок-Вардарска зона, СЗ Србија

  • Tektonska evolucija istočne periferije timočke eruptivne oblasti

    Stefan Zujić (2024)
    U radu su predstavljeni rezultati proučavanja tektonskih i litostratigrafskih karakteristika istočnog oboda Timočke eruptivne zone. Zaključci o geološkim odnosima u okviru Timočke eruptivne oblasti i susednih geotektonskih jedinica izvedeni su na osnovu podataka prikuljenih tokom terenskih istraživanja i podataka dobijenih iz publikovanih radova. Rezultati rada ukazuju da je teren koji je bio tema ovog istraživanja, u strukturno-tektonskom smislu oblikovan tokom glavnih geodinamičkih događaja u okviru Karpato-balkanskog orogenog luka. Analizom strukturnog sklopa su utvrđeni glavni deformacioni događaji koji su predsavljeni ...
    tektonska evolucija, timočka eruptivna oblast

  • Paleomagnetic study of Jurassic-Early Cretaceus sediments in the Danibicum of Eastern Serbia

    Vesna Cvetkov, Emo Marton, Vesna Lesić, Dragana Tomić (2015)
    ... opštem srednjem pravcu za Vardarsku zonu, sugerišući da su ove dve oblasti mogle zajedno učestvovati u CW rotaciji od oko 40° u vreme posle donjeg miocena. U cilju podrške ovog zaključka, planiraju se buduća istraživanja u oblasti koja se nalazi između Vardarske zone i Danubikuma. PALEOMAGNETIC ...
    ... similar to those for the Vardar zone suggesting that these two areas could have participated in a CW rotation of around 40° together, in post Early Miocene times. In order to support this conclusion, we plan to extend the research to the area situated between the Vardar Zone and the Danubicum. References: ...
    ... am, jura-donja kreda, Danubikum, Istočna Srbija Danubikum se prostire od južnih Karpata u Rumuniji preko istočne Srbije i nastavlja dalje u zapadnu Bugarsku. Ova jedinica se sastoji od kopleksnih navlaka Arjana, Coşuştea, Gornjeg i Donjeg Dunubikuma. Naše područje istraživanja nalazi se u ...