Претрага

Упит dcterms_subject_txt:стационарно сагоревање

84 items

  • Компарација метода XRF i ICP-MS на узорцима угља и продуктима сагоревања

    Бранко Костић, Ксенија Ераковић, Дејан Прелевић, Сабина Ковач, Драгана Животић (2023)
    геохемија, угаљ, продукти сагоревања, XRF, ICP-MS

  • Termičke metode povećanja iskorišćenja naftnih ležišta

    Vesna Karović Maričić (2019)
    Ležišta nafte, eksploatacija

  • Efekti potencijalnog korišćenja postrojenja za preradu otpadnih voda kao energetskih izvora u sistemima daljinskog grejanja u Srbiji

    Dejan Ivezić, Marija Živković, Aleksandar Madžarević (2019)
    Системи даљинског грејања постоје у 57 градова и општина у Србији и доминантно користе фосилна горива. У овим урбаним срединама су изграђени, или се планира градња система за пречишћавање отпадних вода. У раду је размотрена (са еколошког и енергетског аспекта) могућност додатног, енергетског коришћења топлоте пречишћене воде у СДГ, применом топлотних пумпи. На примеру Шапца је извршено поређење постојећег СДГ са системом који би применом топлотних пумпи искористио енергетски потенцијал система за пречишћавање отпадних вода. Добијени индикатори су послужили ...
    системи даљинског грејањa, постројења за пречишћавање отпадних вода, топлотне пумпе
    ... на процесима сагоревања 1, што има за последицу емисију гасова стаклене баште и других полутаната у атмосферу. Одређивање емисије гасова стаклене баште из процеса сагоревања у топланама извршено је у складу са методологијом IPCC, коришћењем емисионих фактора за стационарно сагоревање. Укупна емисија ...
    ... снага котлова износи више од 6,500 GW. Производња топлотне енергије у системима даљинског грејања у Србији у потпуности је заснована на процесима сагоревања. Подаци приказани у Укупном енергетском билансу Републике Србије [1], указују да се за производњу топлотне енергије доминантно користе фосилна ...

  • Испитивање магнетске сусцептибилности прашине антропогеног порекла

    Дубравка Новичић, Весна Цветков, Весна Дамњановић (2019)
    ... prisutnih u vazduhu.Većina finih čestica je poreklom od procesa vezanih za sagorevanja. Fine čestice se kategorišu kao primarne ili sekundarne. Primarne čestice su one koje se emituju u obliku čvrste faze tokom sagorevanja gasova na visokim temperaturama. Značajan deo ovih čestica je sastavljen od ...
    ... stenama. U zemljištima i sedimentima može rezultirati usled aktivnosti bakterija. Međutim, može nastati kao veštački mineral u atmosferi u procesu sagorevanja ili drugih industrijskih procesa. Prašina koja potiče iz prirode uglavnom sadrži male količine gvožđevitih minerala i stoga su njene vrednosti ...

  • Industrial Waste Heat Potential for Meeting Heat Demand in the Republic of Serbia

    Dejan Ivezić, Marija Živković (2023)
    Finalna potrošnja energije u industrijskom sektoru čini skoro 25% finalne potrošnje energije u Republici Srbiji. Procenjuje se da je 50-70% potrošnje energije u industriji namenjeno proizvodnji toplotne energije u različitim industrijskim procesima. Deo proizvedene toplotne energije se nepovratno gubi kao energija odvedena u okolinu: prenosom toplote kroz zidove procesne opreme, dimnim gasovim, otpadnim vodama itd. Korišćenjem otpadne toplote povećava se efikasnost korišćenja primarne energije i smanjuje ukupna potreba za energijom. Otpadna toplota se može koristiti u samom industrijskom objektu ...
    otpadna toplota, industrija, toplotne potrebe

  • Univerzitet u Beogradu Rudarsko-geološki fakultet Master rad Modeliranje disperzije prašine u životnoj sredini u fazi proširenja P.K. Veliki Krivelj

    Magdalena Milanović (2024)
    Modeliranje disperzije zagađenja životne sredine predstavlja proces u kom se korišćenjem matematičkih modela vrši simulacija širenja i raspodele zagađenja u životnoj sredini, koje nastaje određenim aktivnostima. Modeliranje nam pomaže da predvidimo zagađenja koja dobijamo planiranim aktivnostima u zemljištu, vodi i/ili atmosferi određene regije, kako bi na vreme preduzeli odgovarajuće preventivne mere kojim se smanjuje ili upotpunosti eminiše uticaj na životnu sredinu i zdravlje ljudi. Glavni zadatak ovog rada je procena uticaja, projekta proširenja kopa Veliki Krivelj, na kvalitet vazduha. Rezultati koji ...
    Modeliranje disperzije zagađenja životne sredine, površinski kop Veliki Krivelj, AERMOD, zagađenje vazduha, disperzija prašine
    ... ih aktivnosti kao i prirodnih procesa. Mobilni i stacionarni izvori kao što su automobili ili terrmoelektrane takođe ispuštaju zagađenja u atmosferu. Od navedenih izvora zagađenja, emisije polutanata iz zgrada su klasifikovane kao stacionarni izvori i imaju poseban značaj u odnosu na druge izvore ...
    ... nastaju u procesu spaljivanja/sagorevanja, erozije vetra ili pri različitim mehaničkim procesima. Ovi zagađivači ne sadrže samo organske materije, već i neorganske — metale. Takođe u procesu spaljivanja javljaju se i gasoviti zagađivači, kao produkt nepotpunog sagorevanja i kao sekundarni product. ...
    ... sumpor-dioksida u atmosferi nastaje sagorevanjem fosilnih goriva, uglja ı nafte, koji sadrže Jedinjenja sumpora. Koja količina sumpora iz uglja će preći u sumpor-dioksid zavisi od više faktora poput tipa jedinjenja sumpora u gorivu, temperature u plamenu pri sagorevanju, sadržaja kalcijuma u pepelu koji ...

  • Mineralni i hemijski sastav čestica u atmosferi zone Kolubarskog basena i uticaj na životnu sredinu

    Željko R. Cvetković (2013-11-18)
    Čestice iz vazduha su prikupljane u blizini termoelektrane i površinskih kopovarudnika uglja u Kolubarskom basenu. Izmereni srednji sadržaji koncentracija rastvornih,nerastvornih i ukupnih taložnih materija na godišnjem nivou prelaze 200 mg/m2dan (K-1, K-3, K-4, K-5). Distribucija čestica na svim lokacijama klasifikovana je na česticeveličine veće od 10 μm, zatim na čestice veličine od 10 μm do 2,5 μm i klase česticaveličine ispod 2,5 μm. Ovakva podela je dala odnos koncentracija inhalatornih irespiratornih čestica po mernim mestima. Skenirajuća elektronska mikroskopija jepokazala ...
    mineral, četica, prašina, leteći pepeo, aerosediment, PM10, teški metali,koncentracija, veličina čestice, Kolubara
    ... u potencijalnom ležištu Veliki Crljeni. Tokom sagorevanja uglja praktično samo organska materija se gubi, dok neorganski deo zaostaje u pepelu. Lebdeći pepeo sadrži nesagorivu neorgansku materiju koja je prisutna u uglju, i koja tokom sagorevanja većim delom prelazi u staklastu, amorfnu materiju ...
    ... Nakon sagorevanja mekih ugljeva od primarne mase uglja, kao pepeo, zaostaje od 12 do 24 %. U proseku termoelektrane sagore stotinu tona uglja na godišnjem nivou, tako da se na pepelištu koncentriše značajna količina štetnih materija. Faktor koncentrovanja štetnih supstanci tokom sagorevanja iznosi ...
    ... dimnim gasovima tokom sagorevanja uglja Izvori i sprečavanje zagađivanja. Upotreba uglja ima svoje prednosti, ali i velike mane. Najčešći način eksploatacije uglja kod nas je površinski što u potpunosti uništava ogromna prostranstva obradivog zemljišta, zatim tokom sagorevanja uglja dolazi do ...

  • Mineralni i hemijski sastav čestica u atmosferi zone Kolubarskog basena i uticaj na životnu sredinu

    Željko R. Cvetković (2013-11-18)
    Čestice iz vazduha su prikupljane u blizini termoelektrane i površinskih kopovarudnika uglja u Kolubarskom basenu. Izmereni srednji sadržaji koncentracija rastvornih,nerastvornih i ukupnih taložnih materija na godišnjem nivou prelaze 200 mg/m2dan (K-1, K-3, K-4, K-5). Distribucija čestica na svim lokacijama klasifikovana je na česticeveličine veće od 10 μm, zatim na čestice veličine od 10 μm do 2,5 μm i klase česticaveličine ispod 2,5 μm. Ovakva podela je dala odnos koncentracija inhalatornih irespiratornih čestica po mernim mestima. Skenirajuća elektronska mikroskopija jepokazala ...
    mineral, četica, prašina, leteći pepeo, aerosediment, PM10, teški metali,koncentracija, veličina čestice, Kolubara
    ... u potencijalnom ležištu Veliki Crljeni. Tokom sagorevanja uglja praktično samo organska materija se gubi, dok neorganski deo zaostaje u pepelu. Lebdeći pepeo sadrži nesagorivu neorgansku materiju koja je prisutna u uglju, i koja tokom sagorevanja većim delom prelazi u staklastu, amorfnu materiju ...
    ... Nakon sagorevanja mekih ugljeva od primarne mase uglja, kao pepeo, zaostaje od 12 do 24 %. U proseku termoelektrane sagore stotinu tona uglja na godišnjem nivou, tako da se na pepelištu koncentriše značajna količina štetnih materija. Faktor koncentrovanja štetnih supstanci tokom sagorevanja iznosi ...
    ... dimnim gasovima tokom sagorevanja uglja Izvori i sprečavanje zagađivanja. Upotreba uglja ima svoje prednosti, ali i velike mane. Najčešći način eksploatacije uglja kod nas je površinski što u potpunosti uništava ogromna prostranstva obradivog zemljišta, zatim tokom sagorevanja uglja dolazi do ...

  • Analysis and Calculation of MMRS and Primary Gas Distribution Network in Urban Environment – Case Study Kučevo

    Aleksandar Madžarević, Pavle Janković (2022)
    Oblast primene prirodnog gasa je veoma široka. Kao energent može se koristiti za proizvodnju energije u elektranama, toplanama i postrojenjima za kombinovanu proizvodnju energije ili za zadovoljavanje različitih toplotnih potreba u industriji i širokoj potrošnji. Gas se može upotrebiti i kao sirovina u hemijskoj i petrohemijskoj industriji, a tokom poslednjih decenija nalazi primenu i u saobraćaju kao pogonsko gorivo u SUS motorima. Sa ekološkog stanovišta, prirodni gas predstavlja najprihvatljiviji izvor energije u poređenju sa drugim fosilnim gorivima. Pri sagorevanju ...
    distribucija gasa, projektovanje gasovoda, analiza potrošnje

  • Savremeni pristup rešavanja problema industrijskog otpada

    Mariја Bošković (2024)
    Rad ukazuje na savremene metode rešavanja problema industrijskog otpada, sa posebnim fokusom na pećnu prašinu koja nastaje tokom metalurških procesa, poput proizvodnje čelika u elektrolučnim pećima. U radu se detaljno razmatra hemijski sastav pećne prašine, koja sadrži teške metale poput cinka, olova i kadmijuma, i naglašavaju ekološki izazovi koje predstavlja njeno zbrinjavanje. Takođe, analiziraju se metode tretmana i valorizacije pećne prašine, uključujući pirometalurške i hidrometalurške procese, pri čemu je poseban akcenat stavljen na reciklažu cinka iz pećne prašine. Dalje, ...
    prašina, elektrolučna peć, cink, teški metali, reciklaža
    ... materije > Ugljenik (C): Može biti prisutan kao ostatak sagorevanja ili iz korišćenih materijala poput koksnih peći. > Policiklični aromatični ugljovodonici (PAHs): Prisustvo ovih materijala može biti rezultat nekompletne sagorevanja organskog materijala. 4. Nečistoće > Praškaste čestice: ...
    ... al. (Holtzer et al. 2006a), ova prašina Je teške prirode, što, u kombinaciji sa visokim gubitkom pri sagorevanju, sprečava njenu direktnu upotrebu u izgradnji puteva. Međutim, moguće je sagorevanje ove prašine sa ugljem u kotlu za centralno grejanje od 25 kW, što smanjuje emisiju toksičnih gasova ...
    ... naziv otpada je odštampan crnom bojom. U industrijske otpade iz termičkih procesa spadaju [3]: > Otpadi iz elektrana i drugih postrojenja za sagorevanje - pepeo, šljaka, prašina iz kotlova. > Otpadi iz termičke obrade metala - prašina iz filtera, šljaka, otpadni pesak za livenje > Otpadi iz ...

  • Synthesis and characterization of nanostructured Ca0.9Er0.1MnO3

    Tijana B. Vlašković, Bojana Laban, Maja Milošević, Maria Čebela, Vladimir Dodevski, Milena Rosić (2023)
    ... Srbije, P.O. Bok 522, 11001 Beograd, Srbija Nanostrukturni Cao.SEro., MnOx je sintetisan saharoza-nitratnon procedurom (SNP). Tokom ove metode sagorevanja su korišćene sledeće hemikalije: saharoza CxjaH»Oni koja ima dvostruku ulogu i goriva i kompleksanta, kalcijum-nitrat tetrahidrat, mangan(II)-nitrat ...

  • The oil industry and climate changes

    Dejan Radivojević (2020)
    Uprkos tome što je problem klimatskih promena poznat dugi niz godina i dalje veliki broj ljudi poistovećuje pojam vremenskih prilika sa klimom ne uzimajući u obzir različitu dužinu njihovog trajanja. U medijima se vrlo često mogu naći katastrofična predviđanja vezana za zagrevanje naše planete usled neodgovornog ponašanja čoveka. Sa druge strane geolozi znaju da je tokom geološke prošlosti naše planete bilo mnogo toplijih intervala od današnjih kao i da ti intervali nisu neminovno rezultovali masovnim izumiranjem živog sveta već su ...
    vremenske prilike, klima, naftne kompanije, strategije, Srbija
    ... klimatske promene bio je u julu 1977. godine kada je Exxon-ov naučnik James Black infor- misao top menadžement kompanije da postoje naučni dokazi da sagorevanje fosilnih goriva izaziva klima- tske promene. Nakon toga kompanija je u periodu 1979-1982. godina napravila projekat u okviru koga je Esso Atlantic ...
    ... pojavljivanju klimatske krize. Kompanija Shell je iste godine napravila interni izveštaj „The Greenhouse Effect“ u kome je konsta- tovala da je sagorevanje fosilnih goriva dovelo do klimatskih promena i napravila kvantifikaciju koja je pokazala da je emisija ugljenika iz njihovih proizvoda (nafta ...
    ... neodgovorno. Momentalna akcija se u ovom trenutku čini kao jedino pravo osiguranje budućnosti.“ Tokom 1995. godine kompanija upozorava da je sagorevanje fosilnih goriva glavni izvor oslobađanja gasova staklene bašte koji dovode do globalnog zagre- vanja i da ova činjenica „može imati velike poslovne ...

  • Dimenzionisanje deponija za ugalj

    Dinko Knežević, Božo Kolonja, Ranka Stanković, Aleksandra Tomašević, Dragana Nišić (2014)
    ... e bunkere, a samo radi akumulisanja rezerve ili prevazilaženje nekog poremećaja ugalj ide na elektransku deponiju. Količina uglja koji se pre sagorevanja deponuje redovno je ispod 5% u odnosu na potrošeni ugalj [4]. U tabeli 2 dat je petogodišnji pregled količina dovezenog i potrošenog uglja i količina ...
    ... Prosečan časovni kapacitet kopa je 4.000 tona uglja, a potrošnja na termoelektrani je 2.700 t/h, dok je prosečno vreme kopanja uglja 4.500 h/g, a sagorevanja u termoelektrani 6.000 h/g. Da bi se ovo uskladili neophodno je imati bar jednu akumulacionu, bolje reći, izravnavajuću deponiju uglja. Mesečni ...

  • Препреке декарбонизацији система даљинског грејања у Србији - ставови представника топлана

    Марија Живковић, Дејан Ивезић, Бобан Павловић, Дејан Стојановић (2024)
    Производња топлоте у системима даљинског грејања у Републици Србији тренутно се заснива искључиво на процесима сагоревања, с доминантним уделом природног гаса из увоза. Иако су технологије за коришћење обновљивих и алтернативних извора енергије добро познате, њихова примена у системима даљинског грејања у Републици Србији још увек је занемарљива (око 2%). Како би се убрзао и олакшао процес транзиције ка обновљивим изворима енергије и разумело тренутно стање и перспектива, спроведена је анкета међу представницима топлана Србији. Циљ је био ...
    системи даљинског грејања, препреке, обновљиви извори енергије, Србија

  • Analiza uporednog praćenja temperature površine ohlađenih materijala pri njihovom zagrevanju do ambijentalne temperature

    Stevan Đenadić, Ljubiša Tomić, Vesna Damnjanović, Katarina Nestorović (2021)
    U datom eksperimentalnom radu su termografskim metodama ispitivane termofizičke karakteristike različitih materijala. Za ispitivanja su izabrani mesingani niovčić, ugalj i pelet, jer imaju različita termoizolaciona svojstava i različito stanje površine. Uzorci su najpre hlađeni, a zatim je njihovo zagrevanje na sobnoj temperaturi praćeno termalnom kamerom. U drugom delu eksperimenta, korišćena je impulsna termografija, a zagrevanje površine uzoraka vršeno je svetlosnom pobudom.
    termografija, impulsna termografija, nedestruktivno testiranje materijala, mesing, ugalj, pelet

  • Primena termografije u rudarstvu

    Stevan Đenadić, Vesna Damnjanović, Predrag Jovančić, Dragan Ignjatović, Dragutin Jovković, Filip Miletić (2019)
    Danas, gotovo da nema oblasti u nauci i tehnici u kojoj se Infracrvena termografija ne primenjuje kao metoda za lociranje i praćenje zagrejanih objekata ili tela, beskontaktnu procenu temperature površina, i nedestruktivno ispitivanje materijala. U radu su prikazane mogućnosti i perspektive primene ove metode u oblasti rudarstva.
    infracrvena termografija, rudarstvo, monitoring
    ... pohabanost guma velikih mašina? - Da li će se vršiti kontrola kvaliteta emisije štetnih gasova u atmosferi na datoj termoelektrani koji nastaju sagorevanjem ugljeva u kotlovima kako bi termalna kamerama bila opremljena i specijalnim filterima? - U slučaju podzemne eksploatacije na osnovu vlažnosti ...

  • Mogućnost korišćenјa toplotnih pumpi sa otpadnom toplotom iz postrojenјa za prečišćavanјe otpadnih voda kao toplotnim izvorom

    Dejan Ivezić, Marija Živković, Aleksandar Madžarević, Boban Pavlović (2021)
    U narednom periodu se planira izgradnja nekoliko desetina sistema za prečišćavanje otpadnih voda u većim gradovima u Srbiji. Iskustva iz postrojenja koja su trenutno u radu, pokazuju da bi prečišćena otpadna voda, s obzirom na protok i temperaturu, mogla da predstavlja značajan izvor obnovljive energije. U radu su prikazani primeri dobre prakse korišćenja ove energije u sistemima daljinskog grejanja u zemljama Evropske unije. Analiziran je rad postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u Šapcu i razmotrena je mogućnost njegovog korišćenja ...
    toplotna pumpa, sistem daljinskog grejanja, postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda
    ... Helsinki, glavni grad Finske, sa više od 600.000 stanovnika, ima SDG od 1953. godine. Sistem je zasnovan na kogeneraciji u kojoj se toplota dobija sagorevanjem uglja i prirodnog gasa. Međutim, sve veći udeo energije u sistemu daljinskog grejanja i hlađenja zasnovan je na resursima koji bi inače bili ...

  • Application of Lignite Combustion Waste Slag Generated in Heating Plants as a Partial Replacement for Cement. Part II: Physical–Mechanical and Physical–Chemical Characterization of Mortar and Concrete

    Milan Kragović, Nenad Ristić , Jelena Gulicovski, Andrijana Nedeljković, Snežana Pašalić, Ivica Ristović, Marija Stojmenović (2021)
    sagorevanje lignita, otpadna šljaka, zamena cementa, proizvodnja maltera i betona, fizičko-mehanička i fizičko-hemijska karakterizacija

  • Отпад из процеса сагоревања угља као сировина за добијање елемената ретких земаља

    Бојан Земљак (2024)
    Због великог броја индустрија у којима се користе ови ресурси, глобална економија се у великој мери ослања на елементе ретких земаља. Елементи ретких земаља су есенцијална сировина — материјал за развој савремених технологија, али у односу на њихову огромну потражњу, њихово вађење је ограничено и повезано је са значајним утицајима на животну средину. Због њихове ограничене доступности, проблема који се јављају при процесима експлоатације, све више и више земаља почиње да тражи повољније могућности вађења елемената [REE] из секундарних ...
    Елементи ретких земаља, резерве, употреба, представници и методе опоравка елемената ретких земаља
    ... Измењено: 2024-04-23 08:20:38 Отпад из процеса сагоревања угља као сировина за добијање елемената ретких земаља Бојан Земљак Дигитални репозиторијум Рударско-геолошког факултета Универзитета у Београду [ДР РГФ] Отпад из процеса сагоревања угља као сировина за добијање елемената ретких земаља ...

  • Просторни положај лежишта угља Ђурђевик: геофизичко-геолошки модел

    Синиша Арсеновић (2019)
    Лежиште угља Ђурђевик представља источни део Бановићког угљеног басена и припада северној страни босанске офиолитске зоне унутрашњих Динарида у чији састав улазе стене палеозојске, мезозојске и кенозојске старости. Језерска доњомиоценска угљоносна серија изграђена је од лапоровито-глиновитих седимената са једним слојем мрког угља. Дебљина угљеног слоја креће се у интервалу од 5 до 25 m са генералним правцем пружања СЗ - ЈИ и падом према ЈЗ. У зони обухваћеноj геофизичким истраживањима изражена je пострудна тектоника у виду раседа мањег и ...
    рефлективна сеизмика, 3Д геофизичко-геолошки модел, угаљ, синтетички модел, моделирање
    ... испарљивих материја је релативно низак, док доња топлота сагоревања одговара мрким угљевима са нешто вишим садржајем пепела. Сепарисани угаљ има бољи квалитет, односно нешто нижи садржај пепела (14,67-15,55%) и вишу доњу топлоту сагоревања (22,56-23,93 МJ/kg) (Мешић, 2014). Табела 2.1 – Просечне ...
    ... милиона тона (Мешић, 2014), са просечним садржајем: укупне влаге од 10%, пепела 27%, испарљивих материја 34%, укупног сумпора 1,75% и доње топлоте сагоревања 17,6 МЈ/kg (на укупну влагу). http://www.rudnikdjurdjevik.ba/ 5 2.2. Тектонске карактеристике басена Ђурђевички ...
    ... Испарљиве материје, % 36,47 Сагорљиве материје, % 65,19 C-fix (фиксни угљеник), % 30,93 Кокс, % 54,57 Укупни сумпор, % 2,30 Доња топлота сагоревања, МJ/kg 17,95 13 2.5. Инжењерско-геолошке карактеристике басена Ђурђевик Басен Ђурђевик припада равничарском терену ...