Претрага

Упит dcterms_subject_txt:kolmiranje drenova

42 items

  • Analiza parametara bušenja i miniranja na površinskom kopu „Čokoće“ - Novi Popovacu softverskom paketu O-Pitblast

    Aleksandar Đorđević (2024)
    Bušenje i miniranje predstavlja prvu fazu u otkopavanju čvrstih mineralnih sirovina, kako u podzemnoj tako i u površinskoj eksploataciji.Bušenjem i miniranjem vrši se njihovo odvajanje iz masiva i drobljenje na komade neophodne krupnoće.Uprkos razvijenoj mehanizaciji, praktično jedini efikasni postupak otkopavanja čvrstih stenskih masiva zasnovan je na primeni eksploziva.Ležište krečnjaka “Čokoće” kao i cementara “Moravacem” nalaze se u Popovcu kod Paraćina u centralnom delu Srbije. Preduzeće datira još iz davne 1928.godine, koje je tada, u improvizovanim pećima, peklo i proizvodilo kreč.Od 2015. ...
    PK „Čokoće“, moravacem, krečnjak, eksploatacija, miniranje, bušenje, O-pitblast
    ... mreže, ležište „Čokoće“ i cementara su industrijskim kolosekom povezani sa prugom Beograd-Niš-Skoplje (sa priključkom kod Paraćina). MOadka Drenova Slika 2.2. Saobraćajno-geografska karta dela područja Centralne Srbije Sve ovo omogućava stalan i blagovremeni dovoz i drugih sirovina (kvarcnog ...

  • Hidrotermalne alteracije kao kontrolni faktor mineralizacije u ležištu bakra Borska reka

    Jovana Mirčeta (2024)
    Rudno polje Bor kome pripada rudno telo Borska reka se nalazi u severnom delu Borsko- Srednjegorske zone Karpato-balkanske metalogenetske provincije. Ležište Borska Reka se nalazi u krajnjim severozapadnim delovima rudnog polja Bor. Smešteno je u intenzivno izmenjenim andezitima i njihovim piroklastitima. Relativno je jednostavne građe. Ležište Borska reka genetski pripada grupi hidrotermalnih ležišta, klasi porfirskih ležišta bakra i zlata. Sastavni je deo velikog hidrotermalnog rudonosnog sistema Bor, koji je po uslovima stvaranja i tipovima rudne mineralizacije sličan hidrotermalnom rudonosnom ...
    petrološka analiza, hidrotermalne alteracije, kontrolni faktor, porfirska ležišta
    ... potok ležište 20. Čoka Marin ležišta II Rudni rejon Bor li-1 Cerovo • Mali Krivelj rudro polje 30. Cerovo ležište (Cerovo-Primarno i Cerovc-Drenovo} 31. Kraku Bugaresku-Cementacija ležište (C1, C2. C3i C4) 33. Mali Krivelj ležište j890- lI-2 Veliki th/el] rudno polje |g8 37. Veliki Krivelj ...

  • Towards Better Valorisation of Industrial Minerals andRocks in Serbia—Case Study of Industrial Clays

    Vladimir Simić, Dragana Životić, Zoran Miladinović (2021)
    Management, Monitoring, Policy and Law,Nature and Landscape Conservation
    ... Refractory and ceramic Dacite-andesite and schists Baroševac K, I Ceramic Sericite-chlorite schist and metaclastic rocks Kruševica, Dren K, I Ceramic Mica schist and metaclastic rocks Jovanovića Brdo, Bele Vode, Slatina K, I, IS, S 3.1.3. Common Clays The term “common clays” ...

  • Hidrogeološke karakteristike i ocena bilansa Ravaničkih krečnjaka

    Andrijana Stanišić (2024)
    Hidrogeološka problematika koja se vezuje za složene uslove cirkulacije podzemnih voda u karstu kao i kompleksnost karakterizacije karstnih izdanskih voda, predstavljaju ključne faktore za usmeravanje ka istraživanju karsta i definisanje teme završnog rada. Tematikom rada obuhvaćene su prvenstveno hidrogeološke karakteristike područja istraživanja a zatim i analiza elemenata režima i bilansa podzemnih vodnih resursa u cilju njihove pravilne valorizacije.Zapadni krečnjački pojas Karpato-balkanskog luka odvojen je od mezozojskog kompleksa Kučajsko-beljaničkog masiva navlakom crvenih permskih peščara, koja se nastavlja na krepoljinsko-senjsku zonu ...
    karstni tip izdani, bilans podzemnih voda, podzemno isticanje, sifonalna cirkulacija, Ravanički krečnjaci
    ... različitih uslova dreniranja karstne izdani. Dreniranje karstne izdani odvija se preko koncentričnih izvora ili preko vrela sa dispergovanim drenovima — razbijeno izvorište. Postojanje dublje sifonalne cirkulacije karstnih izdanskih voda ispod nivoa erozionog bazisa uslovila je pojavu podzemnog ...

  • Geološko-geofizički model dela Timočkog magmatskog kompleksa

    Snežana M. Ignjatović (2014-06-30)
    Timočki magmatski kompleks (TMK) u geotektonskom smislu pripada KarpatoBalkanidimaistočne Srbije, koji su deo Tekijsko-Dakijske jedinice. TMK je nastaotokom kontinuirane vulkanske aktivnosti, koja je trajala oko deset miliona godina iodvijala se generalno u tri faze (Zimmerman et al., 2008, Kolb et al., 2013, Banješević,2006). Pomeranje vulkanskog fronta je išlo od istoka ka zapadu (von Quadt et al., 2002,2003, 2007). Ovaj kompleks pripada tetijskom evroazijskom metalogenetskom pojasu usvetu poznat po ležištima bakra i zlata (Janković, 1990).U doktorskoj disertaciji su prikazani rezultati ...
    Timočki magmatski kompleks, aeromagnetska istraživanja, gravimetrijskaistraživanja, 2D geološko-geofizički model, Valja Strž, magmatsko telo
    ... – Geologija, 49, Beograd, 165-183. Vakanjac, B., Koţelj, D., Vučković, B., Tomanec, R., 2002. Paragenetical researches of the deposit of Cerova-Drenova-Mali Krivelj system. In: Koţelj, D., Jelenković, R., (eds). International Symposium – Geology and metallogeny of copper and gold deposits in the ...

  • Хидрогеолошки услови формирања угљокиселих минералних вода Србије

    Goran H. Marinković (2014-06-17)
    Докторском дисертацијом разматране су хидрогеолошке структуре угљокиселихминералних вода литосфере Србије. При истраживањима узети су у обзир:резултати испитивања старости, порекла и физичко – хемијских карактеристикаугљокиселих вода, геотемпературни услови и геотектонска грађа литосфере,резултати изотопских испитивања на δ13С у карбонатима хидротермалнихлежишта, резултати истраживања минималних температура трансформацијекарбоната и структурно - хидрогеолошки услови у областима дренирањаугљокиселих вода.Резултати показују да је угљеник угљокиселих вода пореклом из карбонатахидротермалне фазе младих магматских процеса, а да су матични супстратиовог елемента карбонати мезозојских и палеозојских седиментних иметаморфних стена. Угљендиоксид ...
    литосфера Србије, угљокиселе воде, генеза, супстрати, рејони,хидрогеолошке структуре, дубина залегања, геолошки услови, типови,потенцијал.
    ... претежно водонепропусне високометаморфне стене; 7. појава угљокиселе воде; 8. област прихрањивања угљокиселих вода, претпостављена; а – ров Велике Дренове; б – ров Дедине; в – разломна зона Разбојна-Велуће; г – расед Брајковац-Читлук; д – разлом Липак-Трстеник-Црнишава; ђ – разлом Г. Црнишава-Треботина; ...

  • Idejno rešenje zaštite površinskog kopa Zapadni Kostolac od površinskih i podzemnih voda

    Željko Savić (2024)
    Svaki veći površinski kop ima dobro razvijene etaže, pa samim tim i veće površine na koje dospe površinska voda, koju je potrebno prikupiti i dirigovano provesti do odgovarajućih recipijenata, kako ne bi ugrozila eksploataciju otkrivke i uglja.
    odvodnjavanje, kanali, vosabirnici, bunari, ekrani
    ... Dakle, nivoi se generalno spuštaju prema Dunavcu koji Je erozioni bazis sa radnom kotom oko 67 mnm. Reka Velika Morava na uzvodnom sektoru predstavlja dren za izdan, obzirom da je period malovođa. Prihranjivanje pliće izdani se odvija infiltracijom atmosferskih padavina, kao i infiltracijom vode iz ...

  • Rezultati ispitivanja parametara čvrstoće i dinamičkih svojstava mermera i mogućnost njihove korelacije

    Jelena Majstorović-Necković, Vladimir Čebašek, Veljko Rupar (2023)
    Ispitivanja stena kao radne sredine, odnosno materijala sa kojim se gradi, na kome se gradi i u kome se gradi, svojom složenošću zahteva njeno svestrano izučavanje po velikom broju parametara. Zadatak Mehanike stena je da što bolje upozna ponašanje stenske mase i njenu otpornost na dejstvo pritiska, zatezanja i smicanja, kao i dinamičkih svojstava. Poznavanje navedenih parametara i njihova korelacija omogućavaju pouzdaniji izbor parametara za projektovanje danas sve zahtevnijih uslova kako podzemne, tako i površinske eksploatacije. U ovom radu ...
    mermer, jednoosna čvrstoća na pritisak, čvrstoća na istezanje, brzina longitudinalnih elastičnih talasa, korelacija

  • Hronološki pregled razvoja površinske eksploatacije lignita u Srbiji

    Bojan Dimitrijević, Radmila Gaćina, Bogoljub Vučković (2023)
    U ovom preglednom radu dat je istorijski pregled razvoja površinske eksploatacije lignita na teritoriji Srbije, uz kratak osvrt na geološki nastanak i kvalitet i rezerve uglja, kao i mogućnosti korišćenja za dalju upotrebu. Kolubarski, Kostolački i Kovinski ugljeni baseni lignita u Srbiji, ne računajući Kosovsko-Metohijski i Drenički u sastavu AP Kosovo i Metohija po Rezoluciji 1244 UN, su ležišta najrasprostranjenijeg uglja - lignita u Srbiji koji se eksploatiše od druge polovine 20. veka na velikom broju površinskih kopova ...
    površinska eksploatacija ugalja, lignit, Kolubara, Kostolac, Srbija

  • Mikroorganizmi - biohidrogeološki indikatori odabranih pojava mineralnih voda Srbije

    Vladimir Šaraba (2021)
    Sa namerom definisanja hidrogeološke uloge i značaja mikrobiološkog diverziteta odabranih pojava mineralnih voda Srbije, primenom sistema biodetektora, dokazano je prisustvo gvožđevitih, sulfato-redukujućih, sluz-produkujućih, heterotrofnih aerobnih i denitrifikacionih bakterija, na osnovu čega je proračunat rizik od razvoja procesa biokorozije i biohemijske inkrustacije, te zdravstveni rizik. Uz procenu rizika, izvedene su analize skenirajuće elektronske mikroskopije biofilmova i hidrogeohemijsko modeliranje, te makroskopska, otpička i difrakciona ispitivanja naslaga inkrustacije, dok je fizičko-hemijskim analizama utvrđena vrednost ukupne mineralizacije iznad 1 g/L, kao i povišeni ...
    biohidrogeologija, SEM analize, makroskopska i optička ispitivanja, rendgenska difrakcija praha, hidrogeohemijsko modeliranje, BART analize, metabarkoding analize mikrobioma, fizičko-hemijske analize, starenje bunara (biokorozija, biohemijska inkrustacija i biozarastanje), zdravstveni rizik
    ... Obradović et al., 2012). Tako, talozi trovalentnog gvožđa predstavljaju naročit problem koji se formira u bunarima tokom eksploatacije (na pumpama, drenovima, potisnim cevovodima, u prifiltarskoj zoni, itd.), pri čemu naslage inkrustacije povezane sa bakterijskom aktivnošću podrazumevaju taloge gvožđe-sulfida ...
    ... hemijski elementi kao što su magnezijum, silicijum, sumpor i aluminijum, koji u kombinaciji sa organskom matricom mogu na različitim mestima da blokiraju dren (Obradović et al., 2012). Razvoj sluzi i mineralnih depozita na gornjim delovima konstrukcije bunara ugljokiselih mineralnih voda u Čibutkovici prikazan ...

  • Природни потенцијал минералних вода Србије - Natural potential of mineral waters in Serbia

    Оливера Крунић (2021)
    минералне воде

  • Hidrogeoekološki aspekti aksploatacije uglja u Pelagonijskom basenu (Makedonija)

    Kostadin J. Jovanov (2016-06-24)
    Leţišta uglja „Suvodol“, „Brod-Gneotino“ su u eksploataciji, a leţište uglja „Ţivojno“je u fazi pripremi. Nalaze se u krajnjem jugoistočnom i juţnom delu Pelagonijskekotline. Sva tri leţišta stvorena su u neogenim sedimentima u jezerskim uslovimasedimentacije u zoni kontakta sa prekambrijumskim kristalastim stenama. Kod sva trileţišta ugalja se javljaju više slojeva različite debljine, u okviru kojih se nalaze klastičnisedimenti (gline, peskovi i dr.). U podini ugljenog basena nalaze se kristalaste steneprekambrijumske starosti.Teren u okolini leţišta uglja karakteriše se umereno kontinentalnom klimom, ...
    ugalj, podzemne vode, površinske vode, neogeni kompleks, izdani,transmisibilnost, nivo podzemne vode, sniţenje nivoa
    ... Toplčani Crna reka 410 14' 210 26' 610 551,9 030 - Makovo Crna reka 410 07' 210 37' 690 582 031 - Dunje Crna reka 410 15' 210 42' 590 630,6 034 - Drenovo Crna reka 410 15' 210 54' 340 535,3 036 - Roţden Crna reka 410 11' 210 57' 925 467,3 054 - Nakolec Prespa jez. 400 54' 210 07' 850 526,7 055 ...
    ... zapadnu, jugozapadnu i juţnu granicu leţišta “Brod-Gneotino” i severnu granicu leţišta “Ţivojno”. To je glavni vodotok u području istraţivanja, i glavni dren svih površinskih voda Pelagonijske kotline. U zapadnom i juţnom delu leţišta Crna Reka utiče na ovodnjenost leţišta, što je potvrĎeno tokom ...

  • Hidrogeoekološki uslovi eksploatacije kamenih i mrkih ugljeva Srbije

    Branko R. Miladinović (2016-04-27)
    Ugalj predstavlja energent na čijoj osnovi se razvija privreda celog sveta.Zato mu se pridaje velika pažnja u eksploataciji i preradi, bez obzira na mnogeštetne uticaje na životnu sredinu, a posebno na efekat staklene bašte koji sestvara emisijom zagađujućih materija u atmosferu radom termoelektrana naugalj.U Srbiji, resurs koji se danas u najvećoj meri koristi u proizvodnjielektrične energije je ugalj i on učestvuje u proseku sa 70 %. U strukturi ukupneproizvodnje ugljeva, dominiraju lignitski ugljevi sa učešćem od 98 %, a ...
    Srbija, kameni i mrki ugalj, podzemna eksploatacija, preradauglja, rudničke vode, hemijski sastav, emisija zagađujućih materija, životnasredina
    ... horizonta, koje nastaju nakon otkopa uglja. Usled ovih okolnosti sa jedne strane i sa druge strane kasniji procesi koji su uslovili delimično kolmiranje stvorenog poroznog prostora u zoni zarušene Slika 162. Potopljeni deo niskopa TN-2 (k.-15,18) u jami ”Bogovina”-istočno ...
    ... eksploatacija antracita u reonu „Mala Čuka“, odvija iznad lokalnog erozionog bazisa Avramičkog potoka, evidentno je da ovaj vodotok predstavlja dren kako površinskih, tako i podzemnih voda sa ovog područja, što se odražava na veoma male prilive rudničkih voda u rudarske radove. Rudnik Sliv ...
    ... izdanskih voda ili potpuno presušuju pojedini vodonosni horizonti. U navedenim uslovima i površinski tokovi mogu da izgube svoju funkciju. Umesto drena podzemnim voda, one često postaju reke ponornice i to sve kao posledica spuštanja nivoa podzemnih voda na širem prostoru ležišta koje je u eksploataciji ...

  • Potencijalnost tercijarnih magmatskih kompleksa Vardarske zone Srbije sa aspekta arhitektonskog građevinskog kamena

    Lidija M. Kurešević (2014-01-22)
    U sastavu Vardarske zone, jedne od tektonski najsloženijih oblasti Balkanskogpoluostrva, u čijem domenu se odvijalo otvaranje i zatvaranje okeanskih prostora isubdukcija koja je dovela do intenzivne magmatske aktivnosti pretežno tokom tercijara,danas se nalazi veći broj magmatskih kompleksa.U ovoj disertaciji su obrađene geološke karakteristike trinaest izabranih magmatskihkompleksa Vardarske zone tercijarne starosti, i laboratorijski određena mineraloškopetrografskasvojstva stena u njihovom sastavu i fizičko-mehanička svojstva kamenaznačajna za utvrđivanje mogućnosti njihove primene za dobijanje blokovaarhitektonskog građevinskog kamena iz kojih se dobijaju ploče za oblaganjegrađevinskih ...
    Arhitektonski građevinski kamen, magmatske stene, Vardarska zona, Srbija
    ... struktura: brahiantiklinale Kopaonik- Željin i rasednih zona Stolovi-Željin, Novi Pazar-Raška-Jarando-Studena Plamina, Jarando-Željin, Đerekare-Dren-Rogozna, Ribnica-Stari Trstenik i Ibarski rased (sl. 2- 3b), i formiraju karakteristične prstenaste strukture (sl. 2-3a). Glavna plutonska masa Kopaonika ...
    ... kiseli vulkaniti; b) Rasedi: 1. Pleš-Lukovo; 2. Novi Pazar-Raška-Jarando-Studena Plamina; 3. Ribnica-Stari Trstenik; 4. Ibarski rased; 5. Đerekare- Dren-Rogozna; 6. Željin-Stolovi. 3. tehničko-eksploatacioni faktori (sagledavanje optimalnih metoda eksploatacije, iskorišćenja stenske mase, mogućnost ...

  • Potencijalnost tercijarnih magmatskih kompleksa Vardarske zone Srbije sa aspekta arhitektonskog građevinskog kamena

    Lidija M. Kurešević (2014-01-22)
    U sastavu Vardarske zone, jedne od tektonski najsloženijih oblasti Balkanskogpoluostrva, u čijem domenu se odvijalo otvaranje i zatvaranje okeanskih prostora isubdukcija koja je dovela do intenzivne magmatske aktivnosti pretežno tokom tercijara,danas se nalazi veći broj magmatskih kompleksa.U ovoj disertaciji su obrađene geološke karakteristike trinaest izabranih magmatskihkompleksa Vardarske zone tercijarne starosti, i laboratorijski određena mineraloškopetrografskasvojstva stena u njihovom sastavu i fizičko-mehanička svojstva kamenaznačajna za utvrđivanje mogućnosti njihove primene za dobijanje blokovaarhitektonskog građevinskog kamena iz kojih se dobijaju ploče za oblaganjegrađevinskih ...
    Arhitektonski građevinski kamen, magmatske stene, Vardarska zona, Srbija
    ... struktura: brahiantiklinale Kopaonik- Željin i rasednih zona Stolovi-Željin, Novi Pazar-Raška-Jarando-Studena Plamina, Jarando-Željin, Đerekare-Dren-Rogozna, Ribnica-Stari Trstenik i Ibarski rased (sl. 2- 3b), i formiraju karakteristične prstenaste strukture (sl. 2-3a). Glavna plutonska masa Kopaonika ...
    ... kiseli vulkaniti; b) Rasedi: 1. Pleš-Lukovo; 2. Novi Pazar-Raška-Jarando-Studena Plamina; 3. Ribnica-Stari Trstenik; 4. Ibarski rased; 5. Đerekare- Dren-Rogozna; 6. Željin-Stolovi. 3. tehničko-eksploatacioni faktori (sagledavanje optimalnih metoda eksploatacije, iskorišćenja stenske mase, mogućnost ...

  • Konstitutivne zavisnosti komunalnog otpada sa deponija u Srbiji

    Dragoslav Rakić (2013-05-10)
    U disertaciji su prikazani rezultati laboratorijskih ispitivanja uzoraka komunalnogotpada dobijeni u aparatima za direktno smicanje i edometarskim aparatima (jedanedometarski aparat konstruisan je za potrebe ove disertacije). Sva ispitivanja su izvršenana veštački pripremljenim uzorcima, uz uvažavanje preporuka koje se odnose nadimenzije korišćenih aparata i veličinu najvećih frakcija u uzorku (EN 1997-2, ASTM2007-a, 2007-b). Za formiranje uzoraka korišćen je komunalni otpad različite starosti,uzet sa dve deponije u Srbiji (Ade Huje u Beogradu i gradske deponije u Novom Sadu).Interpretacija rezultata dobijenih iz ...
    komunalni otpad, deponija, geotehnička klasifikacija, čvrstoća smicanja,deformabilnost, indeks primarne kompresije, indeks sekundarne kompresije, modelisleganja
    ... voda u deponiju nakon njenog zatvaranja; - sistemi za zaštitu deponije od atmosferskih padavina - po pravilu se izvode sistemi horizontalnih drenova – kanala i ređe rigola. Uređenu deponiju karakteriše i postojanje sistema za sakupljanje i evakuaciju filtrata i sistema za sakupljanje i kontrolu ...

  • Konstitutivne zavisnosti komunalnog otpada sa deponija u Srbiji

    Dragoslav Rakić (2013-05-10)
    U disertaciji su prikazani rezultati laboratorijskih ispitivanja uzoraka komunalnogotpada dobijeni u aparatima za direktno smicanje i edometarskim aparatima (jedanedometarski aparat konstruisan je za potrebe ove disertacije). Sva ispitivanja su izvršenana veštački pripremljenim uzorcima, uz uvažavanje preporuka koje se odnose nadimenzije korišćenih aparata i veličinu najvećih frakcija u uzorku (EN 1997-2, ASTM2007-a, 2007-b). Za formiranje uzoraka korišćen je komunalni otpad različite starosti,uzet sa dve deponije u Srbiji (Ade Huje u Beogradu i gradske deponije u Novom Sadu).Interpretacija rezultata dobijenih iz ...
    komunalni otpad, deponija, geotehnička klasifikacija, čvrstoća smicanja,deformabilnost, indeks primarne kompresije, indeks sekundarne kompresije, modelisleganja
    ... voda u deponiju nakon njenog zatvaranja; - sistemi za zaštitu deponije od atmosferskih padavina - po pravilu se izvode sistemi horizontalnih drenova – kanala i ređe rigola. Uređenu deponiju karakteriše i postojanje sistema za sakupljanje i evakuaciju filtrata i sistema za sakupljanje i kontrolu ...

  • Процена ризика од загађивања водних ресурса под утицајем напуштених рударских радова на простору Србије

    Nebojša B. Atanacković (2018-08-31)
    Велики број напуштених рударских радова и ограничена средства за рекултивацијуи ремедијацију деградираних простора подстакле су развој метода за издвајањеприоритетних локација на које је потребно усмерити даља истраживања. У датомконтексту, у склопу израде дисертације спроведене су научно-истраживачкеактивности које су за предмет имале анализу утицаја значајнијих напуштенихрударских радова на водне ресурсе на простору Србије јужно од Саве и Дунава.Разматрање предметне проблематике извршено је кроз развој и примену семи-квантитативне методологије за анализу ризика од загађивања површинских иподземних вода на регионалној размери. Примењена ...
    анализа ризика, водни ресурси, водна тела, рудничке воде, рударскиотпад, аналитички хијерархијски процеси, кластер анализа, математичка теоријаатрибута, функције припадности, семи-квантитативне методе
    ... воде која отиче из површинског копа кроз евапотранспирацију и површински и подземни отицај већа од укупног дотицаја, површински коп има функцију дрена, преко ког се врши истицање подземних вода. (слика 2-8ц). Утицај површинског копа на хидрогеолошке карактеристике издани зависи и од природног ...

  • Mineragenija i potencijalnost karbonatnih sirovina rudnog reona Bjelopavlića (Crna Gora)

    Darko M. Božović (2016-09-28)
    Karbonatne sirovine, obzirom na geološku građu Crne Gore predstavljaju jednu od najznačajnijih nemetaličnih mineralnih sirovina. U Crnoj Gori postoje brojna leţišta karbonatnih sirovina (arhitektonsko - građevinskog i tehničko - građevinskog kamena) koja su istraţena ili su u eksploataciji, među kojima rudni reon Bjelopavlića zauzima najznačajnije mjesto.Dosadašnja istraţivanja karbonatnih sirovina na ovom području imala su, međutim, prevashodno uzak istraţivački cilj, utvrđivanje rezervi arhitektonsko - građevinskog i tehničko - građevinskog kamena određenog leţišta, ili preliminarna ispitivanja kvaliteta krečnjaka u njima, sa ...
    karbonatne mineralne sirovine, arhitektonsko - građevinski kamen, tehničko - građevinski kamen, karbonatna punila, rudni reon Bjelopavlića, potencijalnost.
    ... -1000 Cc D 1250 1250 42° 1000 > 1000 Toéa-glav a co 750 BRIJESTOVO W759 z Stolegiae ZAGREDA re 360 | = JOVANOVICI | = \ 500 eM Taras ~~ Ps 500 250 . 250 Dren ica 0 0 iz ~ Potijev a 54 ~ -250 -250 -500 -500 -750 -750 -1000! -1000 10} E F SOA 10: 1000 1000 LEGENDA: 17° GEOLOSKE JEDINICE: STANDARDNE OZNAKE: ...

  • Mineralni i hemijski sastav čestica u atmosferi zone Kolubarskog basena i uticaj na životnu sredinu

    Željko R. Cvetković (2013-11-18)
    Čestice iz vazduha su prikupljane u blizini termoelektrane i površinskih kopovarudnika uglja u Kolubarskom basenu. Izmereni srednji sadržaji koncentracija rastvornih,nerastvornih i ukupnih taložnih materija na godišnjem nivou prelaze 200 mg/m2dan (K-1, K-3, K-4, K-5). Distribucija čestica na svim lokacijama klasifikovana je na česticeveličine veće od 10 μm, zatim na čestice veličine od 10 μm do 2,5 μm i klase česticaveličine ispod 2,5 μm. Ovakva podela je dala odnos koncentracija inhalatornih irespiratornih čestica po mernim mestima. Skenirajuća elektronska mikroskopija jepokazala ...
    mineral, četica, prašina, leteći pepeo, aerosediment, PM10, teški metali,koncentracija, veličina čestice, Kolubara
    ... korita u terasne ili kvartarne naslage, tako da su manji izdanci pontiskih sedimenata konstatovani samo na morfološkom otseku tektonskog porekla, Dren-Grabovac i u potocima Vukićevica i Reka. To su uglavnom sivo-žuti sitnozrni peskovi u čijoj se podini nalaze plavičaste peskovite gline. Sedi ...