Претрага

Упит dcterms_subject_txt:tiocijanatni anjon

31 items

  • Arsenopirit iz rudnih ležišta Šumadijsko-kopaoničke oblasti: paregeneza, sastav i produkti oksidacije

    Ivana N. Jelić (2023)
    Arsenopirit, FeAsS je čest pratilac polimetaličnih orudnjenja Šumadijsko-kopaoničke oblasti. Jedan je od sulfida koji u najvećoj meri koncentriše zlato. Nepoželjan je u rudama jer njegovom oksidacijom na jalovištima može doći do oslobađanja arsena koji spada u elemente toksične za životnu sredinu. U okviru ovog doktorata sistematski su ispitivani arsenopiriti iz različitih stadijuma i tipova orudnjenja rudnih ležišta i mineralizacija Šumadijsko-kopaoničke oblasti (Rudnik, Sastavci, Trepča, Gokčanica – Drenjak i Rujak, Golijska reka i Jurija). Uzorci arsenopirita ispitivani su polarizacionom mikroskopijom ...
    arsenopirit, zlato, skorodit, Šumadijsko-kopaonička oblast, parageneza, zonarnost
    ... i parcijalni gasni pritisak fiksirani su za svaku datu temperaturu. Polje čvrstog rastvora kod arsenopirita na 600" C, nalazi se duž 1:2 katjon — anjon linije i ima približna ograničenja od FeAsı osSoop i FeASnosSo,os. Na 702'" C što je invariantna tačka arsenopirita i inkongruentna tačka topljenja ...
    ... procese, preko 96% As otpuštenog iz arsenopirita ne ostaje u čvrstoj fazi već odlazi u vodu. U aerobnim uslovima pri pH vode od 4-6 i uz nedostatak oksi-anjona, As je vezan sa Fe- hidroksidima i na taj način je stabilan. Do poremećaja stabilnosti može doći usled promene geohemijskih uslova sredine. Skorodit ...

  • Supstitucione reakcije Pd(II) kompleksa sa biološki važnim biomolekulima

    Aleksandar M. Mijatović, Jovana Bogojeski (2017)
    Kompleksi Pd(II), supstitucione reakcije

  • Geneza i uslovi cirkulacije voda kompleksnih karstnih sistema Kučajsko-Beljaničkog masiva

    Ljiljana M. Vasić (2017-07-14)
    postupaka koji je primenjen u cilju definisanja zona prihranjivanja i veze izmeđupodzemnih i površinskih voda, vremena koje voda provede u podzemlju, pri čemu seformira jedinstven hemijski sastav i temperaturni režim isteklih voda, bili su polaznaosnova za usmerenje na istraživanje karsta i definisanje teme doktorske disertacije.Kučajsko-beljanički masiv se nalazi u istočnoj Srbiji i pripada oblasti Karpatobalkanskogluka i idealan je poligon za istraživanje, obzirom da se u okviru njega nalazejaka karstna vrela i pojave toplih karstnih izvora na relativno malom rastojanju, ...
    karstni sistemi, geneza podzemnih voda, izotopske metode, starost voda,hidrogeohemijski procesi, dubina cirkulacije podzemnih voda, subtermalne i termalnevode
    ... čija mineralizacija ne prelazi 360 mg/l, koje su bez boje, mirisa i ukusa, u jonskom sastavu hidrokarbonati (HCO3 -) izdvajaju se kao dominantni anjon (vrednosti od 100-210 mg/l), dok je u pogledu katjona najveći sadržaj kalcijuma (Ca2+), sa vrednostima do 70 mg/l. Pored kalcijuma, u vodama se nalaze ...
    ... vode i stene je uzet u obzir) Ponor Busovate 101.43 0.42 -15.41 +1.37 87 U vodama ponora Busovate u najvećim koncentracijama se javljaju anjoni HCO3 - (21.35 do 37.96 mg/l) i SO4 2-(10.73 do 13.15 mg/l), i katjoni Ca2+ sa koncentracijama koje se kreću od 6.695 do 11.05 mg/l (tabela 42) ...
    ... 0724E-07 3.7831E-04 8.7648E-08 1.2530E-08 1.0032 10.95 0.16 Kao i kod ponora Busovate, na ponoru Rečke se sa najvećim koncentracijama javljaju anjoni HCO3 - (40.83 do 65.37 mg/l) i SO4 2- (9.55 do 10.308 mg/l). Vrednosti hidrokarbonata znatno su veće na ponoru Rečke, dok su sulfati u nižim ko ...

  • Синтеза и карактеризација керамике на бази сфена

    Jelena R. Pantić (2015-07-10)
    Механохемијска активација стехиометријске смеше реактаната TiO2, SiO2 и CaCO3 показала се као веома успешна и једноставна метода за добијање сфена (CaTiSiO5). На основу мерења релативних густина свих синтерованих узорака установљено је да максималну густину од 93,9 % имају узорци који су активирани 30 минута и синтеровани на 1200 °С. Микроструктурном анализом, тј. анализом слика синтерованих узорака активираних 30 минута, које су добијене скенирајућом електронском микроскопијом, опажа се бимодална расподела величине зрна, са просечном величином од 3 μm, односно 5 ...
    сфен, механохемија, Ритвелдова метода, оптичка спектроскопија, микроструктурна анализа, фазна трансфоpмација, чврсти раствори
    ... Слагање са литературним подацима је добро (Speer et Gibbs, 1976; Bismayer et al., 1992). Дужине веза су такође упоређене са дужинама веза катјон-анјон у просторној групи P21/a и додатно потврђују да је сфен утачњен у одговарајућој просторној групи. Поређење дужине веза Ti-О у структурама два ...

  • Синтеза и карактеризација керамике на бази сфена

    Jelena R. Pantić (2015-07-10)
    Механохемијска активација стехиометријске смеше реактаната TiO2, SiO2 и CaCO3 показала се као веома успешна и једноставна метода за добијање сфена (CaTiSiO5). На основу мерења релативних густина свих синтерованих узорака установљено је да максималну густину од 93,9 % имају узорци који су активирани 30 минута и синтеровани на 1200 °С. Микроструктурном анализом, тј. анализом слика синтерованих узорака активираних 30 минута, које су добијене скенирајућом електронском микроскопијом, опажа се бимодална расподела величине зрна, са просечном величином од 3 μm, односно 5 ...
    сфен, механохемија, Ритвелдова метода, оптичка спектроскопија, микроструктурна анализа, фазна трансфоpмација, чврсти раствори
    ... Слагање са литературним подацима је добро (Speer et Gibbs, 1976; Bismayer et al., 1992). Дужине веза су такође упоређене са дужинама веза катјон-анјон у просторној групи P21/a и додатно потврђују да је сфен утачњен у одговарајућој просторној групи. Поређење дужине веза Ti-О у структурама два ...

  • Sastav i teksture minerala FeO-Fe2O3-TiO2 sistema u vulkanskim stenama i porfirskim ležištima bakra Borske metalogenetske zone

    Aleksandar Luković (2021)
    Proces obrazovanja minerala iz sistema FeO-Fe2O3-TiO2 u uzorcima vulkanskih stena i porfirskih orudnjenja borske zone prikazan kroz pojavu magnetita/hematita i njihovih alteracija. Minerali ove zone su ispitivani optičkim metodama (odbijena i propuštena svetlost), SEM-EDS/BSD, XRPD, LA-ICP-MS metodama. Rezultati ispitivanja su, pored glavnih Fe – Ti oksida, otkrili prisustvo ferijskog ilmenita u hornblenda andezitima I vulkanske faze kao i magnetita sa većim koncetracija Cr u zoni zlotske magnetne anomalije. Ispitivanje uzoraka iz bušotina porfirskih sistema borske zone otkriva postojanje nekoliko ...
    magnetit, hematit, hemoilmenit, Borska metalogenetska zona, porfirska ležišta
    ... Fe3+ (obično se sa A označava Fe2+ a sa B Fe3+) i formira inverznu spinelsku strukturu Btet(B/A)oktaO4 sa blago distorziranim teseralnim pakovanjem anjona (Bosi et al, 2009) (slika 2). Značajno za ovaj tip strukture jeste to da za razliku od klasične spinelske strukture date formulom AB2O4, gde A predstavlja ...

  • Хидрогеолошки услови формирања угљокиселих минералних вода Србије

    Goran H. Marinković (2014-06-17)
    Докторском дисертацијом разматране су хидрогеолошке структуре угљокиселихминералних вода литосфере Србије. При истраживањима узети су у обзир:резултати испитивања старости, порекла и физичко – хемијских карактеристикаугљокиселих вода, геотемпературни услови и геотектонска грађа литосфере,резултати изотопских испитивања на δ13С у карбонатима хидротермалнихлежишта, резултати истраживања минималних температура трансформацијекарбоната и структурно - хидрогеолошки услови у областима дренирањаугљокиселих вода.Резултати показују да је угљеник угљокиселих вода пореклом из карбонатахидротермалне фазе младих магматских процеса, а да су матични супстратиовог елемента карбонати мезозојских и палеозојских седиментних иметаморфних стена. Угљендиоксид ...
    литосфера Србије, угљокиселе воде, генеза, супстрати, рејони,хидрогеолошке структуре, дубина залегања, геолошки услови, типови,потенцијал.
    ... Појаве код којих је, и поред повишеног садржаја угљендиоксида, низак садржај HCO3 - јона, су резултат малог садржаја карбоната у стенама. Међу анјонима, у макрокомпонентном садржају угљокиселих вода Србије доминира НСО3 - јон, осим код појаве Мирашевац која је SO4 2- типа (слика 66). У анјонском ...

  • Upravljanje resursima podzemnih voda severne Bačke

    Bojan B. Hajdin (2013-03-07)
    Vodosnabdevanje gradova i naselja severne Bačke vrši se u potpunosti iskorišćavanjempodzemnih voda. Najznačajnije količine podzemne vode namenjene za piće zahvatajuse iz izdani u vodonosnim pleistocenskim naslagama koje su poznate kao osnovnivodonosni kompleks, dok su danas u vodosnabdevanju manje zastupljene vode izizdani u pliocenskim sedimentima i prve, slobodne izdani rasprostranjene plitko ispodpovršine terena.Pored snabdevanja stanovništva, veliki potrošači podzemne vode su i industrijskapreduzeća, a zbog loših uslova i nerazvijenih sistema za navodnjavanje sve veći korisnicivoda prve izdani postaju i poljoprivredni proizvođači.Geološka ...
    resursi podzemnih voda, vodosnabdevanje, održivo upravljanje, osnovni vodonosni kompleks, termomineralne vode, monitoring podzemnih
    ... analiza, je u rasponu između 382 i 730 mg/l. U pogledu sadržaja makro-komponenti hemijskog sastava, hidrokarbonati predstavljaju dominantni anjon, zatim slede hloridi i sulfati sa približno istom koncentracijom. U katjonskom sastavu u najvećem broju uzoraka na prvom mestu po sadržaju ...

  • Mineralni i hemijski sastav čestica u atmosferi zone Kolubarskog basena i uticaj na životnu sredinu

    Željko R. Cvetković (2013-11-18)
    Čestice iz vazduha su prikupljane u blizini termoelektrane i površinskih kopovarudnika uglja u Kolubarskom basenu. Izmereni srednji sadržaji koncentracija rastvornih,nerastvornih i ukupnih taložnih materija na godišnjem nivou prelaze 200 mg/m2dan (K-1, K-3, K-4, K-5). Distribucija čestica na svim lokacijama klasifikovana je na česticeveličine veće od 10 μm, zatim na čestice veličine od 10 μm do 2,5 μm i klase česticaveličine ispod 2,5 μm. Ovakva podela je dala odnos koncentracija inhalatornih irespiratornih čestica po mernim mestima. Skenirajuća elektronska mikroskopija jepokazala ...
    mineral, četica, prašina, leteći pepeo, aerosediment, PM10, teški metali,koncentracija, veličina čestice, Kolubara
    ... 27 0,006 0,011 Ca2+ 0,09 0,001 0,002 Σ KATJONI 2,64 0,101 0,107 Cl- 3,79 0,107 0,107 SO4 2- 0,58 0,006 0,012 HGO3 - 0,12 0,002 0,002 Σ ANJONI 4,49 0,115 0,121 pH / 5,7 / Pošto sadrže ugljen-dioksid koji sa vodom stvara ravnotežnu količinu HCO3 -, pH nezagađenih atmosferskih taloga ...

  • Mineralni i hemijski sastav čestica u atmosferi zone Kolubarskog basena i uticaj na životnu sredinu

    Željko R. Cvetković (2013-11-18)
    Čestice iz vazduha su prikupljane u blizini termoelektrane i površinskih kopovarudnika uglja u Kolubarskom basenu. Izmereni srednji sadržaji koncentracija rastvornih,nerastvornih i ukupnih taložnih materija na godišnjem nivou prelaze 200 mg/m2dan (K-1, K-3, K-4, K-5). Distribucija čestica na svim lokacijama klasifikovana je na česticeveličine veće od 10 μm, zatim na čestice veličine od 10 μm do 2,5 μm i klase česticaveličine ispod 2,5 μm. Ovakva podela je dala odnos koncentracija inhalatornih irespiratornih čestica po mernim mestima. Skenirajuća elektronska mikroskopija jepokazala ...
    mineral, četica, prašina, leteći pepeo, aerosediment, PM10, teški metali,koncentracija, veličina čestice, Kolubara
    ... 27 0,006 0,011 Ca2+ 0,09 0,001 0,002 Σ KATJONI 2,64 0,101 0,107 Cl- 3,79 0,107 0,107 SO4 2- 0,58 0,006 0,012 HGO3 - 0,12 0,002 0,002 Σ ANJONI 4,49 0,115 0,121 pH / 5,7 / Pošto sadrže ugljen-dioksid koji sa vodom stvara ravnotežnu količinu HCO3 -, pH nezagađenih atmosferskih taloga ...

  • Hidrogeoekološki uslovi eksploatacije kamenih i mrkih ugljeva Srbije

    Branko R. Miladinović (2016-04-27)
    Ugalj predstavlja energent na čijoj osnovi se razvija privreda celog sveta.Zato mu se pridaje velika pažnja u eksploataciji i preradi, bez obzira na mnogeštetne uticaje na životnu sredinu, a posebno na efekat staklene bašte koji sestvara emisijom zagađujućih materija u atmosferu radom termoelektrana naugalj.U Srbiji, resurs koji se danas u najvećoj meri koristi u proizvodnjielektrične energije je ugalj i on učestvuje u proseku sa 70 %. U strukturi ukupneproizvodnje ugljeva, dominiraju lignitski ugljevi sa učešćem od 98 %, a ...
    Srbija, kameni i mrki ugalj, podzemna eksploatacija, preradauglja, rudničke vode, hemijski sastav, emisija zagađujućih materija, životnasredina
    ... karakteristika samog akvifera. U redukcionoj sredini, arsenit As(III) je stabilan u obliku nejonizovane arsenske kiseline H3AsO3 i arsenitnog anjona H2AsO3-. U oksidacionoj sredini sa pH od 6-10, prisutniji je arsenat As(V) i to u anjonskim oblicima H2AsO4-, HAsO42-, AsO43- (Yu i dr. 2003). ...