Претрага

Упит dcterms_subject_txt:Bogutovo selo

122 items

  • Tektonske i litostratigrafske karakteristike šireg područja Grivske (Zapadna Srbija)

    Nikola Otašević (2024)
    U ovom radu predstavljene su osnovne geološke karakteristike šireg područja Grivske. U litostratigrafskom pogledu na ovom prostoru prisutne su paleozojske, mezozojske i kenozojske sedimentne, magmatske i metamorfne stene. Tvorevine karbona su predstavljene semimeta-morfisanim tvorevinama.Tvorevine trijaske starosti su predstavljene slojevitim i masivnim krečnjacima, dok su tvorevine jure predstavljeni produktima ofiolitskog melanža. Takođe, prisutne su i tvorevine senona koje su predstavljene masivnim krečnjacima. U neogenoj sukcesiji dominiraju klastiti miocena, dok su u kvartaru zastupljeni različiti tipovi fluvijalnih, deluvijalnih i deluvijalno-proluvijalnih tvorevina. ...
    Arilje, grivska formacija, Drina-Ivanjica, tektonska evolucija

  • Complex geophysical survey on solving the problem of water loss in the karst terrain reservoir

    Branislav Sretković, Dejan Vučković (2023)
    Geophysical surveys in karst terrain are always a specific challenge. Each of them requires a careful consideration of the problem, specific conditions on the ground, the selection of adequate methods applicable in that specific and unique karst area. But they should have one thing in common: a complex approach and looking at the problem from wider to narrower, with a gradual narrowing of the investigation area, increasing the spatial precision and resolution of the obtained data. On the example of ...

  • Хидрогеолошке карактеристике изворишта за водоснабдевање Kањиже

    Vladimir Jović ( 2024)
    Rad se bavi hidrogeoloskim karakteristikama izvorista za vodosnabdevanje opstine Kanjiza. Istrazivanja su sprovedena na tri hidrogeoloska kompleksa, od kojih su drugi i treći kompleks kljućni za vodosnabdevanje. Ovi kompleksi se nalaze u sedimentima pleistoćenske i paludinske starosti, na dubinama od 60 do 260 metara, sa subarteskim nivoom vode. Ukupne rezerve podzemnih voda u okviru drugog i treć eg hidrogeoloskog kompleksa iznose 935 l/s, a klasifikovane su u dve kategorije: B i C1. Kvalitet podzemnih voda je stabilan i pripada ...
    hidrogeologija, podzemne vode, vodosnabdevanje, hidrogeološki kompleksi, Kanjiža
    ... i jedan zapadno. Bunar B-1 je napušten i likvidiran, dok se bunari B-2 i B-3 koriste (Prilog 2.5). 5.6. Izvorište naselja Totovo Selo Izvorište naselja Totovo Selo formirano je sedamdesetih godina XX veka u severnom delu naselja. Izvedena su ukupno tri bunara, od toga dva na lokaciji uz naselje ...
    ... 30 5.5. Izvorište naselja TrešnjeVac .........................eeeaa da aeeeeeeedataaeeeeeaeataaeeeeeeeettaateete 31 5.6. Izvorište naselja Totovo Selo 5.7. Izvorište naselja Doline ...............c..aa a aaaaaaaaaaaaaaoaaaoaaaaaaaaeaaaateeet 31 5.8. Izvorište naselja Orom...........a a aaaea a ...
    ... ucrtanim istražnim prostorima 1:100.000 (Kanjiža, Velebit) 1.5 Hidrogeološka karta sa ucrtanim istražnim prostorima 1:100.000 (Orom, Doline, Totovo selo) 1.6 Hidrogeološka karta sa ucrtanim istražnim prostorima 1:100.000 (Trešnjevac) 1.7 Hidrogeološki presek terena 1-1' 1.8 Hidrogeološki presek ...

  • Using Query Expansion for Cross-Lingual Mathematical Terminology Extraction

    Velislava Stoykova, Ranka Stanković (2018)

  • Definisanje specifičnih uslova dreniranja podzemnih voda na karstnim vrelima Krupac 1 i 2

    Kristina Gavrilović (2024)
    Izvorište Krupac se nalazi u jugoistočnom delu Srbije, u blizini grada Pirota i deo je sistema za vodosnabdevanje grada i okolnih mesta. Vrela Krupac 1 i Krupac 2 su gravitaciona karstna vrela, locirana na kontaktu jursko-krednog kompleksa stena sa neogenim naslagama Pirotske kotline, čije su specifičnosti uslova dreniranja, kao i uslova cirkulacije, ispitane hidrohemijskim i izotopskim metodama, kao i opitom obeležavanja ponora Golema dubka. Ustanovljeno je da se radi o mladim vodama i sistemu bez duboke cirkulacije podzemnih voda, ...
    izvorište “Krupac”, specifični uslovi dreniranja, karstna izdan, režim izdani
    ... bugarske granice. Izvorište reke čine mnogobrojni izvori, koji se spajaju u veće tokove. Visočica protiče kroz kanjoj Vladikina ploča, od sela Rsovci do sela Pakleštica, u dužini od oko 2 km. U dolini reke Visočice došlo je do kliženja stena i tla, zbog čega je dolina pregrađena i prirodnom branom ...
    ... izvorišta Gradište (levo) i kaptaža vrela Gradište (desno) (foto Gavrilović K.) Pored snabdevanja grada, omogućeno je snabdevanje vodom i 18 sela: Krupac, Veliko Selo, Poljska Ržana, Mali Jovanovac, Veliki Jovanovac, Trnjana, Gnjilan, Držina, Berilovac, Mali i Veliki Suvodol, Vojnegovac, Blato, Petrovac ...
    ... desna pritoka Južne Morave. Hidrološku vododelnicu predstavljaju masiv Stare planine i granica sa Bugarskom. Reka Nišava izvire u Bugarskoj, a kod sela Gradište ulazi u Pirotsku kotlinu i preseca Je pravcem istok- zapad i jugoistok- severozapad, stvarajući meandre. Tok Nišave dugačak je 151 km, a ...

  • Оптимизација управљања процесима рекултивације површинских копова угља

    Bojan S. Dimitrijević (2014-05-30)
    Ширење површинске експлоатације минералних сировина а нарочито енергетских ресурсафосилних горива, чине површинске копове угља просторно доминантним објектима великих рударскихбасена како у нас тако и у свету. Експлоатациона активност, прати негативне еколошке утицаје наживотну средину шире околине, што нас обавезује на интегрално планирање, ревитализацију,рекултивацију и уређење нарушеног простора за његово поновно хумано коришћење упостексплоатационом периоду. Постексплоатационо санирање и уређење предела површинских коповаи одлагалишта односно нарушеног простора изазваног рударским радовима и пратећих објеката,представља синтетички мултидисциплинарно-интердисциплинаран веома комплексан вишефазниинжењерски пројектни задатак.У уводном ...
    рекултивација, постексплоатациони предео, површински коп угља,вишеатрибутна анализа, одлучивање, процеси, рекултивационо решење
    ... обављена су у периоду од 1958. до 1962. године, када су на подручју Богутово Село - Северни ревир и Богутово Село - Јужни ревир избушене потребне истражне бушотине. Детаљна геолошка истраживања сировинске базе ревира Богутово Село - Север изведена су 1975. године када је избушено 55 истражних бушотина ...
    ... ............................................ 173 Табела 6.12. - Површински коп Богутово село (описне вредности) ...................................................... 174 Табела 6.13. - Површински коп Богутово село (нумеричке вредности) ................................................ 175 Табела ...
    ... Од 1997. године до данас на простору површинског копа Богутово Село - Север углавном су реализована инжењерско - геолошка и геомеханичка истраживања југозападне, западне, северне и источне косине. Геолошка грађа: Лежиште угља Богутово Село представља приближно средишњи део генетски и депозиционо ...

  • Hidrološki i hidraulički mehanizam isticanja vrela Rijeka Crnojevića

    Golub Ćulafić, Veljko Marinović, Branislav Petrović, Jelena Krstajić (2022)
    Rijeka Crnojevića predstavlja karstno (kraško) vrelo, koje u teritоrijalnom pogledu pripada Opštini Cetinje, u gеоlоškо-tеktоnskоm pоglеdu pripаdа zоni Visоkоg kršа (оblаst stаrе Crnе Gоrе), dоk prema hidrogeološkoj rejonizaciji spаdа u prоstоr Spoljašnjih Dinarida. Izvire iz Obodske (ili Crnojevića) pećine u selu Obod (81 m.n.m.). Voda koja ističe iz Obodske pećine vodi porijeklo od atmosferskih voda, koje se formiraju na prostoru Cetinjskog polja i Dobrskog sela. Vоdе nа оbоdu pоljа pоniru i kreću se uglаvnоm podzemnim kаvеrnаmа i kаnаlimа, nаstаlim ...
    Riјеkа Crnoјеvićа, karstnо vrelo, mehanizmi isticanja

  • Tektono-termalna evolucija kontakta Dinarida i Karpato-Balkanida u području Jastrepca

    Dalibor Erak (2019)
    Predmet istraživanja doktorske disertacije je tektonska evolucija područja planine Jastrebac u centralnoj Srbiji, gde višefazna tektonska aktivnost od mezozoika do danas komplikuje rekonstrukciju strukturnih odnosa i geološke evolucije ovog prostora. Kompleksna višefazna evolucija planine Jastrebac u Srbiji je demonstrirana kombinovanjem kinematskih podataka prikupljenih na terenu i mikrostrukturnih opservacija sa dodatnim termohronološkim podacima “fission track” i podacima odredbe starosti metodom U-Pb na cirkonima. Gornjokredna ekshumacija bila je praćena gornjokredno-eocenskim navlačenjem i magmatizmom vezanim za kontinentalnu koliziju, pri čemu je akreciona ...
    kinematika, termohronologija, ekstenzioni detačmenti, Dinaridi, Karpato-Balkanidi
    ... evolucija kontakta Dinarida i Karpato-balkanida u području Jastrepca 24 Fotografija 5-4: Srednjozrni gnajsevi kod sela G. Jošanica. Fotografija 5-5: Trakasti gnajsevi u okolini sela Pridvorice. U istočnim i jugoistočnim delovima Velikog Jastrepca, sitnozrni trakasti gnajsevi (Fotografija 5-2) ...
    ... h minerala kao što su sfen, epidot i turmalin. Fotografija 5-16: Izdanak migmatita kod sela Klisure. Fotografija 5-17: Migmatiti u blizini Krajkovačke reke. Fotografija 5-18: Migmatiti kod sela Klisure. Fotografija 5-19: Migmatiti u dolini reke Klisure. Aplitoidni gnajsevi se k ...
    ... gnajsevima na južnim padinama Malog Jastrepca, dok se u području sela Krajkovca na južnim padinama i D. Erak: Tektono-termalna evolucija kontakta Dinarida i Karpato-balkanida u području Jastrepca 32 znatno manje u blizini sela Kuline na severnim padinama, nalaze dve veće izdužene mase gran ...

  • Hidrogeoekološki aspekti aksploatacije uglja u Pelagonijskom basenu (Makedonija)

    Kostadin J. Jovanov (2016-06-24)
    Leţišta uglja „Suvodol“, „Brod-Gneotino“ su u eksploataciji, a leţište uglja „Ţivojno“je u fazi pripremi. Nalaze se u krajnjem jugoistočnom i juţnom delu Pelagonijskekotline. Sva tri leţišta stvorena su u neogenim sedimentima u jezerskim uslovimasedimentacije u zoni kontakta sa prekambrijumskim kristalastim stenama. Kod sva trileţišta ugalja se javljaju više slojeva različite debljine, u okviru kojih se nalaze klastičnisedimenti (gline, peskovi i dr.). U podini ugljenog basena nalaze se kristalaste steneprekambrijumske starosti.Teren u okolini leţišta uglja karakteriše se umereno kontinentalnom klimom, ...
    ugalj, podzemne vode, površinske vode, neogeni kompleks, izdani,transmisibilnost, nivo podzemne vode, sniţenje nivoa
    ... proslojaci uglja. Na potezu izmeĎu sela Ţivojno–Bač–Germijan i makedonsko–grčke granice, ugljeni sloj je raslojen i javlja se u okviru nekoliko horizonata, pri čemu su slojevi manjih debljina. U produţetku prema SSZ izmeĎu sela Brod i rudnika Suvodol konkretno kod sela Vranjevci debljina ugljenog ...
    ... Poeševo, Germijan, Ribarci, Novaci i Bač). Pojedinačna izdašnost bušotina kreće se u granicama od 0,5 t/čas u ataru sela Poeševo do 2,0 t/čas u ataru kod sela Egri i više kod sela MiĎitlija. Kostadin J. Jovanov ...
    ... (prvobitno stanje) U slivu leţišta uglja „Brod-Gneotino“ površinski vodotoci su takoĎe bili povremenog karaktera. To su potoci kod sela Baldovenci, sela Tepavci i sela Veleselo. Svi oni su se ulivali u Crnu Reku. Glavni vodotok u slivu leţišta „Ţivojno“ je Eleška reka koja dotiče sa juga iz Grčke ...

  • Geotehnički uslovi izgradnje nadvožnjaka "Balajnac" na autoputu E-80 deonica: Niš - Merošina

    Dragoslav Rakić, Nikola Božović (2024)
    U sklopu prve deonice autoputa E-80 Niš – Merošina, izgrađen je nadvožnjak u zoni sela Balajnac koji je oslonjen na tri stubna mesta na međusobnom rastojanju od oko 26 m. Svaki stub je fundiran na šipovima i to sa predloženim rasporedom od 2 šipa u grupi na međusobnom rastojanju od 3.6 m. U radu su na osnovu izvršenih geotehničkih istraživanja terena, analizirani rezultati nosivosti vertikalno opterećenog šipa prečnika 1.2 m i dužine šipa od L = 23 m. Analiza ...
    nadvožnjak Balajnac, šip, probno opterećenje šipa, projektni pristup, granična stanja

  • Analiza uporednog praćenja temperature površine ohlađenih materijala pri njihovom zagrevanju do ambijentalne temperature

    Stevan Đenadić, Ljubiša Tomić, Vesna Damnjanović, Katarina Nestorović (2021)
    U datom eksperimentalnom radu su termografskim metodama ispitivane termofizičke karakteristike različitih materijala. Za ispitivanja su izabrani mesingani niovčić, ugalj i pelet, jer imaju različita termoizolaciona svojstava i različito stanje površine. Uzorci su najpre hlađeni, a zatim je njihovo zagrevanje na sobnoj temperaturi praćeno termalnom kamerom. U drugom delu eksperimenta, korišćena je impulsna termografija, a zagrevanje površine uzoraka vršeno je svetlosnom pobudom.
    termografija, impulsna termografija, nedestruktivno testiranje materijala, mesing, ugalj, pelet

  • Prvi nalazi repatih vodozemaca (Urodela) u pleistocenskoj pećinskoj fauni Srbije; još jedna kockica u slagalici

    Dragana Đurić, Katarina Bogićević, Draženko Nenadić, Mihajlo Jovanović, Aleksandra Savković (2023)
    Fosilna fauna pleistocenskih pećina odslikava sastav faune njihove okoline. Najčešće se u njima naleze ostaci krupnih sisara ledenog doba koji su je koristili kao stanište. Uz njih česti su i ostaci drugih sitnih kičmenjaka kao što su sitni sisari, ribe, vodozemci, gmizavci i ptice. Ostaci sitnih kičmenjaka u većini slučajeva u pećinu dospevaju kao plen grabljivica (ptice i sisari) ali je manji broj njih pećinu koristio i kao sklonište ili stanište. U proučavanje fluktuacija pleistocenske klime sve češće se ...
    ... ma Arheološkog instituta u pećinama Mala Balanica i Mirosava pronađen jJe samo po jedan pršljen salamandrida. Mala Balanica nalazi se u blizini sela Sićevo u Sićevačkoj klisuri (jugoistočna Srbija), dok se pećina Mirosava nalazi u centralnoj Srbiji istočnood Ćuprije. U Maloj Balanici pronađeni ...

  • Минерагенија зеолитских туфова Србије

    Vladan Kašić (2018-02-05)
    Лежишта наших зеолитских туфова (Златокоп, Игрош, Јабланица 1, Беочин, Топоница и Сланци) која су овде била предмет детаљних истраживања, просторно и генетски везана су за вулканске и вулканокластичне стене маринских средина сенонске и неогенске старости и језерске седименте неогене старости и настала су као продукт девитрификације вулканског стакла.Током лабораторијских испитивања при изради ове докторске дисертације, примењене су следеће аналитичке методе: оптичка испитивања петрографских препарата; рендгенска дифракција праха (XRD); скенирајућа електронска микроскопија (СЕМ метода); хемијска карактеризација зеолитских туфова у оквиру ...
    минерагенија, зеолитски туф, Србија, клиноптилолит, хојландит
    ... Стевановића и Стангачиловића (1954) и Стевановића (1975). Слојеви туфова набушени су приликом истражног бушења за одводни колектор између села Сланци и Великог Села (Цмиљановић и Баталовић, 1977). У једном од слојева туфова у бушотини Б-8 је констатовано и присуство зеолитских туфова (Обрадовић и ...
    ... Топоница 43 2.6. Геологија лежишта зеолитског туфа Јабланица 1 44 2.7. Појаве зеолитисаног туфа: 47 2.7.1. Зеолитисани туф из околине села Лужница (Шумадија) 47 2.8. Појаве и налазишта зеолитисаног туфа у региону – Република Српска 49 3. MИНЕРАЛОШКА И ГЕОХЕМИЈСКА ПРОУЧАВАЊА ...
    ... студију језерских пребаденских миоценских седимената у Београдском дунавском кључу даје Долић (1997). Он овде издваја: кластичну формацију Великог Села као најстарији пакет језерских седимената, затим праве језерске басенске наслаге „сланачке формације“ у чијем базалном делу су местимично присутне ...

  • Geološke karakteristike neogenih sedimenta na prostoru šire okoline Ledinaca

    Aleksandar Tričković (2024)
    Sagledavanje evolucije neogenih sedimenata na prostoru šire okoline sela Ledinci omogućeno je primenom različitih stratigrafskih metoda na površinskim i potpovršinskim podacima. Za izradu rada korišćene su sedimentološke, biostratigrafske, geofizičke i riftno sekvencione metode, koje su primenjene na površinskim izdancima i bušotinama. Primenom principa riftne sekvencione stratigrafije na podacima dobijenim geofizičkim karotažnim merenjima dobijeni su podaci o vremenu ekstenzije u Panonskom basenu. Pored toga ovi podaci zajedno sa sedimentološkim i stratigrafskim metodama omogućili su izdvajanje depozicionih sredina tokom neogena. Generalno ...
    depozicioni sistemi, neogen, Panonski basen, ekstenzija, formacije, riftna sekvenciona stratigrafija
    ... profesor, član Rudarsko-geološki fakultet, Beograd Datum odbrane: REZIME Sagledavanje evolucije neogenih sedimenata na prostoru šire okoline sela Ledinci omogućeno je primenom različitih stratigrafskih metoda na površinskim i potpovršinskim podacima. Za izradu rada korišćene su sedimentološke ...
    ... h i geofizičkih karakteristika neogenih sedimenata na prostoru Fruške gore. Cilj istraživanja je razumevanje depozicionih sredina u široj okolini sela Ledinci, a zadatak primena različitih stratigrafskih metoda. Za izradu rada korišćena Je objavljena literatura, podaci koji su prikupljeni terenskim ...
    ... stubova NIS bušotina sa geofizičkim karotažnim krivama sa tačkom 10 — NEXE grupa, Sremska Kamenica. 29 5. DISKUSIJA Na prostoru šire okoline sela Ledinci, na osnovu proučavanja stena podloge i neogenih sedimenata dobijeni su rezultati o rifinim sekvencama u Panonskom basenu. Na osnovu principa ...

  • Sedimentologija gornje krede centralnog dela vardarske zone

    Violeta M. Gajić (2014-09-04)
    Područje istraţivanja obuhvaćeno doktorskom disertacijom nalazi se ucentralnim delovima Vardarske zone. Karakteriše se sloţenom geološkomgrađom koju grade mezozojske tvorevine trijaske, jurske i kredne starosti, kao ikvartarni sedimenti. U trijasu je istraţivano područje pokrivalo more, sve dogranice sa Šumadijom. Tokom jure sloţenim geotektonskim procesima stvarajuse ofiolitske stene rasprostranjene u juţnim i delom u centralnim delovimaistraţivanog područja. U donjoj kredi se pokretima dinarske faze izdiglo kopno,koje je egzistiralo skoro u celoj donjoj kredi područja istraţivanja.U alb-cenomanu pojedini delovi istraţivanog područja se ...
    Vardarska zona, gornja kreda, transgresija, litostratigrafskejedinice, sedimentologija, turbiditi
    ... jugoistočno od Valjeva i jugozapadno od Gornjeg Milanovca (Slika 1.1). Ograničeno je Ljigom na severu, na zapadu se prostire do sela Osečenice, na istoku do sela Štavice, dok je na jugu planinski venac Suvobora i Maljena. Istočna granica predstavlja granicu zapadne Srbije i Šumadije. Putna ...
    ... je brdsko-planinski prostor sa umereno-kontinentalnom klimom. Nalazi se na teritoriji opština Ljig i Mionica koje pripadaju Kolubarskom okrugu. Sela ovih opština su šumadijskog ili starovlaškog tipa rasuta po obroncima Maljena i Suvobora. Planinski venac Maljena i Suvobora prostire se pravcem ...
    ... izdvaja sledeće facije: „faciju konglomerata sa mrkim peščarima i laporcima, faciju plavih laporaca i faciju crvenih krečnjaka“. Jugozapadno od sela Štavica, ka Rajcu, izdvaja tri facije senonske starosti: „faciju laporaca, pločastih krečnjaka i sprudnih krečnjaka, faciju sivih škriljavih laporaca ...

  • Badenske školjke jugoistočnog oboda Panonskkog basena (Centralni Paratetis)

    Gordana M. Jovanović (2014-12-05)
    Rad obuhvata detaljnu studiju badenskih školjaka koje potiču sa terenajugoistočnog oboda Panonskog basena (Centralni Paratetis). Proučavani su lokaliteti naprostorima Srbije (Fruška gora, Golubac, okolina Beograda, Aranđelovca, Koceljeva,Loznica) i severoistočne Bosne (Ugljevik). Pored taksonomske analize i paleontološkihopisa bivalvija, u radu je dat i spisak revidovanih vrsta koje su do sada pronađene usedimentima badenskog kata istraživanog terena. Do sada je ukupno poznato 41familija, 108 rodova i 174 taksona. Identifikovano je 170 bivalvijskih vrsta, međukojima su neke prvi put konstatovane na ovim ...
    školjke, baden, Panonski basen (Centralni Paratetis), stratigrafija,paleoekologija, paleogeografija, paleobiogeografija
    ... m basenu. Zapadno od Loznice u Srbiji, a istočno i severoistočno od Majevice, na teritoriji Bosne i Hercegovine, na prostoru rudnika uglja Bogutovo selo (brdo Vučjak) kod Ugljevika, u nekoliko lokaliteta su otkrivene različite vrste sedimenata morskog badena (gline, laporci lajtovački krečnjaci ...
    ... je utvrđeno da je Vaginella austriaca Kittl u Bogutovom selu dosta česta, dok je Limacina veoma retka (jedan primerak). Geološki profil Bogutovo selo (7 342 112 4948 604), (sl. 21 A) počinje slojem otkrivenim u mestu Spasine, gde se vidi jasno izražen tektonski odnos donjobadenskih Badenske ...
    ... badenom, prema Savić i dr. (2005) oba paketa sadrže prelazne slojeve ka jako poremećenom srednjem badenu, (sl. 21 B). Sl. 21 A. Rudni kop Bogutovo selo (Ugljevik) -etaže kopa na kojima se može pratiti smena različitih badenskih sedimenata. B. Tektonsko eroziona diskordancija (prema Savić i dr. ...

  • Kvantitativna ocena režima i bilansa podzemnih voda u aluvijonu Velike Morave od Bagrdana do ušća u Dunavu

    Aleksandar Balubdžić (2024)
    Aluvijalni sedimenti velikih reka raspolažu značajnim količinama podzemnih voda, što je zajedno sa površinskim vodama dozvolilo razvoj naselja i ljudskih aktivnosti. Ovaj razvoj uslovljava veće potrebe za vodnim resursima i njihovim kvalitetom. Sa povećanjem eksploatacije podzemnih voda, uticaj iste je značajniji i može da dovede do opadanja nivoa podzemnih voda i pogoršanja kvaliteta. Aluvijon Velike Morave ima značajno rasprostranjenje, usled čega predstavlja važno ležište izdanskih voda sa velikim eksploatacionim mogućnostima. Izradom hidrodinamičkog modela aluvijona Velike Morave od Bagrdana do ...
    režim podzemnih voda, bilans podzemnih voda, intergranularna izdan, hidrodinamički model
    ... time što su izgrađene od klastičnih, stenskih i mineralnih komponenti koje su genetski vezane za bazične stene. PIROKSENSKI MIKROGABRO (vpy) Kod sela Sedlare u okolini Kupinovca formirana je asocijacija gabroidnih stena. U mineralni sastav piroksenskih gabrova ulaze piroksen ı plagioklas, zatim ...
    ... krupnim blokovima i konglobrečama. Najtipičnije je izražen istočno i južno od naselja Brzan, na levoj dolinskoj strani Velike Morave, i u okolini sela Gložane i Radošin na desnoj obali Velike Morave. U tipičnim delovima razvića dominiraju peščari i peskovi čija Je debljina oko 200 m. Krupni blokovi ...
    ... kosom laminacijom. Debljina serije iznosi oko 200 metara. PONT (PL) Razvijene su na severnom delu Požarevačke grede, između Prugova na jugu ı sela Ćirikovca na severu, na ukupnoj površini oko 15 km?. Leže preko panonskih sedimenata, iz kojih se postepeno i razvijaju. Osnovni sastav ponta čine: ...

  • Upravljanje resursima podzemnih voda severne Bačke

    Bojan B. Hajdin (2013-03-07)
    Vodosnabdevanje gradova i naselja severne Bačke vrši se u potpunosti iskorišćavanjempodzemnih voda. Najznačajnije količine podzemne vode namenjene za piće zahvatajuse iz izdani u vodonosnim pleistocenskim naslagama koje su poznate kao osnovnivodonosni kompleks, dok su danas u vodosnabdevanju manje zastupljene vode izizdani u pliocenskim sedimentima i prve, slobodne izdani rasprostranjene plitko ispodpovršine terena.Pored snabdevanja stanovništva, veliki potrošači podzemne vode su i industrijskapreduzeća, a zbog loših uslova i nerazvijenih sistema za navodnjavanje sve veći korisnicivoda prve izdani postaju i poljoprivredni proizvođači.Geološka ...
    resursi podzemnih voda, vodosnabdevanje, održivo upravljanje, osnovni vodonosni kompleks, termomineralne vode, monitoring podzemnih
    ... Vrbas 25907 Srbobran 13091 Martonoš 2183 Bečej 25774 Zmajevo 4361 Turija 2562 Novo Selo 211 Mileševo 1118 Kosančić 163 Orom 1561 Radičević 1332 Kucura 4663 Totovo Selo 709 Ravno Selo 3478 Trešnjevac 1868 Savino Selo 3351 Horgoš 6325 Opština Senta (18994 st.) (28379 st.) (25568 st.) SEVERNO-BANATSKI ...
    ... Feketić Čantavir Padej Stapar Doroslovo Ruski Krstur Kucura Bač. Dobro polje Savino selo Nadalj Bač. Gradište Novi Bečej Bač. Petrovo selo N. Orahovo Gakovo Čoka Ostojićevo Višnjevac Totovo selo M. Pijace Adorjan Martonoš Đala Krstur G. Tavankut Rastina Karađorđevo Njegoševo Gunaroš ...
    ... Feketić Čantavir Padej Stapar Doroslovo Ruski Krstur Kucura Bač. Dobro polje Savino selo Nadalj Bač. Gradište Novi Bečej Bač. Petrovo selo N. Orahovo Gakovo Čoka Ostojićevo Višnjevac Totovo selo M. Pijace Adorjan Martonoš Đala Krstur G. Tavankut Rastina Karađorđevo Njegoševo Gunaroš ...

  • Održivo korišćenje mađarsko-srpskih međugraničnih vodnih tela

    Dušan Polomčić, Zoran Stevanović, Saša Milanović, Stanko Sorajić, Bojan Hajdin, Željko Kljajić (2010)
    ... II 80 120 Subotica (Vodozahvat 1) I II 250 Subotica Subotica (Vodozahvat 2) I II 73 100 Vrbas (Ravno selo) II 16.7 Vrbas (Savino selo) II 44 Vrbas Vrbas (kucura) II 25 35 Kanjiža Duboka bušotina IV 9.2 Ba ka Topola Duboka bušotina ...
    ... 50 Sombor Bunari u gradu II 80 120 Subotica Subotica (Vodozahvat 1) | I Il 250 100 Subotica (Vodozahvat 2) | I Il 73 Vrbas (Ravno selo) II 16.7 Vrbas Vrbas (Savino selo) II 44 35 Vrbas (kucura) II 25 Kanjiza Duboka buSotina IV 9.2 Backa Topola Duboka buSotina IV 10.8 Palic Duboka buSotina IV 17.7 ...

  • Hidrogeološke karakteristike i ocena bilansa Ravaničkih krečnjaka

    Andrijana Stanišić (2024)
    Hidrogeološka problematika koja se vezuje za složene uslove cirkulacije podzemnih voda u karstu kao i kompleksnost karakterizacije karstnih izdanskih voda, predstavljaju ključne faktore za usmeravanje ka istraživanju karsta i definisanje teme završnog rada. Tematikom rada obuhvaćene su prvenstveno hidrogeološke karakteristike područja istraživanja a zatim i analiza elemenata režima i bilansa podzemnih vodnih resursa u cilju njihove pravilne valorizacije.Zapadni krečnjački pojas Karpato-balkanskog luka odvojen je od mezozojskog kompleksa Kučajsko-beljaničkog masiva navlakom crvenih permskih peščara, koja se nastavlja na krepoljinsko-senjsku zonu ...
    karstni tip izdani, bilans podzemnih voda, podzemno isticanje, sifonalna cirkulacija, Ravanički krečnjaci
    ... 360 -3 9 pećina van funkcije potoka 9 Pećina u Sisevcu Sisevac 347 0 138 pećina aktivna 10 Pećina u Zabregi selo Zabrega 245 + 120 pećina van funkcije 11 Pećina u kanjonu Crnice selo Zabrega 220 0 45 pećina van funkcije 12 Pećina na sevemoj strani Krstasta stena 260 +6 51 pećina van funkcije ...
    ... u kotlinu zadobijaju karakter ravničarskih reka. Velika Morava nastaje spajanjem Južne ı Zapadne Morave kod Stalaća. Do svog ušća u Dunav kod sela Dubravice u blizini Smedereva, teče pravcem jug, jJugoistok-sever, severozapad. Sliv Crnice i Grze zauzima površinu od 339 km? između Paraćina na ...
    ... Grza dalje teče erozionim proširenjem Donje Mutnice sve do ulaska u krečnjačku klisuru planine Babe, gde se uliva desna pritoka Suvača. Nizvodno od sela Lešje, Grza ponovo ulazi u dolinsko proširenje do sastava sa Crnicom. Na ovom delu Grza prima samo Jednu pritoku sa leve strane, koja dolazi od ...