Претрага
22 items
-
Геохемијске карактеристике флотацијског јаловишта рудника Грот (југоисточна Србија)
Božidar Đokić (2012-07-16)У дисертацији су анализиране геохемијске карактеристике флотацијскогјаловишта које се налази на највишој надморској висини у Србији. Јаловиште јенастало преграђивањем узводно од Селишког потока. Географске, геолошке игеоморфолошке карактеристике области у којима је смештено највећим делом суутицали на његову морфологију и морфометрију. Јаловиште чини велики, јужни ијугоисточни плато и велика брана. Делови јаловишта су засебно испитивани, азатим и њихова међусобна интеракција и утицаји на окружење.Прикупљени узорци су испитивани рендгенском дифракциономанализом, скенирајућом електронском микроскопијом, рендгенскомфлуоресцентном спектрометријом, гранулометријском и хемијском анализом.Рендгенском дифракционом анализом ...флотација, јаловиште, скенирајућа електронско-микроскопскаанализа, рендгенска флуоресцентна спектрометрија, Pb-Zn руда,тешки метали, контаминација... јаловишта. Ово су највећим делом аутентичне индустријске воде из флотације. На основу садржаја цинка, кадмијума и олова, воде из северног потопљеног дела јаловишта спадају у трећу и четврту класу, а високи садржаји олова и гвожђа оне са источног и југоисточног сврстава у трећу и четврту класу ...
... Геохемијске карактеристике јаловишта зависе од састава експлоатисаних рудних тела, концентрације метала на улазу у флотацију, и искоришћења у процесу флотације. Материјал је од флотације до јаловишта транспортован хидроциклоном на јужни, централни и северни део велике бране. Дужина транспорта, у ...
... бакра, цинка, кадмијума, олова и гвожђа. Високе концентрације бакра, олова и гвожђа за ове намене искључују воде из југоисточног дела, а само олова и гвожђа из источног потопљеног дела јаловишта (табела 43/6). Високе концентрације кадмијума, олова, бакра и гвожђа у свим водама на јаловишту пр ...Božidar Đokić. "Геохемијске карактеристике флотацијског јаловишта рудника Грот (југоисточна Србија)" in Универзитет у Београду, Универзитет у Београду, Рударско-геолошки факултет (2012-07-16)
-
Геохемијске карактеристике флотацијског јаловишта рудника Грот (југоисточна Србија)
Božidar Đokić (2012-07-16)У дисертацији су анализиране геохемијске карактеристике флотацијскогјаловишта које се налази на највишој надморској висини у Србији. Јаловиште јенастало преграђивањем узводно од Селишког потока. Географске, геолошке игеоморфолошке карактеристике области у којима је смештено највећим делом суутицали на његову морфологију и морфометрију. Јаловиште чини велики, јужни ијугоисточни плато и велика брана. Делови јаловишта су засебно испитивани, азатим и њихова међусобна интеракција и утицаји на окружење.Прикупљени узорци су испитивани рендгенском дифракциономанализом, скенирајућом електронском микроскопијом, рендгенскомфлуоресцентном спектрометријом, гранулометријском и хемијском анализом.Рендгенском дифракционом анализом ...флотација, јаловиште, скенирајућа електронско-микроскопскаанализа, рендгенска флуоресцентна спектрометрија, Pb-Zn руда,тешки метали, контаминација... јаловишта. Ово су највећим делом аутентичне индустријске воде из флотације. На основу садржаја цинка, кадмијума и олова, воде из северног потопљеног дела јаловишта спадају у трећу и четврту класу, а високи садржаји олова и гвожђа оне са источног и југоисточног сврстава у трећу и четврту класу ...
... Геохемијске карактеристике јаловишта зависе од састава експлоатисаних рудних тела, концентрације метала на улазу у флотацију, и искоришћења у процесу флотације. Материјал је од флотације до јаловишта транспортован хидроциклоном на јужни, централни и северни део велике бране. Дужина транспорта, у ...
... бакра, цинка, кадмијума, олова и гвожђа. Високе концентрације бакра, олова и гвожђа за ове намене искључују воде из југоисточног дела, а само олова и гвожђа из источног потопљеног дела јаловишта (табела 43/6). Високе концентрације кадмијума, олова, бакра и гвожђа у свим водама на јаловишту пр ...Božidar Đokić. "Геохемијске карактеристике флотацијског јаловишта рудника Грот (југоисточна Србија)" in Универзитет у Београду, Универзитет у Београду, Рударско-геолошки факултет (2012-07-16)