Претрага

Упит dcterms_subject_txt:harmonizovana legenda OHGK

111 items

  • Geotermalne karakteristike područja Semberije , Republika Srpska

    Igor Glavaš (2024)
    Cilj završnog rada predstavlja, opis geotermalnih karakteristika područja Semberije, Republika Srpska, BiH.Rad se sastoji od opšteg dijela u kojem se navode osnovne karakteristike područja (geomorfološke, geografske, hidrološke,hidrometeorološke, geološke, tektonske i hidrogeološke) i specijalnog dijela koji detaljnije ulazi u tematiku osobina geotermalne energije i njihovih karakteristika u zadatom području kao i definisanje geotermalnog potencijala koje to područje ima.Sa prognoznim litološkim profilima 6 dubokih istražnih bušotina su izrađena 2 regionalna geološka, a njegovom konverzijom i hidrogeološka profila na osnovu kojih je, stečena ...
    geotermalna energija, Semberija, geotermalni potencijal
    ... prilozi 3 i 7, respektivno geološka i hidrogeološka karta šireg područja sa odgovarajućim profilima (prilozi 5 i 9), stubom (prilozi 4 i 8) i legendom (prilozi 6 i 10). U geološkim podacima pored pregleda ranijih izvedenih istraživanja i opisa litostratigrafskih jedinica se izdvajaju ı tektonske ...
    ... strane. Slika 3.1. Pregledna tektonska karta razmjere 1: 300 000 sa ucrtanim granicama područja Semberije i izdvojenim tektonskim blokovima. Legenda: A - jedinica Posavine, A; - blok Ugljevika, A» - blok Dragaljevca, A y - blok Dvorovi, A+ - blok Mačva, 4s5 - blok Lešnica, B - jedinica Srem. Rasjedi: ...
    ... Prilog 1: Položajna karta šireg područja Semberije sa ucrtanom granicom istražnog područja i geotermalnim objektima, razmjere 1:100 000 Prilog 2: Legenda položajne karte istražnog područja (Semberija) Prilog 3: Geološka karta šireg područja Semberije sa ucrtanom granicom istražnog područja i geotermalnim ...

  • Hidrotermalne alteracije kao kontrolni faktor mineralizacije u ležištu bakra Borska reka

    Jovana Mirčeta (2024)
    Rudno polje Bor kome pripada rudno telo Borska reka se nalazi u severnom delu Borsko- Srednjegorske zone Karpato-balkanske metalogenetske provincije. Ležište Borska Reka se nalazi u krajnjim severozapadnim delovima rudnog polja Bor. Smešteno je u intenzivno izmenjenim andezitima i njihovim piroklastitima. Relativno je jednostavne građe. Ležište Borska reka genetski pripada grupi hidrotermalnih ležišta, klasi porfirskih ležišta bakra i zlata. Sastavni je deo velikog hidrotermalnog rudonosnog sistema Bor, koji je po uslovima stvaranja i tipovima rudne mineralizacije sličan hidrotermalnom rudonosnom ...
    petrološka analiza, hidrotermalne alteracije, kontrolni faktor, porfirska ležišta
    ... u sedimentacionom prostoru - konglomeratičnitip mineralizacije (rudno telo Novo okno). A GEOLOŠKI PROFIL KROZ BORSKO LEŽIŠTE A-B . R110000 LEGENDA -Ptalasbć pe slene hornbkenda \ chlskcg ardezZky -Prfna boaverfkna Impregnocxna rucra le @ -Borsk paliti --| - Geokagranica _Hiorhsan hernbie ...
    ... izmenjene zone koja se pruža prema severozapadu i nalazi se duboko ispod površine terena. 11 GEOLOŠKA KARTA LEŽIŠTA BAKRA BORSKA REKA 1:10 000 Legenda Neogen pesak Mprak @ Borski poši - Borsu kongiomerati - Homblenda (piroseri) anezt Vufkanaki agceneran \breče, homoblecda (proksen) andezta ...
    ... rudarstvo i metalurgiju Bor. 56 Istražni profil 7 - 7' i Ležište bakra "Borska reka" 1:2000 Kaakl,px, Kaaq,pxigi, 'Kaaq,px,gi,ah| LEGENDA [} kooajuvns e El [g 70 [Bg Ps ng os - Vulkanoklasii amfiholikko-biotikog| idezita ks H aderia e ils renjene vulkasak ee: m 'iifiovane ...

  • Палеомагнетски резултати из Тимочког магматског комплекса, Источна Србија

    Весна Лесић, Емо Мартон, Драган Лукић, Весна Цветков (2018)
    ... Слика  1.  Упрошћена  геолошка  карта  истраживаног  подручја  (по Banješević,  2010)  са  означеним  локалитетима  палео‐ магнетског узорковања. Легенда: 1:  седименти кампан‐мастрихта, 2: плутонити, 3: андезитбасалти и андезити сенона,  4:седименти и епикластити турон‐сенона, 5: андезити турон‐кампана ...

  • A contribution to the knowledge of facial diversity of Badenian sediments in the Belgrade area

    Filip Anđelković, Dejan Radivojević (2018)
    baden, Beograd, facije, facijalna raznovrsnost, sedimenti
    ...  (1997) oni markiraju drugu badensku transgresiju.        Slika 1. Paleogeografska karta badenskih sedimenata Beograda (Stevanović, 1974, modifikovano). Legenda: 1‐ kopno južno od  Save  i Dunava, 2‐ plitko more, rakovički peskovi, 3‐ višnjičke gline, 4‐ konjarnički šlir, 5‐  litotamnijsko‐briozojski  i am ...

  • Geotermalni potencijal pliocensko-kvartarnih sedimenata na teritoriji opštione Novi Beograda

    Matija Ognjanović (2024)
    Svrha ovog rada određivanje geotermalne potencijalnosti teritorije opštine Novi Beograd. Određivanje geotermalne potencijalnosti Novog Beograda predstavlja kvantifikovanje geotermalnih resursa na njegovj teritoriji.Analizom opštih karakteristika tj. geografskim položajem, klimatskim, hidrološkim, hidrografskim i geomorfološkim karakteristika, zajedno sa geološkim, hidrogeološkim i opštim geotermalnim karakteristika istražnog područja stiče se jasan zaključak o istražnom području.U savremene geotermalne indikatore, u vidu povećane temperature podzemnih voda, pre svega zbog efekta toplotnog ostrva i sintezom svih pređašnjih podataka, kao podloge za dalju, detaljniju, analizu dolazi se do koraka ...
    geotermalna energija, geotermalni potencijal, Novi Beograd, subhidrogeotermalni resursi
    ... 738 cm, odnosno minimalni -61 cm, mereno na stanici Beograd za period 1972-2022 godina. Režim reke Save pripada fluvio-nivalnom tipu režima. Legenda reka 7” manjivodotoci i kanali D administrativna granica opštine _Dudovski kanal Slika 4. Hidrografska karta teritorije opštine Novi Beograd ...
    ... Beograd, usled uspora zbog blizine njenog ušća formiraju rečna ostrva — ade, gde se u okviru opštine nalazi ı Ada Međica, kao gromorfološki oblik. Legenda Geomorfološke jedinice [1 aluvijalna ravan [ bare i močvare [Z područje intenzivnog spiranja i jaruženja [H tlesna zaravan Geomorfološki oblici ...
    ... NOVI BEOGRAD NAZIV PRILOGA DATUM: Septembar, GEOGRAFSKI POLOŽAJ ISTRAŽNOG PODRUČJA 2024 7446000 7448000 7450000 7452000 7454000 7456000 Legenda Geološke jedinice b Peskovi ı alevroliti a Aluvijum 49 66 00 0 49 66 00 0 ap Peskovi i alevrolitični peskovi Deluvijum Proluvijum ...

  • Geološko-geofizički model dela Timočkog magmatskog kompleksa

    Snežana M. Ignjatović (2014-06-30)
    Timočki magmatski kompleks (TMK) u geotektonskom smislu pripada KarpatoBalkanidimaistočne Srbije, koji su deo Tekijsko-Dakijske jedinice. TMK je nastaotokom kontinuirane vulkanske aktivnosti, koja je trajala oko deset miliona godina iodvijala se generalno u tri faze (Zimmerman et al., 2008, Kolb et al., 2013, Banješević,2006). Pomeranje vulkanskog fronta je išlo od istoka ka zapadu (von Quadt et al., 2002,2003, 2007). Ovaj kompleks pripada tetijskom evroazijskom metalogenetskom pojasu usvetu poznat po ležištima bakra i zlata (Janković, 1990).U doktorskoj disertaciji su prikazani rezultati ...
    Timočki magmatski kompleks, aeromagnetska istraživanja, gravimetrijskaistraživanja, 2D geološko-geofizički model, Valja Strž, magmatsko telo
    ... A B Legenda - geološki model Valja Strţ granitoid Hidrotermalno izmenjene stene: geološki kartirane (a); geof izicki pretpostavljene (b) 1a ( = 2.82 t/m3 ,  = 0) 2 ( = 2.68 t/m3 ,  = 0.030 SI) Senonski andeziti i bazalt andeziti: koherentni (a); vulkanoklastiti (b) a b a b Legenda - geofizicki ...
    ... 6000 7000 8000 9000 10000 11000 -2 -1 0 1 2 h [m] x [m] g [10-5 m/s2] T [nT] T Tmod. x [m] x [m] g gmod. x [m] TDR [rad] A B Legenda - geofizicki model 1 ( = 2.35 t/m3 ,  = 0) 2 ( = 2.50 t/m3 ,  = 0) 3 ( = 2.62 t/m3 ,  = 0) 1 ( = 2.72 t/m3 ,  = 0) 2 ( = 2.68 t/m3 , ...
    ... = 0.060 SI) 4 ( = 2.45 t/m3 ,  = 0.050 SI) 0 1000 2000 3000 4000 5000 6000 7000 8000 9000 10000 11000 -500 0 500 1000 h [m] x [m] A B Legenda - geološki model Valja Strţ granitoid Sedimenti donje krede Jurski sedimenti Variscan granitoid Podloga-donjepalezojske starosti Turonski andeziti: ...

  • Kvantitativna ocena režima i bilansa podzemnih voda u aluvijonu Velike Morave od Bagrdana do ušća u Dunavu

    Aleksandar Balubdžić (2024)
    Aluvijalni sedimenti velikih reka raspolažu značajnim količinama podzemnih voda, što je zajedno sa površinskim vodama dozvolilo razvoj naselja i ljudskih aktivnosti. Ovaj razvoj uslovljava veće potrebe za vodnim resursima i njihovim kvalitetom. Sa povećanjem eksploatacije podzemnih voda, uticaj iste je značajniji i može da dovede do opadanja nivoa podzemnih voda i pogoršanja kvaliteta. Aluvijon Velike Morave ima značajno rasprostranjenje, usled čega predstavlja važno ležište izdanskih voda sa velikim eksploatacionim mogućnostima. Izradom hidrodinamičkog modela aluvijona Velike Morave od Bagrdana do ...
    režim podzemnih voda, bilans podzemnih voda, intergranularna izdan, hidrodinamički model
    ... Na slici 11 su prikazana karte podina prvog i drugog modelskog sloja, dok na slici 12 je prikazana karta podine trećeg sloja. yićevo 7a0000 Legenda —— lzohipse podne | sloja (mrmjč Podina | sloja (mnm) * • - Bunam(podma i sloja u meim)| izohipse podine Il sloja (rnnm} Podina II sloja (mnm) ...
    ... _ | — M J . — m [] 5 40 o 3 bj 5 10 20 x Slika 11. Karta izohipsi podina. Levo: prvog modelskog sloja; desno: drugog modelskog sloja. 24 Legenda Izohipse podine III sloja (mnm) Podina III sloja (mnm) NB s » 101 - 105 • · MBunarj(podina III sloja u mnm) 93.5 rI'rlz%.B (mnm) 7500000 ...
    ... Lončarević, Č. (1981). Osnovna geološka karta za list Lapovo, L34-139. Beograd: Savezni geološki zavod. 44 15000?0 7510000 75200?!) 7530000 Legenda Geološke jedinice a-Auvpunktacija korta a -Auviunfacija kora: spruđovii plaže ap -ANMJum|-acija povodnya am -Alevpun+facija nvtvaja pr-Prokwum ...

  • Primena metoda podzemnog otkopavanja sa očuvanjem površine terena

    Uroš Mirković (2024)
    Tema ovog diplomskog rada je primena metoda podzemnog otkopavanja sa očuvanjem površine terena, sa posebnim osvrtom na metodu otkopavanja uz zasipavanje pasta zasipima. Ova metoda omogućava efikasan eksploatacioni proces u podzemnim rudnicima, uz minimalne uticaje na površinu, čime se smanjuju deformacije i sleganja terena iznad eksploatacionih radova. Pasta zasipi, koji se sastoje od mešavine jalovine, vode i cementa, koriste se za popunjavanje ispražnjenih prostorija nakon otkopavanja, čime se obezbeđuje stabilnost okolnih stena i smanjuje rizik od urušavanja. Ovaj rad ...
    podzemna eksploatacija, bakar, otvaranje rudnika, metoda otkopavanja, očuvanje površine terena
    ... loy4%" g NOVO OKNO XVII hor. k-155 XIX hor k-235 ž š | o i [-] ž k-2I / / / k-100 / / / / / /. VA / ” / Legenda: N “ — — Svcža vetrcna struja zi * \ — — Istrošcna vcetrcna struja d / m “ L_ GTHk-235 _ _ _ 365 - awnjM4365 ...
    ... može izdvojiti bakar putem cementacije. 50 'S ER VI SN O OK NO POVRŠINSKI KOP q a i r i| | i Iia XVIM=. Ž |= E || [j XIXer, Legenda: PUMPNO POSTROJENJE SA HIDROTEHNIČKIM OBJEKTIMA TINSTALISANIM PUMPAMA (kW) —– VODE KOJE SE GRAVITACIONO SPUŠTAJU DO VODOSABIRNIKA —- VODE KOJE ...
    ... po 110 kW. Pristupni hodnik od pumpne komore do PVOO-240/-150 dužina 55,0 m širina 4,5 m – visina 4,0 m 52 Presek A-A. Presek B-B Legenda: 1. Glavni transportni hodnik 2. Taložni niskop 3. Vodosabirnik 4. Pristupni niskop pumpnoj komori 5. Pumpna komora 6. Prijemni kanal ...

  • Idejno rešenje zaštite površinskog kopa Zapadni Kostolac od površinskih i podzemnih voda

    Željko Savić (2024)
    Svaki veći površinski kop ima dobro razvijene etaže, pa samim tim i veće površine na koje dospe površinska voda, koju je potrebno prikupiti i dirigovano provesti do odgovarajućih recipijenata, kako ne bi ugrozila eksploataciju otkrivke i uglja.
    odvodnjavanje, kanali, vosabirnici, bunari, ekrani
    ... podszemnih voda 7505000 7507500 7510000 7512500 7515000 49 55 0D 0 49 52 50 0 4 9 5 2 5 0 0 e |- Fa | š = 4 9 4 7 5 0 0 1,250 2,500 Legenda 7505000 7507500 7510000 7512500 7515000 ___ Reke 5, d, nenyBujyM: necou,aHu aneBpuTu u neckomu [c 1. a, Anyehlyaa; alv kopura: uinp-yricosu | neoori ...
    ... OJA Teren — R 1:20.000 P i Eksploataciono polje · - – – i 7504000 7506000 775@) 7508000 7509000 7510000 7511000\ _~ 4 947 000 7504000 Legenda: I BTO || BTO ll| BTO (MSJ)) IBTD Q BTD-MsJ || BTD 7506000 7508000 7509000 P.K. Zapadni Kostolac Transportni sistemi: Teren Krovina ...
    ... 7510000 7511000 > + Stanje rudarskih radova na kraju 15. godine > VI -I 3 951 000 4 947 000 7504000 7506000 P.K. Zapadni Kostolac Legenda: Transportni sistemi: I BTO Teren II BTO ——— Krovina uglja III BTO(MSJ) - —_—— Podina uglja I BTD ——— Eksploataciono polje BTD-MsJ ——— ...

  • Дефинисање параметра песковитог тла за потребе прорачуна слегања плиткох темеља преко CPTm и CPTu опита

    Александар Јаковљевић (2024)
    Дефинисање меродавних геотехничких параметара тла за потребе прорачуна слегања.(a и носивости)темељног тла један је од главних задатака инжењера геотехнике.Од поузданости ових параметара и последично резултата прорачуна слегања и носивости, директно зависи који ће се тип, врста и димензије темеља као и начин фундирања истог примењивати.Да би се поуздано дефинисали неопходни геотехнички параметри а потом и извели потребни прорачуни слегања, потребно је на првом месту познавање деформабилних карактеристика тла.Подаци о збијености тла могу се добити или лабораторијским испитивањима на претходно ...
    CPT, песак, слегање, параметри, корелације
    ... uHcrTpaxxkuBaba 1:100 000, ynehaHa Ha 1Okm x 1Okm (Hceuak w3 OLK macr HoBH CAJI JI34-100), ca nereHyloM KaprupaHux JeJuHHHia JlaTa je Ha c 4,2. LEGENDA KARTIRANIH JEDINICA MAluvijum: peskovi, sugline i šljunkovi-facija P |korita i povodnja (holocen) Mluvijum: organogeno-barske gline | peskovi- ...
    ... OCJIOBHOT KOMILeKCa Ha KaT. napme:mni 7934, Kx.o. Honu Cajr H (Iler rpastna nyrHa naO0oparTopuja (CPL) Honu Caj, janyap 2019. rojHe.) 63 LEGENDA: s OBJEKTI: STAMBENI OBJEKAT SA POSLOVANJEM U PRIZEMLJU SPRATNOSTI Po1+Po2+Pr+6 - LAMELA A STAMBENI OBJEKAT SA POSLOVANJEM U PRIZEMLJU SPRATNOSTI ...
    ... 22000 kN/m? 11025 kPa V= (p: c Mv= qc = y = 10 kN/mš q = 33* c= 0 kN/m? Mv = 30000 kN/m? _____ qc=25060kPa · _— — _ / / / _ LEGENDA: NASIP PESAK, prašinast PESAK., prašinasto glinovit P PESAK P.pr PESAK., prašinasto glinovit / - GL GLINA, prašinasto peskovita PAš ...

  • Potencijalnost tercijarnih magmatskih kompleksa Vardarske zone Srbije sa aspekta arhitektonskog građevinskog kamena

    Lidija M. Kurešević (2014-01-22)
    U sastavu Vardarske zone, jedne od tektonski najsloženijih oblasti Balkanskogpoluostrva, u čijem domenu se odvijalo otvaranje i zatvaranje okeanskih prostora isubdukcija koja je dovela do intenzivne magmatske aktivnosti pretežno tokom tercijara,danas se nalazi veći broj magmatskih kompleksa.U ovoj disertaciji su obrađene geološke karakteristike trinaest izabranih magmatskihkompleksa Vardarske zone tercijarne starosti, i laboratorijski određena mineraloškopetrografskasvojstva stena u njihovom sastavu i fizičko-mehanička svojstva kamenaznačajna za utvrđivanje mogućnosti njihove primene za dobijanje blokovaarhitektonskog građevinskog kamena iz kojih se dobijaju ploče za oblaganjegrađevinskih ...
    Arhitektonski građevinski kamen, magmatske stene, Vardarska zona, Srbija
    ... Slika 2-1: Položaj magmatskih kompleksa Bukulje, Cera i Boranje u okviru Jadarskog bloka (prema Filipoviću, 2005 i Vukašinoviću, 1991; mod.). Legenda: 1. plutoni; 2. vulkaniti; 3. rasedne zone; 4. aeromagnetski indicirana razlomno- magmatogena struktura Bukulja-Cer-Motajica-Prosara. To su pre ...
    ... (1991a). Slika 2-2: Položaj magmatskih kompleksa Brajkovca, Slavkovice, Rudnika, Borača i Kotlenika (prema Divljanu i Cvetiću, 1991a; mod.). Legenda: 1. paleozojske stene (škriljci i peščari); 2. trijaski sedimenti (krečnjaci, laporci i peščari); 3. serpentiniti; 4. kredni sedimenti (peščari, laporci ...
    ... Kopaonik-Željin (prema Đokoviću i dr., 1995a; mod.); b) Razlomne zone i prateći rasedi kopaoničke oblasti (prema Đokoviću i dr., 1995b; mod.). Legenda: a) 1. prstenaste morfostrukture; 2. brahiantiklinala; 3. okolne nemagmatske formacije; 4. granitoidne plutonske stene; 5. kiseli i srednje kiseli ...

  • Potencijalnost tercijarnih magmatskih kompleksa Vardarske zone Srbije sa aspekta arhitektonskog građevinskog kamena

    Lidija M. Kurešević (2014-01-22)
    U sastavu Vardarske zone, jedne od tektonski najsloženijih oblasti Balkanskogpoluostrva, u čijem domenu se odvijalo otvaranje i zatvaranje okeanskih prostora isubdukcija koja je dovela do intenzivne magmatske aktivnosti pretežno tokom tercijara,danas se nalazi veći broj magmatskih kompleksa.U ovoj disertaciji su obrađene geološke karakteristike trinaest izabranih magmatskihkompleksa Vardarske zone tercijarne starosti, i laboratorijski određena mineraloškopetrografskasvojstva stena u njihovom sastavu i fizičko-mehanička svojstva kamenaznačajna za utvrđivanje mogućnosti njihove primene za dobijanje blokovaarhitektonskog građevinskog kamena iz kojih se dobijaju ploče za oblaganjegrađevinskih ...
    Arhitektonski građevinski kamen, magmatske stene, Vardarska zona, Srbija
    ... Slika 2-1: Položaj magmatskih kompleksa Bukulje, Cera i Boranje u okviru Jadarskog bloka (prema Filipoviću, 2005 i Vukašinoviću, 1991; mod.). Legenda: 1. plutoni; 2. vulkaniti; 3. rasedne zone; 4. aeromagnetski indicirana razlomno- magmatogena struktura Bukulja-Cer-Motajica-Prosara. To su pre ...
    ... (1991a). Slika 2-2: Položaj magmatskih kompleksa Brajkovca, Slavkovice, Rudnika, Borača i Kotlenika (prema Divljanu i Cvetiću, 1991a; mod.). Legenda: 1. paleozojske stene (škriljci i peščari); 2. trijaski sedimenti (krečnjaci, laporci i peščari); 3. serpentiniti; 4. kredni sedimenti (peščari, laporci ...
    ... Kopaonik-Željin (prema Đokoviću i dr., 1995a; mod.); b) Razlomne zone i prateći rasedi kopaoničke oblasti (prema Đokoviću i dr., 1995b; mod.). Legenda: a) 1. prstenaste morfostrukture; 2. brahiantiklinala; 3. okolne nemagmatske formacije; 4. granitoidne plutonske stene; 5. kiseli i srednje kiseli ...

  • Definisanje geotehničkih karakteristika terena za potrebe izgradnje stanice za snabdevanje gorivom “OMV” u Trsteniku

    Milica Dutina (2024)
    U ovom Završnom radu prikazana su istraživanja na osnovu kojih su urađeni grafički dio, proračun nosivosti i proračun analize slijeganja terena za potrebe izgradnje benzinske stanice sa pratećim objektima. Detaljno je analiziran prodajni objekat,čelični rezervoar za gorivo i znak. Za proračun graničnog opterećenja korišćena je metoda Mayerhofa, dok je analiza slijeganja urađena Konsolidacionom metodom slijeganja za prodajni objekat i čelični rezervoar za gorivo, a za temelj znaka po principu slijeganja i rotacije krutih temelja - Gorbun Posadov. Sve dobijene ...
    terenska istraživanja, laboratorijska ispitivanja, geotehnička istraživanja, geotehnički model terena, osnovne tehničke karakteristike, analiza slijeganja, proračn nosivosti
    ... područje Detalj geološke karte lista K34-19-Kruševac Ime i prezime Razmjera Br. priloga Milica Dutina, | I2voz iz OGK G36/19 1:100 000 LEGENDA n Nasip a| Aluvijalni sedimenti - glinovite prašine i šljunak Geološka granica 223 .167.45 186 .167.47 187 ·167.55 198 ·167.68 LIYU ...
    ... O D O O ) O O O O O I O O O O O O O O O O O O O O O O O O ) O O O O [asi 161I I161 š 160I pš i I160 159Uu —— _— IL IL ——— IL —— _— I 159 LEGENDA KARTIRANIH JEDINICA: '“::{:“: - _ Humificirano tlo |Raaija | Pra | - _ Glinovita prašina (prq) Šp - _ Krupnozrniišljunkovi (Š„„-) pš - _ ...
    ... priloga Milica Dutina, H 1:250 44 G36/19 V 1:50 i GEOTEHNIČKI PRESJEK TERENA IV - IV' ČELIČNI REZERVOAR ZA GORIVO PRODAJNI OBJEKAT ZNAK LEGENDA KARTIRANIH JEDINICA: ·Ž:š – Humificirano tlo | pra | _- ~ Glinovita prašina (pra) Šp,pr ) - _ Krupnozrni šljunkovi (Šb,pr) |__pš – Pješčari ...

  • Sedimentologija gornje krede centralnog dela vardarske zone

    Violeta M. Gajić (2014-09-04)
    Područje istraţivanja obuhvaćeno doktorskom disertacijom nalazi se ucentralnim delovima Vardarske zone. Karakteriše se sloţenom geološkomgrađom koju grade mezozojske tvorevine trijaske, jurske i kredne starosti, kao ikvartarni sedimenti. U trijasu je istraţivano područje pokrivalo more, sve dogranice sa Šumadijom. Tokom jure sloţenim geotektonskim procesima stvarajuse ofiolitske stene rasprostranjene u juţnim i delom u centralnim delovimaistraţivanog područja. U donjoj kredi se pokretima dinarske faze izdiglo kopno,koje je egzistiralo skoro u celoj donjoj kredi područja istraţivanja.U alb-cenomanu pojedini delovi istraţivanog područja se ...
    Vardarska zona, gornja kreda, transgresija, litostratigrafskejedinice, sedimentologija, turbiditi
    ... Slika 3.1. Glavne geotektonske jedinice Srbije sa položajem istraživanog područja (prema Karamata & Krstić 1996 i Karamata 2006). Legenda (po abecednom redu): CBES – Karpato-balkanidi istočne Srbije; DIU – Drinsko-ivanjička jedinica; DOB – Dinaridsko-ofiolitski pojas; EBDU – Istočna ...
    ... T T T J 3 3 T3 T3 T3 T3 3 2+3 1,2 1,2 K2 3 3+4 K2 3 3+4 K2 3 2 1,2 1,2 1,2 1,2 J2+3 Se Se Se Se al al 2+3J M1-2 al f Legenda Neogen Kvartar Kreda Jura Trijas Stratigrafska granica Aluvijum Kvarclatitski ignimbriti Kvarclatiti i daciti Ljiški fliš: liskunoviti peščari ...
    ... T J 3 3 T3 T3 T3 T3 3 2+3 1,2 1,2 K2 3 3+4 K2 3 3+4 K2 3 2 1,2 1,2 1,2 1,2 J2+3 Se Se Se Se al al al 2+3J M1-2 f 1,2K Legenda Neogen Kvartar Jura Trijas Stratigrafska granica Aluvijum Kvarclatitski ignimbriti Kvarclatiti i daciti Serpentiniti Gabrovi Masivni krečnjaci ...

  • Tehnologija izrade i opremanje magacina eksploziva za potrebe ležišta bakra

    Aleksandar Milojević (2024)
    Nakon radova otvaranja i početka eksploatacije, rudno telo bakra velikih rezervi zahteva i veliku količinu eksploziva da bi se ostvario zacrtan kapacitet. Samim tim, neophodno je izraditi funkcionalan magacin eksploziva koji će biti pristupačan svim horizontima i koji će moći da ispuni celokupni kapacitet svih horizonata. Obzirom da će se u magacinu skladištiti eksploziv, on mora ispunjavati specijalne uslove kako bi skladištenje bilo bezbedno. Neophodno je isprojektovati magacin tako da ispuni sve zahteve po pitanju količine i načina skladištenja eksploziva, ...
    podzemna eksploatacija, ležište bakra, magacin, eksploziv
    ... 58 ı detonatora Karakteristične dimenzije poprečnog preseka prostorija date su na slici 4.3, dok je u tabeli 4.2 prikazana legenda slike. 19 Tabela 4.2. Legenda slike 4.3 Slika 4.3. Karakteristične dimenzije poprečnog preseka prostorija Oznaka Element prostorije bi Visina svoda h Visina ...
    ... prema SZ. U sastavu rude, od rudnih minerala dominira halkopirit, neznatno bornit; udeo pirita je znatno niži u odnosu na Gornju zonu. Profil 80 Legenda IB Andezit · Gornjokredni klasiti — Masivno-sulfidna mineralizacija Rased [-] Miocenski sedimenti [-] Gornjokredni laporu . — Porfirska mineralizacija ...

  • Konceptualni model hidrogeotermalnog sistema šire okoline Brusa - geotermalna karakterizacija sistema / Conceptual model of hydrothermal system of Brus area - system geothermal characterization

    Dejan Milenić, Ana Vranješ, Marinko Toljić, Ivana Vasiljević, Natalija Radosavljević, Matija Ognjanović (2024)
    Postavljeni konceptualni model hidrogeotermalnog sistema Brusa sa širom okolinom testiran je primenom različitih hidrohemijskih i izotopskih metoda u cilju njegove verifikacije i karakterizacije. Rezultati su ukazali na atomsfersko poreklo geotermalnih fluida i na razviće primarnih rezervoara u okviru karbonatnih stena. Prvi rezervoar formiran je u okviru krečnjaka gornjotrijakse starosti, dok drugi rezervoar egzistira u okviru trijskaih mermera. Zone prihranjivanja locirane su u zapadnom delu terena. Sistemi gravitacionih raseda kontrolišu kretanje fluida u sistemu, dok proces jonske izmene dominira u ...
    hidrogeotermalni sistem, hidrohemijske i izotopske metode, mladi intruzivi

  • Аnaliza mogućnosti povećanja nagiba završne kosine površinskog kopa “Podbraćan”

    Vladimir Čebašek, Veljko Rupar (2018)
    Eksploatacijom boksita iz ležišta "Podbraćan" formiran je površinski kop sa maksimalnom visinom zavšne kosine od 280 m. Redovnom kontrolom stabilnosti trenutnog stanja kosina površinskog kopa utvrđeno je da faktor sigurnosti iznosi Fs = 1.71 – 1.85, a što je ukazalo da postoji mogućnost povećanja nagiba kosine. U radu je prikazan postupak analize mogućnosti povećanja nagiba završne kosine površinskog kopa "Podbraćan".
    stabilnost kosina, povećanje nagiba kosina, metoda konačnih elemenata

  • Geotehnički uslovi izgradnje metro stanice "Francuska" u Beogradu

    Lazar Pavlović (2024)
    Cilj ovog rada je analiza stabilnosti dijafragme, predviđene kao mere za obezbeđenje dubokog iskopa od zarušavanja okolnog tla koji se izvodi na mestu buduće metro stanice “Francuska” koja je planirana u okviru prve faze, prve linije metroa u Beogradu – sekcije „Centar“. U okviru numeričke analize je izvršena analiza stabilnosti konzolne dijafragme kao i dijafragme sa ankerom – slobodno oslonjene dijafragme, kako bi se moglo napraviti poređenje dobijenih vrednosti koje se odnose na dubinu fundiranja koja je potrebna da ...
    istraživanja, metro stanica, iskop, dijafragma
    ... O „ | s + . ol Sike 3O _ O_ . Inženjerskogeološka karta - metro stanica "Francuska" O ogž_ – (km 13+305 - 13+380) ch | O ) \ _ ~. O | . = LEGENDA: > | s. c 0 -- > i Inženjerskogeološke jedinice: _— Q// | Aluvijalne naslage (facija povodnja): glina, prašina, podređeno pesak —— o o o _ Gapg ...
    ... || || | — _— — _— —~ \\ ——= — — I* || Nc=46- = 1 | _ ML ı IJ_ ii I || I\ ii |___ ·”\ ii | Nc=53 ii || 48 46 44 42 40 LEGENDA: LITOLOŠKE OZNAKE LITOLOŠKI SASTAV |I VAŽNIJA INŽENJERSKOGEOLOŠKA SVOJSTVA | SE| E I _,_O„š ž NAZIV, ŠRAFURA LITOLOŠKIH KOMPLEKSA ZE|B| | IOZNAKA ...
    ... ___NPV____-_ ___ _ _= —— —— N N N N Poprečni geotehnički presek terena 2-2' 1:200 AxL POKO N 0 D NJ pPKO KNO IN 159% —IK— Granica objekta LEGENDA: LITOLOŠKE OZNAKE P | P | P | P | LITOLOŠKI SASTAV | VAŽNIJA INŽENJERSKOGEOLOŠKA SVOJSTVA PRETPOSTAVLJENI NIVO PODZEMNE VODE Eirku PičEa: ...

  • Анализа режима истицања карстног врела Горњи Душник (Сува планина)

    Александар Танасковић (2024)
    Карстно врело Горњи Душник налази се у истоименом селу у југоисточној Србији, у општини Гаџин Хан. Врело је узлазног типа и дренира западне делове Суве планине.Каптирано је за потребе водоснабдевања Гаџиног Хана, као и села Горњи и Доњи Душник.Током 2023. и 2024. године спроведена су хидрогеолошка истраживања, са циљем дефинисања режима и биланса подземних вода врела Горњи Душник. У ту сврху, коришћени су подаци из два осматрачка периода.Прва осматрања режима истицања је вршио Геозавод, од 1.11.1977. до 31.01.1979. године.Затим су ...
    карстно врело, режим истицања, аутокорелација, кроскорелација, рецесиона анализа
    ... • Mnsapopumrre Bpema Ponor, Jlaame H /I[yumHHK yKyrHe cJIHBHe roBpimHHe OJIL 46 2 KM“. • Glogovac • Bela Palanka e Donja Koritnica M Legenda • { Srniceslivnih podrušja kapliranih vrela · Pretpostavljena hidrogeološka vododelnica- između vrela Divljana i Ljuberađe Padavinska stanica ...
    ... Blažo Boev), book 1, pp 77-84.Struga, Macedonia, 59 Geološka karta 1:50.000 Prilog 1 7588000 7590000 ” 7592000 7594000 7596000 7598000 Legenda N A — _ Element pada sloja 47 86 00 0 4 7 8 6 0 0 ~ • Izvori Geološke jedinice Sipar - Peskovi, gline - Pescari, konglomerati ...
    ... 7594000 7596000 7598000 0 O0,5 1 2 3 4 = = — , r szž iilometers 7594000 7596000 7598000 4 7 8 6 0 0 0 4 7 8 3 0 0 0 4 7 8 0 0 0 0 Legenda — _ Element pada sloja Izohijete •. Izvori Geološke strukture Naziv strukture ———> Eroziona ili tektonsko-eroziona granica, utvrđena ...

  • Проспекција и истраживање минерализације злата на подручју Чока Ракита (Црни Врх)

    Ивана Сузић (2024)
    Рад се бави истраживањем лежишта злата и бакра на локацији Чока Ракита, која се налази у источном делу Србије, око 15 km од Жагубице. Прва истраживања на овом подручју компанија DPM (Dundee Precious Metals), у чијем је власништву ћерка компанија ДПМ Авала ДОО, је започела 2007. године, када су идентификоване аномалије злата у узорцима тла. Резултати почетних истражних бушења указали су на присуство комплексне минерализације у епикластичним стенама, али због неповољних металуршких карактеристика, ова минерализација није сматрана економски исплативом.Ипак, ...
    Чока Ракита, минерализација злата, скарновски тип лежишта, геолошка истраживања, истражно бушење, проспекција
    ... )DJSGA AR g •X% 2 < vš\ E r Z — “ | » Š T- 20/035G } E | Š! ?*\ \ NČR NN V 0) > \\9( ) 7 j '\ 7 x s e 49 00 00 0 Legenda: <| Kontura istražnog prostora (13,81 km*) e 1 Prelomna tačka istražnog prostora Koordinate istražnog prostora O a -a 48 99 00 0 Xe ~< ...
    ... t RADDO2S ////«W 353 4WW ki Š |9 Š || L RNROE | š rš lstražne bušoline { e DjnmantskobušeNe (8a) DAOOVAOJE RC bušenje (36) Legenda kartiranihjedinica H | MSK,MCS - Skam s Š GDI - Diorit, Diorit-porfinti }ž Š Rezultati istražnih bušotina” > OMO - Monoonil |kvarcmonconii N ...
    ... 787300G 757000 787800G 46 97 00 0 48 94 00 0 59 30 00 489 500 0. <} isdranopodyačje Čoka Rakta * _ Gravimetija · Lokacije merenja |Legenda kartiranih jedinica– OE MSK,MCS - Skam |___KOKOVANA lBBI sro.- ednica debrsinitikova, ombienda augfski andezizs |lulova x | _OKO 0 _ S2- ...