Претрага

Упит dcterms_subject_txt:donji slojevi saobraćajnica

241 items

  • Stratigrafija donje krede sa od grebena na Dunavu do novog korita( I. Srbija)

    Dragoman Rabrenović (1990)
    Stratigrafija, donja kreda, Istočna Srbija

  • Оптимизација управљања процесима рекултивације површинских копова угља

    Bojan S. Dimitrijević (2014-05-30)
    Ширење површинске експлоатације минералних сировина а нарочито енергетских ресурсафосилних горива, чине површинске копове угља просторно доминантним објектима великих рударскихбасена како у нас тако и у свету. Експлоатациона активност, прати негативне еколошке утицаје наживотну средину шире околине, што нас обавезује на интегрално планирање, ревитализацију,рекултивацију и уређење нарушеног простора за његово поновно хумано коришћење упостексплоатационом периоду. Постексплоатационо санирање и уређење предела површинских коповаи одлагалишта односно нарушеног простора изазваног рударским радовима и пратећих објеката,представља синтетички мултидисциплинарно-интердисциплинаран веома комплексан вишефазниинжењерски пројектни задатак.У уводном ...
    рекултивација, постексплоатациони предео, површински коп угља,вишеатрибутна анализа, одлучивање, процеси, рекултивационо решење
    ... и за изградњу саобраћајница. На одлагалишту се врши селективно одлагање, тако да се у доњим слојевима депонује инертни материјал дубљих слојева копа. Преко овога се одлаже релативно порозан, процедан, шљунковит материјал, а на површини одлагалишта продуктиван, оранично-лесни слој моћности око ...
    ... Планирање као фино равнање површина одлагалишта, 1.11. Израда канала за одводњавање и наводњавање, 1.12. Израда приступних саобраћајница. Радови на формирању површинској слоја етажа на спољашњим одлагалиштима површинских копова угља одвијају се у три фазе. Редослед радова у оквиру једне фазе техничке ...
    ... заузимају више од 20% укупне дебљине слоја, дебљина првог угљеног слоја је 10-20 m, са повећањем јалових прослојака дебљина слоја се повећава до 60 m. Први угљени слој раздвојен је од другог угљеног слоја међуслојним песком. Дебљина пескова је 2-20 m. Други угљени слој лежи непосредно испод међуслојних ...

  • Modeliranje disperzije dimnih gasova iz termoelektrane ,, Nikola Tesla”

    Milica Kostić (2024)
    Termoelektrane na ugalj, iako značajan izvor električne energije, predstavljaju veliki izazov zbog zagađenja koje uzrokuju. Glavni uzrok zagađenja je neumerena ljudska potreba za energijom i resursima, što dovodi do emisije različitih zagađivača u atmosferu, uključujući okside ugljenika, sumpora, azota, kao i lebdeće čestice i toksine. Ove emisije imaju negativan uticaj na kvalitet vazduha, zdravlje ljudi i životnu sredinu. Procena uticaja termoelektrana na ugalj na životnu sredinu je zakonska obaveza i ključna za smanjenje tih negativnih efekata. Ovaj dokument analizira potencijalne ...
    zaštita životne sredine, termolektrana ,,Nikola Tesla A”, modeliranje, zagađenje vazduha
    ... je ograničena na relativno tanak sloj (EPA, 2005). Perjanica koju zahvati ovakav sloj se ne disperguje (rastura) u onoj meri u kojoj bi se to događalo da Je zahvaćena vetrom. Perjanica koja je formirana iznad ili ispod inverznog sloja ne prodire kroz ovaj sloj - ostaje "uhvaćena" iznad ili ispod ...
    ... podeljena u četiri sloja: troposfera, stratosfera, mezosfera i termosfera. [12.] 320km — -___ 100| Termosfera 80 km Mezosfera – – 50km- – Stratosfera -12km- -{coposlera, N a d m o r s k a vi si na (k m) -100 -80 0 -60 -40 -2 Temperatura ('C) Slika 2.2. Četiri sloja atmosfere [12 ...
    ... [12.] Sloj atmosfere najbliži površini zemlje zove se troposfera, obuhvata tri četvrtine mase amosfere i sadrži gotovo svu količinu vode u atmosferi (para, oblaci, padavince). Troposfera je vrlo promenljiv sloj atnosfere u kome se opažaju sve vremenske pojave na zemlji (sneg, kiša, grad, grmljavina ...

  • Hronološki pregled razvoja površinske eksploatacije lignita u Srbiji

    Bojan Dimitrijević, Radmila Gaćina, Bogoljub Vučković (2023)
    U ovom preglednom radu dat je istorijski pregled razvoja površinske eksploatacije lignita na teritoriji Srbije, uz kratak osvrt na geološki nastanak i kvalitet i rezerve uglja, kao i mogućnosti korišćenja za dalju upotrebu. Kolubarski, Kostolački i Kovinski ugljeni baseni lignita u Srbiji, ne računajući Kosovsko-Metohijski i Drenički u sastavu AP Kosovo i Metohija po Rezoluciji 1244 UN, su ležišta najrasprostranjenijeg uglja - lignita u Srbiji koji se eksploatiše od druge polovine 20. veka na velikom broju površinskih kopova ...
    površinska eksploatacija ugalja, lignit, Kolubara, Kostolac, Srbija

  • Sedimentologija gornje krede centralnog dela vardarske zone

    Violeta M. Gajić (2014-09-04)
    Područje istraţivanja obuhvaćeno doktorskom disertacijom nalazi se ucentralnim delovima Vardarske zone. Karakteriše se sloţenom geološkomgrađom koju grade mezozojske tvorevine trijaske, jurske i kredne starosti, kao ikvartarni sedimenti. U trijasu je istraţivano područje pokrivalo more, sve dogranice sa Šumadijom. Tokom jure sloţenim geotektonskim procesima stvarajuse ofiolitske stene rasprostranjene u juţnim i delom u centralnim delovimaistraţivanog područja. U donjoj kredi se pokretima dinarske faze izdiglo kopno,koje je egzistiralo skoro u celoj donjoj kredi područja istraţivanja.U alb-cenomanu pojedini delovi istraţivanog područja se ...
    Vardarska zona, gornja kreda, transgresija, litostratigrafskejedinice, sedimentologija, turbiditi
    ... debljinom sloja stene nosioca i samom dimenzijom sočiva. Konkrecioni proslojci su tela koja imaju veliko kontinualno pružanje u slojevima (Slike 8.107f). Pojedini slojevi mogu imati i po dva konkreciona proslojka, a koji su obično uz donju i gornju površinu slojevitosti. Neki slojevi mikritskih ...
    ... kalkarenitima. Takođe, i na donjim površinama slojevitosti razvijeni su predepozicioni mehanički teksturni oblici (Slika 8.104), gde su najčešći otisci tragovi predmeta (Slika 8.104a). Oni su konstatovani samo kod kalkarenitskih slojeva. Kod kalkruditskih slojeva na donjim površinama se ističu samo ...
    ... klizanjem. U njegovom donjem delu su tankoslojeviti ružičasto sivi finozrni krečnjaci (mudstone) sa izraženim deformacionim teksturama. Deformacije slojeva nastale su klizanjem turbiditnog toka niz kontinentalnu padinu i menifestuju se kidanjem, povijanjem i ubiranjem slojeva u smeru kretanja toka ...

  • Optimizacija utovarno-transportnih sistema u funkciji planiranja površinskog kopa

    Mirjana V. Banković (2018-07-13)
    Profitabilna eksploatacija sve složenijih ležišta je težak zadatak koji zavisi odtemeljnog procesa analize, planiranja i projektovanja rudnika. Izvodljiv strateškiplan mora da zadovoljava društvena, regulatorna, tehnološka, geometrijska iekonomska ograničenja. Kako bi se postigao osnovni cilj, odnosno profitabilnost iodrživost rudarskog projekta na duži period, neophodno je unapređenjematematičkih modela i informatičke podrške procesima planiranja i optimizacijekoji će omogućiti efikasnu realizaciju ovih ciljeva...
    tehnološki model, integralni model, planiranje, optimizacija,utovarno-transportni sistem, neto sadašnja vrednost projekta
    ... i geometriji gornje i donje površi blokova zbog geometrijskog položaja rudnog tela u prostoru. Tehnološki blokovi u određenim situacijama mogu sadržavati tanke slojeve interslojne jalovine ili niskokvalitenih proslojaka uglja, dok blokovi jalovine mogu uključivati tanke slojeve lignita (slika 5.15). ...
    ... prolazu. Odloženi slojevi se zatim konstantno homogenizuju sa istim proporcijama. Da bi se izračunao kvalitet materijala koji se uzima u jednom prolazu potrebno je odrediti površine odsečaka 148 slojeva i naći uglove odsecanja α1, α2,… αi koji nisu jednaki: gornji su veći, a donji su manji tako da ...
    ... pepela), itd. Na osnovu profila i karata vršeno je kodiranje slojeva i formirana stratigrafska sekvenca. Na prostoru otkopanog blok modela urađena je geološka interpretacija ležišta (slika 6.3) i model kvaliteta, pri čemu su posmatrani parametri donja toplotna vrednost, sadržaj pepela i sadržaj vlage. Veličina ...

  • Mikrofosili i biostratigrafija donje krede Gornjačko-suvoplaninske zone između Sokobanje i Niša (Istočna Srbija)

    Svetlana M. Polavder (2005)
    Mikrofosili, biostratigrafija, donja kreda, Istočna Srbija

  • Rezultati ispitivanja parametara čvrstoće i dinamičkih svojstava mermera i mogućnost njihove korelacije

    Jelena Majstorović-Necković, Vladimir Čebašek, Veljko Rupar (2023)
    Ispitivanja stena kao radne sredine, odnosno materijala sa kojim se gradi, na kome se gradi i u kome se gradi, svojom složenošću zahteva njeno svestrano izučavanje po velikom broju parametara. Zadatak Mehanike stena je da što bolje upozna ponašanje stenske mase i njenu otpornost na dejstvo pritiska, zatezanja i smicanja, kao i dinamičkih svojstava. Poznavanje navedenih parametara i njihova korelacija omogućavaju pouzdaniji izbor parametara za projektovanje danas sve zahtevnijih uslova kako podzemne, tako i površinske eksploatacije. U ovom radu ...
    mermer, jednoosna čvrstoća na pritisak, čvrstoća na istezanje, brzina longitudinalnih elastičnih talasa, korelacija

  • Analiza parametara bušenja i miniranja na površinskom kopu „Čokoće“ - Novi Popovacu softverskom paketu O-Pitblast

    Aleksandar Đorđević (2024)
    Bušenje i miniranje predstavlja prvu fazu u otkopavanju čvrstih mineralnih sirovina, kako u podzemnoj tako i u površinskoj eksploataciji.Bušenjem i miniranjem vrši se njihovo odvajanje iz masiva i drobljenje na komade neophodne krupnoće.Uprkos razvijenoj mehanizaciji, praktično jedini efikasni postupak otkopavanja čvrstih stenskih masiva zasnovan je na primeni eksploziva.Ležište krečnjaka “Čokoće” kao i cementara “Moravacem” nalaze se u Popovcu kod Paraćina u centralnom delu Srbije. Preduzeće datira još iz davne 1928.godine, koje je tada, u improvizovanim pećima, peklo i proizvodilo kreč.Od 2015. ...
    PK „Čokoće“, moravacem, krečnjak, eksploatacija, miniranje, bušenje, O-pitblast
    ... Frekvenca saobraćaja je relativno mala. U radu su 1 do 3 kamiona. To ne zahteva česta mimoilaženja i veliku širinu saobraćajnica. > Sa aspekta ekonomije, jeftinija Je izrada takvih saobraćajnica. Slika 3.4. Elementi za određivanje širine dvosmernog puta 5. Minimalna širina etažne radne etaže Kod rada ...
    ... bušotine, kvaliteta materijala za začepljivanje i prisustva vode u bušotinama. U praksi koristiti nabušeni materijal u kombinaciji: sloj krupnijeg materijala pa sloj sitneži u više navrata. Količina materijala po bušotini Prosečna količina materijala po bušotini izračunava se na osnovu formule: ...
    ... kvaliteta materijala za začepljivanje i prisustva vode u bušotinama. 42 U praksi koristiti nabušeni materijal u kombinaciji: sloj krupnijeg materijala pa sloj sitneži u više navrata. Dužina za smeštaj eksploziva Moguća dužina stuba eksploziva u minskoj bušotini Jednaka je razlici dužine ...

  • Održivo korišćenje mađarsko-srpskih međugraničnih vodnih tela

    Dušan Polomčić, Zoran Stevanović, Saša Milanović, Stanko Sorajić, Bojan Hajdin, Željko Kljajić (2010)
    ... Tercijarni sedimenti imaju veliko rasprostranjenje na podru ju severne Ba ke. Zastupljeni su sedimenti tortona, sarmata, panona, ponta (donji i gornji) i paludinski slojevi. Torton (M2 2) - U zapadnom delu istraživanog podru ja (oblast Sombora), sedimenti tortona predstavljeni su kre njacima, kong ...
    ... Tercijarni sedimenti imaju veliko rasprostranjenje na podrucju severne Backe. Zastupljeni su sedimenti tortona, sarmata, panona, ponta (donji i gornji) i paludinski slojevi. 224 Torton (M,”) - U zapadnom delu istrazivanog podrucja (oblast Sombora), sedimenti tortona predstavljeni su kreénjacima, konglomeratima ...
    ... izdvojeno je ukupno deset slojeva, od kojih je pet vodonosnih. Hidrodinami ki model istražnog podru ja je koncipiran i izra en kao višeslojeviti model, sa ukupno deset slojeva, posmatrano u vertikalnom profilu. Svaki od ovih slojeva odgovara odre enom realnom sloju, šematizovanom i izdvojenom ...

  • Geotermalni potencijal pliocensko-kvartarnih sedimenata na teritoriji opštine Zemun

    Matija Zorić (2024)
    Grad Beograd se nalazi na području koje je izuzetno bogato podzemnim vodama i hidrogeotermalnim resursima. Najveće količine podzemnih voda akumulirane su u okviru aluvijalnih peskovito-šljunkovitih sedimenata i krečnjaka tortonsko-sarmatske starosti. Opština Zemun ima najveći geotermalni potencijal od svih Beogradskih opština, čak 57.7% od ukupnog potencijala celog grada Beograda. Master rad je fokusiran na istraživanju i analizi poznatih tehničkih sistema, kao i termotehničkih sistema koji su u upotrebi na teritoriji opštine Zemun. Tehnički sistemi se odnose na istražno-eksploatacione bunare koji nemaju ...
    geotermalna energija, kvartarni sedimenti, pliocenski sedimenti, teritorija opštine Zemun
    ... rečno-barski sedimcnti - |RY6) (syicdnji pleistuceii} policiklični rečni sedimenti (donji pleistocen) močvamo- jezcrsko-kopncni sedimcnti (pliocen-pleistocen) [|S-00UA1 — pi —| jezerskipaludinski slojevi L--]| (pliocen) Slika 8. Uporedni stratigrafski stubovi bušotina na potezu Bežanija-Zemun ...
    ... B/OVa V Slika 9. Profil kvartarnih naslaga na području Zemunskog lesnog odseka (Nenadić, Bogićević, 2010, iz Pranješ, 2012) Vodonosni slojevi formirani su u donjem delu profila lesnih naslaga, u okviru peskova, glinovitih peskova i šljunkova. Od Batajnice do Zemuna, primećuje se smanjenje u debljini ...
    ... označeni su vodonosni slojevi, dok je crvenom bojom označena dubina bunara) 39 Peta grupacija sastoji se od pet bunara i obuhvata bunare na potezu Kalvarija -– Zemunski kej, zajedno sa Velikom ratnim ostrvom. To su bunari B-7 na Kalvariji, B-3 na Ćukovcu, B-4 u Donjem gradu, S-32 na Gardošu ...

  • Tehnička i biološka rekultivacija deponije pepela i šljake na Površinskom kopu Gračanica, Gacko

    Boban Crnogorac (2024)
    U završnom radu prikazane su faze rekultivacije u cilju uklanjanja degradiranih površina nastale usled deponovanja pepela i šljake, tehnološki proces nastajanja istih, kao i način transporta i odlaganja šljake i pepela. Primenjena je optimalna rekultivacija koja se sastoji od tehničke i biološke rekultivacije. Detaljno je predstavljen opis izvođenja radova tehničke i biološke rekultivacije, ukupni troškovi svih radova, kao i izbor metoda prevođenja degradiranih površina izazvanih odlaganjem šljake i pepela, u cilju njihove rekultivacije i rehabilitacije u njihov koliko je moguće prvobitni oblik. Ovi ciljevi se ...
    Površinska eksploatacija, PK „Gračanica“, Tehnička rekultivacija, Biološka rekultivacija, zaštita životne sredine, pepeo, šljaka
    ... materijala treba da iznosi oko 1 m. Nakon formiranja prvog sloja vrši se formiranje drugog sloja koji predstavlja drenažni sloj. Ovaj sloj se sastoji od rizle ı peskovitog materijala. Visina sloja iznosi 0,5 m. Završni sloj predstavlja sloj humusa, što bi bila garancija da se na ovakvoj podlozi može ...
    ... sšloga slog-segment Slika 3.10 - Prikaz segmenta završnog sloja Nakon završetka formiranja prvog sloja počinje se sa radom na formiranju drugog sloja – tzv. drenažnog sloja (slika 3.9). Materijal koji će se primeniti za izradu ovog sloja sastoji se od šljunka veličine 5-25 mm. Utovar ovog materijala ...
    ... reku Gračanicu ili u glavne vodosabirnike. 1. laporac- prvi sloj 2. drenažni materijal — đrugi sloj 3. hurms — treći sloj 4. drenažna cev – 2160 mm 5. kanalete 6. kanal Slika 3.9 - Poprečni presek deponije sa prikazom svih slojeva i servisnog puta Nakon istresanja materijala kamionom, prelazi ...

  • Mineralni i hemijski sastav čestica u atmosferi zone Kolubarskog basena i uticaj na životnu sredinu

    Željko R. Cvetković (2013-11-18)
    Čestice iz vazduha su prikupljane u blizini termoelektrane i površinskih kopovarudnika uglja u Kolubarskom basenu. Izmereni srednji sadržaji koncentracija rastvornih,nerastvornih i ukupnih taložnih materija na godišnjem nivou prelaze 200 mg/m2dan (K-1, K-3, K-4, K-5). Distribucija čestica na svim lokacijama klasifikovana je na česticeveličine veće od 10 μm, zatim na čestice veličine od 10 μm do 2,5 μm i klase česticaveličine ispod 2,5 μm. Ovakva podela je dala odnos koncentracija inhalatornih irespiratornih čestica po mernim mestima. Skenirajuća elektronska mikroskopija jepokazala ...
    mineral, četica, prašina, leteći pepeo, aerosediment, PM10, teški metali,koncentracija, veličina čestice, Kolubara
    ... povlati ugljenog sloja na prostoru Tamnava istok. Ugljeni sloj je vrlo varijabilne debljine. Jedinstveni ugljeni sloj iz polja Tamnava istok raslojava se u pravcu zapada i juga na dva (gornji debljine 10-20 m, donji 2-8 m), mestimično i tri ogranka međusobno razdvojenih slojevima glina, ugljevitih ...
    ... formiran je u trijasu i kvartaru. Ugljonosni sedimenti nastali su tokom donjeg ponta i imaju veliki ekonomski značaj. Autori su izdvojili dva ugljena sloja: glavni i povlatni. Eksploatacija se odvija u glavnom ugljenom sloju. Ugalj se koristi kao energetska sirovina koja direktnim sagorevanjem u ...
    ... gline, redovno praćene slojem masnih kaolinskih glina. Izuzetno se, u jugozapadnom delu polja u podini javljaju šljunkovito – peskovite naslage donjeg ponta. Povlatu ugljenog horizonta čine pretežno gline, znatno podređenije pesak i dijatomejska zemlja. Ugljeni slojevi su uglavnom homogeni, sa ...

  • Mineralni i hemijski sastav čestica u atmosferi zone Kolubarskog basena i uticaj na životnu sredinu

    Željko R. Cvetković (2013-11-18)
    Čestice iz vazduha su prikupljane u blizini termoelektrane i površinskih kopovarudnika uglja u Kolubarskom basenu. Izmereni srednji sadržaji koncentracija rastvornih,nerastvornih i ukupnih taložnih materija na godišnjem nivou prelaze 200 mg/m2dan (K-1, K-3, K-4, K-5). Distribucija čestica na svim lokacijama klasifikovana je na česticeveličine veće od 10 μm, zatim na čestice veličine od 10 μm do 2,5 μm i klase česticaveličine ispod 2,5 μm. Ovakva podela je dala odnos koncentracija inhalatornih irespiratornih čestica po mernim mestima. Skenirajuća elektronska mikroskopija jepokazala ...
    mineral, četica, prašina, leteći pepeo, aerosediment, PM10, teški metali,koncentracija, veličina čestice, Kolubara
    ... povlati ugljenog sloja na prostoru Tamnava istok. Ugljeni sloj je vrlo varijabilne debljine. Jedinstveni ugljeni sloj iz polja Tamnava istok raslojava se u pravcu zapada i juga na dva (gornji debljine 10-20 m, donji 2-8 m), mestimično i tri ogranka međusobno razdvojenih slojevima glina, ugljevitih ...
    ... formiran je u trijasu i kvartaru. Ugljonosni sedimenti nastali su tokom donjeg ponta i imaju veliki ekonomski značaj. Autori su izdvojili dva ugljena sloja: glavni i povlatni. Eksploatacija se odvija u glavnom ugljenom sloju. Ugalj se koristi kao energetska sirovina koja direktnim sagorevanjem u ...
    ... gline, redovno praćene slojem masnih kaolinskih glina. Izuzetno se, u jugozapadnom delu polja u podini javljaju šljunkovito – peskovite naslage donjeg ponta. Povlatu ugljenog horizonta čine pretežno gline, znatno podređenije pesak i dijatomejska zemlja. Ugljeni slojevi su uglavnom homogeni, sa ...

  • Hidrogeoekološki aspekti aksploatacije uglja u Pelagonijskom basenu (Makedonija)

    Kostadin J. Jovanov (2016-06-24)
    Leţišta uglja „Suvodol“, „Brod-Gneotino“ su u eksploataciji, a leţište uglja „Ţivojno“je u fazi pripremi. Nalaze se u krajnjem jugoistočnom i juţnom delu Pelagonijskekotline. Sva tri leţišta stvorena su u neogenim sedimentima u jezerskim uslovimasedimentacije u zoni kontakta sa prekambrijumskim kristalastim stenama. Kod sva trileţišta ugalja se javljaju više slojeva različite debljine, u okviru kojih se nalaze klastičnisedimenti (gline, peskovi i dr.). U podini ugljenog basena nalaze se kristalaste steneprekambrijumske starosti.Teren u okolini leţišta uglja karakteriše se umereno kontinentalnom klimom, ...
    ugalj, podzemne vode, površinske vode, neogeni kompleks, izdani,transmisibilnost, nivo podzemne vode, sniţenje nivoa
    ... su rasporedi pijezometarskih nivoa u izdanima iznad glavnog podinskog ugljenog sloja (I-modelski sloj) i u izdanima ispod donjeg ugljeanog sloja sa podinske ugljene serije predviĎenog za eksploataciju (III-modelski sloj) za stanje reţima od oktobra 2013. g., a na slici 5.56 data je korelaciona zavisnost ...
    ... debljina ugljenog sloja dostiţe i do 50 m. Produktivna ugljena serija sa slojevima i proslojcima uglja zahvata najviši nivo zeleno– sive podinske serije (slika 1.26). Debljina joj se kreće u granicama od 25,0–30,0 m’, mestimično i više. U donjim nivoima serije ugljeni sloj je dosta raslojen (1–5 ...
    ... EGRI 0.0 i D-535 (Novaci) Gornji pliocen Р1, g Gornji pliocen Pž 50 (gormepaluđ.msh slojevi) Gornji pliocen P! 100 (srednjepaludinski slojevi) Srednji pliocen Pl, 150 (donji paludinski slojevi) LEGENDA: 7 | Glina sa peski | о за peskomi prasmcšm 3 || > Prašina sa glinom i peskom ...

  • Kontinentalni donjotrijaski crveni slojevi zapadne Srbije

    Radmilo Jovanović (1995)
    Donjotrijaski crveni slojevi, Zapadna Srbija

  • Geološke karakteristike i kvalitet glavnog ugljenog sloja ležišta Maoče

    Jugoslav Žic (1991)
    Geološke karakteristike, ugljeni sloj, Maoče

  • Biostratigrafija, taksonomija i filogenija cyprida (ostrakode) kongeriskih slojeva okoline Beograda

    Nadežda Krstić (1967)
    Biostratigrafija, taksonomija, filogenija, cyprida,kongeriski slojevi, Beograd

  • Analiza uslova za primenu visokoproduktivne otkopne mehanizacije za podzemnu eksploataciju strmih slojeva uglja velike debljine

    Miodrag Denić (2007)
    Otkopna mehanizacija, podzemna eksploatacija, strmi slojevi, ugalj.

  • Analiza fenomena vertikalnog i radijalnog dreniranja vode pri konsolidaciji stišljivog i bedovoljno konsolidovanog tla| a u vezi sa tim i efikasnosti horizontalnih drenažnih slojeva odnosno vertikalnih drenova

    Miloš Vlahović (1973)
    Vode, drenažni slojevi