Претрага
271 items
-
Odlaganje otpadnog materijala iz procesa bušenja naftnih i gasnih bušotina
Лековић Бранко, Каровић-Маричић Весна, Даниловић Душан. "Odlaganje otpadnog materijala iz procesa bušenja naftnih i gasnih bušotina" in 9. Simpozijum Reciklažne tehnologije i održivi razvoj, Zaječar:Tehnički fakultet u Boru (2014): 200-205
-
Razvoj modela upravljanja cirkulacijom u postupku bušenja korišćenjem neuro fazi sistema zaključivanja
Seyed Ali S. Razeghi (2022)Gubitak isplake predstavlja nekontrolisano isticanje bušaćeg fluida kroz formacije kao što su kaverne, pukotine, ili drugi slojevi. Tradicionalne metode procene gubitka isplake se zasnivaju na primeni seizmičkih podataka ili pronalasku „mesta“ gubitka isplake na osnovu raspoloživih podataka iz susednih bušotina. Međutim, ove metode procene nisu pouzdane.‘ U disertaciji je izvršena analiza i procena uticaja parametara bušenja, geoloških faktora, karakteristika formacije i fluida na gubitak isplake kao i na formiranje fraktura u formacijama. Uspostavljeni su modeli koji podrazumevaju proces obrade ...Seyed Ali S. Razeghi. Razvoj modela upravljanja cirkulacijom u postupku bušenja korišćenjem neuro fazi sistema zaključivanja, Beograd : [S. Razeghi], 2022
-
Primena metoda podzemnog otkopavanja sa očuvanjem površine terena
Uroš Mirković (2024)Tema ovog diplomskog rada je primena metoda podzemnog otkopavanja sa očuvanjem površine terena, sa posebnim osvrtom na metodu otkopavanja uz zasipavanje pasta zasipima. Ova metoda omogućava efikasan eksploatacioni proces u podzemnim rudnicima, uz minimalne uticaje na površinu, čime se smanjuju deformacije i sleganja terena iznad eksploatacionih radova. Pasta zasipi, koji se sastoje od mešavine jalovine, vode i cementa, koriste se za popunjavanje ispražnjenih prostorija nakon otkopavanja, čime se obezbeđuje stabilnost okolnih stena i smanjuje rizik od urušavanja. Ovaj rad ...... Potrebno vreme za bušenje i miniranje Potrebno vreme bušenja izračunava se na osnovu brzine bušenja (po preporuci proizvođača opreme) v = 0,5 m/min. Ukupno vreme bušenja jedne lepeze: L : +—o—x2xt, +t, +t,,min l P z s gde je: L» - dužina svih bušotina (109 m) v - brzina bušenja (0,5 m/min) ...
... hodnika za bušenje. Hodnik se nalazi u sredini komore, omogućavajući simetrično raspoređivanje bušotina u odnosu na osu hodnika ili komore.(Prikazano u slikama 5 i 6) Bušenje se može vršiti iz jedne ili dve tačke, a zbog povoljnijeg rasporeda bušotina, projektom je predviđeno bušenje iz dva centra ...
... centra. Većina opreme, uključujući garniture za bušenje proizvođača kao što su Atlas Copco (SIMBA) i Tamrock (SOLO), prilagođena je ovom načinu rada. 27 Slika 6: Garntura za bušenje dugačkih bušotina SIMBA S7D 28 Šema bušenja minskilh bušotina R=1:100 'Nagiblepeze bušotina u pojasu miniranja: ...Uroš Mirković . Primena metoda podzemnog otkopavanja sa očuvanjem površine terena, 2024
-
Određivanje parametara toplotnog režima i njegovog uticaja na klimatske uslove rada u dubinskom delu jame rudnika Trepča Stari Trg""
Radoš Tanasković (1977)Radoš Tanasković. Određivanje parametara toplotnog režima i njegovog uticaja na klimatske uslove rada u dubinskom delu jame rudnika Trepča Stari Trg"", Beograd:Rudarsko-geološki fakultet, 1977
-
Komparativna analiza hidroloških režima rijeke Gline, Korane i D. Mrežnice s aspekta hidrogeoloških značajki porječja
Vladimir Jurak (1983)Vladimir Jurak. Komparativna analiza hidroloških režima rijeke Gline, Korane i D. Mrežnice s aspekta hidrogeoloških značajki porječja, Beograd:Rudarsko Geološki Fakultet, 1983
-
Application of softwares for drilling and blasting
U današnje vreme softveri se sve više primenjuju u rudarstvu kroz eksploataciju mineralnih sirovina, projektovanje rudnika, u obavljanju različitih operacija na terenu i sl. Među softverima za rudarstvo, postoje softveri za specifične rudarske operacije, kao što su operacije bušenja i miniranja. Ovi procesi su veoma važni u eksploataciji čvrstih mineralnih sirovina, jer predstavljaju najjeftiniji i najefikasniji oblik fragmentacije stenske mase. Kroz rad, predstavljeni su neki od softvera u kombinaciji sa modernim tehnologijama, koje se koriste širom sveta i koje ...Stefan Milanović, Lazar Kričak, Milanka Negovanović, Nikola Simić, Jovan Marković. "Application of softwares for drilling and blasting" in Podzemni radovi, Beograd : Rudarsko-geološki fakultet (2019). https://doi.org/10.5937/podrad1934077m
-
Fizika i dinamika mlaza isplake. – faktori od uticaja na tehnologiju i ekonomiku dubokog bušenja
Borivoje Aleksić (1977)Borivoje Aleksić. Fizika i dinamika mlaza isplake. – faktori od uticaja na tehnologiju i ekonomiku dubokog bušenja, Beograd:Rudarsko Geološki Fakultet, 1977
-
Otklanjanje prihvata alata za bušenje kao uslov uspešnog završetka izrade bušotine
Dušan Lj. Janačković (2018)Dušan Lj. Janačković. Otklanjanje prihvata alata za bušenje kao uslov uspešnog završetka izrade bušotine, Beograd:Rudarsko-geološki fakultet, 2018
-
Mašine i uređaji za bušenje i opremanje naftnih i gasnih bušotina
Batalović Veselin (2011)Batalović Veselin. Mašine i uređaji za bušenje i opremanje naftnih i gasnih bušotina, Beograd:Univerzitet u Beogradu, Rudarsko-geološki fakultet"", 2011
-
Priprema ležišta za eksploataciju primenom podetažne metode otkopavanja otkopavanja sa zapunjavanjem
Mirko Kurdulić (2024)Rudarstvo je ključna grana industrije koja obezbeđuje osnovne sirovine neophodne za razvoj savremenih tehnologija i infrastrukturnih projekata. Sa razvojem tehnoloških inovacija i povećanjem globalne potražnje za mineralnim resursima, efikasnost i bezbednost u rudarstvu postaju prioriteti. Ovaj diplomski rad istražuje aspekte koji se odnose na optimizaciju, analizu i unapređenje tehnika eksploatacije i obrade mineralnih resursa, sa posebnim fokusom na pripremu ležišta za eksploataciju primenom podetažne metode otkopavanja sa zapunjavanjem otkopa.Podetažna metoda otkopavanja sa zapunjavanjem otkopa u radu će biti analzirana ...rudarstvo, priprema ležišta, optimizacija, eksploatacija, podetažne metode, zapunjavanje, životna sredina... postavljanje i premeštanje garnitura za bušenje usvajamo da je tp = 30 min, koliko je usvojeno i vreme planiranih zastoja t, = 30 min. Potrebno vreme bušenja izračunava se na osnovu brzine bušenja (po preporuci proizvođača opreme) v = 0,5 m/min. Ukupno vreme bušenja Jedne lepeze: L L ; E i+—xt„ + ...
... izabrao drugu opciju zbog boljeg rasporeda bušotina. Većina garnitura za bušenje, uključujući mašine Atlas Copco - SIMBA i Tamrok – SOLO, može se prilagoditi za ovu vrstu bušenja. Na slici iznad prikazana je garnitura za bušenje dugačkih bušotina SIMBA S7D. Za minsko punjenje koristi se ANFO eksplozivna ...
... ,10.5,10%.2v0,5430+30=45517 min 1><0,5)<0,8 1 1,5 To=7,0h=48h Normativi na bušenju i miniranju Normativ na bušenju minskih bušotina (metara/čas) je: nb = Lo/Tb , m/h m = 109/8 = 14,4 m/h Normativ na bušenju minskih bušotina (metara po toni) No = LW/Qn , m/t No = 109/1.206,1 = 0,09 m/t ...Mirko Kurdulić. Priprema ležišta za eksploataciju primenom podetažne metode otkopavanja otkopavanja sa zapunjavanjem, 2024
-
Zakonomernost skretanja dubokih bušotina sa odrazom na kritični tačku i režim bušenja, sa posebnim osvrtom na jugoistočni deo Panonskog basen
Zoran Konstantinović (1978)Zoran Konstantinović. Zakonomernost skretanja dubokih bušotina sa odrazom na kritični tačku i režim bušenja, sa posebnim osvrtom na jugoistočni deo Panonskog basen, Beograd:Rudarsko Geološki Fakultet, 1978
-
Aranđelovački i Kosmajsko-Mladenovački produktivni miocenski basen : Stratigrafsko-tektonske osobine i pojave mineralnih sirovina na osnovu površinskog promatranja i bušenja. I, II
Dragan Dolić (1965)Dragan Dolić. Aranđelovački i Kosmajsko-Mladenovački produktivni miocenski basen : Stratigrafsko-tektonske osobine i pojave mineralnih sirovina na osnovu površinskog promatranja i bušenja. I, II, Beograd:Rudarsko Geološki Fakultet, 1965
-
Primena tehnologije bušenja i miniranja u eksploataciji uglja za široku potrošnju na površinskom kopu Polje D
Kričak Lazar, Janković Ivan, Negovanović Milanka, Zeković Dario. "Primena tehnologije bušenja i miniranja u eksploataciji uglja za široku potrošnju na površinskom kopu Polje D" in Zbornik radova IV Međunarodne Konferencije UGALJ 2008, :Jugoslovenski Komitet za površinsku eksploataciju (2008): 260-272
-
Izbor metode otkopavanja u horizontalnim pojasima odozgo naniže na primeru ležišta Cu
Tomislav Lazić (2024)Nakon brojnih geoloških i rudarskih istražnih radova, i sa površine terena i iz jame, pristupa se otkopavanju rudnog tela lociranog u centralnom delu jednog velikog ležišta bakra.Eksploatacija se obavlja u odnosu na već postojeći jamski sistem, ali i kroz novoizrađene prostorije. Za postizanje najboljih rezultata primenjena je metoda za otkopavanje rude u I eksploatacionom pojasu vrši „: Metoda otkopavanja sa zapunjavanjem otkopanog prostora odozgo naniže“.Koristi se najvećim delom dizel mehanizacija, a usklađivanjem radnih operacija postiže se veliki kapacitet na ...... analizu. 2.4 Istražno bušenje Istražno bušenje je vršeno u više navrata (tabela g-1). Istražno bušenje od 2010-2017. godine je obuhvatilo 308 kosih i vertikalnih dijamantskih bušotina Pri okonturivanju ležišta i proračunu rezervi, nisu korišćeni podaci istražnog bušenja do 2004. god. U tabeli ...
... radovi Bušenje minskih bušotina na čelu radova otkopnog hodnika vrši se bušaćim kolima opremljenim sa dva hidraulična bušaća čekića. Na ovaj način omogućuje se siguran i efikasan rad na bušenju, visoka produktivnost, preciznost bušenja, kao i potpuna automatizacija procesa. Za potrebe bušenja u primeni ...
... ispitivanja) po periodima istraživanja Period Istražne Dužina Geotehničke | Dužina | Hidrogeološke Dužina istraživanja | Dušofine bušenja bušotine bušenja bušotine bušenja l 2 3 4 5 6 1 2004/10 9 4.052,90 2011 9 4.200,90 2012 17 18.339,70 2013 24 27.468,70 2014 6 5.223,10 2015/16 43 42.175 ...Tomislav Lazić. Izbor metode otkopavanja u horizontalnim pojasima odozgo naniže na primeru ležišta Cu, 2024
-
Implementataion of the modern technologies in order to control the drilling an blasting works
U ovom radu prikazanе su mogućnosti primene savremenih tehnologija u oblasti bušenja i miniranja pri površinskoj eksploataciji ležišta mineralnih sirovina, problemi koji se javljaju prilikom izvođenja radova, kao i moguća rešenja i prednosti primene ovih tehnologija.Miljan Gomilanović, Stefan Milanović, Nikola Stanić, Aleksandar Doderović, Nikola Simić. "Implementataion of the modern technologies in order to control the drilling an blasting works" in Copper, Bor : Institut za rudarstvo i metalurgiju Bor (2018)
-
Tehnologija izrade jamskog magacina eksploziva i eksplozivnih sredstava
Sara Nikolić (2024)Završni rad sa temom „Tehnologija izrade jamskog magacina eksploziva i eksplozivnih sredstava” sastoji je iz opšteg dela i specijalnog dela. U opštem delu prikazani su : geologija ležišta, određivanje kapaciteta magacina eksplozivnih sredstava, lokacija i opis magacina. U specijalnom – drugom delu ovog završnog rada prikazani su: potrebni proračuni, tehnologija izrade magacina, predmer i predračun radova, normativi materijala, energije i radne snage, organizacija i dinamika izvodjenja radova. Prilikom izrade završnog rada, uz primenu svih propisa vezanih za ovu oblast, korišćene su ...... iniciranja. Ukupno vreme potrebno za bušenje i miniranje iznosi: Tym = Ty + Ta = 1,8 + 0,65 = 2,45 h (6.14) Usvaja se Tbm=2,5h. U slučaju da, iz objektivnih razloga, nije moguće ostvariti planirano vreme bušenja, potrebno je, određenim dogovorima, rad na bušenju obavljati sa dva bušaća čekića po ...
... PA:0.00J OJ / OL IAARAAARAAAA AAAAAA ARAAAAAARAAARAARAAAARARARAA RAAAAAA RAARAAARAAIRAAARARRAARAAIAAAAAAAAAAAAAAAA 27 6.1. BUŠENJE I MINIRANJE 6.LI. Proračun parametara bušenja i miniranji 6.2. PROVETRAVANJE 6.2.l. Provetravanje radilišta. 6.2.2. Provetravanje MES u fazi eksploataci 6.3. UTOVAR ...
... MES se izrađuju po podinskom krečnjaku. Parametri sa kojima će se izvršiti proračun bušenja i miniranja za izradu ovih prostorija MES su prikazani u tabeli br. 6.1. Tabela br. 6.1. Parametri za proračun bušenja i miniranja Radna sredina: Jalovina (krečnjak) Zapreminska masa: y = 2,52 t/mš ...Sara Nikolić. Tehnologija izrade jamskog magacina eksploziva i eksplozivnih sredstava, 2024
-
Merenje u naftnom rudarstvu
Snežana Aleksandrović, Branko Leković (2020)Snežana Aleksandrović, Branko Leković. Merenje u naftnom rudarstvu, Beograd : Univerzitet u Beogradu, Rudarsko-geološki fakultet, 2020
-
Tehnologija izrade i opremanje magacina eksploziva za potrebe ležišta bakra
Aleksandar Milojević (2024)Nakon radova otvaranja i početka eksploatacije, rudno telo bakra velikih rezervi zahteva i veliku količinu eksploziva da bi se ostvario zacrtan kapacitet. Samim tim, neophodno je izraditi funkcionalan magacin eksploziva koji će biti pristupačan svim horizontima i koji će moći da ispuni celokupni kapacitet svih horizonata. Obzirom da će se u magacinu skladištiti eksploziv, on mora ispunjavati specijalne uslove kako bi skladištenje bilo bezbedno. Neophodno je isprojektovati magacin tako da ispuni sve zahteve po pitanju količine i načina skladištenja eksploziva, ...... izdvajanja prašine pri bušenju (1,5). 3 =- __ _____=0,72mš Q,83 – 0,04) · 1,5 m /s Qz Mineralna prašina se prilikom bušenja minskih i ostalih bušotina uglavnom eliminiše primenom mokrog bušenja, odnosno bušenja sa vodom i isplakom. Za slučaj kratkotrajnog suvog bušenja moraju se koristiti bušilice ...
... radilištu iznosi: un [} (rpun + Tyov) Ta = —1H 5 tim,min Ukupno vreme na bušenju i miniranju: Tbm = Tb + Tm, min Potrebno vreme bušenja za 1 m' hodnika: Ta= _m],/] , mln/ m Normativi materijala ı energije pri bušenju Potrebna količina industrijske vode po ciklusu: m3 in=n'qiv'Tb'K1'K2·M ...
... buš. čekića (0,36 m3/min) po specifikaciji pri ručnom bušenju 5,5 m?/min, T — efektivno vreme bušenja, Kiı – koeficijent gubitka kom. vazduha u buš. čekiću (1,1), K» – koeficijent gubitka kom. vazduha u cevovodu (1,2). Proračun bušenja i miniranja U sledećim tabelama (4.12-4.19), a u skladu ...Aleksandar Milojević. Tehnologija izrade i opremanje magacina eksploziva za potrebe ležišta bakra, 2024
-
Uticaj karakteristika ispirnih fluida na pribušotinsku zonu naftnih i gasnih bušotina
Tatjana A. Malbašić (2016)Tatjana A. Malbašić. Uticaj karakteristika ispirnih fluida na pribušotinsku zonu naftnih i gasnih bušotina, Beograd:Rudarsko-geološki fakultet, 2016
-
Uticaj parametara bušačko minerskih radova na stepen drobljenja raspucale rudne mase sa posebnim osvrtom na površinski kop rudnika bakra Bor i kamenoloma krečnjaka Novi Popovac
Ivan Krsmanović (1978)Ivan Krsmanović. Uticaj parametara bušačko minerskih radova na stepen drobljenja raspucale rudne mase sa posebnim osvrtom na površinski kop rudnika bakra Bor i kamenoloma krečnjaka Novi Popovac, Beograd:Rudarsko-geološki fakultet, 1978