Претрага

Упит dcterms_subject_txt:Dumitri potok

90 items

  • Tektonska evolucija istočne periferije timočke eruptivne oblasti

    Stefan Zujić (2024)
    U radu su predstavljeni rezultati proučavanja tektonskih i litostratigrafskih karakteristika istočnog oboda Timočke eruptivne zone. Zaključci o geološkim odnosima u okviru Timočke eruptivne oblasti i susednih geotektonskih jedinica izvedeni su na osnovu podataka prikuljenih tokom terenskih istraživanja i podataka dobijenih iz publikovanih radova. Rezultati rada ukazuju da je teren koji je bio tema ovog istraživanja, u strukturno-tektonskom smislu oblikovan tokom glavnih geodinamičkih događaja u okviru Karpato-balkanskog orogenog luka. Analizom strukturnog sklopa su utvrđeni glavni deformacioni događaji koji su predsavljeni ...
    tektonska evolucija, timočka eruptivna oblast

  • Određivanje parametara smičuće čvrstoće tla primenom statističke metode

    Božidar Rudnjanin (2024)
    Određivanje parametara smičuće čvrstoće tla je od ključne važnosti u geotehničkom inženjerstvu jer utiče na stabilnost i nosivost raznih građevinskih konstrukcija. Ovaj master rad obrađuje temu primene deskriptivne statistike za analizu parametara smičuće čvrstoće tla,čime se obezbeđuje osnov za donošenje odluka o planiranju i izvođenju građevinskih projekata.U prvom delu rada, prikupljaju se relevantni podaci o smičućoj čvrstoći tla iz prethodnih laboratorijskih ispitivanja za trasu buduće brze saobraćajnice Novi Sad - Ruma.Ti podaci uključuju vrednosti smičuće čvrstoće i različite faktore ...
    deskriptivna statistika, parametri čvrstoće tla, geostatistika
    ... nagiba površine terena. Saobraćajnica do ulaza u tunel prati Novoselski potok, koji se duboko usekao u teren. U početnom delu obalne strane su nešto blažeg nagiba 10-20"%, da bi se sa usponom nagib povećavao na 30-40".Novoselski potok je ispresecan brojnim bočnim jarugama sa stalnim ı povremenim tokovima ...
    ... strane prevoja, na kraju nacionalnog parka. Teren na ovom delu Je blažeg nagiba, oko 5–15", a u zoni izlaznog portala se oštrije spušta ka Iriškom potoku pod nagibom oko 30". Ulazni portal tunela nalazi se na koti 231m.n.v., dok su kote na izlaznom portalu oko 300m.n.v. Maksimalna visina nadsloja iznad ...
    ... Ravničarsko-brežuljkasti deo terena obuhvata severne delove Fruške gore, sve do Rume. Teren posle tunela Je blažeg nagiba 5–20", lokalno u zoni potoka, Jaruga i vododerina i do 40%. Česte su nestabilnosti, u nožičnim delovima padine, sada u vidu srednjih i većih klizišta. Ova klizišta imaju izdužen ...

  • Hidrogeoekološki aspekti aksploatacije uglja u Pelagonijskom basenu (Makedonija)

    Kostadin J. Jovanov (2016-06-24)
    Leţišta uglja „Suvodol“, „Brod-Gneotino“ su u eksploataciji, a leţište uglja „Ţivojno“je u fazi pripremi. Nalaze se u krajnjem jugoistočnom i juţnom delu Pelagonijskekotline. Sva tri leţišta stvorena su u neogenim sedimentima u jezerskim uslovimasedimentacije u zoni kontakta sa prekambrijumskim kristalastim stenama. Kod sva trileţišta ugalja se javljaju više slojeva različite debljine, u okviru kojih se nalaze klastičnisedimenti (gline, peskovi i dr.). U podini ugljenog basena nalaze se kristalaste steneprekambrijumske starosti.Teren u okolini leţišta uglja karakteriše se umereno kontinentalnom klimom, ...
    ugalj, podzemne vode, površinske vode, neogeni kompleks, izdani,transmisibilnost, nivo podzemne vode, sniţenje nivoa
    ... sa svojim pritokama (Sinjevirski i Orehovski potok) ima srednjegodišnji proticaj u iznosu od oko 117,09 l/s. Prema podacima osmotrenim u periodu od 1996-2012 godine Sinjevisrki potok ima srednje godišnji protok u iznosu od 25,89 l/s i Orehovski potok 24,89 l/s (tabela 1.11 i 1.12). Svi ovi vodotoci ...
    ... Glavni recipijenti površinskih i atmosferskih voda su Suvodolska reka sa Orehovskim, Paralovskim i Sinjevirskim potokom. Vode Suvodolske reke Orehovskim i Sinjevirskim potokom zahvaćeni su izgradnjom Suvodolske akumulacije. Suvodolska akumulacija izgraĎena je neposredno iznad leţišta “Suvodol” ...
    ... vode u akumulaciji i nivoa podzemnih voda. Drugi značajniji vodotok u području leţišta „Suvodol” je Paralovski potok povremenog karaktera. Srednjegodišnji proticaj Paralovskog potoka iznosi 66,31. Maksimalni Kostadin J. Jovanov ...

  • Remedijacija otpadnih voda Rudnika prirodnim zeolitom

    Igor Veličković (2024)
    U radu je razmatrano prečišćavanje otpadnih flotacijskih voda sa područja rudnika Rudnik prirodnim zeolitskim tufom sa planine Jastrebac. Prečišćavanje otpadnih flotacijskih voda sa područja rudnika Rudnik prirodnim zeoliskim tufom sa obronaka planine Jastrebac pokazala se veoma efikasnom. Naime, u tri otpadne flotacijske vode utvrđen je povišen sadržaj arsena, hroma, gvožđa, mangana, kao i nikla. Jednostavnim tretmanom zeolitskim tufom iz ovih voda uklonjeni su svi ovi elementi. Sadržaji gvožđe i mangana su sniženi od 95 do 99 %, dok su ...
    flotation waste water, zeolite tuff, purification
    ... slivaju u Jalovište (Zefkić, 2023). Uzorak 1 - predstavlja vodu iz cevi nakon kolektora (voda koja se iz cevi uliva u potok — slika 4.2), uzorak 2 predstavlja vodu iz potoka nakon ulivanja vode iz kolektora (slika 4.3), dok uzorak 3 predstavlja vodu iz samog kolektora. Slika 4.1. Mesto uzorkovanja ...
    ... jalovišta rudnika Rudnik (slika 4.1). Naime, voda se iz tela flotacijske brane drenira kroz filtarski sloj i odvodi do betonskog kolektora Rudničkog potoka kroz drenažni tepih postavljen ispod tela nasipa. Evakuacione organe čine stari i novi kolektor. Stari kolektor je položen po dnu Jalovišta i služio ...

  • Палеомагнетски резултати из Тимочког магматског комплекса, Источна Србија

    Весна Лесић, Емо Мартон, Драган Лукић, Весна Цветков (2018)
    ...  8:  локалитети палеомагнетског  узорковања седимената. Назвив локалитета: 1‐Лес‐ ково,  2‐Јасиково  3  ,  3‐Јасиково  1,  4‐Јасиково  2,  5‐Јагњило  поток,  6‐Мали  Кривељ,  7‐Борско  језеро,  8‐пут  Бресковачка  бања‐Борско језеро, 9‐Брестовац, 10‐Оштрељ, 11‐Доња Бела река, 12‐нови пут Бор‐Зајечар, 13‐Стрмен ...

  • Mineragenetske karakteristike i potencijalnostjuvelirskih mineralnih resursa leckog vulkanskog kompleksa

    Zoran Ž. Miladinović (2012-12-11)
    Jedan od najznačajnijih regiona u Srbiji, sa stanovišta potencijalnosti juvelirskih mneralnih resursa, predstavlja lecki vulkanski kompleks, tercijarne starosti i dominantno andezitskog sastava. Ovaj vulkanski kompleks površine preko 700km2 nalazi se u južnojSrbiji na prostoru imeđu Kuršumlije, Lebana i Medveđe.Prvi su pažnju na juvelirske mineralne sirovine ovog prostora obratili graditeljiJustinijane Prima-e (VI vek). Najintenzivnija istraživanja izvršena su u periodu 1980–1982. ali samo na malom prostoru krajnjeg jugoistočnog dela vulkanskog kompleksa.U Leckom vulkanskom kompleksu dominiraju andezitske stene i njihovi piroklastiti.Smatra se ...
    vulkanski kompleks, mineragenetske karakteristike, juvelirski mineralni resursi, nalazišta, potencijalnost, kvarc, ametist, ahat, kalcedon, jaspis, prognoza
    ... fakulteta (Ilić i dr, 2003; Zlatanović i dr., 2004). Grupisana su u nekoliko lokaliteta: Kladanci, Svinjarički potok, Svinjarica-Dubrava, Caričina-Mijajlica, Sekicol i Kamenički potok. Pomenuta nalazišta su svrstana u pojave usled njihovih malih razmera, nedovoljno utvrđenih karakteristika i ...
    ... po krupnoći. Aluvijalni nanosi sa sadržajem pomenutih plemenitih silicijskih minerala formirani su u koritima reka i potoka. Njima pripadaju pojave Svinjarički i Kamenički potok. Plemeniti silicijski minerali koji potiču iz prethodno opisanih nanosa su usled transporta više ili manje zaobljeni ...
    ... I/b I/c I Legenda 4 4 I I/3 I I I I/4 I/a I/b I/c I/1 I/2 Buèumet Vrtaèe Kladanci Svinjarièki potok Svinjarica-Dubrava Carièina-Mijajlica Sekicol Kamenièki potok Jezerina Žica 2 Rasovaèa I Rasovaèa II Kuãe Arsiãa Pusto Šilovo Gajtan-Crvodik Put za Vlasovo Ðake II Sokolov ...

  • Potencijalnost tercijarnih magmatskih kompleksa Vardarske zone Srbije sa aspekta arhitektonskog građevinskog kamena

    Lidija M. Kurešević (2014-01-22)
    U sastavu Vardarske zone, jedne od tektonski najsloženijih oblasti Balkanskogpoluostrva, u čijem domenu se odvijalo otvaranje i zatvaranje okeanskih prostora isubdukcija koja je dovela do intenzivne magmatske aktivnosti pretežno tokom tercijara,danas se nalazi veći broj magmatskih kompleksa.U ovoj disertaciji su obrađene geološke karakteristike trinaest izabranih magmatskihkompleksa Vardarske zone tercijarne starosti, i laboratorijski određena mineraloškopetrografskasvojstva stena u njihovom sastavu i fizičko-mehanička svojstva kamenaznačajna za utvrđivanje mogućnosti njihove primene za dobijanje blokovaarhitektonskog građevinskog kamena iz kojih se dobijaju ploče za oblaganjegrađevinskih ...
    Arhitektonski građevinski kamen, magmatske stene, Vardarska zona, Srbija
    ... eksploatiše prema potrebi: Aleksinački potok (Progoreoci); Babića Rt, Bugarski majdan, Bukovik, Ploča(e) i Čorlija (Bukovik); Glišića majdan i Pločnik (Darosava); Ivovića majdan, Crnogorski majdan, Gerasimov, Tešića majdan, Vagan, Tomića majdan, Šutica, Šutica potok, Mikica (istočne padine Šutice), Orlovica ...
    ... otkriven na JZ padinama planine Kosmaj u potoku Radovac u ataru sela Rogača. Izdanci su prikazani na listu OGK 1:100 000 Smederevo (Pavlović i dr., 1980) u vidu četiri male mase. U morfologiji terena se ističe vrh planine Kosmaj (626 m). Veći broj potoka koji drenira Kosmaj uliva se u reku Turiju ...
    ... Delovi granitoida dostupni ispitivanju zahvaćeni su samo površinskim raspadanjem. 91 U potoku Radovac je granitoid izložen ubrzanom površinskom raspadanju (sl. 4.4-5), dok je iznad nivoa potoka svež i vrlo jedar (sl. 4.4-4). Kvalitet stenske mase sa aspekta AGK Zbog male otkrivene površine ...

  • Potencijalnost tercijarnih magmatskih kompleksa Vardarske zone Srbije sa aspekta arhitektonskog građevinskog kamena

    Lidija M. Kurešević (2014-01-22)
    U sastavu Vardarske zone, jedne od tektonski najsloženijih oblasti Balkanskogpoluostrva, u čijem domenu se odvijalo otvaranje i zatvaranje okeanskih prostora isubdukcija koja je dovela do intenzivne magmatske aktivnosti pretežno tokom tercijara,danas se nalazi veći broj magmatskih kompleksa.U ovoj disertaciji su obrađene geološke karakteristike trinaest izabranih magmatskihkompleksa Vardarske zone tercijarne starosti, i laboratorijski određena mineraloškopetrografskasvojstva stena u njihovom sastavu i fizičko-mehanička svojstva kamenaznačajna za utvrđivanje mogućnosti njihove primene za dobijanje blokovaarhitektonskog građevinskog kamena iz kojih se dobijaju ploče za oblaganjegrađevinskih ...
    Arhitektonski građevinski kamen, magmatske stene, Vardarska zona, Srbija
    ... eksploatiše prema potrebi: Aleksinački potok (Progoreoci); Babića Rt, Bugarski majdan, Bukovik, Ploča(e) i Čorlija (Bukovik); Glišića majdan i Pločnik (Darosava); Ivovića majdan, Crnogorski majdan, Gerasimov, Tešića majdan, Vagan, Tomića majdan, Šutica, Šutica potok, Mikica (istočne padine Šutice), Orlovica ...
    ... otkriven na JZ padinama planine Kosmaj u potoku Radovac u ataru sela Rogača. Izdanci su prikazani na listu OGK 1:100 000 Smederevo (Pavlović i dr., 1980) u vidu četiri male mase. U morfologiji terena se ističe vrh planine Kosmaj (626 m). Veći broj potoka koji drenira Kosmaj uliva se u reku Turiju ...
    ... Delovi granitoida dostupni ispitivanju zahvaćeni su samo površinskim raspadanjem. 91 U potoku Radovac je granitoid izložen ubrzanom površinskom raspadanju (sl. 4.4-5), dok je iznad nivoa potoka svež i vrlo jedar (sl. 4.4-4). Kvalitet stenske mase sa aspekta AGK Zbog male otkrivene površine ...

  • Classification of mining waste landfills according to legislation in Serbia

    Dragana Nišić, Uroš Pantelić, Nikoleta Aleksić, Neda Nišić (2021)
    rudarski otpad, jalovina, uredba, deponija, kategorija A, klasifikacija
    ... posledica potencijalnog udesa Tumačenje opasnosti po životnu sredinu se može sagledati kroz primer posledica udesa na flotacijskom jalovištu Šaški potok u Majdanpeku 1996. godine, kada je usled rušenja nasipa i izlivanja 100 t jalovine u Šašku i Porečku reku [17], koje su do tog momenta bile svrstane ...
    ... Mitigation. Rio Doce Panel Thematic Repor t 1, 2018 [17] Stevanović S, Kapor R, Analiza posledica i uzroka rušenja dela brane jalovišta Šaški potok, I Kongres jugoslovenskog društva za visoke brane, Budva, str. 355-361, Budva, 1997. [18] Kosovo-online: Dimkić: Izlivanje iz jalovišta kod Le- ...

  • Geonasleđe Golije i Peštera

    Ljiljana V. Grujičić-Tešić (2017-09-01)
    Sprovedena istraživanja u ovoj studiji obuhvatila su izdvajanje, opis, evaluaciju i valorizaciju objekata geonasleđa u cilju razvoja istraživane oblasti sa stanovišta geonauka, geoturizma i geoekologije. Na izučavanom području objekti geonasleđa su evidentirani, interpretirani, vrednovani i kategorisani, dat je predlog promocije geoobjekata, i na kraju predložena dopuna inventara objekata geonasleđa Srbije.U protekle četiri godine, na kompleksu geotopa Golije i Peštera istražena su geološka svojstva stena (tip stene, starost, fosilni sadržaj, morfološke i hidrogeološke karakteristike itd.), na osnovu čega je bilo ...
    geodivezitet, geonasleđe, geoturizam, geokonzervacija, Golija, Pešter
    ... prostornim granicama od ušća Vape u Uvac i brane Radoinjskog jezera i delova dolina pritoka Uvca - potoka Čajak, Veljušnice, Rakonjskog, Purića, Rabrenskog, Sekulića i Dubokog potoka, Zlošnice, Volujačkog potoka, Marića reke, Tisovice, Suvodola, Vrševine i Kladnice ("Službeni glasnik RS" br. 25/06 i 110/06) ...
    ... i su zlato i platina Na području Lise u potoku Klisura (Slika 33), na 1488 mnv, terenskim istraživanjima Geoinstita Srbije, u silifikovanim stenama (filit) konstatovan je povećan magnetizam što ukazuje na prisustvo metala, zlata. Slika 33. Potok Klisura, koordinate 7452488; 4795598, foto ...
    ... stepena zaštite su: "Jankov kamen" (390,20 ha); "Bojevo brdo" (133,95 ha); "Jelića strugare" (12,00 ha); "Golijska Reka" (851,00 ha); "Međugorski potok" (390,20 ha); "Bele vode" (84,40 ha); "Dajići" (55,80 ha); "Jelenovica" (125,20 ha); "Orlov kamen" (132,35 ha); "Pod Crepuljnikom" (362,10 ha); ...

  • Neogena i kvartarna herpetofauna (Anura i Squamata) Srbije : doktorska disertacija

    Dragana D. Đurić (2019)
    U radu je prvi put opisan deo herpetofaune (Anura i Squamata) iz neogenih i kvartarnih lokaliteta Srbije. Obrađeni su lokaliteti Sibnica, Prebreza, Lazarevc, Vračević i Riđake, neogene starosti. Lokaliteti kvartarne starosti su pećine Mala i Velika Balanica, Pešturina, Hadži Prodanova, Baranica, Vrelska pećina i sedimentne ispune fisura u kamenolomima Venčac i Beočin. U radu je prikazana je taksonomska analiza herpetoloških ostataka. Pored taksonomske analize fosilnog materijala dat je kratak geografsko-geološki opis proučavanih lokaliteta, osnovne osteološke karakteristike anura i skvamata ...
    paleoherpetofauna, Anura, Squamata, kvartar, pleistocen, neogen, Srbija, paleoekologija, paleoklima
    ... Geološki pripada zapadnom obodu Levačkog neogenog basena (Marković 2008a, Knežević et al. 2016). Fosilno nalazište otkriveno je na desnoj obali Poljanskog potoka. Lokalitet je prvi put iskopavan pedesetih godina prošlog veka (Petronijević 1967) i tom prilikom nisu identifikovani herpetološki ostaci. ...
    ... u Topličkoj kotlini, oko 4 km severozapadno od Blaca na obroncima planine Veliki Jastrebac (sl. 9). Fosilno nalazište otkriveno je u useku Gluvog potoka oko 1 km uzvodno od ušća u Prebrešku reku (Milošević 1967). Iskopavanja ovog lokaliteta započeta su 1958. godine od strane stručnjaka Prirodnjačkog ...
    ... Ćirić & Thenius 1959; Ćirić 1960; Pаvlović & Thenius 1959, 1965; Pаvlović 1969, 1982; Stefanović 2004). Primarno nalazište je tokom decenija dejstvom potoka erodovano. Poslednja istraživanja lokaliteta obavljena su 2011. godine. Cilj ovih istraživanja bio je pokušaj pronalaženja sitnih kičmenjaka, geok ...

  • Хидрогеохемијске карактеристике и квалитет вода слива Требишњице, Република Српска, Босна и Херцеговина

    Dragoslav R. Banjak (2016-08-25)
    Упркос неповољном временском и просторном распореду, воде су најзначајнијиприродни ресурс Источне Херцеговине. Ова чињеница довела је до реализацијепројекта „Вишенамјенског хидросистема Требишњица“, којим је, премаМилановићу (2006), до сада обухваћено: седам хидроелектрана, шестакумулација, шест брана, шест тунела укупне дужине 59,7 km, неколикоприступних тунела, 62,5 km бетонског канала кроз Попово поље, канал крозДабарско (6750 m) и Фатничко поље (2770 m) и систем тунел-канал или цјевоводпрема Дубравама.У почетку са доминантним енергетским предзнаком, концепција јетрансформисана у интегрално рјешење вишенамјенског коришћења и заштитевода и животне ...
    хидрогеохемијски процеси, мултиваријантна статистичкаанализа, инверзно геохемијско моделовање, квалитет воде, употребиљивост водеза наводњавање, слив Требишњице
    ... вода веће минерализације, узете на извору у Ластви и у мањој мјери на потоку из истоименог насеља. Дијели се на подгрупе 3 и 4, при чему подгрупу 3 чине само 4 узорка, узета на потоку у Ластви. С обзиром на положај потока у насељеном мјесту, као и повишене вриједности фосфата, SO4 2-, Cl- и Na+ ...
    ... у дијелу равни Гатачког поља одређена је трасерском методом. Према подацима ВОС-а (Енергоинвест, 1967), установљена је подземна веза Љељеначког потока и вода на понору Боботово гробље са извориштем ријеке Пиве. Од Боботовог гробља развође се даље пружа према југу, територијом Црне Горе, преко ...
    ... тријаским доломитима, са површином слива од око 485 km2. Извире из пећине у селу Вучија и након кратког тока прима веће притоке Заслапницу и Кунски поток. Мање притоке Сушице су Требољ, Миротињ, Јазина и периодични ток Шаник. Од најудаљенијег крака ријечног система Сушице, извора Заслапнице, до ушћа ...

  • Hidrogeološke karakteristike i ocena bilansa Ravaničkih krečnjaka

    Andrijana Stanišić (2024)
    Hidrogeološka problematika koja se vezuje za složene uslove cirkulacije podzemnih voda u karstu kao i kompleksnost karakterizacije karstnih izdanskih voda, predstavljaju ključne faktore za usmeravanje ka istraživanju karsta i definisanje teme završnog rada. Tematikom rada obuhvaćene su prvenstveno hidrogeološke karakteristike područja istraživanja a zatim i analiza elemenata režima i bilansa podzemnih vodnih resursa u cilju njihove pravilne valorizacije.Zapadni krečnjački pojas Karpato-balkanskog luka odvojen je od mezozojskog kompleksa Kučajsko-beljaničkog masiva navlakom crvenih permskih peščara, koja se nastavlja na krepoljinsko-senjsku zonu ...
    karstni tip izdani, bilans podzemnih voda, podzemno isticanje, sifonalna cirkulacija, Ravanički krečnjaci
    ... Pećina nema aktivnu hidrogeološku funkciju. 7. Pećina kod Jabaničkog potoka nalazi se na desnoj obali Jablaničkog potoka 100 m od ušća u Crnicu. Ulazni otvor se nalazi na krečnjačkom odseku, na 5 m iznad Jablaničkog potoka. Glavni kanal, prostire se od ulaska u pećinu 7 m ka zapadu, nakon čega ...
    ... -51 90 pećina prokapne vode 7 Pećina na Vavilu reka Crnica 540 0 14 pećina van funkcije LI Pećina kod Jablaničkog Jablanički potok 360 -3 9 pećina van funkcije potoka 9 Pećina u Sisevcu Sisevac 347 0 138 pećina aktivna 10 Pećina u Zabregi selo Zabrega 245 + 120 pećina van funkcije 11 Pećina ...
    ... spaja sa Velikom Čestobrodicom formirajući Grzu. Tok Grze odgovara liniji velike rasedne površine, tako da prema rasedu gravitiraju sve reke i potoci sliva o čemu svedoči današnji raspored hidrografske mreže. Na izlasku iz krečnjačke klisure Samanjca, sa desne strane kod manastira “Sveta Petka” ...

  • Spatial assessment of the areas sensitive to degradation in the rural area of the municipality Čukarica

    Natalija Momirović, Ratko Kadović, Veljko Perović, Miloš Marjanović, Aleksandar Baumgertel (2019)
    Nature and Landscape Conservation, Soil Science, Agronomy and Crop Science, Water Science and Technology

  • Mogućnost korišćenјa toplotnih pumpi sa otpadnom toplotom iz postrojenјa za prečišćavanјe otpadnih voda kao toplotnim izvorom

    Dejan Ivezić, Marija Živković, Aleksandar Madžarević, Boban Pavlović (2021)
    U narednom periodu se planira izgradnja nekoliko desetina sistema za prečišćavanje otpadnih voda u većim gradovima u Srbiji. Iskustva iz postrojenja koja su trenutno u radu, pokazuju da bi prečišćena otpadna voda, s obzirom na protok i temperaturu, mogla da predstavlja značajan izvor obnovljive energije. U radu su prikazani primeri dobre prakse korišćenja ove energije u sistemima daljinskog grejanja u zemljama Evropske unije. Analiziran je rad postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u Šapcu i razmotrena je mogućnost njegovog korišćenja ...
    toplotna pumpa, sistem daljinskog grejanja, postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda
    ... vrednosti (3.518 kW). Odnos između maksimalne i minimalne raspoložive snage tokom meseca je u opsegu od 2,5 do 3. Ovo je određeno za prosečnu vrednost potoka, prosečni minimum i prosečni maksimum, uz pretpostavljeni pad temperature prečišćene vode na isparivaču toplotne pumpe od 5°C. Gruba analiza sprovedena ...

  • Аnaliza mogućnosti povećanja nagiba završne kosine površinskog kopa “Podbraćan”

    Vladimir Čebašek, Veljko Rupar (2018)
    Eksploatacijom boksita iz ležišta "Podbraćan" formiran je površinski kop sa maksimalnom visinom zavšne kosine od 280 m. Redovnom kontrolom stabilnosti trenutnog stanja kosina površinskog kopa utvrđeno je da faktor sigurnosti iznosi Fs = 1.71 – 1.85, a što je ukazalo da postoji mogućnost povećanja nagiba kosine. U radu je prikazan postupak analize mogućnosti povećanja nagiba završne kosine površinskog kopa "Podbraćan".
    stabilnost kosina, povećanje nagiba kosina, metoda konačnih elemenata

  • Tektonska evolucija ugljevičkog basena (Bosna i Hercegovina)

    Slobodan Dragić (2024)
    U radu je prezentovana šira slika tektonske evolucije ugljevičkog basena, kao i Dinarida uopšte. Prikazani su litostratigrafski odnosi istraživanog područja, kao i kratak pregled tektonskih jedinica koje se nalaze u domenu basena. Najveća pažnja posvećena je kinematskoj analizi rasjednih struktura i interpretaciji podataka u svjetlu tektonske evolucije basena. Ugljevički basen zapunjen je oligocensko-miocenskim sedimentima, a njegovu osnovu grade paleozojsko-mezozojske formacije. Najstarije tvorevine na ovom području su permski sedimenti. Trijaski i kredni deponati, uglavnom krečnjaci, reprezent su tvorevina ...
    oligocensko-miocenski basen, dvosmjerna ekstenzija, supsidencija, kompresija, inverzija
    ... ealcitrapoid.es, Orbitoides media i druge (Mojsilović i saradnici, 1977). 13 Slika 4. Tektonizirani krečnjaci konijak-santonske starosti u potoku Domana. 4.6. Paleocensko-donjoeocenski klastiti Klastiti paleocena i donjeg eocena (Pc, Ei) predstavljaju najmarkantniju i najrasprostranjeniju ...
    ... ponegdje počinje bazalnim konglomeratima sastavljenim od valutaka rožnaca, kvarcita, krečnjaka i pješčara. Otkriveni su, na izdancima, u Lazića potoku i Zabrđu, a u bušotinama, oko Bogutovog sela. Oko Bogutovog sela, veće učešće imaju pjJeskovite gline s Flabelli-pecten besseri, Venus multilamella ...
    ... pa na jugoistok, do Modrana, proteže se kontinuirani pojas panonskih sedimenata (Mx!), mjestimično prekriven aluvijalnim nanosima Tutnjevačkog potoka. Na ovom potezu preovlađuju žućkastosmeđe, pjeskovite gline, dok se lapori ı pješčari rjeđe Javljaju (Buzaljko i saradnici, 1986). Panonski sedimenti ...

  • Tehno – ekonomska ocena ležišta bakra i zlata u istočnoj Srbiji

    Strahinja Sarajlić (2024)
    U svrhu postizanja optimalnih rezultata pri eksploataciji ovog ležišta bakra i zlata, koje se nalazi u istočnom delu Srbije, biće primenjena metoda podetažnog zarušavanja rude i okolnih stena.Tehno-ekonomska ocena opravdanosti eksploatacije rude bakra iz ovog ležišta, urađena je na bazi projektovanih parametara datih u tehničkom projektu. Urađena je analiza i ocenjena je rentabilnost ovog projekta na bazi predviđenog veka eksploatacije od 19 godina.Procenjeno je da je investicioni projekat u celini rentabilan i ekonomski potpuno opravdan. opravdan.
    tehno – ekonomska ocena, investicioni projekat, otvaranje rudnika, metoda otkopavanja, ekonomska ocena, kapitalna investicija
    ... terena presecani su potocima, koji se ulivaju u Brestovačku reku. U uzvodnim delovima, potoci su plitko usečeni u podlogu, dok njihova dubina usecanja progresivno raste ka nizvodnim delovima, gde u aluvijalnoj ravni Brestovačke reke doseže dubinu od 20-30 m. Uzduž korita potoka, kao i na strmim padinama ...

  • Стабилизација косине приступног пута у југоисточном делу површинског копа „Ћерамиде“

    Никола Анђелић (2024)
    Експлоатација дацита као техничког камена се на површинском копу "Ћерамиде" врши дисконтуалном технологијом уз примену бушачко-минерских радова и високо капацитативне и габаритне опреме. Примане наведене технологије захтева стабилне и безбедне транспортне путеве како би се планирана производња и реализовала. Услед клизишта које је настало у зони главног извозног пута на површинском копу дацита "Ћерамиде" неопходно је обезбедити одговарајуће техничко решење којим би се косина пута довела у стабилно стање. У том смислу предложено је техничко решење са насипањем косине ...
    дацит, површинска експлоатација, стабилност косина, Бисхоп
    ... veći vodotokovi osim nekoliko manjih potočića koji se nizvodno od ležišta sastaju na terenu sa imenom Sastavci, i prave nešto malo veći bezimeni potok koji pravi gornji deo rečice Dragobilje, desne pritoke reke LJig. Neposredni teren ležišta izgrađuju stene vulkanskog porekla koje su slabovodopropusne ...
    ... materijala omogućava da atmosferska voda kada padne na ovakvu podlogu najvećim delom oteče površinski. Ukoliko se uradi regulacija manjeg pomenutog potoka, onda nce postoji opasnost pojave podzemnih voda koje bi ugrozile eksploataciju u ležištu. Opasnost bi mogla postojati od voda iz rasedne zone ...
    ... području ležišta, neće doći do zadržavanja površinskih voda u ležištu već da će one kroz veće i manje prsline ı pukotine silaziti do nižih nivoa potoka Brezovice koji drenira sve vode ovog područja. Činjenica je da su izdani podzemnih voda na celom širem prostoru dosta retki ı Javljaju se kao ...

  • Late and post-collisional tectonic evolution of the Adria-Europe suture in the Vardar Zone

    Emő Márton, Marinko Toljić, Vesna Cvetkov (2022)
    The Vardar Zone is a product of the Triassic-Jurassic opening of the Neotethys, Jurassic obduction, Late Cretaceous/Paleogene consumption of the oceanic crust and continental collision. During the last process, the Eastern Vardar Zone was thrust over the Central and eventually both onto the Western Vardar Zone. The present paleomagnetic and structural study provided new results from the first two zones in the Belgrade area. The younger set of data, together with published ones from the third zone, provide firm ...
    Adria–Europe suture, Vardar Zone, Paleomagnetism, Thrusting, Vertical axis rotation