Претрага

Упит dcterms_subject_txt:plan jame

140 items

  • Dobijanje čistog uglja (Jama Raspotočje-Zenica) za proizvodnju ugljenog praha za sagorevanje

    Mikica Lukić (1998)
    Ugalj, ugljeni prah, sagorevanje

  • Utvrđivanje optimalnog tehnološkog toka rude u cilju postizanja rentabilne proizvodnje u jami Bor

    Branislav Mihajlović (2000)
    Tehnološki tok rude, proizvodnja, Bor

  • Specifičnost problematike eksploazije gasnih smješa u jamama ugroženim požarima| u srednjobosanskom ugljenom basenu

    Nusret Hadžimujić (1981)
    Eksplozija, požari, ugalj, Bosna

  • Geometrija otkopnih blokova kod podetažne metode otkopavanja u jami rudnika olova i cinka Srebrenica""

    Dragoljub Djugumović (1990)
    Geometrija, otkopni blokovi, podetažne metode, Srebrenica

  • Tehničko-ekonomska ocena opravdanosti uvođenja prečnog otkopavanja sa hidrozasidavanjem otkopanog prostora u jami Ajvalija""

    Sefedin Kastrati (1985)
    Tehničko, ekonomska ocena, prečno otkopavanje, hidrozasidavanje, Ajvalija

  • Studija uzroka pojave gorskih udara u Staroj jami rudnika Zenice, kao i mere sprečavanja njihovog dejstva radi bezbednosti radova

    Muris Osmanagić (1964)
    Gorski udari, Zenica

  • Optimizacija tehnološkog procesa podzemne eksploatcije rudnog tela "Tilva Roš" u jami Bor ispod nivoa XIII horizonta

    Zoran Petković (1980)
    Podzemna eksploatacija, tehnološki proces, Bor

  • Uticaj geoloških uslova i fizičko-mehaničkih svojstava ugljene serije na racionalizaciju otkopavanja u jami Sretno" RMU Breza"

    Mirko Ivković (1985)
    Geološki uslovi, otkopavanje, ugalj, RMU Breza

  • Rock Stability Analysis On The Model Of Designed And Constructed Roadways In The Jama Bor

    Zlatanović Dragan, Milisavlјević Vladimir, Tokalić Rade, Čebašek Vladimir (2015)

  • Tehnologija izrade jamskog magacina eksploziva i eksplozivnih sredstava

    Sara Nikolić (2024)
    Završni rad sa temom „Tehnologija izrade jamskog magacina eksploziva i eksplozivnih sredstava” sastoji je iz opšteg dela i specijalnog dela. U opštem delu prikazani su : geologija ležišta, određivanje kapaciteta magacina eksplozivnih sredstava, lokacija i opis magacina. U specijalnom – drugom delu ovog završnog rada prikazani su: potrebni proračuni, tehnologija izrade magacina, predmer i predračun radova, normativi materijala, energije i radne snage, organizacija i dinamika izvodjenja radova. Prilikom izrade završnog rada, uz primenu svih propisa vezanih za ovu oblast, korišćene su ...
    magacin, eksploziv, sredstva za iniciranje, hodnik, komor
    ... Izbor vrste eksploziva izvršen je na osnovu tehničkih karakteristika koje je potrebno da poseduje eksploziv koji se primenjuje za rad u jami. Za miniranje u jami koristiće se patronirani amonijum-nitratski eksploziv »Amoneks-1« koji proizvodi fabrika Trayal - Kruševac. Tehničke karakteristike eksploziva ...
    ... će isti biti uračunati u troškove eksploatacije na nivou cele Jame. 53 10. ORGANIZACIJA I DINAMIKA IZVOĐENJA RADOVA 10.1. Organizacija radova Organizacijom izvođenja radova predviđeno je da se rad na izradi MES za potrebe Jame izvodi u tri smene. Izrada prostorija MES se može vršiti sa Jednom ...
    ... KAPACITETA MES Studijom ekonomske opravdanosti za podzemnu eksploataciju preostalih rezervi boksita u ležištu definisan je kapacitet proizvodnje rude iz jame od Qrod=150.000t/god. Proračun kapaciteta MES izvršen je za ovu proizvodnju i odgovarajući obim pripremnih radova. 3.1. Izbor vrste eksploziva ...

  • Primena termografije u rudarstvu

    Stevan Đenadić, Vesna Damnjanović, Predrag Jovančić, Dragan Ignjatović, Dragutin Jovković, Filip Miletić (2019)
    Danas, gotovo da nema oblasti u nauci i tehnici u kojoj se Infracrvena termografija ne primenjuje kao metoda za lociranje i praćenje zagrejanih objekata ili tela, beskontaktnu procenu temperature površina, i nedestruktivno ispitivanje materijala. U radu su prikazane mogućnosti i perspektive primene ove metode u oblasti rudarstva.
    infracrvena termografija, rudarstvo, monitoring
    ... kamerama bila opremljena i specijalnim filterima? - U slučaju podzemne eksploatacije na osnovu vlažnosti u jami, dubine jame, krivudavosti jame, vrste gasova koji se mogu očekivati u jami. - Da li će se vršiti utvrđivanje porekla rezervnih delova sumnjivog porekla koji se ugrađuju u mašine ist ...
    ... upravo inspekcija radi sprečavanja samozapaljenja uglja [10-13]. Slika 7. Termogram uglja u procesu paljenja (kamera Capture1454) [19] U jamama i površinskim kopovima gde je neizbežno odvodnjavanje, ICT se koristi za inspekciju crpnih pumpi (Slika 8). Slika 8. Termogram ležajeva crpne ...

  • Bezbednosna rastojanja u jamskim magacinima eksploziva u domaćoj i međunarodnoj praksi

    Luka Crnogorac, Ognjen Popović, Toma Jovičić, Veljko Lapčević (2024)
    Projektovanje jamskih magacina eksploziva predstavlja složen inženjerski problem. Sama namena jamskih magacina zahteva ispunjenost niza uslova koji se odnose na bezbedno pozicioniranje magacina, ispunjenost uslova ventilacije, pristupa, rukovođenja magacinom, načina skladištenja eksplozivnih sredstava, protivpožarne zaštite, elektro zaštite itd. Veoma važan parametar prilikom projektovanja jamskih magacina eksplozivnih sredstava predstavlja minimalno sigurnosno rastojanje između susednih komora u kojima su smeštena eksplozivna sredstva u cilju sprečavanja potencijalnog neželjenog dejstva vazdušnog udarnog talasa, razornog dejstva eksplozije i seizmičkog dejstva eksplozije. U ovom radu su prikazani ...
    jamski magacini, eksplozivi, bezbednosna rastojanja
    ... prostorija, glavnih puteva, postrojenja i objekata u jami. Razlikuje se situacija kada je eksploziv smešten u niše i kada je smešten u komore. U Tabeli 1 je dat 68 prikaz ovih rastojanja. Tabela 1. Minimalne udaljenosti jamskog magacina od objekata u jami Objekat koji Minimalna udaljenost (m) U vidu ...
    ... ventilaciju cele jame ili jednog njenog dela) 60 100 Otpremni hodnik za redovan izlaz i prolaz, glavni vetreni hodnici 20 25 Okno, komore, pumpe, elektro-rasklopne stanice, trafo stanice 60 100 Glavno izvozno okno za prevoz ljudi, potkop, niskop (za ulazak/izlazak ljudi u jamu) 100 100 Ostali ...
    ... eksplozije u komori jamskog magacina postoji odsustvo čepa, dok uticaj ima i ispunjenost komore eksplozivom. Bezbednost zaposlenog osoblja i objekata u jami i na površini mogu ugroziti sledeća dejstva eksplozije u magacinu: • dejstvo vazdušnog udarnog talasa, • „prenos detonacije, • „seizmičko dejstvo ...

  • Priprema ležišta bakra i zlata za primenu metode podzemnog otkopavanja u pojasevima iznad XIX horizonta

    Strahinja Petković (2024)
    Ovaj rad se fokusira na primenu metode otkopavanja sa zasipavanjem otkopnog prostora na primeru ležišta bakra.Analizirani su ključni elementi, uključujući geološke karakteristike ležišta, tehničko-eksploatacione faktore, dimenzionisanje prostorija, pripremne radove, bušačko-minerske aktivnosti, utovar i transport, ventilaciju i zasipavanje otkopanog prostora pastom zasipom. Takođe je, sprovedena analiza troškova, uključujući cenu izrade pripremnih prostorija po dužnom metru, u zavisnosti od kvaliteta radnog okruženja. Na kraju su definisani osnovni pokazatelji otkopavanja ležišta, uključujući količinu rude u otkopnom pojasu, kao i koeficijente iskorišćenja i ...
    podzemna eksploatacija, bakar, otvaranje rudnika, metoda otkopavanja
    ... faza i tehnoloških pristupa. Najpre, istraživanje ležišta izvedeno je kroz bušenje i radove u Jami, gde je kreirana kvalitetna baza podataka za analizu. Na osnovu tih podataka, razvijeni su planovi za otvaranje i eksploataciju. Geološki model je pokazao da ležište ima značajne rezerve, s velikim ...
    ... površinskom kopu imali su efekat na Jamske aktivnosti, dok su radovi u jami uticali na stanje površinskog kopa. Na površini su se često Javljali problemi kao što su nekontrolisani prilivi vode ı mulja, dok su radovi u jami uzrokovali poremećaje u stabilnosti kosina površinskog kopa. Pored toga ...
    ... transport, zasipavanje) 120 Eksploatacija rude u drugim rudnim telima 65 Spravljanje pasta zasipa i distribucija u jamu 30 Transport izvoz i drobljenje rude 100 Servisiranje jame 35 Ventilacija 25 Odvodnjavanje 15 Jamsko mašinsko održavanje 60 Spoljno mašinsko održavanje 40 Elektro održavanje ...

  • Rudničke vode olovo-cinkovih ležišta u rudnom polju „Blagodat“ u jugoistočnoj Srbiji

    Nebojša Atanacković, Veselin Dragišić, Vladimir Živanović, Ivana Cvejić, Saša Stojadinović, Ivana Jocić (2022)
    Rudno polje Blagodat sa više ležišta i pojava olovo-cinkovih ruda nalazi se u krajnjem jugoistočnom delu Srbije, blizu granica sa Bugarskom i Severnom Makedonijom. Eksploatacija ovog resursa vrši se podzemno u okviru rudnika Grot, ranije Blagodat. Prilivi podzemnih (rudničkih) voda u jamske radove rudnika Grot su visoki i iznose oko 130 l/s (septembar 2019), što ga trenutno svrstava u najovodnjenije rudnike sa podzemnom eksploatacijom u Srbiji. Nezavisno od njih, iz obližnjeg potkopa P-1 u ležištu Kula, ističe još 25 ...
    rudničke vode, ovodnjenost rudnika, prilivi rudničkih voda, kvalitet rudničkih voda

  • Zaštita od miniranja

    Suzana Lutovac, Miloš Gligorić (2024)
    Miniranje

  • Novi model za postizanje optimalne proizvodnje na naftnom polju Amal

    Elnori Elmabrouk Ali Elhaddad (2015-04-16)
    Doktorskom disertacijom analizirani su i proučavani problemi proizvodnje nafte iprimenjene metode za njihovo rešavanje na naftnom polju Amal. Ukratko jeprikazana proizvodnje nafte u Libiji, njene karakteristike i rezerve, da bi se videoznačaj ovog naftnog polja.Utvrđeno je da su na naftnom polju Amal ključni problemi koji prate procesproizvodnje taloženje parafina, pojava slojnog peska, neefikasan rad gasliftsistema, neefikasna desalinizacija nafte i ekološki problemi. Proizvodniproblemi, pojedinačno i više njih zajedno, na nekim bušotinama uzrokovali susmanjenje proizvodnje nafte od 40 do 75%. Zbog ...
    nafta, proizvodnja, optimizacija, Amal, Libija
    ... naftom. Primenjeni sistem ispuštanja slojne vode u taložne jame za isparavanje neće moći da zadovolji povećanu proizvodnju slojne vode sa tehničke strane. Takođe, ekološki je nedopustivo da se dalje nastavi sa ispuštanjem slojne vode u taložne jame bez njene prethodne pripreme. Za rešenje ovog problema ...
    ... ranijim procesom usmeravana u taložne jame na isparavanje, sada će se usmeravati na dalji proces pripreme. Treba naglasiti da će slojna voda, nakon završenog procesa pripreme ukoliko je potrebno iz bilo kog razloga i dalje moći da se usmerava u taložne jame za isparavanje ali neće biti štetna ...
    ... slojna voda će moći da se preusmeri u taložne jame za isparavanje. 58 Rezervoar sa tečnim hidrofobnim filterom RTHF Izlaz nafte (u R – 1) Ulaz slojne vode Pufer rezervoar P T Bušotine za utiskivanje slojne vode Merač protokaPumpe Taložne jame Slika 5.24. – Šematski prikaz predloženog ...

  • Novi model za postizanje optimalne proizvodnje na naftnom polju Amal

    Elnori Elmabrouk Ali Elhaddad (2015-04-16)
    Doktorskom disertacijom analizirani su i proučavani problemi proizvodnje nafte iprimenjene metode za njihovo rešavanje na naftnom polju Amal. Ukratko jeprikazana proizvodnje nafte u Libiji, njene karakteristike i rezerve, da bi se videoznačaj ovog naftnog polja.Utvrđeno je da su na naftnom polju Amal ključni problemi koji prate procesproizvodnje taloženje parafina, pojava slojnog peska, neefikasan rad gasliftsistema, neefikasna desalinizacija nafte i ekološki problemi. Proizvodniproblemi, pojedinačno i više njih zajedno, na nekim bušotinama uzrokovali susmanjenje proizvodnje nafte od 40 do 75%. Zbog ...
    nafta, proizvodnja, optimizacija, Amal, Libija
    ... naftom. Primenjeni sistem ispuštanja slojne vode u taložne jame za isparavanje neće moći da zadovolji povećanu proizvodnju slojne vode sa tehničke strane. Takođe, ekološki je nedopustivo da se dalje nastavi sa ispuštanjem slojne vode u taložne jame bez njene prethodne pripreme. Za rešenje ovog problema ...
    ... ranijim procesom usmeravana u taložne jame na isparavanje, sada će se usmeravati na dalji proces pripreme. Treba naglasiti da će slojna voda, nakon završenog procesa pripreme ukoliko je potrebno iz bilo kog razloga i dalje moći da se usmerava u taložne jame za isparavanje ali neće biti štetna ...
    ... slojna voda će moći da se preusmeri u taložne jame za isparavanje. 58 Rezervoar sa tečnim hidrofobnim filterom RTHF Izlaz nafte (u R – 1) Ulaz slojne vode Pufer rezervoar P T Bušotine za utiskivanje slojne vode Merač protokaPumpe Taložne jame Slika 5.24. – Šematski prikaz predloženog ...

  • Primena ubrzane konsolidacije kod izgradnje nasipa na deonici priključka Novi Beograd – Surčin autoputa ,,Miloš Veliki"

    Aleksa Tomičić (2024)
    Problem koji se javlja prilikom izgradnje objekata na ne konsolidovanom stišljivom tlu jeste pre svega vezan za prevelika sleganja tla usled opterećenja od objekata, najčešće su to objekti putne infrastrukture (nasipi), ili stambeno poslovni objekti. U tu svrhu se,primenjuju različiti vidovi ubrzanja konsolidacije tla. Stoga za potrebe izrade završnog rada Master akademskih studija studijskog programa geotehnika, na Rudarsko-geološkom fakultetu, izvršena je analiza dva najčešće korišćena postupka ubrzanja konsolidacije: predopterećenjem i ugradnjom peščanih drenova. Glavni cilj ovih postupaka je ...
    stišljivo tlo, konsolidacija, ubrzanje konsolidacije, predopterećenje, peščani drenovi

  • Geotehnički uslovi izgradnje metro stanice "Francuska" u Beogradu

    Lazar Pavlović (2024)
    Cilj ovog rada je analiza stabilnosti dijafragme, predviđene kao mere za obezbeđenje dubokog iskopa od zarušavanja okolnog tla koji se izvodi na mestu buduće metro stanice “Francuska” koja je planirana u okviru prve faze, prve linije metroa u Beogradu – sekcije „Centar“. U okviru numeričke analize je izvršena analiza stabilnosti konzolne dijafragme kao i dijafragme sa ankerom – slobodno oslonjene dijafragme, kako bi se moglo napraviti poređenje dobijenih vrednosti koje se odnose na dubinu fundiranja koja je potrebna da ...
    istraživanja, metro stanica, iskop, dijafragma
    ... debljina 0,50 - 1 metar. Njihova osnovna uloga Jeste osiguranje bočnih strana temeljne Jame da bi se dobio prostor unutar kojeg je potrebno izvesti temelje i podzemne delove građevine u suvom. Osim zaštite temeljne jame, najčešće predstavljaju i temelje buduće građevine, kao zidovi podzemnih prostorija ...
    ... povoljne kod izrade dubokih građevinskih Jama u urbanim sredinama) i kao elementi temeljenja („.piloti“); •+ YFododržive dijafragme — imaju ulogu nepropusne barijere; •+ Nosivo — vododržive dijafragme — najčešće se koriste kod zaštite građevinskih jama u naseljenim mestima, gde gabarit predviđenog ...
    ... sa karakterističnim dimenzijama lamela (Ćorić Slobodan — Geostatički proračuni) 36 Dijafragme se koriste kao zaštita bočnih strana temeljne jame i/ili kao sastavni deo budućeg objekta (slika 4). Osim toga, one mogu da se koriste i kao vodozaštitni elementi - naročito kod hidrotehničkih objekata ...

  • Тeхничка и биолошка рекултивација као технолошки процес рада на спољашњем одлагалишту површинског копа „Дрмно“ РБ Костолац

    Александар Милојковић (2024)
    У овом мастер раду приказани су општи и детаљни подаци о спољашњем одлагалишту површинског копа ,,Дрмно“ Костолачког угљеног басена и детаљна концепција коришћења равних и косих површина намењених за рекултивацију.Такође, приказан је и опис спољашњег одлагалишта са тачно утврђеним границама површина које ће бити предмет рекултивације. Као специјалистички део овог мастер рада приказано је извођачко техничко пројектно решење реализације техничке и биолошке рекултивације. Усвојеним решењем приказана је технологија формирања одлагалишних етажа, техника извођења радова применом технолошке усвојене механизације и ...
    Дрмно, површински коп, спољашње одлагалиште, техничка рекултивација, биолошка рекултивација, динамика радова, предмер и предрачун
    ... JČIIOHOBaMbČ. Ha paBHHM roBpriiHHaMa XyMyC Ce KOpHcCTH 3a HacHIabbe y CJIOJy BHCHHe 15 no 20 cm u jomr 3a 3amyMbaBaMbc JaMa, JOK Ce Ha KOCHM IHOBPIHHHaMAa XyMyCOM 3aryMbaBaJy CaMO jaMe Ca/lHHIILa. V ripBe JBe roxaHe peKyJTHBalHje XyMyC Ce OTKOIaBa y OKBHPpy IIpHIpeMHHX panoBa 3a OTKOHaBaMĐe OTKDHBKcC ...
    ... Ha CeBepHOJ H ceBepo3anajiHoj crpaHu ojuIaranumrıra TIOTpeOHO Je H3BPpIHHTH HOHTyMJbaBaHMbe OarpeMOM. /[uMeH3uje JaMa 3a cajHHILy Cy: rpeuHak 40 cm u nyOaMHe 40 cm. Cajmba y JaMe ce 00aBJba IO TDOyraOHOJ HIcČMH Ca pa3MaKOM caJe 1,5*%*1,5 m, mrro onroBapa Opojy oJt 4444 cannurna no xekTapy. 3a ...
    ... CJIOOOJIHHM KOPpeHOBHM CHCTEMOM, JIOOpo (bopMHpaHHM H pa3BHJeHHM. Crapocr cayuna Tpeoa na oyne 1+0. Ha Cn. 3.22. npaKka3aH je IHeMarcku npuHkKa3 oOMKa JaMe 34 CajHHTIC, mreMaTcKu rpHKa3 cabepa cajHHia OarpeMa Ha KOCHM TIOBpImHHaMa H3 IIpojeKra pekKyruHBanuje cHoJbammer OJUaraJmimTa Ha HOBPpIIHHCKOM ...