Претрага

Упит dcterms_subject_txt:vodonosne naslage

102 items

  • Palinomorfe sa lokaliteta Gostuška reka (Stara planina)

    Ivan Rutović (2024)
    U radu su prikazani rezultati palinološkog istraživanja permsko-trijaskih sedimenata sa lokaliteta Gostuška reka. Palinološki kompleksi su detaljno analizirani, što je omogućilo morfološku, taksonomsku i paleoekološku identifikaciju palinomorfi. Istraživanje je pokazalo prisustvo velikog broja spora i polena golosemenica, dok je polen skrivenosemenica zastupljen u manjem procentu. Na osnovu paleoekoloških analiza, zaključeno je da je tokom formiranja sedimenata na lokalitetu vladala aridna klima, sa povremenim vlažnim fazama koje su omogućavale razvoj močvarne vegetacije.
    palinomorfe, paleoekologija, perm - trijas, Stara planina, Gostuška reka
    ... Omphalopthicha, Undularia (Anđelković, 1978). Naslage gornjeg trijasa su manje zastupljene na Staroj planini u poređenju sa donjim i srednjim trijasom. Najstarije naslage obuhvataju alevrolite, zelene peščare ı dolomitične krečnjake, dok mlađe naslage uključuju karnijske i retske sedimente sačinjene ...
    ... dominiraju debeloslojeviti arkozni konglomerati (Anđelković, 1978). U dolini reke Jelovice, donjotrijaske naslage pokazuju transgresivni karakter i leže preko permskih crvenih peščara. Ove naslage se mogu podeliti na dva segmenta: stariji (sajski kompleks), sastavljen od gruboklastičnih sedimenata ...

  • Prirodno prečišćavanje i stimulisana bioremedijacija podzemnih voda zagađenih naftnim ugljovodonicima

    Nenad M. Marić (2016-09-26)
    Disertacija se konceptualno sastoji iz dva dela kojima je obuhvaćen pasivan (prirodnoprečišćavanje) i aktivan remedijacioni pristup (stimulisana bioremedijacija) kodpodzemnih voda zagađenih naftnim ugljovodonicima.U prvom delu disertacije prikazani su rezultati osmatranja procesa prirodnogprečišćavanja u podzemnim vodama na lokaciji istorijskog zagađenja kerozinom.Tragovi zagađenja naftnim ugljovodonicima pronađeni su 20 godina nakon prosipanjakerozina. Ovo je stvorilo osnovu za proučavanje efekata dugotrajne izloženostipodzemnih voda procesima biodegradacije u terenskim uslovima. Uočeno je da sesnižene koncentracije elektron akceptora (O2, NO3-, SO42-) i povišene koncentracijemetaboličkih produkata biodegradacije ...
    podzemne vode, naftni ugljovodonici, kerozin, prirodno prečišćavanje,stimulisana bioremedijacija
    ... okviru ovih naslaga je prvenstveno montmorijonitskog tipa. Aluvijalne naslage Aluvijalne naslage Zapadne Morave zauzimaju centralni deo područja obuhvaćenog istraživanjima. Reč je o peskovito-šljunkovitim naslagama, u okviru kojih sa povećanjem dubine raste udeo šljunkovite frakcije. Litološki ...
    ... potpunosti zahvaćene aluvijalne naslage, ali i laporovite gline u njihovoj podini (PJ-7, PJ-9). Može se zaključiti da su glinovito-peskovite naslage ispod puta predstavljale sredinu koja je zadržala front zagađenja od naglog spuštanja ka aluvijalnim naslagama i reci. S obzirom na hiposmetrijski ...
    ... starosti, debljine od 2,6 do 5,6 m. Sledeći litološki član čine peskovito-šljunkovite naslage debljine od 1,5 do 3,0 m. Podinu ovim peskovito-šljukovitim naslagama čine laporovite gline. Reč je o naslagama pliocenske starosti koje karakteriše kontinualno rasprostranjenje u okviru zone obuhvaćene ...

  • Tektonska evolucija ugljevičkog basena (Bosna i Hercegovina)

    Slobodan Dragić (2024)
    U radu je prezentovana šira slika tektonske evolucije ugljevičkog basena, kao i Dinarida uopšte. Prikazani su litostratigrafski odnosi istraživanog područja, kao i kratak pregled tektonskih jedinica koje se nalaze u domenu basena. Najveća pažnja posvećena je kinematskoj analizi rasjednih struktura i interpretaciji podataka u svjetlu tektonske evolucije basena. Ugljevički basen zapunjen je oligocensko-miocenskim sedimentima, a njegovu osnovu grade paleozojsko-mezozojske formacije. Najstarije tvorevine na ovom području su permski sedimenti. Trijaski i kredni deponati, uglavnom krečnjaci, reprezent su tvorevina ...
    oligocensko-miocenski basen, dvosmjerna ekstenzija, supsidencija, kompresija, inverzija
    ... na paleogenskim klastitima. Debljina badenskih naslaga, kreće se u relacijama od 50 do 300 m. Na ove sedimente normalno dolaze naslage sarmata, ili transgresivno naslage panona (Buzaljko i saradnici, 1986). Badensku transgresiju na području Ugljevika potvrđuju nalasci morskih ostrakoda: Acan ...
    ... krečnjaci, reprezent su tvorevina nastalih tokom mezozoika. Paleogeno-neogene tvorevine izgrađuju najveći dio istraživanog prostora, a najmlađe naslage predstavljene su kvartarnim deponatima. U tektonskom kontekstu ugljevički basen je pozicioniran u domenu unutrašnjih Dinarida na kontaktu sa Panonskim ...
    ... Južna granica produktivnog dijela basena markirana je kontaktom eocenskih ı slatkovodnih miocenskih naslaga. Na ostalim pravcima ugljononske naslage su pokrivene mlađim marinsko-brakičnim tvorevinama srednjeg i gornjeg miocena. Dužina basena po pravcu istok-zapad iznosi oko 9 km, dok širina ...

  • Mikroorganizmi - biohidrogeološki indikatori odabranih pojava mineralnih voda Srbije

    Vladimir Šaraba (2021)
    Sa namerom definisanja hidrogeološke uloge i značaja mikrobiološkog diverziteta odabranih pojava mineralnih voda Srbije, primenom sistema biodetektora, dokazano je prisustvo gvožđevitih, sulfato-redukujućih, sluz-produkujućih, heterotrofnih aerobnih i denitrifikacionih bakterija, na osnovu čega je proračunat rizik od razvoja procesa biokorozije i biohemijske inkrustacije, te zdravstveni rizik. Uz procenu rizika, izvedene su analize skenirajuće elektronske mikroskopije biofilmova i hidrogeohemijsko modeliranje, te makroskopska, otpička i difrakciona ispitivanja naslaga inkrustacije, dok je fizičko-hemijskim analizama utvrđena vrednost ukupne mineralizacije iznad 1 g/L, kao i povišeni ...
    biohidrogeologija, SEM analize, makroskopska i optička ispitivanja, rendgenska difrakcija praha, hidrogeohemijsko modeliranje, BART analize, metabarkoding analize mikrobioma, fizičko-hemijske analize, starenje bunara (biokorozija, biohemijska inkrustacija i biozarastanje), zdravstveni rizik
    ... gornjekrednim jedinicama istog litološkog sastava (Martinović, 2008; Šaraba et al., 2017b; Šaraba & Krunić, 2017b), u neogenim naslagama Mačve registrovano je rasprostranjenje vodonosnih horizonata u okviru različitih litostratigrafskih jedinica (peskovi, sarmatski organogeni krečnjaci, itd.) (Protić, 1995) ...
    ... U okviru sedimentne serije izgrađene od peskova, glina, laporaca i glinovitih peskova sa slojevima uglja, koja naleže na sarmatske naslage, registrovano je više vodonosnih horizonata (Milojević, 1964). Na Slici 1.36 prikazno je rasprostranjenje neogenih i kvaratnih sedimenata šireg područja Selters Banje ...
    ... zastupljenost je bila veća u naslagama biofilma u odnosu na uzorke vode (Li et al., 2017), što ukazuje na potencijal razdela u procesima biozarastanja bunara. Prisustvo Acidobacteria, između ostalog, može da bude i rezultat vertikalnog proceđivanja voda iz plićih vodonosnih horizonata, s obziom na to ...

  • Optimizacija vodosnabdevanja podzemnim vodama u Srbiji

    Dušan Polomčić, Zoran Stevanović, Petar Dokmanović, Vesna Ristić-Vakanjac, Bojan Hajdin, Saša Milanović, Dragoljub Bajić (2012)
    ... izvorista podzemnih voda u Srbiji prema tipu vodonosne sredine (m*/s) Table 1. Yield of groundwater sources in Serbia according to the type of aquifer (m/s) Osnovni Hidrogeoloska Aluviialni vodonosni Neogene Karstna Pukotinska Ukuono jedinica jan kompleks naslage sredina sredina P nanos! (Vojvodina) Backa ...
    ... relativno bogata podzemnim vodama, koje se nalaze u tipovima izdani nejednako njene teritorije. rezerve su akumulirane u kvartarnim i neogenim vodonosnim naslagama intergranularne poroznosti i u planinskim masivima od karstifikovanih karbonatnih stena. Podzemne vode u Srbiji i pored intenzivnog (koristi ...
    ... artificial recharge) (m*/s) (Institute for water management J. Cerni 2001) Osnovni . xb taint Aluvijalni vodonosni Neogene Karstna Pukotinska Hidrogeoloska jedinica ; F . Ukupno nanosi kompleks naslage sredina sredina (Vojvodina) Backa i Banat 9,39 4,91 0,55 0 0 14,85 Srem, Macva, Sava / 21,11 0,55 0,99 ...

  • Оцена перспективности изворишта "Вић баре" за водоснабдевање Обреновца

    Бојан Хајдин, Душан Поломчић, Зоран Стевановић, Драгољуб Бајић, Катарина Хајдин (2012)
    ... aluvijalne naslage do dubine od oko 20 m (sl. 1). PovrSinski deo terena preteZno izgraduju gline mestimiéno peskovite sa prelazima u glinovite peskove koje se €esto oznacéavaju kao uslovno _,bezvodni* (koeficijenti filtracije 1.0x10° m/s do 7.0x10” m/s). Izdan je formirana u dobro sortiranim naslagama od ...
    ... manjim od 1x10° mis. LEGENDA: Le] 1 2 Slika 1. Hidrogeoloska karta i profil A-B na izvoristu “Vi¢ bare”. Legenda: 1. glina i pesak sa glavnim vodonosnim slojem od Sljunkova (Q), 2. pesak i alevrolit, 3. lesoidne gline i supeskovi, 4. gline (Pl), 5. geoloska granica, 6. zbijeni tip izdani, vrlo mala ...

  • Kvantitativna ocena režima i bilansa podzemnih voda u aluvijonu Velike Morave od Bagrdana do ušća u Dunavu

    Aleksandar Balubdžić (2024)
    Aluvijalni sedimenti velikih reka raspolažu značajnim količinama podzemnih voda, što je zajedno sa površinskim vodama dozvolilo razvoj naselja i ljudskih aktivnosti. Ovaj razvoj uslovljava veće potrebe za vodnim resursima i njihovim kvalitetom. Sa povećanjem eksploatacije podzemnih voda, uticaj iste je značajniji i može da dovede do opadanja nivoa podzemnih voda i pogoršanja kvaliteta. Aluvijon Velike Morave ima značajno rasprostranjenje, usled čega predstavlja važno ležište izdanskih voda sa velikim eksploatacionim mogućnostima. Izradom hidrodinamičkog modela aluvijona Velike Morave od Bagrdana do ...
    režim podzemnih voda, bilans podzemnih voda, intergranularna izdan, hidrodinamički model
    ... mlađim naslagama. Na istražnom području, od Bagrdanske klisure do ušća Velike Morave u Dunav, poznato je više lokalnosti u kojima Je dokazano postojanje arteske izdani. Prikazom istih od severne granice područja, spomenute lokalnosti su: U široj zoni Smedereva poznato je više vodonosnih horizonata ...
    ... crpenja određena je izdašnost bunara od 45 l/s po objektu. U užoj zoni Požarevca poznato Je 4-5 vodonosnih slojeva na dubini od 30-230 m. Moguće je da postoji i više slojeva usled raslojavanja vodonosnih naslaga. Poznato je postojanje izdani na sledećim dubinama: od 28-29,5 m, od 75,4-98 m, od 122 ...
    ... konstatovana sa 4 vodonosna horizonta u okviru peskovitih naslaga na dubinama: od 56-64 m, od 90-98 m, od 116-126 m, od 135-150 m. Izdrašnost bunara iznosi oko 6 1/s u uslovima samoizliva. Kod Aleksandrovca (na oko 19 km južno od Požarevca) dokzano je postojanje izdani sa 3 vodonosna horizonta na ...

  • Минерагенија зеолитских туфова Србије

    Vladan Kašić (2018-02-05)
    Лежишта наших зеолитских туфова (Златокоп, Игрош, Јабланица 1, Беочин, Топоница и Сланци) која су овде била предмет детаљних истраживања, просторно и генетски везана су за вулканске и вулканокластичне стене маринских средина сенонске и неогенске старости и језерске седименте неогене старости и настала су као продукт девитрификације вулканског стакла.Током лабораторијских испитивања при изради ове докторске дисертације, примењене су следеће аналитичке методе: оптичка испитивања петрографских препарата; рендгенска дифракција праха (XRD); скенирајућа електронска микроскопија (СЕМ метода); хемијска карактеризација зеолитских туфова у оквиру ...
    минерагенија, зеолитски туф, Србија, клиноптилолит, хојландит
    ... терцијарним наслагама. 20 У панонским наслагама највећег дела Војводине туфови нису примећени, док се њихово присуство индицира само у Северној Бачкој. Сарматски седименти поуздано садрже вулканогене творевине у средњој Бачкој и средњем Банату. У оквиру тортона, вулканокластичне наслаге дебљине ...
    ... Кобиле, док је Петковић (из Милићевић и др., 2013) дао преглед изведених истраживања вулканита Врања и подручја северно од Власотинца. Наслаге Тесовишког басена, наслаге угља у Грделичкој клисури и вулканске туфове око Лепенице проучавао је Павловић (из Милићевић и др., 2013). Вулканске туфове Врањског ...
    ... даје Долић (1997). Он овде издваја: кластичну формацију Великог Села као најстарији пакет језерских седимената, затим праве језерске басенске наслаге „сланачке формације“ у чијем базалном делу су местимично присутне појаве угља а у различитим нивоима и слојеви туфова и туфита. Најмлађи пакет ...

  • Proučavanje razvića Bihaćkog i Cazinskog basena primenom gravimetrijskih podataka

    Snežana M. ignjatović, Ivana M. Vasiljević, Nevena R. Andrić-Tomašević, Ana S. Mladenović (2024)
    Bihaćki i Cazinski baseni su neogeni baseni, koji pripadaju spoljašnjim Dinaridima i formirani su tokom kasne faze razvoja Dinarida. Ovi baseni su od posebnog interesa zbog svoje geološke prošlosti i potencijalnih strukturnih karakteristika. U istraživanju, primenjeni su gravimetrijski podaci u clju boljeg razumevanja evolucije ovih basena. Primenom različitih postupaka matematičkih transformacija na gravimetrijskim podacima može se ustanoviti gravitacioni uticaj neogenih basena male gustine i mogu se detektovati strukture, koje su potencijalno vezane za njihovo formiranje. U ovom istraživanju, analiza ...
    matematičke transformacije podataka, kontakti, neogeni baseni

  • Geotehničko istraživanje terena za potrebe izgradnje mosta „Mihajlo Pupin“ u Zemunu

    Luka Malenov (2024)
    Za potrebe izrade završnog rada na četvrtoj godini Rudarsko-geološkog fakulteta, studijskog programa Geotehnika, pod mentorstvom doc. dr Dušana Berisavljevića, analizirani su parametri dobijeni laboratorijskim ispitivanjima, kao i in-situ istraživanjima terena i ustanovljeni su geotehnički uslovi izgradnje mosta Zemun-Borča. Takođe, izvršeno je određivanje karakterističnih vrednosti geotehničkih parametara, koje se izučava u sklopu obaveznog predmeta u četvrtoj godini: Projektovanje inženjerskogeoloških radova. Detaljna geotehnička istraživanja terena, izveo je Saobraćajni institut CIP iz Beograda, za potrebe izrade Glavnog projekta mosta Mihajlo Pupin preko Dunava, ...
    tlo, most, geotehnički parametri, karakteristične vrednosti geotehničkih parametara
    ... karakteristika, lesni sedimenti su podeljeni u dve grupe, i to: 1) Lesne naslage u nadizdanskoj zoni — eolski genetski tip 35 2) Lesne naslage u izdanskoj zoni – kopneno barski genetski tip 6.2.1. Lesne naslage u nadizdanskoj zoni – eolski sedimenti Obuhvataju I, II i IHI lesni horizont ...
    ... ne 29 6.2. KVARTAR - PLEISTOCEN (Q!) ........aaaaaaa a aanatavaaaaano 35 6.2.1. Lesne naslage u nadizdanskoj zoni — eolski sedimenti .........aaaaannn.. 36 6.2.2. Kopneno barski sedimenti — lesne naslage u izdanskoj zonmi ........................... 39 6.2.3. Aluvijalno – jezerski sedimenti (Q) ...
    ... strukture lesa je proces koji se Javlja kada se lesne naslage provlaže vodom, što uzrokuje smanjenje volumena tla i time sleganje površine. Ovaj fenomen je naročito izražen na Zemunskom lesnom platou zbog specifične zapremine lesnog tla. Lesne naslage na Zemunskom platou imaju izraženu sklonost ka k ...

  • Geotehničko istraživanje terena za potrebe izgradnje mosta „Mihajlo Pupin“ u Zemunu

    Luka Malenov (2024)
    Za potrebe izrade završnog rada na četvrtoj godini Rudarsko-geološkog fakulteta, studijskog programa Geotehnika, pod mentorstvom doc. dr Dušana Berisavljevića, analizirani su parametri dobijeni laboratorijskim ispitivanjima, kao i in-situ istraživanjima terena i ustanovljeni su geotehnički uslovi izgradnje mosta Zemun-Borča. Takođe, izvršeno je određivanje karakterističnih vrednosti geotehničkih parametara, koje se izučava u sklopu obaveznog predmeta u četvrtoj godini: Projektovanje inženjerskogeoloških radova. Detaljna geotehnička istraživanja terena, izveo je Saobraćajni institut CIP iz Beograda, za potrebe izrade Glavnog projekta mosta Mihajlo Pupin preko Dunava, ...
    tlo, most, geotehnički parametri, karakteristične vrednosti geotehničkih parametara
    ... karakteristika, lesni sedimenti su podeljeni u dve grupe, i to: 1) Lesne naslage u nadizdanskoj zoni — eolski genetski tip 35 2) Lesne naslage u izdanskoj zoni – kopneno barski genetski tip 6.2.1. Lesne naslage u nadizdanskoj zoni – eolski sedimenti Obuhvataju I, II i IHI lesni horizont ...
    ... ne 29 6.2. KVARTAR - PLEISTOCEN (Q!) ........aaaaaaa a aanatavaaaaano 35 6.2.1. Lesne naslage u nadizdanskoj zoni — eolski sedimenti .........aaaaannn.. 36 6.2.2. Kopneno barski sedimenti — lesne naslage u izdanskoj zonmi ........................... 39 6.2.3. Aluvijalno – jezerski sedimenti (Q) ...
    ... strukture lesa je proces koji se Javlja kada se lesne naslage provlaže vodom, što uzrokuje smanjenje volumena tla i time sleganje površine. Ovaj fenomen je naročito izražen na Zemunskom lesnom platou zbog specifične zapremine lesnog tla. Lesne naslage na Zemunskom platou imaju izraženu sklonost ka k ...

  • Upravljanje resursima podzemnih voda severne Bačke

    Bojan B. Hajdin (2014)
    Resursi podzemnih voda. – Vodosnabdevanje. - Održivo upravljanje. - Osnovni vodonosni kompleks. - Termalne vode. - Monitoring podzemnih voda.

  • Specifičnosti izgradnje deonice 3 brze saobraćajnice Požarevac-Golubac na organskom tlu

    Vojislav Lučić (2024)
    U ovom završnom radu prikazani su podaci koji se odnose na metode ojačanja terena izgrađenog od slabonosivog organskog tla, kao i njegove geotehničke karakteristike na primeru šireg istražnog prostora, u okolini sela Kumane duž trase treće dionice brze saobraćajnice Požarevac-Golubac. U radu su prvo prikazane osnovne karakteristike i podele organskog tla i treseta, zatim su navedene metode ojačanja tla koje mogu da se koriste na datom istražnom prostoru i na kraju je izvršena analiza i interpretacija rezultata geotehničkih istraživanja ...
    organsko tlo, treset, metode ojačanja slabonosivog tla, slieganje, konsolidacija i vremenski tok konsolidacije
    ... plastičnosti, Jako visoke vlažnosti. Prema načinu postanka se mogu podijeliti na dva sloja: naslage prašinaste i muljevite gline sive do tamno sive boje ı tresetne muljevite naslage crne boje. Naslage facije starača zauzimaju znatno rasprostranjenje i vrlo su nepovoljna sredina za bilo kakve ...
    ... organskog tla (treseta). Projektom Je određena izgradnja nasipa preko slabonosivog tla ı izrada mosta na šipovima preko dijela gdje su tresetne naslage najdeblje. U sklopu Projekta za građevinsku dozvolu izvedena su dodatna istraživanja kako bi se detaljnije ispitao prostor gdje Je predviđeno pr ...
    ... zahtijevati meliorativne zahvate ojačanja tla i premošćavanje. 5.3. Preporuke za obradu organskog podtla Sa obzirom na to da muljevite i tresetne naslage ne zadovoljavaju projektne zahtjeve ı kriterijume, tretiraju se kao nepogodna tla za bilo kakve inženjerske aktivnosti. Prosječna debljina tresetnog ...

  • Tektono-termalna evolucija kontakta Dinarida i Karpato-Balkanida u području Jastrepca

    Dalibor Erak (2019)
    Predmet istraživanja doktorske disertacije je tektonska evolucija područja planine Jastrebac u centralnoj Srbiji, gde višefazna tektonska aktivnost od mezozoika do danas komplikuje rekonstrukciju strukturnih odnosa i geološke evolucije ovog prostora. Kompleksna višefazna evolucija planine Jastrebac u Srbiji je demonstrirana kombinovanjem kinematskih podataka prikupljenih na terenu i mikrostrukturnih opservacija sa dodatnim termohronološkim podacima “fission track” i podacima odredbe starosti metodom U-Pb na cirkonima. Gornjokredna ekshumacija bila je praćena gornjokredno-eocenskim navlačenjem i magmatizmom vezanim za kontinentalnu koliziju, pri čemu je akreciona ...
    kinematika, termohronologija, ekstenzioni detačmenti, Dinaridi, Karpato-Balkanidi
    ... starosti te je najverovatnije da su naslage taložene u gornjem pliocenu i najstarijem kvartaru, tj. intervalu koji odgovara eopleistocenu u širem smislu. U području Grejača na profilu visine 10 m i duzine 20 m (Fotografija 5-66) otkrivene su pliocensko-pleistocenske naslage izgrađene od šljunkova sa kosom ...
    ... predstavljeni psamitsko-psefitskim naslagama facije rečnog korita preko kojih leže alevritični peskovi i alevritične gline povodanjskih facija. D. Erak: Tektono-termalna evolucija kontakta Dinarida i Karpato-balkanida u području Jastrepca 65 Proluvijalne naslage holocenske starosti formirane su ...
    ... formiranjem Sava zone kao suture u Dinaridima. Ova zona litostratigrafski je predstavljena najvećim delom mastrihtskim naslagama kontrakcionih turbidita dubokomorskog rova (tj. flišne naslage) (Slika 6-6, npr. Matenco i Radivojević, 2012; Pamić, 2002; Schmid et al., 2008; Ustaszewski et al., 2009). ...

  • Definisanje specifičnih uslova dreniranja podzemnih voda na karstnim vrelima Krupac 1 i 2

    Kristina Gavrilović (2024)
    Izvorište Krupac se nalazi u jugoistočnom delu Srbije, u blizini grada Pirota i deo je sistema za vodosnabdevanje grada i okolnih mesta. Vrela Krupac 1 i Krupac 2 su gravitaciona karstna vrela, locirana na kontaktu jursko-krednog kompleksa stena sa neogenim naslagama Pirotske kotline, čije su specifičnosti uslova dreniranja, kao i uslova cirkulacije, ispitane hidrohemijskim i izotopskim metodama, kao i opitom obeležavanja ponora Golema dubka. Ustanovljeno je da se radi o mladim vodama i sistemu bez duboke cirkulacije podzemnih voda, ...
    izvorište “Krupac”, specifični uslovi dreniranja, karstna izdan, režim izdani
    ... vode zatim podzemno dalje cirkulišu do sekundarne zone isticanja i to na kontaktu sa aluvijalnim naslagama (pr. vrelo “Klok”). Dreniranje je u vidu podzemnog isticanja u hipsometrijski niže naslage, ali delom i preko evapotranspiracije. Pukotinski tip izdani Ovaj tip izdani ima najveće raspr ...
    ... slojeva varira od nekoliko desetina metara (trijaske i dogerske naslage), do preko 1000 m (obodni delovi planinskih masiva istražnog područja). Stepen vodopropusnosti se takođe razlikuje u vertikalnom profile, posebno u trijaskim i naslagama dogera. Prihranjivanje se vrši infiltracijom atmosferskih ...
    ... Granica između ova dva vrela nije jasno definisana ni na severozapadu. Kada je u pitanju rasprostranjenje u profilu, zaključeno Je da je osnovni vodonosni horizont tj. kolektor podzemne vode u okviru titonskih bankovitih i masivnih krečnjaka (svetlosive ili žute boje), sa sprudnim organizmima koji ...

  • Geotermalni potencijal pliocensko-kvartarnih sedimenata na teritoriji opštione Novi Beograda

    Matija Ognjanović (2024)
    Svrha ovog rada određivanje geotermalne potencijalnosti teritorije opštine Novi Beograd. Određivanje geotermalne potencijalnosti Novog Beograda predstavlja kvantifikovanje geotermalnih resursa na njegovj teritoriji.Analizom opštih karakteristika tj. geografskim položajem, klimatskim, hidrološkim, hidrografskim i geomorfološkim karakteristika, zajedno sa geološkim, hidrogeološkim i opštim geotermalnim karakteristika istražnog područja stiče se jasan zaključak o istražnom području.U savremene geotermalne indikatore, u vidu povećane temperature podzemnih voda, pre svega zbog efekta toplotnog ostrva i sintezom svih pređašnjih podataka, kao podloge za dalju, detaljniju, analizu dolazi se do koraka ...
    geotermalna energija, geotermalni potencijal, Novi Beograd, subhidrogeotermalni resursi
    ... kolektor na ovom delu posavske izdani”(Živković, 1974). Debljina vodonosnog sloja na prostoru Bežanijskog pola je u rasponu od 5 do 25 m, sa koeficijentom filtracije 5x10“ m/s. Kod Bežanijskog groblja (bušotina ZK-26) ove naslage su otkrivene takođe u podini barskorečnih sedimenata na dubini od ...
    ... . Za neogene sedimente karakteristična Je česta smena vodonosnih (peskovi) i slabovodopropusnih ili nepropusnih sedimenata (gline, laporci). Analizom dostupnih podataka van istražnog terena, pretpostavljene dubine formiranja vodonosnih horizonata u okviru peskova su ispod 350 metara. Njihovu ...
    ... tu se pre svega misli da Je određena potencijalnost za pojedinačni bunar koliko je teoretski moguće da da toplotne nergije, kao i za kompletne vodonosne slojeve određene starosti koji su predmet ovog rada. Takođe sračunata Je i ukupna potencijalnost područja teritorije opštine Novi Beograd. 2 ...

  • Хидрогеолошке карактеристике изворишта за водоснабдевање Kањиже

    Vladimir Jović ( 2024)
    Rad se bavi hidrogeoloskim karakteristikama izvorista za vodosnabdevanje opstine Kanjiza. Istrazivanja su sprovedena na tri hidrogeoloska kompleksa, od kojih su drugi i treći kompleks kljućni za vodosnabdevanje. Ovi kompleksi se nalaze u sedimentima pleistoćenske i paludinske starosti, na dubinama od 60 do 260 metara, sa subarteskim nivoom vode. Ukupne rezerve podzemnih voda u okviru drugog i treć eg hidrogeoloskog kompleksa iznose 935 l/s, a klasifikovane su u dve kategorije: B i C1. Kvalitet podzemnih voda je stabilan i pripada ...
    hidrogeologija, podzemne vode, vodosnabdevanje, hidrogeološki kompleksi, Kanjiža
    ... prostoru opštine Kanjiža, peskoviti sedimenti do dubine od 265 m su najznačajniji za vodosnabdevanje. U okviru ovih sedimenata mogu se izdvojiti vodonosni horizonti koji su predstavljeni klastičnim sedimentima, sa dominacijom peskovite frakcije. U okviru ovih peskovitih sedimenata formiran je zbijeni ...
    ... probnih crpenja i obrade dobijenih podataka rađenih neposredno nakon izrade eksploatacionih bunara, utvrđeni su hidrogeološki parametri kaptiranih vodonosnih horizonta. Utvrđeno je da se koeficijent filtracije kreće od 1,00 x 10 “ m/s do 2,01 x 10 + m/s u istočnom delu područja istraživanja (Martonoš ...
    ... probnih crpljenja, rađenih neposredno nakon izrade eksploatacionih bunara, i obrade dobijenih podataka, utvrđeni su hidrogeološki parametri ova dva vodonosna horizonta: Koeficijent filtracije se kreće od 2,4 x 10 ~ m/s do 4,5 x 10 “m/s. Koeficijent transmisibilnosti od 8,6 x 10 * m?/s do 1,02 x 10“ ...

  • Arhitektonsko-građevinski kamen Crne Gore, stanje i potencijali

    Darko Božović, Vladimir Simić (2023)
    arhitektonsko-građevinski kamen, rezerve, kvalitet, potencijalnost

  • Hidrogeološke karakteristike i ocena bilansa Ravaničkih krečnjaka

    Andrijana Stanišić (2024)
    Hidrogeološka problematika koja se vezuje za složene uslove cirkulacije podzemnih voda u karstu kao i kompleksnost karakterizacije karstnih izdanskih voda, predstavljaju ključne faktore za usmeravanje ka istraživanju karsta i definisanje teme završnog rada. Tematikom rada obuhvaćene su prvenstveno hidrogeološke karakteristike područja istraživanja a zatim i analiza elemenata režima i bilansa podzemnih vodnih resursa u cilju njihove pravilne valorizacije.Zapadni krečnjački pojas Karpato-balkanskog luka odvojen je od mezozojskog kompleksa Kučajsko-beljaničkog masiva navlakom crvenih permskih peščara, koja se nastavlja na krepoljinsko-senjsku zonu ...
    karstni tip izdani, bilans podzemnih voda, podzemno isticanje, sifonalna cirkulacija, Ravanički krečnjaci
    ... predstavljen pliocenskim i miocenskim tvorevinama dvojakog razvića: 1/ naslage panonskog basena koje su taložene u okviru nekadašnjeg Paratetisa, to jest u njegovom zapadnom delu — Panonski basen; 2/ jezerske naslage koje su vezane za periferne potoline formirane u Pomoravlju i njenom obodu ...
    ... režim i karakteristike karstnog hidrogeološkog sistema. Sprovedene analize, sugerišu da geološke karakteristike utiču na hidrogeološke uslove vodonosne sredine i različito hidrauličko ponašanje karstnih izvora. Shodno tome, ovi uslovi utiču ne samo na režim, već i na ranjivost karstnih voda. ...
    ... i profilu, tačnije, vodonosnost stena menja se po celoj površini rasprostranjenja masiva, tako da se u neposrednoj blizini mogu naći izrazito vodonosni i bezvodni delovi terena (Dragišić, Živanović, 2014). Prisutsvo glinovite frakcije u okviru crvenih peščara, umanjuje stepen vodonosnosti ovih ...

  • Старење бунара у алувијалним срединама различитог степена оксичности

    Brankica Majkić (2013-09-27)
    Старење бунара настаје као последица процеса корозије и колмирања. Процесекорозије могуће је спречити уградњом филтерских конструкција од материјалаотпорних на корозију. Колмирање може да настане без обзира на врсту материјалаод кога се праве бунарске конструкције, а процесом може бити захваћенаприфилтарска зона па и зона саме водоносне средине. Из тог разлога тезa јеусмеренa на процесе који доводе до колмирања бунара и последицe опадањaкапацитета водозахватних објеката. Полазна хипотеза је да бунари стареразличитом брзином у срединама различитог степена оксичности. Хидрохемијскеи микробиолошке карактеристике подземних ...
    старење бунара, алувијалне издани, степен оксичности средине,колмирање, бунарски талог, локални хидраулички губитак, дозвољене улазнебрзине
    ... Табела 1.1: Захватање подземних вода у Србији према типу водоносне средине (m 3 /s), подаци Водопривредне основе Републике Србије (2001) Хидрогеолошка јединица Алувијални наноси Основни водоносни комплекс (Војводина) Неогене наслаге Карстна средина Пукотинска средина Укупно ...
    ... Петрографски састав шљункова горњег дела водоносног слоја различите фракције (узорак са дубине 11 до 11,5 m) (према подацима Васић 2004 графичка обрада података Мајкић)   На основу петрографских истраживања (слике 4.1.11 и 4.1.12) закључује се да водоносни хоризонт у горњем делу чине шљункови ...
    ... m/s (табела 4.1.7). Табела 4.1.7: Коефицијенти филтрације водоносног слоја у зони бунара на изворишту Трновче, добијени на основу гранулометријских анализа набушених слојева Ознака бушотине Коефицијент филтрације водоносног слоја (m/s) Референца Pp-1/04 3,3·10-3 ИЈЧ 2005 Pd-2/04 ...