Претрага

Упит dcterms_subject_txt:kisele rudničke vode

555 items

  • Univerzitet u Beogradu Rudarsko-geološki fakultet Master rad Modeliranje disperzije prašine u životnoj sredini u fazi proširenja P.K. Veliki Krivelj

    Magdalena Milanović (2024)
    Modeliranje disperzije zagađenja životne sredine predstavlja proces u kom se korišćenjem matematičkih modela vrši simulacija širenja i raspodele zagađenja u životnoj sredini, koje nastaje određenim aktivnostima. Modeliranje nam pomaže da predvidimo zagađenja koja dobijamo planiranim aktivnostima u zemljištu, vodi i/ili atmosferi određene regije, kako bi na vreme preduzeli odgovarajuće preventivne mere kojim se smanjuje ili upotpunosti eminiše uticaj na životnu sredinu i zdravlje ljudi. Glavni zadatak ovog rada je procena uticaja, projekta proširenja kopa Veliki Krivelj, na kvalitet vazduha. Rezultati koji ...
    Modeliranje disperzije zagađenja životne sredine, površinski kop Veliki Krivelj, AERMOD, zagađenje vazduha, disperzija prašine
    ... prostoru rudničkog kompleksa odnose se na orošavanje i kvašenje ovih površina kao i uspostavljanje i razvoj ranog biljnog pokrivača na odlagalištu tamo gde je to, u datim uslovima, moguće; Za sprečavanje emitovanja prašine sa aktivnih radnih površina, primeniti tehničko rešenje orošavanja vodom pomoću ...
    ... gasova koji bi eventualno vodili poreklo sa kopa (primenjena mehanizacija sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem) u uslovima regularnog funkcionisanja tehnološkog procesa, ne očekuje se da koncentracija 59 izdvojenih gasova u vazduhu pri radu mašina na prostoru rudničkog kompleksa površinskog ...
    ... ekološki opravdano, a posebno ako se isti vrši u blizni stambenih objekata, izvršiti: o smanjiti brzinu kretanja vozila, o kvašenje puteva vodom ili mešavinom vode i određenih hemijskih sredstava, o pripremu podloge transportnih puteva upotrebom kompaktnih materijala za prekrivanje puteva na kopu ...

  • Potencijalnost tercijarnih magmatskih kompleksa Vardarske zone Srbije sa aspekta arhitektonskog građevinskog kamena

    Lidija M. Kurešević (2014-01-22)
    U sastavu Vardarske zone, jedne od tektonski najsloženijih oblasti Balkanskogpoluostrva, u čijem domenu se odvijalo otvaranje i zatvaranje okeanskih prostora isubdukcija koja je dovela do intenzivne magmatske aktivnosti pretežno tokom tercijara,danas se nalazi veći broj magmatskih kompleksa.U ovoj disertaciji su obrađene geološke karakteristike trinaest izabranih magmatskihkompleksa Vardarske zone tercijarne starosti, i laboratorijski određena mineraloškopetrografskasvojstva stena u njihovom sastavu i fizičko-mehanička svojstva kamenaznačajna za utvrđivanje mogućnosti njihove primene za dobijanje blokovaarhitektonskog građevinskog kamena iz kojih se dobijaju ploče za oblaganjegrađevinskih ...
    Arhitektonski građevinski kamen, magmatske stene, Vardarska zona, Srbija
    ... iz: Omaljev, 1981). Srednji sadržaj torijuma veći od Klarka za kisele magmatske stene imaju samo rudnički i boračko-kotlenički vulkaniti. Ostali se smatraju osiromašenim u pogledu sadržaja torijuma u odnosu na Klark torijuma za kisele magmatske stene (18 ppm po Vinogradovu; iz: Omaljev, 1981). ...
    ... , lamproiti), kao i vulkanoklastične stene. Sve magmatske stene rudničkog kompleksa nastale su u magmatskim procesima koji su se odvijali od granice eocen- oligocen do donjeg miocena. Prisutne magmatske stene su preovlađujuće kiselog do intermedijarnog karaktera, sa izuzetkom lamprofirskih i bazaltnih ...
    ... Klark urana za kisele magmatske stene (3,5 ppm po Vinogradovu; iz: Omaljev, 1981). Srednji sadržaj urana manji od Klarka za granite kontinentalne kore imaju magmati Cera, Slavkovice, Kremića, Željina, Drenja i Ibarski vulkaniti. Ostali (bukuljski, boranjski, brajkovački, rudnički, boračko-kotlenički) ...

  • Potencijalnost tercijarnih magmatskih kompleksa Vardarske zone Srbije sa aspekta arhitektonskog građevinskog kamena

    Lidija M. Kurešević (2014-01-22)
    U sastavu Vardarske zone, jedne od tektonski najsloženijih oblasti Balkanskogpoluostrva, u čijem domenu se odvijalo otvaranje i zatvaranje okeanskih prostora isubdukcija koja je dovela do intenzivne magmatske aktivnosti pretežno tokom tercijara,danas se nalazi veći broj magmatskih kompleksa.U ovoj disertaciji su obrađene geološke karakteristike trinaest izabranih magmatskihkompleksa Vardarske zone tercijarne starosti, i laboratorijski određena mineraloškopetrografskasvojstva stena u njihovom sastavu i fizičko-mehanička svojstva kamenaznačajna za utvrđivanje mogućnosti njihove primene za dobijanje blokovaarhitektonskog građevinskog kamena iz kojih se dobijaju ploče za oblaganjegrađevinskih ...
    Arhitektonski građevinski kamen, magmatske stene, Vardarska zona, Srbija
    ... iz: Omaljev, 1981). Srednji sadržaj torijuma veći od Klarka za kisele magmatske stene imaju samo rudnički i boračko-kotlenički vulkaniti. Ostali se smatraju osiromašenim u pogledu sadržaja torijuma u odnosu na Klark torijuma za kisele magmatske stene (18 ppm po Vinogradovu; iz: Omaljev, 1981). ...
    ... , lamproiti), kao i vulkanoklastične stene. Sve magmatske stene rudničkog kompleksa nastale su u magmatskim procesima koji su se odvijali od granice eocen- oligocen do donjeg miocena. Prisutne magmatske stene su preovlađujuće kiselog do intermedijarnog karaktera, sa izuzetkom lamprofirskih i bazaltnih ...
    ... Klark urana za kisele magmatske stene (3,5 ppm po Vinogradovu; iz: Omaljev, 1981). Srednji sadržaj urana manji od Klarka za granite kontinentalne kore imaju magmati Cera, Slavkovice, Kremića, Željina, Drenja i Ibarski vulkaniti. Ostali (bukuljski, boranjski, brajkovački, rudnički, boračko-kotlenički) ...

  • Doprinos uzučavanju problema otkopavanja u zaštitnim stubovima rudničkih okana

    Slavko Torbica (1989)
    Otkopavanje, zaštitni stubovi

  • Najpovoljnije metode povezivanja podzemne rudničke mreže, sa osvrtom na primenu u rudnicima Jugoslavije

    MOmčilo Patarić (1965)
    Podzemna mreža, Jugoslavija

  • Principi izbora racionalnih karakteristika izvoznih tornjeva u zavisnosti od kapaciteta izvoza i vrste rudničkih proizvoda, a prema postojećim Jugoslovenskim standardima

    Duši Minir (1965)
    Izvozni tornjevi,Jugoslovenski standardi

  • Metode merenja poprečnih profila podzemnih rudničkih prostorija

    Ganić Aleksandar, Milutinović Aleksandar, Tokalić Rade, Ognjanović Saša (2011)

  • Primena metoda podzemnog otkopavanja sa očuvanjem površine terena

    Uroš Mirković (2024)
    Tema ovog diplomskog rada je primena metoda podzemnog otkopavanja sa očuvanjem površine terena, sa posebnim osvrtom na metodu otkopavanja uz zasipavanje pasta zasipima. Ova metoda omogućava efikasan eksploatacioni proces u podzemnim rudnicima, uz minimalne uticaje na površinu, čime se smanjuju deformacije i sleganja terena iznad eksploatacionih radova. Pasta zasipi, koji se sastoje od mešavine jalovine, vode i cementa, koriste se za popunjavanje ispražnjenih prostorija nakon otkopavanja, čime se obezbeđuje stabilnost okolnih stena i smanjuje rizik od urušavanja. Ovaj rad ...
    podzemna eksploatacija, bakar, otvaranje rudnika, metoda otkopavanja, očuvanje površine terena
    ... eksploatacioni radovi, kao i industrijska postrojenja koja ispuštaju otpadne vode. Hemijski sastav rudničkih voda zavisi od njihovog porekla. "Bele vode" dolaze iz pukotinskog. sistema ili bušenjem, dok su "plave vode" obogaćene bakar sulfatom iz rudnih tela, te se iz njih može izdvojiti bakar ...
    ... zbog priliva vode koji treba očekivati kako iz same radne sredine tako i zbog rada opreme u fazi izbijanja prostorije, izradiće se po potrebi kanal za odvodnjavanjJE. Hodnik se izrađuje pod usponom ili nagibom od 5 %o najmanje 3 %, u hodniku treba izraditi kanal za vodu, tako da voda nesmetano otiče ...
    ... i pri izradi bunkera ne očekuje se veći priliv vode. U slučaju pojave iste, voda gravitaciono otiče do dna prostorije i dalje se vodi kanalima do vodosabirnika. 21 4.EKSPLOATACIJA LEŽIŠTA 4.1 Izbor metode otkopavanja Na osnovu analize uslova na terenu, starih radova u jami, geoloških ...

  • GPS podržani sistemi daljinskog nadzora i upravljanja rudničkim proizvodnim kompleksima

    Vujić Slobodan, Miljanović Igor, Petrovski Aleksandar, Josipović Pejović Milena, Milutinović Aleksandar, Čebašek Vladimir, Dimitrijević Bojan (2010)

  • Satelitska navigaciona telemetrija u funkciji daljinskog nadzora i upravljanja rudničkim proizvodnim kompleksima

    Slobodan Vujić, Miljanović Igor, Tomo Benović, Milutinović Aleksandar, Svetomir Maksimović, Aleksandar Petrovski, Josipović Pejović Milena, Čebašek Vladimir, Dimitrijević Bojan (2010)

  • Споменица 1991. – 2015. година: 135 година геологије и 70 година рударства на Универзитету у Београду

    главни и одговорни уредник Душан Поломчић (2016)
    Рударско-геолошки факултет
    ... Група Д Водоснабдева ње подземним водама 2+2 5 Хидрогеохемија 2+2 5 Водоснабдевање подземним водама 2+2 5 Хидрогеохемија 2+2 5 Хидрогеологија лежишта минералних сировина 2+2 5 Изворишта и захвати подземних вода 2+2 5 Минералне воде 2+2 5 Изборни блок 7 Хидрогеохемија ...
    ... анализе ре- жима подземних вода; пројектовања изворишта подземних вода разли- читих намена; пројектовања бунара, конципирања и интерпретације те- стова бунара; моделирања кретања подземих вода, транспорта загађења подземним водама и преноса топло- те подземним водама; одбране прио- баља и рударских ...
    ... захвати подземних вода 2+2 5 Теренска настава – група предмета 1+6 7 Регулација издани 2+2 5 Заштита подземних вода 2+2 5 Изборни блок 9 Наводњавање подземним водама 2+2 5 Регионална хидрогеологија 2+2 5 Стручна пракса– искоришћавање подземних вода 1+4 7 Примењена ...

  • Optimising in electrical energy consumption in mining plants

    Snežana Aleksandrović, Vesna Damnjanović, Ilija Jeftenić (2018)

  • Uticaj finoće mlevenja rude rudnika Grot na tehnološke rezultate

    Ivana Božović (2024)
    Diplomski rad sa temom „Uticaj finoće mlevenja rude rudnika Grot na tehnološke rezultate” sastoji se iz dva dijela, opšteg i eksperimentalnog. U opštem dijelu prikazani su: * Istorijski razvoj rudnika „Grot”; * Geografski položaj rudnika „Grot”; * Geološke karakteristike ležišta; * Mineralni sastav i strukturno-teksturne karakteristike; * Prikaz postupaka pripreme mineralnih sirovina koji se primjenjuje u pogonu; * Opis šeme procesa; U drugom dijelu ovog završnog rada prikazani su rezultati eksperimentalnih ispitivanja koja su obuhvatila: uzorak, mineralnu sirovinu, hemijske analize i tehnološka ispitivanja. Na kraju ovog rada dati ...
    flotacijska koncentracija, olovo-cinkova ruda, Grot
    ... pomoću laboratorijske filter prese. U ovom procesu vrši se izdvajanje vode iz jalovine pod pritiskom, tako sto se vazduh pomoću kompresora uduvava u cilindar gde smo prethodno stavili jalovinu, pritisak vazduha izduvava vodu iz sistema kojoj filter papir i filter tkanina dozvoljavaju da napusti ...
    ... kontaktu škriljaca i kvarclatitskih dajkova. Rudnik i flotacija koriste pijaću i industrijsku vodu iz kaptiranih izvora ı odvodnog kanala. Za potrebe bušenja pri eksploataciji izradi istražnih radova voda se prvo pumpama izbacuje sa nivoa GIP-a kroz centralno okno do rezervoara na površini (k. 1713) ...
    ... nema značajnijih vodonosnih kontakata niti akumulacija podzemnih voda. Vodonosni kontakti presječeni su samo na nivou glavnog izvoznog potkopa na IX horizontu (1290 m). U zavisnosti od godišnjeg doba GIP-om je proticalo 70-110 l/s vode što je pravilo velike probleme pri transportu rude i ljudstva ...

  • Modeliranje buke u zoni površinskog kopa Ljubija ležišta Ciganuša - Škorac

    Teodora Kaličanin (2024)
    Svaki neželjeni zvuk u prirodi se može definisati kao buka. Buka svakodnevno utiče na ljude i predstavlja pretnju po ljudsko zdravalje. Zbog toga su nastale mnoge metode za merenje, proračun i saniranje ovog problema.Tema ovog završnog rada master studija je modeliranje buke u zoni površinskog kopa ''Ljubija''. Opisani su pojam buke i zvuka kao osnov za kasnije iznesene podatke, kao i tipovi i različiti izvori buke. Prikazane su metode merenja buke i uređaji koji se u tom procesu koriste. Obrađen ...
    buka, modeliranje, uticaj na čoveka, površinski kop
    ... savremenoJj nauci, za donošenje odluka koje podržavaju misiju zaštite ljudskog zdravlja i oočuvanja vazduha, vode ı zemljišta. Modeliranje se može vršiti za [4]: • Tokove podzemnih ı površinskih voda, • Disperzije zagađenja vazduha, rasprostiranja buke i sl. • Ekonomske prilike i dr. Modeli mopgu ...
    ... se u blizini rudničkih objekata nalaze stambeni objekti) od negativnog uticaja prekomerne buke, koja potiče iz tehnološkog procesa površinske eksploatacije, planiraju se ı po potrebi sprovode planirane mere zaštite. Planirane mere obuhvataju kontrolu nivoa buke unutar rudničkog kompleksa (i okolnih ...
    ... zaštite za smanjivanje negativnih uticaja buke na radnu okolinu ı životnu sredinu obuhvataju sledeće: • organizovanje kontrole nivoa buke unutar rudničkog kompleksa kao i u zoni okolnih naseljenih oblasti, u zavisnosti od stepena i gustine naseljenosti, • opremanje motora rudarske mehanizacije, ...

  • Modeliranje sistema upravljanja zaštitom životne sredine u rudarsko-energetskim kompleksima

    Jelena R. Malenović - Nikolić (2016-07-12)
    Efikasnost funkcionisanja sistema upravljanja zaštitom životne sredine u rudarskoenergetskimkompleksima zavisi od stepena sprovođenja usvojene politike zaštiteživotne sredine i primene preventivnih mera zaštite životne sredine. Nedostatakfinansijskih sredstava za unapređivanje tehnologije eksploatacije, transporta, pripreme iprerade energetskih mineralnih sirovina u našim rudarsko-energetskim kompleksima,negativno utiče na ostvarivanje ciljeva zaštite životne sredine, a posledice radnihaktivnosti rudarsko-energetskih kompleksa dovode do smanjenja nivoa kvalitetavazduha, vode i zemljišta...
    rudarsko-energetski kompleks, životna sredina, sistem upravljanja,višekriterijumsko odlučivanje, modeliranje
    ... prečišćavanje procednih voda jalovišta 6 Spiranje puteva atmosferskim vodama i oticanje podzemnim tokovima 7 Spiranje ulja s kolovoza i pretovarnih mesta atmosferskim vodama 8 Orošavanje puteva i oticanje zagađene vode u podzemne tokove 9 Spiranje puteva i oticanje atmosferskih voda u okolno zemljište ...
    ... rezultata istraživanja ukazuje da neprečišćene rudničke vode i ugljena prašina zagađuju okolno zemljište, naročito u kišnom periodu, kad se povećava koncentracija nikla [116] i olova [117]. Bor prodire u dublje slojeve zemljišta i javlja se u drenažnim vodama [112]. Teški metali akumulirani u biljkama ...
    ... transporta, pripreme, deponovanja uglja, odlaganja pepela i šljake, emisije dimnih gasova koji nastaju u procesu sagorevanja uglja, i dr.), vode (ispuštanje rudničkih voda u površinske i podzemne tokove, odlaganje uglja i deponovanje produkata sagorevanja uglja, i dr.) i degradacije i zagađenja poljoprivrednog ...

  • Remedijacija otpadnih voda Rudnika prirodnim zeolitom

    Igor Veličković (2024)
    U radu je razmatrano prečišćavanje otpadnih flotacijskih voda sa područja rudnika Rudnik prirodnim zeolitskim tufom sa planine Jastrebac. Prečišćavanje otpadnih flotacijskih voda sa područja rudnika Rudnik prirodnim zeoliskim tufom sa obronaka planine Jastrebac pokazala se veoma efikasnom. Naime, u tri otpadne flotacijske vode utvrđen je povišen sadržaj arsena, hroma, gvožđa, mangana, kao i nikla. Jednostavnim tretmanom zeolitskim tufom iz ovih voda uklonjeni su svi ovi elementi. Sadržaji gvožđe i mangana su sniženi od 95 do 99 %, dok su ...
    flotation waste water, zeolite tuff, purification
    ... kalcijumovih i magnezijumovih Jona u vodi i izražava se u ppm (delovima na milion) kalcijum karbonata. Na primer, tvrdoća vode od 100 ppm znači da voda sadrži 0.1 g (100 mg) kalcijum karbonata u 1 litru vode sa gustinom od 1 g/cm5. Mekom vodom se smatra voda sa koncentracijom kalcijum karbonata ...
    ... nakon kolektora (voda koja se iz cevi uliva u potok — slika 4.2), uzorak 2 predstavlja vodu iz potoka nakon ulivanja vode iz kolektora (slika 4.3), dok uzorak 3 predstavlja vodu iz samog kolektora. Slika 4.1. Mesto uzorkovanja ispitivanih voda (44"%06'16.5"N 20%28'59.9"E), nadmorska visina 456 ...
    ... 2C! — NaZe i -Mg* +2CLE 3. REMEDIJACIJA VODE PRIRODNIM ZEOLITIMA Izuzetno brz rast svetske populacije ı veoma dobro razvijene industrije odrazio se i u značajnom porastu i potrošnje sveže vode i proizvodnje otpadnih voda. Potražnja za slatkom vodom je već premašila ponudu, a trenutno je sve ...

  • Fuzzy stohastički model izbora sistema otvaranja podzemnog rudnika

    Saša M. Jovanović (2016-05-16)
    Investiciono okruženje skopčano sa rudarskom industrijom je veoma svojstveno kada seuporedi sa okruženjima koje susrećemo u tipičnim proizvodnim industrijama. Neke odkarakterisitka rudarstva, koje su često naznačene kao jedinstvene su: visok intenzitetinvesticija, dugi predproizvodni periodi, visok rizik i neobnovljivost resursa.Investiranje u sistem otvaranja rudnika predstavlja dobar primer ireverzibilneinvesticije. Takva investicija zahteva pažljivu analizu, jer nakon njene realizacije ona sene može nadoknaditi bez značajnog gubitka vrednosti. Očigledno je da izbor sistemaotvaranja podzemnog rudnika pripada strateškom planiranju...
    otkopavanje; otvaranje; mreže i grafovi; fuzzy skupovi; stohastičkiprocesi; indeks konveksnosti; sistemi podrške odlučivanju
    ... kretanja punih vagona ili jamskih dizel/elekričnih kamiona (transporta rude), radi lakšeg kretanja transportnih sredstava i oticanja vode tj. odvodnjavanja rudničke prostorije Ove prostorije mogu biti neposredno vezane sa površinom i ne moraju. U zavisnosti da li imaju direktnu vezu sa površinom ...
    ... Dozvoljeno je da topologija rudničke mreže otvaranja varira. Prema tome, glavne promeljive su:  lokacija i/ili dubina na kojoj se nalazi osnova okna ili tačke navozišta,  lokacija i dužina niskopa, kao i nagib,  lokacija i dužina hodnika,  topologija rudničke mreže otvaranja Mrežni model ...
    ... Dozvoljeno je da topologija rudničke mreže otvaranja varira. Prema tome, glavne promeljive su:  lokacija i/ili dubina na kojoj se nalazi osnova okna ili tačke navozišta,  lokacija i dužina niskopa, kao i nagib,  lokacija i dužina hodnika,  topologija rudničke mreže otvaranja Mrežni model ...

  • Dimenzionisanje deponija za ugalj

    Dinko Knežević, Božo Kolonja, Ranka Stanković, Aleksandra Tomašević, Dragana Nišić (2014)
    ... Da bi rudnik radio kontinuirano i u skladu sa vlastitom tehnologijom te da ne bi čekao utovar ka kupcu formira se deponija neposredno uz rudnik. Rudnički transport treba da bude što kraći, a deponiju treba formirati van kontura kopa, kako se tehnološki ni organizaciono ne bi remetio rad kopa. U ovoj ...
    ... njihovih krajnjih proizvoda se održava i socijalni mir to ti parametri ne učestvuju u određivanju veličine deponija uglja. U svetu se svakako o tome vodi računa. Sve u svemu, određivanje veličine deponije je kompleksan problem. U staroj SFRJ izrađen je predlog Pravilnika o administrativno-tehničkom ...

  • Одлагање индустријског отпада

    Динко Кнежевић, Славко Торбица, Златко Рајковић, Мирко Недић (2014)
    Депонија отпадних материјала

  • Kontaktni metamorfizam gornjokrednih sedimentnih stena Rudnika

    Kostić N. Bojan (2021)
    Kontaktni metamorfizam gornjokrednih sedimentnih stena na planini Rudnik ispitivan je na uzorcima iz pet bušotina. Definisano je šest varijeteta krednih stena (protolita) koji čine dve litološke jedinice izgrađene od klastičnog, karbonatnog i klastično-karbonatnog materijala. Vulkanskom aktivnosti na Rudniku formirana su vulkanska tela koja se utiskuju duž slojevitosti sedimentnih stena, a neka ih presecaju u vidu dajkova. Starost ovog vulkanskog događaja određena je na 23.9 miliona godina. Ovaj miocenski vulkanizam doveo je do kontaktno metamorfnih promena sedimentnih stena i obrazovanja skarnova ...
    Rudnik, kontaktni metamorfizam, sedimentne stene, hornfels, skarn, granati, vezuvijan
    ... ubrano kristališu pri povećanom odnosu voda/stena ulaskom magmatskih rastvora u sistem. Analize andraditskog oboda bogatog gvožđem pokazuju povišen sadržaj volframa. Keppler i Wiyllie (1991) zaključuju da obogaćenje volframom prouzrokuju hidrotermalni fluidi koji vode poreklo od granitskih plutona. Da ...
    ... Milanovac i Kragujevac, stene kredne starosti Rudnika su svrstane u dve grupe: grupu rudničkog (K1) i grupu jermenovačkog razvića (K2), koje su u tektonskom kontaktu duž Jermenovačkog raseda (slika 4). U okviru rudničkog razvića preovlađuju sedimenti starosti barem-apta (K14+5) i alba (K16). Barem-apt ...
    ... deo gornje krede, koji je izgrađen od klastične komponente, od gornjeg dela koji je klastično-karbonatnog sastava. Isti autori zaključuju da rudničkom rudonosnom kompleksu pripadaju metasomatski i hidrotermalno izmenjene sedimentne stene ljiškog fliša koje su u domenu Malog Šturca izdiferencirane ...